Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!
Za pripadnike Generacije Z postoji uvreženo mišljenje da im se život svodi na skrolovanje, algoritme i aplikacije, kao i da se u velikoj meri oslanjaju na veštačku inteligenciju. Međutim, paradoksalno je da iako gotovo 80% mladih koristi AI svakodnevno, tek mali procenat njih tvrdi da bi im ona zaista nedostajala kada bi odjednom nestala.
Ta napetost između intenzivne upotrebe AI alata i emocionalne distance govori mnogo o generaciji koja tehnologiju prihvata, ali joj ne poklanja bezrezervno poverenje.
Upravo taj složeni odnos mladih prema veštačkoj inteligenciji biće glavna tema panel diskusije „Alat, igračka ili trojanski konj? Pogled Generacije Z na AI“, koja će biti održana na ovogodišnjim Danima komunikacija u Rovinju, u petak, 8. maja 2026. godine, u 11.15 časova. Tom prilikom biće premijerno predstavljeni neki od nalaza prvog regionalnog istraživanja o odnosu Generacije Z prema veštačkoj inteligenciji u Adria regionu, koje su sproveli McCann Beograd i UM Beograd, članice AMA Group.
Panel ne polazi od tehnologije kao trenda, već od pitanja šta odnos mladih prema njoj govori o budućnosti komunikacije, brendova i autentičnosti u svetu koji se automatizuje brže nego što poverenje stiže da ga prati.
Diskusiju zajednički moderiraju Katarina Robeli, Managing Director UM Zagreb, i Mate Šola, Strategic Planner McCann Zagreb, oboje članovi HURA i IAB Croatia. U razgovoru učestvuju Filip Filković, direktor i producent, autor kultnih nostalgičnih videa, Renata Geld, osnivačica Centra za kognitivne znanosti Univerziteta u Zagrebu, i Ana Lakić, izvršna direktorka marketinga i sektora za istraživanje i razvoj Grupe pića Jamnica Plus.
Oni će zajedno pokušati da razlože stereotipe i pokažu kako Generacija Z zapravo koristi veštačku inteligenciju – gde eksperimentiše, kako postaje skeptična i kad povlači granicu poverenja. Istovremeno, panel će pokazati na koji način ovi podaci mogu biti relevantni i korisni za brendove.
Nakon uspeha regionalnog foruma komunikacionih lidera IZAZOV u proteklih 11 godina, Marketing mreža nastavlja sa umrežavanjem i edukacijom kolega iz struke.
12. regionalni forum komunikacionih lidera – IZAZOV 2026 biće održan 8. i 9. septembra u Beogradu, a slogan ovogodišnjeg foruma je „Tastes like S…“.
„Od ove godine IZAZOV više nije samo događaj, on postaje platforma koja „živi“ tokom cele godine i u okviru koje se pitamo – šta se, dođavola, desilo sa oglašavanjem? IZAZOV postaje platforma gde se ideje rađaju bez ograničenja, a granice pomeraju hrabri. U svetu u kojem su kreativni i poslovni procesi često sputani nevidljivim granicama – očekivanjima, pravilima, strahovima od neuspeha ili kritike – verujemo da je vreme da postavimo pitanja koja niko ne očekuje i da zahtevamo odgovor na ista. I ove godine forum IZAZOV biće prostor gde nema cenzure ideja, gde se eksperimentiše, diskutuje otvoreno i bez straha, jer samo tada nastaju koncepti koji menjaju pravila igre. Kada odbacimo ograničenja, oslobađamo prostor za autentičnost, inovaciju i pravu kreativnu hrabrost. Pridružite nam se da zajedno istražimo kako izgleda biznis i kreativnost kada im damo potpunu slobodu“, rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO, Marketing mreže, koja je organizator foruma.
IZAZOV je interaktivna B2B platforma, prva ovog tipa u regionu, namenjena isključivo profesionalcima iz oblasti marketinga, odnosa s javnošću i digitalnih komunikacija iz kompanija i agencija. Namenjena je onima koji veruju u ono što rade, koji imaju šta da pokažu i šta da kažu, a isto tako žele da daju svoj doprinos da tržište marketinških komunikacija u regionu postane prijatnije i pogodnije za poslovanje, a sve u cilju razvoja zdrave konkurencije.
