Naslovna Blog

Najnagrađivanija hrvatska agencija vraća se u domaće vlasništvo i postaje Bruketa&

Urednik
-
0
Najnagrađivanija hrvatska agencija vraća se u domaće vlasništvo i postaje Bruketa&

REGION – Nakon gotovo deset godina u okviru globalne mreže Grey, agencija do sada poznata kao Bruketa&Žinić&Grey nastavlja rad kao nezavisna agencija, u potpuno domaćem vlasništvu i pod novim imenom — Bruketa&. Znak „&“ namerno ostaje otvoren: za nove ideje, nove saradnje i ulazak ključnih ljudi agencije u partnersku strukturu.

Zagreb, 3. jun 2026. — Agencija koja je pre mesec dana po 16. put proglašena Agencijom godine, i to dvostruko, na takmičenjima IdejaX i BalCannes, nastavlja poslovanje kao nezavisna agencija u domaćem vlasništvu, pod imenom Bruketa&. Do promene dolazi otkupom vlasničkih udela WPP-ove mreže Grey i Nikole Žinića, čime se otvara prostor za ulazak ključnih zaposlenih u vlasničku strukturu agencije.

Agencija nastavlja rad sa istim timom, klijentima i projektima, iz istog prostora i sa istim fokusom na strategiju, kreativnost i nove tehnologije. Promena vlasničke strukture nema uticaja na operativni rad niti na odnose sa klijentima.

Među klijentima agencije su Hrvatski Telekom, Spar Hrvatska, Adris grupa, The Coca-Cola Company, Favarger, Lactalis, Croatia osiguranje, Rimac Automobili, Infobip, The World Bank Group, Maistra, Cromaris, Addiko Bank, Podravka, Belupo, Bosqar Invest, Kraš, Ljubljanske mlekarne, Dukat, Span, Eurovilla, Atlantic Grupa i brojne druge kompanije u Hrvatskoj i Evropi.

Novo ime odražava pravac u kojem agencija ide. Znak „&“ ostaje simbolično otvoren — za nove ideje, nove saradnje i najavu ulaska ključnih zaposlenih u partnerski sistem agencije.

„Godine provedene u okviru globalne mreže donele su nam dragoceno iskustvo i kontakte. Ipak, današnje vreme traži veću agilnost, fleksibilnost i brzinu. Zahvaljujem svim klijentima koji su nas aktivno podržali u ovoj transformaciji, kao i svima ostalima koji su pomogli u procesu vraćanja agencije u domaće vlasništvo“, izjavio je Davor Bruketa.

Dunja Delić dolazi na mesto članice Uprave Kraša

Urednik
-
0
Dunja Delić dolazi na mesto članice Uprave Kraša

REGION – Na mesto članice Uprave Kraša zadužene za marketing i razvoj dolazi Dunja Delić, čiji mandat počinje 1. jula 2026. godine. U Kraš dolazi sa pozicije direktorke marketinga u Konzumu, gde je vodila razvoj i realizaciju niza uspešnih marketinških projekata.

Tokom dosadašnje karijere posebno se istakla razvojem kampanja i projekata usmerenih na unapređenje korisničkog iskustva i jačanje lojalnosti potrošača.

„Veliko mi je zadovoljstvo što se pridružujem Krašu, kompaniji koja više od jednog veka predstavlja sinonim za kvalitet, tradiciju i poverenje potrošača. Radujem se radu na novim projektima i kampanjama kojima ćemo dodatno osnažiti povezanost sa postojećim potrošačima, ali i približiti Kraš novim generacijama. Verujem da snažni brendovi rastu kada uspešno spajaju tradiciju, inovacije i razumevanje potreba tržišta, a upravo u tom pravcu želimo da nastavimo da razvijamo Kraš“, poručila je Dunja Delić.

Marketing industrija je već prodala sama sebi GEO. Brojevi nam govore nešto drugo.

Urednik
-
0
Marketing industrija je već prodala sama sebi GEO. Brojevi nam govore nešto drugo.

Postoji jedna stvar koju vam pretraživač ne kaže.

Kada postavite pitanje u Google pretraživač i on vam odgovori AI sažetkom (AI Snippet), samo 1% korisnika klikne na link unutar tog sažetka. Ostali samo pročitaju i odu. Cifra je iz Pew Research istraživanja iz prošle godine. Zalepili su tracker u browser kod 900 ljudi i merili šta zaista rade.

Zašto vam to govorim? Jer od te jedne brojke živi cela jedna nova industrija koja vas ovih nedelja zove i nudi svoje usluge.

Zove se GEO – Generative Engine Optimization. U prevodu, optimizacija sadržaja za AI sažetke i AI sisteme koji odgovaraju na pretrage. Ova ekipa vam nudi uslugu koja vam „garantuje“ da budete citirani u Google AI sažetku ili da se nađete u pretragama kada ljudi pitaju ChatGPT, Gemini, Claude i ostale LLM platforme o temi koja se tiče vas ili vaše usluge/proizvoda.

Cifre koje vam šalju u prezentacijama su panično crvene. Sve vam se ruši. Morate da uđete u priču sad ili nikad. Cena nije prava sitnica, ali vredi.

Hajde da pogledamo da li GEO industrija ima čime da podrži tu cenu.

ŠTA BROJEVI STVARNO POKAZUJU

Krenimo od onoga što jeste dokazano.

