Pre deset ili 15 godina malo ko je mogao da zamisli da će jedno obično “dugme” kao što je lajk, promeniti svet. Postojanje na društvenim mrežama svelo se na broj lajkova, šerova, pratilaca. Danas se u velikom broju slučajeva uspeh i zadovoljstvo mere brojem lajkova na društvenim mrežama. I to nije slučaj samo kod influensera – sve češće obični ljudi pokušavaju da prikupe što više pratilaca ne bi li postali influenseri, ne bi li napravili brend od sebe. Postavlja se pitanje čemu sve to?

Koliko god to bilo pogrešno, niko se i ne trudi da to promeni. Kada je svet obišla informacija da će Instagram ukinuti lajkove, tj. da taj broj neće biti vidljiv nikome osim vlasniku određenog profila/objave, svi su bili šokirani. Zbog čega, kada je opšte poznato da se mnogo toga u modernom svetu meri brojem lajkova, da influenseri diktoraju trendove i da veliki broj ljudi to slepo poštuje?

Lajk je, kako piše marketingtechnews.net, pretvorio ljude u brendove, stvorio kulturu influensa i potpuno promenio globalni marketing.

Odavno se sve vrti oko lajkova – ljudi su spremni da umru zbog selfija (udarali su ih vozovi, padali su sa litica…), a nesreće ne prestaju da se dešavaju, kao da im nikada nije dovoljno upozorenja niti lajkova, pa ipak pokušavaju da odu korak dalje i naprave content koji će prikupiti koji lajk više, čak iako će ih taj poduhvat dovesti u smrtnu opasnost.

Pored svega toga, ljudi toliko vremena provode na društvenim mrežama, da psiholozi širom sveta upozoravaju da će se to odraziti na kolektivno mentalno zdravlje.

Da nije baš sve tako crno, dokazuju i činjenice da društvene platforme mogu itekako biti korisne: sektor online prodaje mnogo bolje funkcioniše zahvaljujući njima, sektor oglašavanja značajno je profitirao zahvaljujući social media platformama.

Međutim, jeste pogrešno da se nečija vrednost meri brojem lajkova. Ljudi preozbiljno shvataju svoje profile na društvenim mrežama i previše lično doživljavaju ukoliko im neko ne lajkuje objavu ili ne “uzvrati” praćenje.

Instagram mesecima testira funkciju skrivenih lajkova u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Irskoj, Italiji, Brazilu i Japanu. Kompanija sada širi test na delove SAD-a. U planu je da se ukine broj lajkova u celom svetu do kraja 2022. Zbog ovoga se veliki broj “uticajaca” tj. influensera i korisnika ovih platformi sa velikim brojem pratilaca uspaničio – brinu da više neće moći da zarađuju od svojih profila na društvenim mrežama.

Oduzimajući korisnicima najočgledniji način da kvantifikuju njihovu vrednost, platforme poput Instagrama opravdale su to potezom koji će ljudima doneti dobrobit zbog profit.

U Velikoj Britaniji čak 48% tinejdžera priznalo je da previše vremena provodi na društvenim mrežama, a svaki peti tinejdžer da je je izbrisao nalog u nekom trenutku, jer je shvatio da previše vremena provodi na telefonu ili računaru.

Dok se pojedinci svim silama trude da budu što “uticajniji”, niko ne pomisli na veliki broj lažnih naloga i problematiku koja se javlja zbog njih – šta je uopšte pravi uticaj i kako se zaista meri? Koliko je zaista “pravih” pratilaca i lajkova?

Kako izmeriti kvalitet?

Instagram Stories uvedeni su nakon što je test prošao fenomenalno – danas ih svakodnevno koristi više od 500 miliona aktivnih korisnika, uprkos tome što nikada nisu ponudili “lajk”. Jedino je moguće odgovoriti na njih, korisniku direktno u inboks, ali to i dalje ne povećava “vrednost” nečijeg profila. Uprkos nedostatku lajka, oni su trenutno najpopularniji sadržaj na društvenim platformama.

Svi profili koji objavljuju postove, bilo da su obični korisnici, brendovi ili uticajni ljudi, moraće u budućnosti da smisle nove načine demonstriranja svoje dominacije. To znači izmisliti inventivne načine dokazivanja uticaja bez pukog broja. Budućnost je u kvalitetnom i originalnom contentu.

Počinje nova era – na nama je kako ćemo da se izborimo sa time.

Izvor: Represent Communications

Jasna Dugalić, Deputy Managing Director u agenciji Direct Media United Solutions, govori za ADBOOKU u kom pravcu će se kretati medijski trendovi u regionu.