Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!
Naslovna Blog Stranica 2

Kosa ne mora da zna za tvoj deadline: strategija lansiranja novog proizvoda

Urednik
-
0
Kosa ne mora da zna za tvoj deadline: strategija lansiranja novog proizvoda

U svetu komunikacija, sve ima svoj tajming. Osim sedih. One ne čekaju pitch, brief ili kraj kvartala – jednostavno se pojave. Često prerano, naročito kod muškaraca koji rade u industriji koja doručkuje rokove, a stresa se ne odriče ni tokom godišnjeg.

I baš zbog toga, lansiranje novog šampona, Alpecin Grey Attack, bilo je strateški vođena višekanalna ofanziva – pažljivo osmišljena da istovremeno generiše vidljivost, kredibilitet i prodaju.

Zašto Alpecin Grey Attack – i zašto baš sada?

Kao kompanija kojoj je poverenje jedna od ključnih vrednosti, Salveo povezuje premium brendove sa stvarnim potrebama ljudi. Kroz stratešku komunikaciju, relevantan sadržaj i jasno pozicioniranje u pravom trenutku, olakšavamo korisnicima naših proizvoda donošenje izbora kada su naši brendovi u pitanju.

I ovoga puta smo postavili pitanje zašto je važno što lansiramo ovaj proizvod.

Alpecin Grey Attack je odgovor na one lične trenutke nesigurnosti koje muškarci često ne priznaju, ali ih svakodnevno osećaju.

Umesto da gradimo još jednu kampanju, odlučili smo da izgradimo poziciju – sa svrhom, jasnim tonom i odnosom koji traje.

Kosa govori. Brend još više.

Alpecin Grey Attack je inovativni kofeinski šampon za muškarce, koji zahvaljujući tehnologiji repigmentacije postepeno prikriva prve sede vlasi – bez farbanja, bez suvišnih koraka, bez izgovora.

Komunikacijski pravac oslonjen je na istinu koju muškarci prepoznaju, ali retko verbalizuju: nije im svejedno kada se pojave prve sede.

Lansiranje proizvoda koji ne traži pažnju – već je zaslužuje

Alpecin Grey Attack kampanja je pažljivo oblikovana kao snažna 360° komunikacijska platforma, koja povezuje brend sa potrošačem u svakom relevantnom trenutku – od TV ekrana do prodajnog mesta, od feeda do konsultacije sa farmaceutom.

TV i digital su radili sinhronizovano, uz snažnu retail podršku i edukativne tačke unutar farmaceutskih kanala.

Prodajni KPI planiran za šest meseci ostvaren je već u prve dve nedelje kampanje, što jasno govori o spremnosti tržišta na ovakav proizvod i komunikaciji koja je bila u skladu sa očekivanjima ciljne grupe.

Svaki kontakt sa brendom bio je pažljivo planiran sa jasnim ciljem da se Alpecin Grey Attack pozicionira kao rešenje koje donosi postepenu, vidljivu promenu.

Ne obećava mladost. Donosi samopouzdanje.

U svetu u kojem se brendovi često nadmeću „ko je glasniji”, Alpecin je taj koji je jasan. Grey Attack komunicira direktno, bez mistifikacije, bez obećanja večne mladosti, ali sa ponudom koja ima i funkcionalnu i emotivnu vrednost: seda kosa postepeno postaje tamnija.

Za kupce, to je konkretan benefit.

Jer na kraju dana, neki rokovi mogu da kasne – ali tvoja kosa ne mora da ih nosi.

Za Marketing mrežu tekst napisala:
Tijana Tadić, Junior Brand Manager, Salveo Serbia

Prvi Effie Grand Prix u Srbiji pripao agencijama McCann Beograd i Communis i kompaniji Bambi

Urednik
-
0
Prvi Effie Grand Prix u Srbiji pripao agencijama McCann Beograd i Communis i kompaniji Bambi

Na osmoj ceremoniji dodele Effie nagrada Srbija, u organizaciji IAA Serbian Chaptera, po prvi put je dodeljen prestižni Grand Prix trofej i to za kampanju Mrvica strpljenja kompanije Bambi, koju je agencija McCann Beograd uradila u saradnji sa agencijom Communis, dok su partnerske agencije bile UM Beograd i AdVenture Skopje.

Pored toga, McCann Beograd je za istu kampanju osvojio i dve Zlatne Effie nagrade u kategorijama Timely Opportunity i Commerce & Shopper: Crisis Response / Critical Pivot.