Pew istraživanje kaže da 18% svih Google pretraga sada generiše AI sažetak. Kad se sažetak pojavi, klikovi na obične rezultate padaju upola: sa 15% na 8%. Samo 1% ljudi klikne unutar sažetka. A 26% jednostavno odustane od dalje pretrage.

Seer Interactive je analizirao 25 miliona impresija u 42 organizacije. Klikovi na organski rezultat za upite sa AI sažetkom doživljavaju pad od 61%. A plaćeni klikovi pad od čak 68%. Korisnici jednostavno klikću manje, svuda.

Ovo nije ciklični hype. I ovo neće da prođe. Ovo je promena potrošačkog ponašanja, izmerena stvarnim ljudima kada prave stvarne pretrage.

Pišem ovu kolumnu u trenutku kada je Google upravo objavio (I/O konferencija, 19. maj) prvi redizajn search boxa u 25 godina. AI Mode je premašio milijardu mesečnih korisnika, sa brojem pretraga koji se duplo povećava svaki kvartal. Search se proširuje da prihvati pun brain dump umesto keyworda, prima slike, fajlove, sadržaj iz Chrome tabova. I, što je za ovu temu najvažnije, povezuje se sa ličnim podacima korisnika preko Gmaila, Photosa i Calendara.

Što znači da rezultat pretrage od sutra zavisi od stvari koje kompanije koje prodaju GEO usluge nikada ne vide i nikada neće videti.

Svakako, do ovde, GEO industrija ima pravo. Pomak postoji. Pomak je veliki. Veći nego što je bio juče.

Ali tu se priča deli na dva pravca.

ZAŠTO GEO NIJE STABILNA DISCIPLINA

A sada, isti tip podataka, samo drugi ugao.

NJIT je nedavno objavio akademski rad sa uzorkom od 11.500 upita. Postavili su jedno pitanje: kad isto pitate Google, Google AI sažetak i Gemini, da li dobijate slične izvore?

Odgovor je gotovo „NE„.

Između obične Google pretrage i Google AI sažetka – manje od 20% izvora se preklapa. Između AI sažetka i Gemini upita, oko 11%. Tri sistema, tri verzije istine, isto pitanje, isti dan.

Drugi nalaz iz istog rada, možda zanimljiviji: ako samo dodate upitnik na kraj svog upita, ili napišete „what is“ umesto „what’s“, promeniće se 29% izvora koje AI sažetak citira. Trideset procenata. Od jedne kozmetičke izmene.

I treći nalaz, ovaj put je izvor Search Engine Journal, podaci iz aprila ove godine: 70% sajtova koje AI sažeci referenciraju menja se svaka dva do tri meseca.

A sad pitanje koje sledi: Šta tačno prodaje firma koja vam nudi „garantovan ranking u AI odgovorima“?

Garantuje stabilnu poziciju u sistemu gde se 80% izvora razlikuje od obične Google preatrage, gde mala izmena upita menja trećinu izvora, i gde se 70% izvora koje AI sažeci navode obnovi svaka tri meseca?

Ili ne čita iste podatke, ili vas laže. Možda i jedno i drugo.

ŠTA SA TIM RADITI

Odgovor nije isti za sve.

Ako prodajete uslugu lokalno, tipa imate restoran, advokatsku kancelariju, kliniku, zanat – AI sažeci se generišu ređe za vaše upite. Između 17 i 48%, zavisno od toga šta korisnik pita. Upit „Najbolja domaća kuhinja u Beogradu“ zasigurno aktivira sažetak. „Gde da večeram večeras kod Vukovog spomenika“ – verovatno ne. Fokus ostaje gde je i bio: tačni podaci o lokalu, recenzije na trećim stranama, uredan Google Business profil.

Ako prodajete znanje – konsultanti, mediji, kursevi, izdavači, e tu je već rizik realniji. Tu informativni upiti generišu sažetak u preko 94% slučajeva. Ali odgovor nije „kupite GEO uslugu“. Odgovor je: pišite tako da vas AI može citirati. Strukturisani podaci, originalno istraživanje, jasne formulacije. Stvari koje radite ionako, ili bi trebalo.

Ako prodajete stvari online – AI sažetak se gotovo uvek pojavljuje kad neko poredi proizvode (88-92%), ali skoro nikad kad je spreman da kupi (17%). Optimizacija ide u fazu razmatranja, ne u momenat kupovine.

I jedna stvar koju treba reći naglas: nemojte u panici blokirati AI crawlere. To ne sprečava AI da čita vaš sadržaj. Sprečava samo da vas citira. Verovatno nije ono što hoćete.

DA SE VRATIM NA POČETAK

GEO industrija prodaje uslugu koja zvuči razumno. Pomak je realan, sažeci se šire, klikovi padaju. Zašto ne biste platili nekoga da vam pomogne?

Zato što ista nauka koja dokazuje pomak istovremeno pokazuje da je zemlja ispod tog pomaka nestabilna. Garantovati stabilan rezultat u nestabilnom sistemu, to nije strategija. To je sales pitch.

Stabilne stvari se ne grade na novim alatima.

Grade se na onome što novi alati i dalje koriste – konzistentnost, autoritet, distribucija na više mesta. To je radilo i pre AI pretrage. To će raditi i posle nje.

A to, srećom, ne morate da kupite od firme koja vas možda zove ovih nedelja.