Na forumu biće zastupljen širok spektar tema, od trendova u integrisanim komunikacijama do stanja na tržištu marketinških komunikacija u regionu. Poseban segment foruma biće posvećen podsticanju dijaloga između kompanija i agencija, koje će kroz interaktivne radionice, teambuilding i druge sadržaje, aktivno učestvovati u forumu i otvoriti dijalog na ključne teme iz struke.
Ako vas zanima kakvo je stanje struke na tržištima regiona, kako i šta rade agencije, šta klijenti očekuju od agencija, ko su ljudi sa kojima ćete sutra sarađivati, kako razmišljaju, koliko prate trendove, pozivamo vas da prihvatite IZAZOV i učestvujete na 12. regionalnom forumu komunikacionih lidera.
Na IZAZOVU 2025 učestvovalo je preko 400 kompanija i agencija iz celog regiona, među kojima su i UniCredit Banka, MPC Properties, A1 Srbija, Bambi, Delta Holding, PepsiCo, Forma Ideale, SBB, IKEA Srbija, Xiaomi Balkan, Carlsberg Srbija, Atlantic grupa i drugi.
Trostruki uspeh: zlatna, srebrna i bronzana nagrada koje su osvojili kreativci iz McCann Beograd na takmičenju Young Lions Srbija 2026. potvrdio je snagu mladih timova unutar AMA Group. Jana Savić Rastovac, kreativna direktorka agencije, ističe da je ovaj rezultat potvrda kontinuiranog mentorstva i spremnosti mladih kolega da se bave temama koje zahtevaju empatiju i jasnoću. Autori prvoplasiranog rada, Dušan Antonijević i Haris Ličina, otkrivaju kako je nastao njihov projekat.
Vaš projekat menja pristup doniranju. Kako ste definisali ovaj komunikacioni okvir koji žiri opisuje kao razumljiv i društveno odgovoran? Dušan: Pokušali smo da sagledamo ovaj, zapravo jako kompleksan problem iz različitih uglova. Sa jedne strane, praksa nam pokazuje da su ljudi stvarno solidarni i hoće da pomognu – kada vide da je situacija alarmantna. Ali često smo izloženi različitim problemima u društvu, fokusiramo se na najhitniji, a ostali postanu nevidljivi dok ne eskaliraju. Stvarno je istina da ljudi reaguju kada je problem aktuelan , ali problemi dece iz Svratišta postanu nevidljivi usled mora drugih problema sa kojima se susrećemo svakodnevno.
Zato smo i želeli da pronađemo drugačiji ugao, koji nije tužan, ili fokusiran samo na konkretan problem. Želeli smo da se približimo celoj temi, i da ljude približimo celoj temi. I stvarno, kada smo sagledali ko su ta deca, shvatili smo da su to deca koju stvarno viđamo po gradu. Srećemo ih svakodnevno u centru, u svom kraju. Ne samo to, svako od nas je bar jednom upoznao nekog od njih, i zna da su stvarno simboli svojih krajeva grada. Baš zato smo hteli da im priđemo blizu, i podsetimo ljude da se iza nevidljivih problema, na kraju dana nalaze neviđene legende.
I taj okvir je prirodno vodio i sve dalje izbore. Razmišljali smo kroz koje svakodnevne kanale možemo da približimo živote ovih legendi, a da samo doniranje postane još bliže, zabavnije, a time, nadamo se i češće.
Kako ste uspeli da postignete intimnost, a da zaštitite identitet dece? Haris: Želeli smo da priđemo blizu korisnicima Svratišta, ali smo strogo vodili računa o zaštiti njihovog identiteta. Približili smo se koliko god je moguće, ali ne više od toga. Fotografije koje su blizu, lične, skoro intimne. Ali tipografija preko lica dece postavlja granicu. Na taj način smo pokazali da iza svakog sna i svakog problema stoji dete, a ne samo broj u statistici. Time smo dobili na humanosti, a nismo ugrozili njihovu bezbednost.