Kampanja Mrvica strpljenja dotakla je srca svih nas, jer je pokrenuta nakon što je fabrika Plazme, koja je već decenijama unazad sinonim za keks, teško oštećena u požaru. Kada nešto što doživljavamo kao deo sebe nestane, shvatamo koliko duboku emotivnu vrednost ima u našem životu, važno je da nas neko podrži i da nam ulije nadu. Ideja kampanje je bila da se potrošači inspirišu i prenese važnost strpljenja u životu, čak i u najizazovnijim trenucima. Poruka je pažljivo oblikovana kako bi priznala ozbiljnost situacije, ali istovremeno zadržala umirujući ton, naglašavajući da će se Plazma uskoro vratiti. Rezultati kampanje bili su izuzetno pozitivni. Potrošači su iskazivali solidarnost i podršku putem društvenih mreža, a zahvaljujući tome, uprkos nestašici, očuvana je liderska pozicija kompanije Bambi i postignuti rekordi u prodaji drugih Plazma proizvoda.

„Mrvica strpljenja ušla je u istoriju – onoliko koliko je postala simbol Plazme, trenutak koji spaja prošlost i budućnost, toliko i simbol komunikacije, emocije i odnosa brenda i potrošača. Godina je bila veoma izazovna, ali pre svega emotivna za sve nas. Naučila nas je da je snaga zajedništva neprocenjiva, da se iz empatije rađa solidarnost, a iz solidarnosti kolektivna snaga. I lično i profesionalno, smatrali smo da treba da budemo iskreni i autentični. Želeli smo da razumemo kako se naši potrošači osećaju. Prilikom krize, svaka osoba prolazi kroz različite stadijume emotivnih stanja do trenutka kada promenu usvaja. Od neznanja, nezadovoljstva, preko tuge, pa sve do nade, prihvatanja i nove realnosti. U svakom od ovih stadijuma, razumeli smo šta prati njihova osećanja jer smo i sami bili deo njih. Mrvica strpljenja bila je naša istina, naše konačno ‘stop’ mitu da je ranjivost slabost. Pokazali smo da je ona naše ‘najpreciznije merilo hrabrosti’ ”, izjavio je Strahinja Inić, Group Brand Manager za Plazmu.

Za kampanju Zakuni se u zakon, Autonomnog ženskog centra McCann Beograd je dobio Srebrni Effie-a u kategoriji Positive Change – Social Good: Brands, Non/profit, Diversity, Equity & Inclusion i Bronzani Effie u kategoriji Small Budgets – Non-Profit, Products & Services. Partnerske agencije su bile UM Beograd i Two rivers.

Zakuni se u zakon, u zemlji gde davanje zakletvi i dalje ima veliku težinu i smatra se dubokim izrazom poverenja, je moćna i društveno relevantna kampanja koja je uspela da probije tišinu oko osvetničke pornografije. Kampanja je podigla svest, mobilisala preko 20.000 ljudi koji su potpisali peticiju, a koja je rezultirala time da je Ministarstvo pravde Republike Srbije podržalo je inicijativu za kriminalizaciju osvetničke pornografije. Na taj način je otvoren put ka sistemskoj zaštiti žrtava.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, kaže: „Nadamo se da će osvojenim nagradama tema neovlašćenog deljenja intimnih snimaka ostati prisutna u javnom prostoru, jer žene i devojke još uvek čekaju na pravdu. Hvala agencijama McCann Beograd, Two Rivers  i svima koji su priključili našem volonterskom duhu promovisanja kampanje na podršci. Hvala i žiriju Effie nagrada na priznanju da je moguće napraviti promenu sa malo sredstava i mnogo aktivizma”.

 

 

 

Izašao deseti broj Marketing mreža magazina, na naslovnoj strani Tonči Klarić

Urednik
-
0
Izašao deseti broj Marketing mreža magazina, na naslovnoj strani Tonči Klarić

Izašao je 10. broj Marketing mreža magazina, na preko 100 stranica najkvalitetnijih intervjua i autorskih tekstova.

Naslovnu stranu 10. broja krasi veliki intervju sa Tončijem Klarićem, suosnivačem i kreativnim direktorom agencije Spellcaster, koji je govorio o svojoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri i izazovima na tom putu, koliku realnu težinu imaju strukovne nagrade u Hrvatskoj, ali i da li ljudi sa naših prostora poseduju kreativni gen, kao i da li živimo u eri kreativne krize.

U ovom broju izdvajamo i Novac. Ljudi. Komunikacija, specijalni dodatak na temu novog talasa komunikacija u sektoru finansija i osiguranja.

Prvi put, 18 vrhunskih kreativaca iz svih krajeva sveta pišu specijalno za naš magazin. Sve tekstove možete pročitati u junskom izdanju.

Ne propustite da pročitate intervjue i autorske tekstove kolega iz kompanija i agencija iz celog regiona – NIS, Yettel bank, McDonald’s Srbija, OTP banka, Idea Marketi, Hemofarm, AikBank, Yuhor, Generali osiguranje, DIS, Air Serbia, Shoppster Srbija, Xiaomi Balkan, Salveo, Mars, Pet Network International, New Moment New Ideas Company, Grayling, McCann Beograd, ZOO agencija i mnogi drugih.

Izdvojili smo za vas i šest kampanja koje su, po izboru naše redakcije, obeležile Q2 2025. godine, a razgovali smo i sa istaknutim kreativcima o tome koliko je snažna kreativna industrija u regionu. 