Za Marketing mrežu tekst napisao: Miloš Raičević

BBDO Zagreb i Auro Domus novom kampanjom menjaju postavke komunikacije u industriji zlata

Urednik
-
0
BBDO Zagreb i Auro Domus novom kampanjom menjaju postavke komunikacije u industriji zlata

REGION – Nova kampanja Auro Domusa „Za sve vrednije od zlata“, realizovana u saradnji sa agencijom BBDO Zagreb, pretvara zlato iz tržišne vrednosti u komunikacijski simbol ličnih vrednosti.

U kategoriji u kojoj se vrednost gotovo uvek meri izrazito konkretno, Auro Domus svojom kampanjom otvara potpuno drugačiji komunikacijski prostor. Umesto da zlato posmatra isključivo kroz njegovu tržišnu vrednost, kampanja ga koristi kao polazište za razgovor o onome što se ne može proceniti, kupiti, ali ni zameniti, a to su vreme, bliskost, podrška, uspomene i ljudi koji naš život u stvarnosti čine vrednim.

Kampanja je osmišljena kao integrisana komunikacijska platforma koja živi kroz online i offline kanale, kao i televizijsko oglašavanje. Time se poruka „Za sve vrednije od zlata“ ne zadržava na jednom formatu, već se dosledno prenosi kroz različite dodirne tačke sa publikom, od emotivnog TV spota do digitalnih i fizičkih iskustava sa brendom.

Polazište kampanje nalazi se u jednostavnom, ali snažnom kontrastu. Vrednost zlata moguće je izraziti brojkom, ali vrednost trenutka provedenog sa porodicom i bližnjima ne staje ni u jednu tabelu. Upravo taj kontrast postao je novi ugao gledanja Auro Domusa, koji je kroz novu komunikacijsku platformu fokus sa racionalnog teritorija investicija prebacio na emotivniji i životniji kontekst.

Kampanja „Za sve vrednije od zlata“ ne odriče se kategorije iz koje brend prvobitno dolazi, već je reinterpretira. Zlato i dalje ostaje simbol trajanja, sigurnosti i vrednosti, ali se komunikacijski pomak događa u tome što se vrednost više ne posmatra samo kao finansijska kategorija, već postaje i pitanje odnosa, prisutnosti, uspomena i trenutaka koji ostaju.

Na taj način Auro Domus komunicira iz pozicije brenda koji razume da savremeni potrošači od kompanija ne očekuju samo ponudu proizvoda ili usluge, već i jasniji stav, relevantniji narativ i emocionalnu povezanost sa njihovim svakodnevnim životom. Kampanja zato ne govori samo o zlatu, već o svemu onome zbog čega zlato uopšte ima simboličku težinu, a to su ljudi i trenuci kojima mi sami pridajemo najveću vrednost.

Joško Jureškin novi je kreativni direktor agencije I TO NIJE SVE!

Urednik
-
0
Joško Jureškin novi je kreativni direktor agencije I TO NIJE SVE!

REGION – Kreativna agencija I TO NIJE SVE! dodatno jača svoj kreativni tim. Agenciji se kao kreativni direktor pridružio Joško Jureškin, branding i advertising ekspert sa više od 25 godina iskustva u izgradnji, repozicioniranju i razvoju brendova na regionalnim i međunarodnim tržištima.

Joško u I TO NIJE SVE! dolazi nakon dugogodišnjeg iskustva u Zagrebu i Beču, gde je radio u različitim agencijskim okruženjima, od velikih komunikacijskih sistema do samostalnog rada na brendovima. Karijeru je gradio u agencijama Grey Worldwide Zagreb, Publicis Groupe, Bruketa&Žinić Vienna, Futura DDB Hrvatska, BLINK Werbeagentur i Reichl und Partner, a 2018. godine osnovao je sopstveni studio That Dude Josh.

U svojoj novoj ulozi, Joško će biti deo kreativnog vođstva agencije, uz Alena Kekića, koji vodi kreativni i razvojni pravac agencije, i Stellu Bogovac, kreativnu direktorku agencije. Njegov fokus biće razvoj brand platformi, kampanjskih sistema i kreativnih rešenja koja od početka povezuju strategiju, copywriting, dizajn, produkciju, digital i realizaciju. Time se dodatno jača način rada u kojem kreativna ideja ne nastaje sama za sebe, već u bliskoj saradnji sa stratezima, kreativcima, dizajnerima, account i projektnim timovima.

Joško ističe da ga je agenciji privukao upravo spoj kreativne energije i zdravog odnosa prema poslu.

„Dugo sam radio u različitim agencijskim i tržišnim kontekstima, od Zagreba do Beča, i vremenom mi je sve važnije s kim radim i kako radimo. Kod I TO NIJE SVE! mi se svidelo to što agencija ima jasnu energiju, ali i veoma zdrav odnos prema poslu. Ne beže od procesa, ne mistifikuju kreativnost i ne prodaju ideju kao ukras. Ovde se kreativnost shvata kao način da se reši pravi problem. To mi je blisko i zato mi je ovaj dolazak prirodan”, izjavio je Joško Jureškin, kreativni direktor agencije I TO NIJE SVE!

Ovo nije priča o Amsterdamu. Ovo je priča o sledećem talasu oglašavanja.

Urednik
-
0
Ovo nije priča o Amsterdamu. Ovo je priča o sledećem talasu oglašavanja.