Šta je „Neviđeni Monthly Drop“ i zašto je važan? Haris: Želeli smo da otvorimo vrata za novi oblik doniranja, i tako iz meseca u mesec skrećemo pažnju na ovu temu. Ideja nam je bila da napravimo fiktivne proizvode u saradnji sa lokalnim brendovima koji uvek skrenu pažnju ljudi, i tu pažnju usmerimo gde je ona potrebna – na decu iz Svratišta. Naravno, ovo ostavlja prostora, a može da bude i poziv lokalnim i voljenim brendovima da se uključe u rešavanje ovog problema i da i oni sami postanu neviđene legende!
Ipak, najvredniji i najdraži deo Neviđenih dropova nam je ono što dolazi nakon kupovine: glasovna poruka od jednog od korisnika Svratišta. To nam je bio način da donacija dobije potpuno novu, neizbrisivu dimenziju- glas, i konkretan trag u nama.
Koliko je vremenski pritisak roka uticao na vaš rad? Dušan: Pomogao je. Naterao nas je da se fokusiramo prvo na jednu ideju koju možemo da osetimo u stomaku. Nismo u početku mislili o kanalima, o poruci, već o istini koju želimo da ispričamo. Kada smo zajedno osetili ideju, i prepoznali njen vizuelni potencijal, sve ostalo se samo nadovezivalo.
Bilo je zabavno i izazovno, ali na kraju dana nam je vreme proletelo u inspiraciji kako još naša ideja može da pomogne ovim Neviđenim legendama!
U Klub laureata i laureatkinja, nakon Nadežde Milenković, ulazi još jedna izuzetna žena: ovogodišnja dobitnica UEPS-ove nagrade za životno delo, Vanda Kučera.
REGION – U saradnji sa agencijom Spellcaster i Vojkom V, DRACO je temu hidroizolacije izveo iz okvira klasičnog oglašavanja i pretvorio je u autentičan muzički i društveni momenat. Kampanja „Vlaga” najpre je zaživela kao stvarna pesma i stvaran lik, a tek potom otkrila svoj puni brendovski kontekst.
U vremenu kada se pažnja publike sve teže osvaja, a klasično oglašavanje sve češće ostaje na nivou prolazne vidljivosti, brend DRACO odlučio je da povuče suprotan potez: umesto da hidroizolaciju promoviše kroz prepoznatljiv reklamni format, pretvorio ju je u pesmu, lik i kulturni signal.
Tako je nastala kampanja „Vlaga”, razvijena u saradnji sa Spellcasterom i Vojkom V, sa idejom da sadržaj najpre mora da funkcioniše kao stvarna pesma, stvaran release i stvaran medijski momenat, a tek potom kao kampanja.
U središtu projekta nalazi se alter ego Vojko Vlaga, lik koji temu hidroizolacije ne komunicira kroz klasičnu prodajnu poruku, već kroz muzički format koji publika može organski da prihvati, bez uobičajenog reklamnog filtera. Upravo je to bila ključna premisa projekta: ne pitati kako oglašavati hidroizolaciju, već kako tu temu prevesti u nešto što ljudi žele da slušaju, gledaju i dele.
Kampanja je razvijana od leta 2025. godine, a od početka je bila zamišljena kao sadržaj koji neće izgledati kao kampanja. Umesto branding first pristupa, tim je odlučio da krene od kulturne relevantnosti i autentičnosti sadržaja. Zato „Vlaga” nije građena kao skriveni oglas, već kao projekat koji mora samostalno da zaradi pažnju i legitimnost pre nego što se otkrije povezanost sa brendom.
Pesma i spot objavljeni su krajem februara 2026. godine na streaming platformama i Vojkovim kanalima, Spotifyju, YouTubeu i Instagramu, a u prvim reakcijama publike i medija „Vlaga” je dominantno doživljena kao stvaran muzički release i komentar vremena, a ne kao oglašavanje. U veoma kratkom roku projekat je ostvario snažan organski doseg, medijsku prisutnost i široku kulturnu vidljivost, prešavši milion, a potom i dva miliona pregleda na YouTubeu. Istovremeno, postao je i najbrže rastući video spot u Vojkovoj karijeri, kao i tema brojnih medijskih osvrta i analiza.