Marketing mreža magazin dostupan je u štampanom i elektronskom izdanju uz pretplatu.

Raspisan konkurs za regionalne nagrade KAKTUS 2025!

Urednik
-
0
Raspisan konkurs za regionalne nagrade KAKTUS 2025!

Marketing mreža raspisala je konkurs za 11. regionalnu dodelu prestižnih nagrada – KAKTUS 2025. I ove godine za KAKTUS nagrade moći će da konkurišu sve zainteresovane kompanije i agencije iz celog regiona, a koje su u prethodnom periodu realizovale svoje kampanje na tržištima Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore.

Nagrade se dodeljuju u 25 kategorija, a dobijaju ih organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje u protekloj godini. Glavne nagrade na festivalu su, kao i do sada, Agencija godine, Oglašivač godine i Integrisana kampanja godine – Grand Prix. Kao i prethodnih godina, KAKTUS 2025 slavi samo one ideje koje izlaze iz granica očiglednog i uprkos teškim uslovima inspirišu i proizvode najefikasniju komunikaciju sa ciljnim grupama. Konkurs je otvoren do 28. septembra do ponoći.

Kao i prethodne godine, radovi će moći biti prijavljeni isključivo u formatu video do 3 minuta, a uveden je i AI disclamer, koji podrazumeva da ukoliko su u okviru kampanje, za kreiranje vizuala ili ideja, korišćeni neki od alata veštačke inteligencije (AI), obavezno je da u prijavnom formularu bude jasno naznačeno na koji način je AI korišćen i u kom procentu u okviru prijavljene kampanje.

Kako bi se obezbedilo dodatno objektivno, nezavisno i profesionalno žiriranje, još jedna novina uvedena, prošle godine, jeste u okviru ovog procesa, a u pitanju je podela žirija na single-channel i multi-channel. O tome ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučuje stručni žiri koji čine priznati i ugledni profesionalci iz kreativnih, PR, digitalnih agencija, produkcijskih kuća i kompanija iz Srbije i regiona. Njihova imena biće objavljena najkasnije do 15. septembra.

Ove godine prijave uključuju kampanje koje su realizovane ili većim delom realizovane u periodu od 1. avgusta 2024. do 1. avgusta 2025. godine.

„Festival KAKTUS nastavlja svoj regionalni put, ističući SNAGU regionalne kreativne industrije. Prvo regionalno izdanje prošle godine, sa preko 250 prijava iz svih država regiona, samo je dokaz snage, istrajnosti i inovativnosti festivala KAKTUS. Konkurs za KAKTUS nagrade ostaje prilika da, na regionalnom nivou, izmerimo da li su naše ideje zaista drugačije i one koje opstaju. Očekujemo puno dobrih kampanja koje će ukazati na trendove razvoja, ali i na izazove koji određuju budućnost kreativne industrije u regionu“, rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO Marketing mreže, koja je organizator festivala KAKTUS 2025.

Nagrade će biti svečano dodeljene na 11. regionalnom festivalu integrisanih komunikacija – KAKTUS 2025, koji se ove godine održava 4. i 5. novembra u Beogradu.

Uslove konkursa, propozicije i kategorije, kao i prijavni formular i Pravilnik o radu žirija, možete pogledati na sajtu www.kaktus.rs.

Zvanični hashtag festivala je #kaktus2025 

Pamtimo osmeh, a ne ožiljak – kampanja koju su inspirisale medicinske sestre

Urednik
-
0
Pamtimo osmeh, a ne ožiljak – kampanja koju su inspirisale medicinske sestre

Nikome nije prijatno kada iz zdravstvenih razloga mora da poseti lekara, pa čak kada je samo preventivno. Prostorije zdravstvenih ustanova najčešće su hladne, baš kao i stetoskop koji pamtimo od malena.

Pod pritiskom sve većeg broja pacijenata, iscrpljujućih smena i hroničnog umora, zdravstveni radnici često dolaze do tačke kada njihova empatija, koja pacijentu donosi osećaj sigurnosti i umanjuje strah, počinje da bledi. Upravo je ta empatija ono što pacijentu najviše treba.

Ipak, postoje tihi heroji, prisutni u najranjivijim trenucima naših života – od prvih šavova kod povreda kao dete, do ozbiljnijih terapija u poznijem dobu. Njihov uticaj prevazilazi negu pacijenta na fizičkom nivou, oni su brižni negovatelji naših duša.

Inspirisana medicinskim sestrama, koje su stub snage za pacijente i važan deo njihovog puta ka ozdravljenju, farmaceutska kompanija Salveo pokrenula je kampanju „Pamtimo osmeh, a ne ožiljak“.


Na bilbordima u gradovima Srbije, mogli ste videti poznata lica medicinskih sestara zdravstvenih ustanova, kao deo jedne veće aktivnosti i kampanje, u okviru edukacije timova med. sestara o važnosti pouzdanog tretmana ožiljaka, ulozi empatije u radu sa pacijentima i njen ucitaj na celokupno ozdravljenje.