Cela industrija u regionu trenutno priča o dve stvari. Kako da ubacimo AI u svaki proces, i kako da stignemo do Gen Z ekipe pre nego što nas skroluju.

I dok mi to radimo, u Amsterdamu se desilo nešto mnogo fundamentalnije. Nešto što se ne tiče ni alata ni generacije. Tiče se toga šta uopšte sme da se vidi na ulici.

ŠTA SE ZAPRAVO DESILO
Od 1. maja, Amsterdam je prvi glavni grad na svetu koji je zakonski zabranio outdoor oglašavanje za meso i fosilna goriva. Ne dogovorom sa oglašivačima – zakonom, kroz izmenu lokalnog pravilnika. Nema više bilborda za benzinske automobile, autobuskih stajališta koja prodaju letove, tramvaja sa krstarenjima.

I sad, broj koji niko nije pročitao: oglašavanje mesa je 0,1% amsterdamskog OOH tržišta. Fosilna goriva – 4,3%.

Ne donosiš presedan, ne ratuješ sa najvećom OOH kompanijom na svetu i ne rizikuješ tužbe koncesionara – zbog 4,4% tržišta.

Ovo nikad nije bilo o novcu. Bilo je o tome ko odlučuje šta je „normalno“ da se svakog dana vidi u javnom prostoru.

„MA TO JE AMSTERDAM, TO JE DALEKO“
Naravno. Kao što je i GDPR bio daleko. Kao što su omiljene dve reči, cookies & consent, bili daleko, dok jednog dana nisu postali svačiji problem.

Regulativa do nas stiže sa zakašnjenjem – ali stiže. Hag, Utreht, Delft i Nijmegen su već uveli slične zabrane. Holandski sud je zabranu u Hagu već potvrdio, nakon tužbe putničkih asocijacija.

EU će slediti primer to je sigurno. A mi? Mi nismo posmatrači ovog trenda – mi smo samo sledeći talas.

ZAŠTO OVO GLEDAM DRUGAČIJE OD VEĆINE
Jer sam radio u industriji gde je skoro sve već bilo zabranjeno – duvanskoj industriji. Tamo nema TV-a, nema printa, nema bilborda, nema influensera. I znate šta? Marketing nije umro. Postao je pametniji. Employer branding, CSR, Consumer Engagement – sav onaj teško merljiv posao koji većina brendova preskače, jer je bilbord lakša opcija.
A poenta nas vraća tačno na AI i Gen Z.

PRAVO PITANJE NIJE „KOJI ALAT“
AI ti neće pomoći kad ti ukinu kanal komunikacije. Najbolji prompt na svetu ne vraća bilbord koji je zakon skinuo sa liste formata za sledeću kampanju.

A Gen Z ionako ne gleda tvoj bilbord – niti tvoju TV reklamu, niti tvoj banner. Štaviše, ta ista generacija je ta koja pozdravlja ovakve poteze, jer su klimatski osetljiviji od svih pre njih. Drugim rečima – Amsterdam nije anti-Gen-Z potez. To jeste Gen-Z potez.

I dok mi jurimo odgovor na pitanje „koji alat“ i „koja generacija“, pravo pitanje je strukturno: šta si izgradio ispod kanala komunikacije kojim stiže tvoja poruka? Ako ti marketing pada čim izgubiš jedan kanal – onda taj kanal nikad i nije bio problem. Problem je što ispod njega nije bilo ničega.

Regulisane industrije to najbolje znaju. Duvan, farmacija, kladionice – oni su navikli da im se tlo pomera pod nogama, pa grade dublje. Ostali koji rade u „sve se sme“ svetu su razmaženi. I to ih ne čini boljim marketarima. Čini ih lenjima.

TEST STIŽE ZA MANJE OD MESEC DANA
Svetsko prvenstvo je u Severnoj Americi, Holandija se kvalifikovala, sve avio kompanije žele komad tog momentuma. Lokalni KLM prvi među njima. A u Amsterdamu – ne smeju da kupe OOH prostor za to.

Pogledajte šta je Air Transat već uradio za prvenstvo: bilbord presečen na pola. „Watch Portugal – karta 3.870 dolara.“ „See Portugal – povratna karta od 799.“ Bela linija prolazi kroz obe polovine – linija terena na jednoj strani, trag aviona na drugoj. Sjajan rad. Ali ovakvo rešenj u Amsterdamu, od 1. maja – ilegalno.

Ali ta kampanja ne radi zato što je bilbord izabran kao jedan od formata. Radi zato što je sve ispod nje toliko dobro postavljeno. Skini bilbord, ideja nađe drugu površinu na kojoj će imati identičan rezultat. Poruka stigne do onog kome je namenjena.

ZAKLJUČAK
Dok raspravljamo o tome da li će nam AI uzeti posao i kako da nateramo Gen Z da nas pogleda, vredi se setiti jedne starije, dosadnije istine:
Regulativa nije neprijatelj kreativnosti. Lenj marketing jeste.

Zabrana ne bira ko preživljava. Lenjost bira.

Za Marketing mrežu tekst napisao: Miloš Raičević

Global success story: Kako Shoppster i RTB House postavljaju standard programmatic oglašavanja?

Urednik
-
0
Global success story: Kako Shoppster i RTB House postavljaju standard programmatic oglašavanja?