Ono što ovu kampanju izdvaja nije samo format, već i društveni insight iz kog je nastala. „Vlaga” polazi od veoma konkretne tenzije našeg vremena: dok veliki deo javnog diskursa govori o tome ko će postati zamenjiv u eri AI-ja, poslovi na koje se godinama gledalo sa visine ponovo dobijaju vrednost, sigurnost i novi kulturni status. U tom obratu, hidroizolater više nije rubni lik tržišta rada, već simbol konkretnosti, racionalnosti i stvarne vrednosti. Upravo zato „Vlaga” nije samo pesma o hidroizolaciji. Ona je, pre svega, pesma o vremenu u kom živimo.
„Od početka nam cilj nije bio da ‘sakrijemo reklamu’, već da napravimo nešto dovoljno zabavno, relevantno i autentično da može prvo da živi kao pesma, a tek onda kao kampanja. Ključno je bilo da publika najpre dobije stvarnu vrednost, dobru pesmu, dobar spot i lik koji deluje kao da je organski upao u našu stvarnost”, ističe Tonči Klarić, kreativni direktor i suosnivač agencije Spellcaster.
Važnu ulogu u celom projektu imala je i sama priroda saradnje sa Vojkom V. Umesto klasičnog angažmana izvođača ili ambasadora, „Vlaga” je razvijana kao autorsko partnerstvo u kom je Vojko V bio ključni kreativni saradnik. Upravo je njegov autorski integritet bio presudan da pesma ne deluje kao reklamni format koji glumi muziku, već kao pravi muzički sadržaj.
DRACO je pritom svesno pristao na odloženi branding i suptilnu prisutnost brenda, uz razumevanje da kulturna relevantnost ne nastaje tako što se ime brenda pojavljuje u prvoj sekundi, već tako što ideja najpre zaradi sopstvenu vrednost u javnom prostoru.
„Hteli smo da postignemo više od same vidljivosti. Umesto da o sebi govorimo kroz klasične reklamne poruke, odlučili smo da napravimo nešto što publika želi da prihvati i deli pre nego što uopšte sazna ko stoji iza toga. To je zahtevalo hrabrost, strpljenje i poverenje u ideju, ali upravo je u tome bila snaga ovog projekta”, poručuju iz Spellcastera.
Kampanja „Vlaga” tako otvara i šire pitanje savremenog brendinga: mogu li brendovi danas i dalje da budu relevantni ako komuniciraju isključivo kroz klasične reklamne formate? U slučaju DRACO-a, odgovor je došao kroz projekat koji nije pokušao da komentariše kulturu spolja, već je u nju ušao iznutra, kroz muziku, humor, identitet i društvenu tenziju koju je publika odmah prepoznala.
Jer danas, sve više, najjače kampanje nisu one koje najglasnije govore o sebi, već one koje uspeju da postanu deo razgovora pre nego što uopšte otkriju svoje ime.
U kategoriji DIY na našem tržištu godinama se komunikacija svodila na artikle, cene i akcije. Crafter je napravio iskorak koji se retko viđa na domaćem tržištu. Kampanja CRAFTERapija donela je drugačiji pristup! Smeliji, opušteniji i zasnovan na humoru i situacijama iz svakodnevnog života. Umesto klasične retail komunikacije. Crafter je odlučio da se približi ljudima kroz realne kućne situacije i male projekte sa kojima se svakodnevno susreću, uz ton koji je duhovit i lako prepoznatljiv.
Kampanja je lansirana kroz snažnu kombinaciju bilbord oglašavanja, digitalnih kanala, kao i instore brendinga sa jasnim fokusom na awareness. U centru nije bila prodaja, već izgradnja percepcije! Ideja da Crafter nije samo mesto kupovine, već mesto gde dolaziš da rešiš svakodnevne stvari koje te čekaju. Upravo takav pristup omogućio je da se poruka izdvoji u prostoru koji je često zasićen komunikacijama sa akcentom na slogane poput ovoga “KUPI I UŠTEDI”.