Pamtimo Aleksandru, Jelenu, Ljiljanu i Ivanu, a ne ožiljak.

12. maja, na Međunarodni dan medicinskih sestara, osvanuli su prvi bilbordi, snažni portreti pravih medicinskih sestara, podsećajući nas da znaci ozdravljenja nisu samo fizički. Oni se nalaze u umirujućem osmehu, trenutku poverenja i ljudskoj povezanosti koju medicinske sestre svakodnevno pružaju svojim pacijentima.

Digitalna kampanja nosi nastavak ove priče iz ugla medicinskih sestara, kojom Salveo dodatno želi da stavi akcenat na bitnu ulogu ovih tihih heroja, zbog kojih iz hladnih prostorija zdravstvenih ustanova, ipak, možemo da izađemo bez straha.

Kako se prave legende?

Urednik
-
0
Kako se prave legende?

U svetu gde se trendovi menjaju neverovatnom brzinom, neke stvari ostaju zapisane u Kući slavnih. Frikom i Ledo, dva omiljena brenda sladoleda u čitavom regionu i među svim generacijama, uz podršku McCann Beograd, pokrenuli su kampanju kako bi ponovo oživeli svoje vanvremenske klasike.  Kampanja je istovremeno krenula u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Slavi se novo, ali se vraća i kultno

Nekada su bile potrebne godine da bi nešto postalo popularno, a danas za samo nekoliko dana, zahvaljujući društvenim mrežama, može da postane “viralno”. Društvene mreže podstiču okruženje u kojem se trendovi šire poput požara. I ko bi onda rekao da se  milenijalci, najnaprednija, najobrazovanija i najbrža generacija, sve više okreću prošlosti. Oni zapravo usred užurbanog profesionalnog i ličnog rasta, traže postojanost, poznatost i emocionalnu sigurnost. Nostalgičnost više nije samo retro, ona je osećaj sigurnosti u nečemu proverenom i voljenom. I tako, dok digitalno doba slavi novo, istovremeno vraća i kultno. Ledo i Frikom su u srcu ovog preporoda, nudeći poznatu utehu legendarnih ukusa koji su odoleli vremenu.

Šta legendu čini legendom?

Ukratko, legenda traje godinama i otporna je na trendove jer je autentična. Ona ima svoju priču koja se bazira na bogatom nasleđu. Legendarni sladoledi Frikom i Ledo nisu samo poslastice; oni su vanvremenska iskustva. Dok se svet menja, njihovi klasični ukusi nastavljaju da pružaju radost i osećaj kontinuiteta.

Kako brendirati legende?

U svetu beskonačnih izbora, ponekad jednostavno želimo nešto poznato, nešto što se ne menja svakim skrolovanjem. Pošlo se od toga da u eri brzih promena, Ledo i Frikom legende ostaju dosledne, pružajući osećaj sigurnosti i pouzdanosti. One su ukusi kojima se vraćamo kada život postane previše užurban, kada smo preplavljeni različitim emocijama usled okeana informacija, jer nas podsećaju na jednostavne, nezaboravne trenutke i predstavljaju našu mirnu luku. Otuda i ključna poruka: Samo prati legende.

Legende svuda – na ekranima, ulicama i mrežama

Budući da su legendarni sladoledi omiljeni svim generacijama, bilo je ključno da kampanja dopre do što šire publike. Uz TV reklamu i upečatljivo outdoor oglašavanje, poseban fokus stavljen je na društvene mreže – jer svaka platforma ima svoj jedinstveni način pripovedanja i svoju vernu publiku. Zato je poruka kampanje pažljivo prilagođena specifičnostima svake mreže, ali njena suština ostaje ista: ono što traje – zaista vredi.

Jeste li spremni za povratak legendi?

Pridružite nam se u proslavi povratka legendarnih ukusa. Jer, dok se trendovi menjaju, legende traju.

Ledo/ Frikom

Miodrag Marinković, Brand Development Director Ice Cream Adriatics

Velibor Mudrić, Senior Regional Brand Manager

Emina Kadić, Product Manager

Dušan Radovanović, Brand Manager

Andrea Previšić, Brand Manager

McCann

Aleksandar Milojević, Strategic Director

Dubravka Petrović, Associate Creative Director

Jana Savić Rastovac, Executive Creative Director

Milica Zeljković, Senior Designer

Filip Tajsić, Social Media Manager

Iva Milošević, Account Manager

Jovana Stojanović, Group Account Director

Nebojša Ereš, AV producer

Frikom

Ledo

Više od imidža: ESG kao temelj poverenja

Urednik
-
0
Više od imidža: ESG kao temelj poverenja

U današnjem poslovnom svetu, kompanije se sve više usmeravaju ka odgovornom poslovanju, ne samo zbog regulatornih zahteva, već i zbog promenjenih očekivanja potrošača, investitora i šire javnosti. Savremeni potrošači žele da znaju kako kompanije utiču na društvo i životnu sredinu i koliko su transparentne u svom poslovanju. U tom kontekstu, temeljni principi održivog i odgovornog poslovanja postaju sve jasniji kroz okvir ESG-a, koji obuhvata tri ključne oblasti:

  1. Environment (Životna sredina) – Ovaj aspekt se odnosi na inicijative kompanija u vezi sa zaštitom životne sredine, kao što su smanjenje emisije ugljen-dioksida, korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje otpada, ekološki dizajnirani pakovanja, odgovorno korišćenje prirodnih resursa i druge. U vremenu klimatskih promena, kompanije koje prepoznaju važnost zaštite životne sredine stiču prednost u odnosu na konkurenciju i veće poštovanje od strane lokalne zajednice.
  2. Social (Društvena odgovornost) – Ovaj deo ESG-a fokusira se na ulogu kompanija u društvu. To uključuje poboljšanje radnih uslova za zaposlene, poštovanje ljudskih prava, sigurnost i zdravlje na radu, kao i inicijative usmerene na doprinos lokalnoj zajednici. Takođe, ovo područje obuhvata i odgovornost prema potrošačima, u smislu pružanja kvalitetnih, bezbednih i etički proizvedenih proizvoda i usluga. Kompanije koje aktivno ulažu u društveno odgovorne projekte – poput obrazovanja, zdravstva, kulture ili podrške ranjivim grupama – jačaju svoju reputaciju i ostvaruju dugoročnu lojalnost korisnika.
  3. Governance (Korporativno upravljanje) – Korporativno upravljanje podrazumeva odgovorno donošenje odluka, transparentnost, etičke standarde i borbu protiv korupcije koje sprovodi kompanija. Dobra korporativna uprava podrazumeva fer i otvoreno vođenje kompanije, odgovorno upravljanje rizicima i jasne procese donošenja odluka. U eri brzog širenja informacija i društvenih mreža, svaka nepravilnost ili sumnja u poslovanje može ozbiljno narušiti ugled kompanije.

Kada PR profesionalci danas govore o aktivnostima kompanije, ne govore više samo o proizvodima i uslugama, već i o vrednostima, uticaju i odgovornosti. Komunikacija koja se oslanja na principe ESG-a je način da kompanije pokažu da razmišljaju dugoročno, da su svesne svoje uloge u društvu i da postupaju sa integritetom. Javno predstavljanje ESG inicijativa ne samo da doprinosi imidžu, već i pozicionira kompaniju kao lidera u održivosti i društvenoj odgovornosti i doprinosi oblikovanju pozitivne korporativne reputacije.

Važno je napomenuti da ESG komunikacija mora biti autentična – javnost lako prepoznaje pokušaje “greenwashing-a” i površnog marketinga bez stvarnih rezultata. Zato je zadatak PR stručnjaka da pomognu kompanijama da razviju jasne, dosledne i iskrene poruke. Uspostavljanje dijaloga sa zainteresovanim stranama – zaposlenima, kupcima, partnerima, medijima i nevladinim sektorom – doprinosi većoj transparentnosti i boljem razumevanju ciljeva organizacije. Dobar ESG PR nije samo jednostrano saopštavanje činjenica, već dvosmerna komunikacija koja uključuje slušanje i reagovanje.

Za uspešne komunikacijske strategije, ESG predstavlja izazov, ali i ogromnu priliku za kreiranje pozitivne slike o brendu. Ovo je posebno važno jer je javnost, u poslednjih nekoliko godina, postala sve svesnija značaja održivosti, etičnog poslovanja i društvene odgovornosti.

U tom smislu, PR stručnjaci igraju ključnu ulogu u oblikovanju ESG narativa – kroz strateško planiranje, kreiranje sadržaja, vođenje kampanja, transparentno izveštavanje i upravljanje kriznim situacijama. Kada se ESG principi integrišu u suštinu brenda i kada se o njima dosledno komunicira, kompanije ne samo da jačaju svoj ugled, već i grade poverenje koje je osnova svakog dugoročnog uspeha.

Za Marketing mrežu tekst napisala:

Jasna Džudželija, Senior PR Account Manager & Project Manager,
smartpoint adria

Veštačka inteligencija i budućnost novinarstva: Kako AI menja pravila igre

Urednik
-
0
Veštačka inteligencija i budućnost novinarstva: Kako AI menja pravila igre

Kao i mnoge druge profesije, sa pojavom masovne upotrebe veštačke inteligencije u svim sferama našeg života i rada, i novinarstvo se nalazi na raskrsnici. Od automatizacije rutinskih zadataka do unapređenja istraživačke analize, AI polako ali sigurno redefiniše kako se vesti pišu, konzumiraju i razumeju. Kako ove tehnologije napreduju, postavljaju se i važna pitanja: Kako se novinarstvo menja? Koja je današnja uloga novinara? Može li AI u potpunosti zameniti čoveka u novinarstvu? Da li vesti i dalje zahtevaju ljudsku kreativnost, kao i generalno šta će nam sve doneti AI revolucija? Ni jedno od ovih pitanja nema tako jednostavan odgovor.