U trenutku kada performance marketing sve češće dolazi do svog plafona, pitanje više nije kako dobiti još jednu konverziju – već kako obezbediti da svaka sledeća konverzija ima realnu poslovnu vrednost. Upravo zbog toga su Shoppster i RTB House pokrenuli niz eksperimenata, koji pokazuju kako prelazak sa kampanjskog na sistemski pristup može istovremeno podići efikasnost i obim, i to ne kao srećan splet okolnosti, već kao direktna posledica tehnologije koja uči iz svakog signala unutar funnel-a.

Izazov koji većina e-commerce igrača ignoriše

Za Shoppster, izazov nije bio rast po svaku cenu. Naprotiv – u fokusu je bio prelazak sa upravljanja prihodom na upravljanje profitom, jer marketing više ne možemo posmatrati kao trošak akvizicije, već kao direktan generator neto dobiti. To je otvorilo i ključno pitanje: da li postojeće performance marketing postavke zaista maksimizuju vrednost ili samo volumen?

U tom kontekstu, hipoteza od koje se krenulo je da full funnel pristup – ako se pravilno orkestrira od strane RTB House-a koji tehnološki pokriva ceo funnel  – može istovremeno povećati i kvalitet korisnika i dugoročnu profitabilnost.

Full funnel kao poslovna strategija, ne marketing miks

Da bi se ova hipoteza testirala, kampanje su postavljene i vođene od strane RTB House tima, koristeći full funnel platformu koja svaku fazu tretira kao zaseban optimizacioni problem, ali uvažavajući da sve faze pripadaju jednom sistemu:

  • awareness gradi prepoznatljivost i smanjuje cenu ulaska u sales funnel
  • traffic kvalifikuje i “zagreva” korisnike
  • prospecting identifikuje nove segmente sa potencijalom
  • remarketing monetizuje već postojeći interes za kupovinom

Kao poseban sloj, izdvaja se metodološka odluka da se zaštiti remarketing kroz preciznu segmentaciju. Time je sprečeno da prospecting “uzima” postojeću potražnju, što je omogućilo da se rast meri kao realno inkrementalan. Ovo je nivo kontrole koji postaje moguć isključivo kada tehnološka platforma omogućava granularnu separaciju signala između faza u funnel-u.

Prospecting: od troška do izvora profita

Prvi pomak desio se upravo tamo gde ga većina brendova najmanje očekuje – u prospectingu. U Srbiji, prospecting kampanje su krenule sa ROAS-om od 3, da bi kroz vreme dostigle ROAS 13. U Sloveniji, rast je išao sa 8 na čak 23 (rolling ROAS).

Međutim, ključni uvid nije u samim brojkama, već u njihovom značenju. Ovaj rast nije posledica “boljih oglasa” ili kratkoročnih optimizacija. On je rezultat toga što su RTB House deep learning modeli optimizovani za dugoročnu vrednost korisnika, a ne samo za trenutnu verovatnoću kupovine.

U praksi, to znači da prospecting nije samo dovodio nove korisnike – već je dovodio bolje korisnike, koji nastavljaju da kupuju i kroz druge kanale i kroz duže vreme. To je distinktivna karakteristika RTB House pristupa – algoritam ne optimizuje prema kliku, već prema korisnikovoj vrednosti kroz ceo životni ciklus.

Kada kvalitet ulaza menja ekonomiku celog funnel-a

Ključni efekat eksperimenata se najjasnije vidi u remarketingu. Iako je budžet povećan, ROAS nije opao – naprotiv:

  • Srbija: rast sa 8,9 na 11,6
  • Slovenija: rast sa 12,4 na 16

Ovo je izuzetno važan signal u jednom full funnel nastupu. Ovakav trend rasta pri povećanom budžetu nije slučajan – on je karakteristika sistema koji uči, a ne kampanje koja se ručno podešava. Drugim rečima, RTB House dinamički remarketing je svakom korisniku isporučivao personalizovanu poruku zasnovanu na njegovom stvarnom ponašanju – ne na prosečnom profilu segmenta.

Uloga awareness i traffic faza u profitabilnosti

Jedan od najpotcenjenijih nalaza ovog case-a jeste uticaj gornjih funnel faza na krajnji poslovni rezultat. Awareness kampanje su isporučile preko 14 miliona impresija, uz pad CPM-a od 38%, dok su traffic kampanje ostvarile rast CTR-a od čak 225%, uz cenu klika od 0,03 €. Ovakva efikasnost gornjih funnel faza direktno je posledica RTB House sposobnosti real-time optimizacije inventara i preciznog targetiranja korisnika koji pokazuju potencijal budućeg kupca.

Ovo su svakako “soft” metrike. Međutim, njihov stvarni efekat vidi se u nastavku niza, gde prospecting dobija nižu cenu akvizicije, remarketing viši kvalitet korisnika, a ceo sistem stabilniji ROAS i POAS pri većim budžetima.

To je ključna razlika – awareness i traffic nisu trošak, već investicija u efikasnost postavki koje konvertuju.

Od ROAS-a ka realnoj poslovnoj metrici

Iako su ROAS rezultati impresivni, prava vrednost ovog pristupa dolazi tek kada se poveže sa profitnom logikom.

Kroz unapređenje data infrastrukture i prelazak na POAS modele (profit on ad spend), Shoppster je dobio mogućnost da razlikuje “skupu prodaju” od “profitabilne prodaje”. Na svim nivoima, uspostavljanje ove mogućnosti menja način razmišljanja i još bitnije menja način donošenja odluka.