Kroz niz različitih “terapija”, Crafter je svoj asortiman preveo u konkretne životne situacije. “Nabaci silikone ali one za kupatilo, kuhinju ili prozore”. Antistres uz alat, Akupunktura ali uz bušilice, Aromaterapija u kuhinji, Revitalajzing prostora, Trajna depilacija travnjaka, Totalni detoks uz čišćenje prostora i mnoge druge terapije. Svaka od njih polazi od realnog problema i vodi ka jasnom rezultatu, čime se kupcu olakšava donošenje odluke. Umesto razmišljanja o kategorijama, fokus se prebacuje na ono što želi da uradi a da pritom dobije motivaciju da to uradi samostalno.
Važan aspekt kampanje je i njena inkluzivnost. Iako je svet alata tradicionalno vezivan za jednu publiku, CRAFTERAPIJA širi perspektivu. Ona nije namenjena samo “njemu”, već i “njoj” i svima koji žele da unaprede svoj prostor. Situacije koje kampanja prikazuje nisu idealizovane, već prepoznatljive i duhovite, ponekad blago prenaglašene, ali dovoljno realne da izazovu osmeh i pokrenu akciju. Upravo taj balans između humora i istine čini da problem više ne deluje kao opterećenje, već kao nešto što želiš da rešiš i osećaš se dobro.
Crafter ovim pristupom potvrđuje svoju poziciju modernog DIY retailera. Razvoj omni-channel modela omogućava dosledno iskustvo kupovine kroz sve kanale prodaje. Istovremeno, kompanija kontinuirano širi svoju retail mrežu, razvija lojalti programe i jača B2B segment, čime dodatno učvršćuje odnos sa različitim tipovima kupaca.
Otvaranje nove prodavnice na Karaburmi predstavlja logičan nastavak ove strategije. Na skoro 2.000 kvadrata, Crafter Karaburma (Višnjička 63), nije samo nova lokacija, već prostor u kojem se ideja CRAFTERAPIJE doživljava u praksi. Mesto gde kupac dolazi sa jasnom namerom i odlazi sa rešenjem.
REGION – Posle 30 godina, Nikola Žinić se povlači iz vlasničke i upravljačke strukture jedne od najuspešnijih kreativnih agencija u regionu Bruketa&Žinić&Grey, saopštila je ova agencija na svojim društvenim mrežama.
Davor Bruketa i Nikola Žinić osnovali su 1995. godine nezavisnu agenciju Bruketa&Žinić, koja je od 2017. deo grupe WPP.
„Uz međusobno poštovanje i veliku zahvalnost za 30 godina zajedničkog rada, došlo je vreme da se Davor i ja ubuduće profesionalno razvijamo svako svojim putem. Ova odluka je rezultat prirodnog profesionalnog razvoja. Zajedno smo stvorili agenciju čiji je rad prepoznat i nagrađen brojnim priznanjima, gradili smo tim i dugoročne odnose sa klijentima, a naše kampanje su se sa ljudima povezivale kroz humor i ljudskost. Na sve to sam izuzetno ponosan. Agencija nastavlja svojim dobro utabanim putem, a preda mnom je novo životno i profesionalno poglavlje“, rekao je Nikola Žinić.
Ovom odlukom Nikola Žinić završava svoju formalnu ulogu suvlasnika i člana rukovodstva agencije i ulazi u novo profesionalno razdoblje.
„Nedostajaće mi ‘Ž’ i ‘Ć’ u logotipu. Nikola i ja smo zajedno prošli dug put. Na svemu tome sam mu iskreno zahvalan. Otvaramo novo poglavlje sa snažnim timom, novom generacijom rukovodstva, fokusiranom na širenje usluga i ubrzani razvoj kompetencija u oblasti veštačke inteligencije. Ime će biti drugačije, tehnologija će mnogo toga promeniti. Ambicija će ostati ista“, objašnjava Davor Bruketa.
Agencija nastavlja poslovanje sa postojećim timom, klijentima i projektima i ostaje fokusirana na kreativnost, strategiju i dalji rast. Promena u vlasničkoj strukturi neće uticati na operativno poslovanje niti na odnose sa klijentima, a proces promene imena trebalo bi da bude završen do kraja godine.