Nova era redakcija

AI obećava pravu revoluciju u novinarstvu. Sve što se bazira na analizi već postojećih podataka, veštačka inteligencija jednostavno obavlja neuporedivo efikasnije u odnosu na čoveka. AI u sekundi obrađuje ogromne količine podataka, i na taj način potencijalno oslobađa novinare i donosi im mogućnost da se fokusiraju na složene narative. Rutinski izveštaji – poput sportskih rezultata ili finansijskih izveštaja već sada se generišu pomoću AI, što je trend prisutan čak i u redakcijama poput Associated Press-a, a sve naravno zarad povećanja efikasnosti u radu.

Van same produkcije, AI takođe i personalizuje sadržaj i prilagođava vesti interesovanjima čitalaca. Provera činjenica se takođe poboljšala zahvaljujući AI koji upoređuje izvore radi suzbijanja dezinformacija – nešto što je izuzetno važno u današnjem polarizovanom medijskom okruženju.

AI jednostavno više nije samo alat, već partner redakcija u oblikovanju načina na koji se vesti prenose. Naravno, kao i svaka druga, i ova transformacija dešava se postepeno. Na konferenciji Reuters Instituta 2025. godine istaknuto je da AI generisanom sadržaju često nedostaje dubine, da se često promovišu proizvodi nego što se razmatraju etičke implikacije. Ovaj jaz ukazuje na potrebu da novinari zadrže kritički uvid, bez obzira na tehnološki optimizam.

Novinari kao čuvari konteksta

Današnji novinari se sve više transformišu u nadzornike AI sadržaja, sa zadatkom da obezbede tačnost i dodaju ljudsku nijansu medijskom sadržaju. AI može pisati tekstove, ali u ovom trenutku je potrebno i da ljudi oblikuju priče, usmeravaju narativ i kreiraju sadržaj koji ostavlja i emotivni utisak – nešto sa čime AI još uvek ne uspeva lako da izađe na kraj. Istraživačko novinarstvo ostaje čvrsta uporišna tačka: AI može da bude saveznik u analiziranju podatka, ali novinari ih tumače i pripovedaju. Istraživačke priče, kolumne, mišljenja i ubedljivi narativi zahtevaju ljudsku domišljatost. Pisanje priča koje emotivno povezuju ili razotkrivaju skrivene istine – teško je u ovom trenutku zamisliti autonomne redakcije koje se u potpunosti oslanjaju na veštačku inteligenciju i gde je ljudski faktor u potpunosti izbačen iz jednačine.

Medijska scena

Međutim, šta je sa jednostavnim formama vesti? Da li vest uopšte zahteva ljudsku kreativnost?

Priča postaje još ozbiljnija i složenija ako uzmemo u obzir trenutnu medijsku scenu — recimo u Srbiji. Koliko puta vam se desilo da, kada čitate tekst o temi u koju se dobro razumete, naiđete na sadržaj koji ne samo da ne doprinosi informisanju, već radi upravo suprotno — prenosi netačne informacije i izvodi neutemeljene zaključke?

Politiku, kao možda najosetljiviju temu, možemo za sada ostaviti po strani. Čak i kada posmatramo stvari isključivo iz ugla marketinga i medija kao kanala komunikacije, kvalitet sadržaja koji danas dominira u više od 80% postojećih medija (po mojoj proceni), toliko je nizak da bi čak i trenutno dostupni besplatni AI alati predstavljali kvantni skok unapred.

Teška pitanja za kraj

Upravo to otvara jedno od najtežih pitanja današnjice — šta će zapravo AI zameniti od ljudskog rada u doglednoj budućnosti?

Optimistična verzija budućnosti kaže: sve ono što ljudi zapravo ni ne žele da rade. Pisanje sadržaja samo da bi se ispunila dnevna kvota, ili popunjavanje prostora tekstom zato što nema smisla da se slika još više poveća na strani u printu — to su poslovi kojih bi se mnogi bez problema odrekli i rado ih prepustili mašinama.

Naravno, iz ugla pojedinca, svaki gubitak posla je potencijalno velika stvar i složena tema. Ali iz šire perspektive, da li danas neko žali za ručnom proizvodnjom koja je nestala sa industrijskom revolucijom? Da li treba da žalimo za obavljanjem jednostavnih, ponavljajućih zadataka koji ne uključuju ni trunku kreativnosti bilo da je reč o fizičkom ili intelektualnom radu?

Glavno pitanje trenutno je granica. Danas, dok tehnologija još nije na tom nivou, imamo razlog da govorimo o nezamenljivom ljudskom faktoru. Granica je upravo tamo gde je čovek još uvek nezamenljiv.