U tom kontekstu, full funnel pristup ne služi samo za rast performansi – već ozbiljan alat za optimizaciju celokupne poslovne ekonomike.

Šta ovaj global success story znači za tržište

Ono što ovaj projekat jasno pokazuje jeste da se performance marketing u nadolazećim godinama mora menjati na tri nivoa:

  1. sa kanalskog na sistemski pristup
  2. sa kratkoročnih na dugoročne metrike
  3. sa prihoda na profit kao krajnji cilj

Rezultati pokazuju da rast i efikasnost ne moraju biti u konfliktu. Ako se budžeti alociraju tamo gde postoji dugoročna vrednost – što postaje moguće tek kada tehnologija poput RTB House-a može da je izmeri, onda prospecting može da postane profitabilan, a remarketing može da se skalira bez ugrožavanja performansi.

To je, u suštini, ono što e-commerce biznis danas traži – rast koji ima ekonomsku logiku. I upravo je zato ovaj global success story signal da industrija ulazi u novu fazu — onu u kojoj prava tehnologija i prava marketing strategija zajedno postaju odgovorni i za profitabilnost.

Može li generacija Z u Srbiji bez veštačke inteligencije?

Urednik
-
0
Može li generacija Z u Srbiji bez veštačke inteligencije?

Generacija Z u Srbiji veštačku inteligenciju (AI) koristi gotovo rutinski: više od 80% mladih vidi je kao deo svakodnevice, a skoro polovina AI upotrebljava svakog dana. AI za njih odavno nije samo pomoć u školi, na fakultetu ili poslu. Sve češće ga koriste za kreativne ideje, organizaciju svakodnevice, donošenje odluka, pa čak i kao podršku u ličnim situacijama.

Međutim, poverenje ne dolazi bez rezerve. Samo trećina mladih u potpunosti veruje informacijama koje dobija od AI alata, dok ih ostali dodatno proveravaju. Upravo taj paradoks, AI kao deo rutine, ali ne i izvor bezrezervnog poverenja, otkriva prvo regionalno istraživanje o odnosu Generacije Z prema veštačkoj inteligenciji, „Alat, igračka ili trojanski konj? Pogled Generacije Z na AI”, koje su sprovele agencije McCann Beograd i UM Beograd, članice AMA Group. Pored Srbije, istraživanje obuhvata još šest tržišta regiona i pokazuje složen odnos Generacije Z prema veštačkoj inteligenciji.

„Generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve. Mladi žele da sami procene šta je relevantno i autentično, što je važno za razumevanje generacije koja je odrasla uz tehnologiju, ali joj ne veruje slepo“, izjavila je Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u okviru agencija McCann.

Kada govore o AI-u, mladi najčešće zapravo govore o ChatGPT-u. Koristi ga skoro 90% ispitanika, dok su drugi alati znatno manje zastupljeni. Kod mlađih pripadnika Generacije Z, ChatGPT je toliko prisutan da se često koristi gotovo kao sinonim za AI.

Iako je AI postao deo svakodnevice ove generacije, način na koji ga koriste nije uvek isti. Devojke se češće okreću AI alatima kada traže pomoć u komunikaciji, savete o zdravlju, ishrani ili ličnim dilemama, dok ih mladići češće koriste za finansijske teme. Razlike postoje i u stepenu poverenja. Devojke češće prilagođavaju AI odgovore onome što već znaju, dok ih mladići prihvataju direktnije.

Taj oprez, međutim, nije vidljiv samo u proveravanju odgovora. Bez obzira na to što ga redovno koriste, mladi AI ne doživljavaju kao nezamenljiv. Skoro 90% ispitanika kaže da bi bez njega moglo da funkcioniše, što ukazuje na to da prva potpuno digitalna generacija možda već oseća zasićenje tehnologijom. Njihove glavne brige nisu vezane za AI, već za neizvesnost, pritisak i izazove sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Zato podatak da 69% mladih želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta ne govori o odbacivanju tehnologije, već o potrebi da se u digitalnoj svakodnevici sačuvaju originalnost, bliskost i kreativnost.

To se vidi i u odnosu prema autentičnosti. Čak 58% pripadnika Generacije Z u Srbiji zabrinuto je zbog sve tanje granice između stvarnog i AI sadržaja, u odnosu na regionalni prosek od 51%. Istovremeno, 59% mladih kaže da je sve teže razlikovati AI sadržaj od onog koji su kreirali ljudi, dok 63% navodi da im smeta kada se AI sadržaj predstavlja kao stvaran, bez jasne naznake. Kako sadržaji nastali uz pomoć tehnologije postaju sve uverljiviji, mladima je sve važnije da znaju šta je stvarno, ali i kome mogu da veruju.

„Za brendove je ovo važan signal: Generacija Z ne odbacuje AI, ali ne želi da tehnologija zameni ideju, trud i ljudski ton. Ako komunikacija deluje generički ili neiskreno, mladi to brzo prepoznaju. AI može da bude koristan alat, ali odnos sa ovom generacijom i dalje se gradi kroz razumevanje i iskrenost“, objasnio je Aleksandar Đorđević, regionalni izvršni direktor strateškog planiranja i inovacija u agencijama UM.