U vremenu kada se poverenje javnosti sve više gradi na transparentnosti i odgovornosti, pitanja održivosti i inkluzije u kompanijama izlaze iz okvira trendova i kreću se ka tome da postanu ključni elementi strateške komunikacije. Upravo to potvrđuju i rezultati ankete koju tradicionalno sprovodi PR agencija Chapter 4, a koja je pružila uvid u to kako organizacije danas razumeju i primenjuju ESG i DEI principe u komunikaciji.
ESG (Environment, Social, Governance) je skup kriterijuma koji se koriste za ocenjivanje koliko kompanija ozbiljno pristupa održivosti u tri dimenzije: životna sredinu (uticaj poslovanja na prirodu – npr. emisija ugljen-dioksida, upotreba resursa, upravljanje otpadom, klimatski rizik), društveni aspekt (standardi prema zaposlenima, partnerima, dobavljačima, zajednici – uključujući bezbednost, radne uslove, socijalni uticaj i DEI – diversity, equality, inclusion) i prakse upravljanja (transparentnost, etičko ponašanje, odgovornost, struktura upravljačkih tela).
„Rezultati ankete pokazuju da se organizacije nalaze u različitim fazama razumevanja i primene ESG i DEI principa, ali i da postoji jasna svest o potrebi za odgovornijom i transparentnijom komunikacijom. Upravo zato je ovakvo istraživanje važno. Ono pruža realan uvid u to gde se trenutno nalazimo kao tržište, ali i u kom pravcu bi trebalo da se razvijaju prakse kako bi komunikacija o održivosti bila zasnovana na činjenicama i merljivim rezultatima čime se dodatno učvršćuje poverenje javnosti“, izjavila je Milena Avramović Bjelica, suosnivačica i izvršna direktorka agencije Chapter 4.
U Srbiji skoro četvrtina ispitanika navodi da njihove organizacije još uvek nemaju ESG u fokusu. Vidimo da postoji značajan prostor za unapređenje u odnosu na razvijena tržišta, gde je izveštavanje o ESG aktivnostima široko rasprostranjeno i ostaje stabilno uprkos makroekonomskim i geopolitičkim izazovima. Kada je reč o integraciji ovih principa, oko 45 odsto organizacija u Srbiji nema strategiju, razmatra je ili je u početnoj fazi primene. Samo osam odsto navodi da je implementacija u zreloj fazi, što ukazuje na to da većina i dalje traži optimalan model za sistemsko uključivanje održivosti i inkluzije.
Trendovi u komunikaciji održivosti
Više od trećine ispitanika primećuje manje opštih poruka i veći oslonac na konkretne i proverljive informacije o održivosti, što ukazuje na sazrevanje tržišta, veću transparentnost i rastuća očekivanja javnosti kada je reč o odgovornosti kompanija. Među trendovima koje ispitanici u Srbiji izdvajaju su povezivanje ESG-a sa poslovnim performansama (39 odsto) i veći fokus na merljive podatke (34 odsto).
Greenwashing naspram greenhushing-a
Greenwashing (obmanjujuće ili preuveličano prikazivanje da organizacija doprinosi održivosti više nego što to zaista čini) je uglavnom poznat pojam. Međutim, dve trećine ispitanika navodi da njihove organizacije nemaju smernice za borbu protiv greenwashing prakse u komunikaciji. Podaci ukazuju da postoji svest o problemu, ali su mehanizmi za njegovo sistemsko rešavanje nedovoljno razvijeni.
Sve češće se javlja i greenhushing – izbegavanje komunikacije o ESG aktivnostima zbog straha od kritike – koji delimično prepoznaju i naši ispitanici. Ovaj fenomen dodatno komplikuje komunikaciju, jer pokazuje da organizacije balansiraju između potrebe za transparentnošću i straha od reputacionog rizika.