Ali, iz perspektive budućnosti u kojoj će veštačka inteligencija nadmašiti ljudsku u svakom smislu, otvaraju se pitanja na koja trenutno nije lako dati odgovor. Pitanje kojim se definitivno već sada moramo aktivno baviti je – koliko ćemo još dugo moći da priuštimo da nemamo odgovor.

Za Marketing mrežu tekst napisao:

Filip Nikolić, Senior Account Manager, AI R&D, smartpoint adria

Tim bilding kao komunikacijski alat

Urednik
-
0
Tim bilding kao komunikacijski alat

Više od izleta, manje od slogana – a važnije od oba!

Mnogo se priča o employer brandingu, kulturi kompanije, zadržavanju talenata, međuljudskim odnosima – ali vrlo malo se govori o tome šta zapravo povezuje ljude u timovima. Nije to zajednički projekat. Nije ni korporativni event. To je osećaj da pripadaš – i da te neko vidi kao osobu, a ne samo kao ulogu.

Tu dolazimo do tim bildinga. Ne onog “idemo da se provedemo pa sutra sve po starom”, nego iskustva koje je pažljivo osmišljeno da pošalje jasnu poruku: vi ste važni – kao ljudi, kao deo tima, kao deo priče. Ne kroz slogane – već kroz iskustvo.

Kao neko ko se godinama bavi organizacijom tim bildinga, gledam na to kao na komunikaciju u najautentičnijem obliku. Ne govorimo kroz fraze i slogane. Govorimo kroz poverenje. Kroz pogled. Kroz zajedničku tišinu. Kroz igre koje nisu samo zabava, već ogledalo odnosa. Zato dobar tim bilding mora da bude više od programa. On mora da bude poruka koju ljudi ponesu sa sobom – i u sebi.

Za neke kompanije, to je prilika da razbiju zidove između sektora. Za druge – način da zaposleni osete da nisu deo sistema, već deo zajednice. Za sve – to je prostor gde padaju maske, gde se brišu titule i gde možeš prvi put reći: “Nisam znao da je ova osoba ovakva.” I da ti to promeni doživljaj cele firme. Povezanost se ne može narediti – ali se može omogućiti.

Kompanije često traže originalnost, autentičnost, povezanost sa ciljnim grupama. A da bi se to desilo spolja – mora najpre da postoji iznutra. U vremenu u kojem se brendovi trude da budu “ljudskiji”, važno je ne zaboraviti – brend ne čine slogani, već ljudi koji ih žive. Zato tim bilding, kada je dobro osmišljen, nije trošak, već alat. Za povezivanje. Za poverenje. Za kulturu koja se ne deklariše – već oseća.

A šta ostaje kad sve prođe? Na kraju, ono što ostaje posle svakog tim bildinga nije program, nije lokacija, nije aktivnost. Ostaje ono što se teško meri, ali se duboko pamti – osećaj da si deo nečega.

Ako su ljudi otišli kući sa utiskom da su bolje upoznali kolege, da su se prvi put nasmejali sA nekim iz drugog sektora, ili da ih je neko saslušao bez prekidanja – to je uspeh. Ako se na sledećem sastanku neko oseti slobodnim da predloži ideju jer zna da će biti podržan – to je uspeh. Ako zaposleni kažu: “Ovako bi moglo da bude i svakog dana, ne samo na događaju” – onda znamo da nismo samo organizovali tim bilding, nego otvorili vrata za novu dinamiku u timu.

U takvim trenucima, tim bilding postaje mnogo više od događaja. Postaje mikro promena koja ima moć da utiče na makro odnose. Postaje tiho ali moćno sredstvo interne komunikacije. Postaje temelj kulture u kojoj ljudi ostaju jer osećaju da pripadaju – a ne zato što moraju.

I zato, ako već ulažemo u poruke koje šaljemo spolja, možda je vreme da više pažnje posvetimo i onim porukama koje šaljemo unutra. Jer firme ne grade ljudi koji su samo zaposleni. Firme grade ljudi koji se osećaju viđeno, vredno i povezano. A to počinje upravo tamo gde komunikacija postaje stvarna – u trenutku kad prestanemo da pričamo o timovima, i počnemo da ih stvarno gradimo.

Za Marketing mrežu tekst napisala:

Sara Muždalo, Account Executive, smartpoint adria

 

Kako da ne budeš još jedan skrol na TikToku?

Urednik
-
0
Kako da ne budeš još jedan skrol na TikToku?

U današnjem digitalnom marketingu postalo je jasno da je samo prikazati proizvod u nekom klasičnom, “oglas” maniru jednako kao da si se nekome uneo u facu na ulici – neprijatno im je i hoće što pre da te zaobiđu. Ekipa sa TikToka navikla je na sadržaj koji je zabavan, dinamičan, autentičan i interaktivan. Sa druge strane – u stanju su da nanjuše generičke i predvidive reklame tri skrola u napred. Zato, cilj je ispričati priču i rešiti problem sa kojim se publika može poistovetiti ili izazvati reakciju čovek-čoveku. Uneti ljudskost u ono što želiš da “prodaš” ili predstaviš.