Istraživanje je sprovedeno u februaru 2026. godine, kroz online anketu na nacionalno reprezentativnom uzorku mladih od 16 do 28 godina, kao i kroz fokus grupe u Beogradu. U Srbiji je anketirano 500 ispitanika, koliko i u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori, dok je u Severnoj Makedoniji učestvovalo 300 ispitanika. Kroz regionalne podatke i razgovore sa mladima različitog uzrasta, pola i socio-ekonomskog statusa, istraživanje donosi širi pogled na to kako Generacija Z danas razume, koristi i preispituje veštačku inteligenciju, ali i zašto je poverenje postalo jedno od ključnih pitanja digitalnog okruženja.

„PRNAĐI POSAO“ – Infostud kampanja koja je pokrenula reakciju publike

Urednik
-
0
„PRNAĐI POSAO“ – Infostud kampanja koja je pokrenula reakciju publike

U vremenu kada se publika svakodnevno suočava sa ogromnim brojem poruka, privući pažnju više nije dovoljno – ključno je izazvati reakciju. Upravo na tom principu zasnovana je Infostudova kampanja „PRNAĐI POSAO“, koja je u kratkom roku uspela da pokrene intenzivnu diskusiju – kako online, tako i offline.

Jedno namerno izostavljeno slovo u ključnom sloganu bilo je dovoljno da izazove lavinu komentara, reakcija i tumačenja – od pitanja da li je reč o propustu, do prepoznavanja jasne komunikacijske strategije. Kampanja je u prvoj fazi funkcionisala kao provokacija koju je gotovo nemoguće ignorisati, dok je u drugoj fazi dobila jasnu poruku i usmerenje: „PRONAĐI PRAVI POSAO“. Ovakav pristup otvorio je i šire pitanje, koliko brzo reagujemo na tipografsku grešku na jednom bilbordu, a koliko smo spremni da napravimo promene koje se tiču sopstvene karijere i životnih odluka.

O konceptu kampanje, balansu između rizika i efekta, kao i reakcijama publike, razgovarali smo sa Markom Živkovićem, šefom marketinga i PR u Infostudu.

Kako je nastala ideja za kampanju „PRNAĐI POSAO“?
Ideja je nastala u klasičnoj želji biznisa da pošaljemo sto poruka koje su nam važne i „zanatskom” marketinškom znanju da nam treba jednostavnost poruke kako bi dali šansu ljudima da je vide i razmisle o tome. Živimo u turbulentnom vremenu na svakom nivou. Globalno godinama već traju užasni ratovi širom sveta, živimo u permanetnoj energetskoj krizi, lokalno se nalazimo u dubokoj društvenoj krizi koja prati usporeniju ekonomsku aktivnost, a koja direktno utiče spremnost ljudi da se upuste u nešto novo kao što je promena posla. Pored svega toga u sred smo tehnološke AI revolucije koja dramatično menja budućnost rada za jako veliki broj profesija. U svemu tome samo je kliknulo da nam treba mala nesavršenost kako bi smo poslali savršenu poruku da ohrabrimo ljude da sve zavisi od njih i da ako ne mogu da utiču na velike globalne stvari, mogu na svoje zadovoljstvo promenom pogrešnog posla i izborom onog pravog.

Svesno ste pustili grešku u javnost. Koliki je to bio rizik?
Ne bih bio iskren, ako bih rekao da nismo imali trunku dileme. Infostud je mesto uz koje su se generacije profesionalno razvijale i preuzeti rizik da se igramo sa malom greškom u tako važnom i velikom segmentu naših života kao što je posao nije bila jednostavna odluka. Hrabrost nam je kompanijska vrednost i mislim da smo ovom kampanjom pokazali da je svi zaista živimo –  od honorarca u Infostudu do Izvršnog odbora. Znali smo da imamo više od dve decenije dobrog rada i voljeni brend i da će nam ljudi oprostiti  tu  „privremenu grešku” u teaser fazi naše kampanje dok ne dođe vreme za razjašnjenje i za tu jaku poruku da posao može biti životna greška i da se ona može promeniti.

Reakcije su bile burne. Šta vam je to reklo?
Nekoliko stvari. Najlepše je bilo to kada ljudi podele svoje dobro iskustvo sa Infostuda i brane kompaniju za koju ih vezuju lepe uspomene i dobre odluke. Reklo nam je i da smo kao društvo spremni da lako osudimo i bez puno promišljanja bacimo nekog na stub srama bez mnogo suštinskih razloga. Takođe, videli smo i neverovatno kreativne pojedince koji su shvatili da mora da postoji nešto iza te greške i onda sami kreativno razrađivali kampanju u najneverovatnijim smerovima.

Da li ste u nekom trenutku pomislili da ste preterali?
Strah ili veliki pritisak odgovornosti smo osećali najviše u satima pre lepljenja prvog bilborda. Iste večeri su krenule da se vrte slike po mrežama i vrlo brzo nam je postalo jasno da se naša poruka prima baš onako kako smo želeli i da smo prikupili dovoljno pažnje ljudi da onu najvažniju poruku koja je mnogo šira i od kampanje i od Infostuda možemo mirno da pošaljemo kada se bilbordi budu zamenili.