Uticaj dezinformacija na komunikaciju
Dezinformacije su problem koji je prepoznat kao faktor poslovnog rizika. Većina ispitanika (57 odsto) smatra da ESG i DEI komunikacija treba da bude zasnovana na činjenicama. Ispitanici uočavaju globalno prisustvo dezinformacija i skepticizma (skoro 40 odsto) – negiranja klimatskih promena, otpora uključivanju DEI, ili pokušaja relativizacije ESG tema u komunikaciji
Kao ključne mere u borbi protiv toga izdvajaju se jasni interni standardi, edukacija zaposlenih i menadžmenta, proaktivnu komunikaciju koja je bazirana na transparentnim podacima, zatim objavljivanje merljivih rezultata i ciljeva.
Danas od brendova ne očekujemo samo proizvode, već iskustva. Nije više ključno šta nudimo, niti koliko pojednostavljujemo svakodnevni život, već koliko umemo da budemo bliski, relevantni i da ponudimo iskustva koja ljudi zaista osećaju kao svoja.
Upravo iz tog uvida, McCann Beograd, članica AMA Group, zajedno sa Shoppsterom razvio je novu komunikacionu platformu „Tražiš. Nađeš.“
Ključni izazov bio je da se ideja podrške i razumevanja, po kojoj je Shoppster već prepoznat, jasno prenese i na njegovu komunikacionu poziciju. Nova platforma polazi od uvida da kupovina nije samo proizvod, cena ili dostava, već trenutak „između“. Ni početak, ni kraj, već tačka u kojoj se ideja pretvara u iskustvo.
„Platformu Tražiš. Nađeš. smo razvili sa idejom da napravimo iskorak iz već viđene e-commerce komunikacije i da kupovinu prikažemo kao nešto što je lično i deo svakodnevice. Umesto da pričamo o proizvodima, fokusirali smo se na situacije u kojima ljudi zapravo prepoznaju šta im treba i zašto im to treba. Naš cilj je da Shoppster, pored velikog izbora, bude i mesto koje razume te male, ali važne momente iza svake kupovine,“ kaže Arsenije Ivanović, Head of Creative and Campaigns, Shoppster.
„Želeli smo da pokažemo da se kupovina ne vrti samo oko ponude i cene – iza svake odluke o kupovini stoji neki lični razlog, iskra ili osećaj. Zato smo Shoppster pomerili iz priče o ponudi u priču o ljudima. Na kraju dana, kupovina i nije samo klik, već onaj lični trenutak kada shvatiš šta ti zapravo treba“, izjavila je Jovana Bradaš, kreativna direktorka, McCann Beograd.
Platforma je predstavljena kroz seriju kratkih video formata i vizuelnih rešenja koji u fokus stavljaju svakodnevne životne situacije i emocije koje stoje iza svake kupovine. Dosledna formula „Tražiš X. Nađeš Y.“ omogućava komunikaciju kroz različite kategorije, dok fokus ostaje na iskustvu koje kupovina donosi, a ne samo na samom proizvodu.
Nova platforma oslanja se na snagu Shoppster ponude, koja obuhvata više od 800.000 proizvoda, kao i dodatne benefite poput besplatne dostave na paketomatima za Shoppster SMART korisnike, ali komunikaciono ide korak dalje: od funkcionalnosti ka podršci, razumevanju i bliskosti.
U digitalnom okruženju, gde online trendovi više ne evoluiraju postepeno već se pojavljuju i nestaju u ritmu skrolovanja, brendovi ulaze u novu eru u kojoj se pravila vidljivosti, uticaja i reputacije suštinski redefinišu pod uticajem veštačke inteligencije (AI). Ove promene analizirala je UM Beograd, članica AMA Group, kroz sagledavanje ključnih pomaka u medijskom i komunikacionom ekosistemu, sa ciljem da identifikuje trendove u digitalnim kanalima i AI tehnologijama koji će dugoročno oblikovati strategije brendova u godinama koje dolaze.
Nova pravila vidljivosti u AI eri
Jedan od najizraženijih pomaka odnosi se na transformaciju pretrage. Tradicionalni modeli pretraživanja poput Google Search ustupaju mesto tzv. answer engine okruženju, u kojem korisnici sve češće dolaze do odgovora direktno putem AI alata i LLM sistema kao što su ChatGPT i Claude..