Ljudi više veruju sadržaju koji deluje iskreno i prirodno. Ne žele reklamu – ali žele da ih nešto pogodi, da se nasmeju, da nešto nauče. I tu dolazi edutainment – sadržaj koji edukuje dok zabavlja. Ako ih ne pogađa ili ne zasmejava, onda mora od početka da ima jasan problem i rešenje za isti.

Brend koji zna sleng i koji ume da prenese korisnu informaciju na zabavan, lako svarljiv način je ovde u prednosti. Ljudi ne žele da uče, ali vole kada nešto nauče spontano. Ne žele da kupuju, ali vole kada nešto izgleda kao rešenje svih njihovih slatkih muka. Ne žele reklamu, ali vole kad neko ima rešenje za problem koji imaju svakodnevno. Edutainment je mesto gde se te stvari spajaju. To je kada promovišeš kreme za lice kroz “Ako ti je lice otečeno ujutru, prestani da radiš ove tri stvari” i ubaciš kremu za lice na kraju. Poenta nije da prevariš ljude da kupe – poenta je da njihovu pažnju koja nije darežljiva zadržiš duže od tri sekunde.

Ako želiš da prodaš hemijsku – napravi video kako hemijskom ispisuješ reči “Koja je najduža reč na svetu” i u 20 sekundi nauči gledaoce i nateraj ih da je ponove naglas. Daj im znanje kroz interakciju. Na kraju plasiraj proizvod kroz šalu – uz ovu hemijsku možete da napišete tu reč 20.000 puta.

Ako prodaješ obuću – ispričaj priču o čoveku sa najvećim stopalom i onda uporedi cipelu sa svojih polica sa veličinom njegovog stopala.

Ako si banka – objasni inflaciju dok se kotrljaš niz brdo ili stojiš na jednoj nozi. Spoji nespojivo.

Kroz edukaciju zapravo vodiš nekoga do kupovine, bez da mu išta direktno prodaš. U formatu koji izgleda kao običan TikTok, korisnik saznaje nešto korisno, pametno, zabavno – i onda u istom videu, nenametljivo, saznaje i da tvoj brend ima rešenje. To je emocionalno sidrenje proizvoda u svakodnevni problem.

Plaćene reklame na TikToku i dalje imaju svoju funkciju, ali samo ako su savršeno prilagođene estetski i sadržajno za tu platformu. Ako deluju kao native sadržaj i ako imaju dobar storytelling, mogu raditi odlično. Ako izgledaju kao klasičan spot sa TV-a – bolje daj novac na reklamu u lokalnim novinama. Creator-first pristup danas dominira – bolji je jedan dobar video sa mikroinfluenserom, nego deset genijalno montiranih reklama koje će svajpovati brže nego što si trepnuo. TikTok algoritam više ne mari za broj pratilaca – meri se vreme gledanja, engagement, komentari, dužina zadržavanja. Sve je u zadržavanju pažnje i vraćanju korisnika po još. Zato se storytelling i ljudski, relatable sadržaj vraćaju u centar digitalnog marketinga.

Ljudska rasa je odlična u prepoznavanju obrazaca – to je između ostalog i razlog zbog kojeg smo bili tako dobri lovci, ali… Kakve veze lov ima sa ovim? Kompanije, brendovi, influenseri – svi su oni plen, a osoba koja lajkuje, svajpuje i šeruje – to je lovac. Lovac na korporativni lingo, isforsirane reklame i manjak iskrenosti. Kada nanjuši bilo šta od toga, potreban je delić sekunde da nestanete u moru svajpova.

TikTok ne nagrađuje brend koji je najbogatiji, već onaj koji je autentičan, relatable, koristan i koji zna kako da ti brzo objasni suštinu ili još brže da te nasmeje.

I to je najlepša stvar u ovom poslu: svi imamo jednaku šansu – ako znamo da zaintrigiramo, edukujemo i zabavimo. To je nova osnova marketinga. Sve ostalo je samo – još jedna reklama.

Za Marketing mrežu tekst napisao:
Dobrica Cvetković, content creator supervisor, smartpoint adria

123...1.061Stranica 2 od ukupno 1.061

Kontakt

    Delete My Data

    Šta je Marketing mreža?

    Dug je put Marketing mreže i traje već punih 10 godina.

    Svoju snagu utemeljili smo u portalu, od koga su dalje potekli svi drugi projekti koji danas čine mrežu za EDUKACIJU, UMREŽAVANJE, INFORMISANJE i UNAPREĐENJE TRŽIŠTA.

    Smatramo da samo zajedničkim snagama i umrežavanjem svih učesnika na tržištu možemo da pomerimo granice, pratimo trendove, odolimo izazovima, razvijemo zdravu konkurenciju, unapredimo poslovanje i položaj struke.

    Budite deo MREŽE koju zajedno gradimo već 10 godina!

    Čitaj dalje

    Copyright ©2012 - 2024 All Rights Reserved. Marketing mreža.