Gde je granica između dobre provokacije i trika?
Na istom mestu gde se prelazi granica uvrede ili uskraćivanja prava i sloboda bilo kog čoveka. Naša kampanja može nekome da se sviđa ili ne, ali ona nije bila uvredljiva ni za koga. Iskoristili smo kako kažete marketinški trik da privučemo pažnju kako bismo poslali snažnu poruku ljudima da je ključ njihovog zadovoljstva u njihovim rukama, a to je da greške moraju da se praštaju i mogu da se poprave.

Koliko se kampanja oslanja na psihologiju ponašanja?
Suština kampanje je u ljudskoj psihologiji. Nismo otkrivali rupu na saksiji i tu se nalazi odgovor zašto je kampanja uspešna. Naši bilbordi su školski primer bihejvioralne nauke i kako anomalija može da uzburka more. Kada razbiješ vizuelni i logički obrazac, ljudski mozak mora da reaguje. Programirani smo da lovimo greške. Svi su osetili potrebu da nas isprave i tako su nam radili besplatan medijski zakup. Ali tu postoji jedna velika zamka. Anomalija bez poente je samo glupost, a mi smo imali poentu.

Zašto je bilo važno da kampanja dobije nastavak sa porukom „PRONAĐI PRAVI POSAO“?
Bavimo se važnim stvarima. Poslovi su nam deo života, tačnije to je naš poslovni život koji mora biti komplementaran sa privatnim. Više od 20 godina se trudimo da damo svoj doprinos da Srbija bude bolje mesto za rad u domenu u kojem jedna kompanija to može da radi. Radimo sa poslodavcima i govorimo im puno o važnosti transparentnosti u procesu zapošljavanja, transparetnosti plata, usklađivanju privatnih i poslovnih aspekata života. Ljudima u potrazi za poslom pomažemo u kreiranju radnih biografija ili AI pripremama za intervuje. Banalno privlačenje pažnje greškom na bilbordu bez suštinske poruke koju smo želeli da pošaljemo za nas nije način na koji radimo i na koji želimo da doprinesemo društvu u kojem živimo.

Da li vam je cilj bio viralnost ili konkretna akcija?
Kroz viralnost i pažnju smo želeli da dođemo do konkretne akcije ljudi koji će našu poruku pročitati na pravi način. Ako bi trebalo da govorim o nekim našim greškama u ovoj kampanji, rekao bih da smo pogrešili viralni potencijal. Očekivali smo reakcije i kritike, ali ovakvu angažovanost ljudi u prenošenju naše poruke nismo mogli ni da pretpostavimo. Nakon što su osvanuli bilbordi sa porukom nailazili smo na različite reakcije. Neki su nam dobronamerno ukazivali na grešku, drugi su bili glasni i tražili da ceo marketing dobije otkaz, treći su nam nudili lektorske usluge, a bilo je i onih koji su odmah videli da se nešto valja iza brda, ali i onih koji su nas javno hvalili.

Kako merite uspeh ovakve kampanje?
Ovo je primarno brand awareness kampanja, pa se njen pun efekat meri dugoročno kroz percepciju brenda i pozicioniranje Infostuda na tržištu. Što se tiče kratkoročnih metrika pratimo pikove u organskom saobraćaju, broj novih registracija, broj objavljenih oglasa i finalni rast broja prijava na oglase, uz direktno poređenje sa referentnim periodima. Zanimljivo je da smo samo prvog dana kampanje imali preko 70% skok organske posete sa Googla.

Šta biste poručili ljudima koji su reagovali na kampanju?
Prvo, veliko hvala svima koji su reagovali, jer su nam upravo oni omogućili da ova poruka stigne do ovoliko velikog broja u zemlji. Drugo, voleo bih da istu tu brzinu, energiju i oštrinu koju su uložili u ispravljanje jedne tuđe slovne greške na bilbordu, sada primene na sopstvene karijere. Ne tolerišite više pogrešne poslove i loše uslove, preuzmite kontrolu i pronađite onaj pravi.  Ako to primenimo i na ceo svoj život, onda smo uradili ogromnu stvar.

Izašao je prvi regionalni specijal Impact Index, u izdanju Marketing mreže

Urednik
-
0
Izašao je prvi regionalni specijal Impact Index, u izdanju Marketing mreže

Izašao je prvi regionalni specijal Impact Index, u izdanju Marketing mreže, na preko 160 stranica najkvalitetnijih intervjua i autorskih tekstova.

Centralni deo izdanja je urednička lista najuticajnijih direktora marketinga u regionu za period 2025/26. Ovo je jedina lista ovog tipa u regionu i jedina inicijativa da se uticaj marketing lidera mapira urednički, sistematično i na osnovu javno dostupnih i proverljivih informacija.

U ovom broju izdvajamo i tematske rubrike Brend pod pritiskom (powered by AMA Group), Retention je novi growth (powered by Forma Ideale), Kultura kao kapital (powered by Futura DDB), Poverenje je valuta (powered by Dr. Oetker), kao i Employer brand edge (powered by Coca-Cola HBC) i Content fabrika (powered by Collab Agency).

Pozivamo vas da pročitate i intervjue i autorske tekstove kolega iz kompanija i agencija iz celog regiona: AikBank, Nordeus, Crafter, Ananas E-Commerce, Dr. Max, Mlekoprodukt, IDEA-CG, NIS i mnogih drugih.  

Impact Index dostupan je u elektronskom izdanju uz pretplatu.

123...1.068Stranica 1 od ukupno 1.068