U takvom kontekstu, SEO (optimizacija za pretraživače) prerasta u novu disciplinu, Answer Engine Optimization (AEO), koja podrazumeva aktivno upravljanje načinom na koji AI sistemi razumeju i predstavljaju brendove u rezultatima pretrage i AI odgovorima.
Ova promena neposredno utiče i na reputaciju u eri veštačke inteligencije. AI generisani sadržaji, deepfake materijali i lažne narative šire se brže nego ikada, dok ispravke često ne uspevaju da dostignu isti nivo vidljivosti.
U takvom okruženju, reputacija brendova može biti narušena u vrlo kratkom roku, sa dugoročnim posledicama po poverenje potrošača i tržišnu vrednost. Zbog toga upravljanje narativom sve manje podrazumeva povremene reakcije, a sve više prerasta u kontinuiran proces praćenja, prilagođavanja i izgradnje kredibilnih izvora informacija unutar AI ekosistema.
Od popularnosti ka stvarnoj vrednosti
Creator ekonomija se udaljava od logike popularnosti i ulazi u eru merljive efikasnosti. Uticaj se više ne procenjuje primarno kroz broj pregleda, već kroz konkretan doprinos poslovnim rezultatima, čime se menja i uloga kreatora — od pukog medijskog kanala ka stvarnom generatoru vrednosti. Ovaj pomak utiče na čitav ekosistem: kreatori se sve više pozicioniraju kao održivi poslovni partneri, dok brendovi dobijaju jasnije kriterijume za procenu vrednosti i skaliranje saradnji zasnovanih na performansama, a ne isključivo na dosegu.
Hiper‑personalizacija ulazi u novu fazu razvoja. Umesto oslanjanja na osnovne demografske podatke, komunikacija se sve više zasniva na razumevanju vrednosti, interesovanja i ponašanja pojedinaca. Napredak u primeni veštačke inteligencije omogućava skaliranje ovakvih pristupa, ali istovremeno podiže očekivanja publike, koja sve lakše prepoznaje razliku između relevantne, kontekstualne poruke i generički automatizovane komunikacije.
Kanali se menjaju, očekivanja rastu
Društvene mreže sve češće preuzimaju ulogu pretraživača, posebno među mlađim generacijama, koje informacije, preporuke i brendove otkrivaju direktno unutar platformi. U takvom okruženju, sadržaj više nije samo alat za angažovanje, već postaje ključni element vidljivosti i razumevanja brenda.
Samo prisustvo na velikom broju kanala više nije dovoljno. UM Beograd ističe da se od brendova očekuje dosledna, ali i kontekstualno prilagođena komunikacija, zbog čega se višekanalni storytelling sve više pretvara u pitanje promišljene orkestracije poruka, a ne njihovog prostog ponavljanja.
Video se dodatno potvrđuje kao dominantan format komunikacije, ali uz sve izraženiju potrebu za prilagođavanjem različitim obrascima pažnje. Kratki formati imaju ulogu u otkrivanju i podsticanju početnog interesovanja, dok duži i serijalni sadržaji omogućavaju izgradnju dubljeg odnosa sa publikom i podstiču lojalnost.
Primećuje se i pomak sa trend‑jackinga ka trend‑shapingu. Puko praćenje viralnih pojava sve češće vodi gubitku autentičnosti, dok brendovi koji aktivno učestvuju u oblikovanju kulturnih narativa i kreiranju originalnih ideja ostvaruju dugoročnu vrednost.
Posebnu pažnju privlači i rast virtualnih influensera i AI generisanih identiteta. Iako omogućavaju visok stepen kontrole i skalabilnosti, njihova primena postavlja pitanje autentičnosti i poverenja, zbog čega odluka o njihovoj upotrebi sve više zavisi od vrednosti publike i konteksta u kojem se pojavljuju.
Zaključak je jasan: u godinama koje dolaze, uspeh brendova zavisiće od sposobnosti da tehnologiju, podatke i ljudsku ekspertizu povežu u smislen i dosledan sistem. Veštačka inteligencija postaje strateški partner, ali razliku i dalje prave ljudi, kroz razumevanje konteksta, kulture i vrednosti koje stoje iza svakog trenda.
