Dugi niz godina liderstvo sam povezivala sa znanjem. Znanjem koje se uči, meri i dokazuje.  Verovala sam da kao lider treba da imam sve odgovore, da treba da budem brza, jasna i sigurna. Mislila sam da je to jedini način da mi ljudi veruju.  Danas je moje iskustvo drugačije. Liderstvo ne dolazi samo iz znanja, već i iz slušanja. Ne samo slušanja drugih već i slušanja sebe. Liderstvo je kompleksno, bliže umetnosti nego nauci. Sve ga više doživljavam kao iskustvo koje se razvija kroz spoznaju, refleksiju, praksu i svesnost.

Liderstvo ne počiva isključivo na analitičkom, racionalnom umu, već i na sposobnosti da osetimo ono što se ne može objasniti i izmeriti – tihu spoznaju koja nam govori koji je sledeći pravi korak.

Leva i desna moždana hemisfera u liderstvu

Ljudski mozak sastoji se od dve moždane hemisfere: leve i desne. One imaju različite, ali komplementarne funkcije. Leva je povezana sa analitičkim i logičkim razmišljanjem, strukturom, planiranjem i donošenjem odluka utemeljenih na podacima. U obrazovnom sistemu i u poslovnom okruženju upravo se ove funkcije najviše vrednuju i razvijaju. U poslovnoj praksi većina lidera donosi odluke dominantno koristeći levu stranu. Za razliku od leve, desna strana je povezana sa kreativnošću, emocijama, neverbalnim signalima, celovitom percepcijom i intuicijom.  Desna hemisfera omogućava da integrišemo informacije i celovita sistemska rešenja. Problem u liderstvu nije prekomerno korišćenje leve, već nedovoljno korišćenje desne strane mozga, koja se može definisati kao naš unutrašnji „mudrac“ odnosno naš unutrašnji kompas.

Zrelo i svesno liderstvo uključuje korišćenje obe hemisfere. Ključne odluke lidera koje se odnose na ljude, timove, kulturu, strateške zaokrete trebalo bi da potiču iz desne hemisfere, koja daje smer, dok leva osigurava analizu i sprovođenje u delo. Lideri koji svesno koriste obe strane mozga, donose stabilnije i dugoročno kvalitetnije odluke.

Intuicija daje inicijalni odgovor, a analiza proverava i implementira odluku. Intuicija ne isključuje intelekt, kako se često misli. Naprotiv, oni se međusobno dopunjuju.

Telo kao podrška intuiciji

Intuicija može da se pojavi kao misao ili osećaj, ali može da se manifestuje i kroz telesne signale. Naše telo obrađuje informacije iz okoline i šalje signale koji mogu biti vredan izvor informacija. Kod intuitivno dobrih odluka najčešće imamo osećaj unutrašnje smirenosti, širenja u grudima ili stomaku/ili smanjenje napetosti. S druge strane, odluke koje nisu u skladu sa unutrašnjim kompasom praćene su signalima poput: stezanja u grudima, nelagodnosti u želucu, napetosti u telu, ubrzanim i plitkim disanjem i unutrašnjim nemirom.

Često se u poslovnom okruženju signali tela zanemaruju ili smatraju „neprofesionalnim“ i subjektivnim. Telesna svesnost može liderima biti velika podrška u procesu odlučivanja. Telo se koristi kao dodatni izvor informacija koji se integriše sa intuicijom i racionalnom analizom. Lider se pre važne odluke može zapitati: „Kakav mi je osećaj u telu kada razmišljam o ovoj odluci? Osećam li širenje ili stezanje u telu (grudi, stomak, grlo)?“. Razvijanjem ove sposobnosti, lideri povećavaju kvalitet svojih odluka.

Intuicija u poslovnoj kompleksnosti

Poslovno okruženje danas obeleženo je visokim nivoem kompleksnosti i neizvesnosti. Lideri su često suočeni sa odlukama za koje nemaju dovoljno podataka, čije rezultate ne mogu predvideti i u kojima analitički alati ne rade.

Upravo u takvim situacijama intuicija postaje ključna. To je unutrašnje  „da“ ili „ne“ koje se pojavi u skoku, pre racionalne argumentacije. Kada lider vodi iz intuicije, vodi iz povezanosti sa širim kontekstom – sa ljudima, organizacijom, tržištem.

Za mene to znači svesno stati, osetiti, poslušati ono što nije vidljivo, ali je prisutno.

Primer iz prakse

Salveo se u organizacionom smislu naglo proširio. Sistem se veoma ubrzao, ljudi su sve opterećeniji. Na papiru sve izgleda ispravno. Rezultati su dobri, procesi definisani i ciljevi jasni.  Međutim u meni se pojavio snažan unutrašnji osećaj da ovakvim tempom rizikujemo  gubitak ljudi i smisla.

U tom trenutku intuicija mi nije bila samo „osećaj“ već informacija. Na osnovu toga sam odlučila da ćemo promeniti smer. Odlučila sam da ćemo početi više da ulažemo u razgovore, jasnoću i odnose. Pojedincima ćemo dati više autonomije i osnažićemo ih. Pojednostavićemo određene procese. Postavljaćemo timovima pitanje: „Kako se vi osećate u ovom tempu?“ Intuitivno osećam da će rezultat biti: više poverenja, više odgovornosti i dugoročno stabilniji rast uz manje stresa. Da sam se oslonila samo na intelekt, otišli bismo još brže i više. Ovim putem verujem da idemo zajedno dalje.

Kako ojačati intuiciju?

Razvoj intuicije nije apstraktan proces. Desnu moždanu hemisferu možemo svesno jačati uz različite aktivnosti koje treba svakodnevno praktikovati:

• Usporavanje i svesna pauza pre donošenja važnih odluka.
• Refleksija i postavljanje pitanja (Šta osećam u vezi sa ovom odlukom? Šta mi poručuje telo?).
• Svesno disanje, boravak u prirodi i tišina.
• Fokusirani razgovori i dijalog – slušanje bez potrebe da se odmah dođe do rešenja
• Vođene vizualizacije.

Lideri koji razvijaju desnu moždanu hemisferu ne umanjuju racionalnost. Oni proširuju kapacitet odlučivanja i povećavaju kvalitet svojih odluka u kompleksnim i neizvesnim okolnostima.

Iz mog iskustva majstorstvo liderstva ne dolazi iz brzine i kontrole („brže, bolje, više“ principa) već iz sposobnosti i discipline da zastanem, osetim šta je prisutno unutar i oko mene i tek tada delujem.

Autorka teksta:
Mirna Radošević, Executive Chair, Culture & Organizational Excellence, Salveo CEE