Dok se 2017. bliži kraju, red je da napravimo i presek onoga što se dešava u sferi društvenih mreža.
Šta nas to očekuje i kako da se pripremimo za nju?
1) Sadržaj prilagođen načinu života korisnika
Ket Han, kreativni strateg u kompaniji Facebook, je na Social Media Week (septembar 2017.) u Londonu istakla da prosečni internet korisnik dnevno scroll-uje skoro 90 metara digitalnog sadržaja, a evo kako prema njenom mišljenju treba da rasporedimo naše social poruke kako bismo privukli pažnju korisnika u skladu s njegovim potrebama:
– 70% sadržaja bi trebalo da se sastoji od kratkih formata koji se lako konzumiraju. To je sadržaj za one koji su u pokretu, koji proveravaju svoje telefone na sastancima ili u prevozu na putu do kuće. Ovo su postovi koji prikupljaju lake lajkove i ne zahtevaju dublju analizu i angažovanje korisnika.
– 20% sadržaja trebalo bi da bude interaktivan, namenjen korisnicima koji su u potrazi za porukama koje će im provući pažnju, za trenutke kratke dokolice.
– 10% sadržaja trebalo bi da bude visokokvalitetan duži video sadržaj namenjen onima koji traže detaljne informacije i koji žele u potpunosti da se posvete temi.
Šta zaključujemo iz ovog rasporeda? Dok je 70% korisnika u potrazi sa prolaznim sadržajem, samo 10% ciljne grupe želi dublju analizu.
Pritom, kada Ket govori o vrstama sadržaja, ona bez izuzetka govori o video sadržaju koji će biti dominantan format na društvenim mrežama i naredne godine.
2) Facebook ne ide nikuda, jači je nego ikad
U junu 2017. Facebook je imao preko 2 milijarde korisnika što je porast od 17% u odnosu na isti period 2016. godine, a više od polovine korisnika Facebooku pristupa putem mobilnih telefona. Činjenica je da se Srbija na kraju 2017. godine nalazi na listi zemalja u kojima se testira Explore Feedi smanjuje organski doseg postova, što ne menja činjenicu da ovu mrežu trenutno koristi više od 3,1 miliona ljudi (procenjeno na osnovu potencijalnog dosega za celu Srbiju prema Facebook Ads algoritmu) i da je ovo izuzetno dobar način da vaš brend dođe do svakog pojedinačnog korisnika.
Zbog navedenih testova, potrebno je više pažnje obratiti na kvalitet sadržaja, kao i povećati budžete za oglašavanje na ovoj platformi. Na kraju, ne zaboravite da je cilj vašeg brenda da poruku plasira tamo gde se vaša ciljna grupa već nalazi.
3) Četbotovi i dopisivanje preko poruka za veću lojalnost prema brendu
U aprilu 2016. godine Facebook je predstavio Messenger chatbot platformu i ovu mogućnost za sad koristi više desetina hiljada brendova za komunikaciju s fanovima. Među kompanijama koji ga koriste su Mastercard, Whole foods, The Wall Street Journal i mnogi drugi.
Dalje, procenjuje se da trenutno 5 milijardi ljudi širom sveta koristi messenger i OTT aplikacije (over-the-top – FB Messenger, Whatsapp, Tencent, WeChat, QQ, Kik i Viber, a tu su još i Skype, Google Allo, i sl.) te će social razmena poruka biti neodvojiv deo svake online interakcije.
Zanimljiv podatak je da je 62% milenijalaca lojalnije brendu koji s njima stupa u komunikaciju kroz messenger aplikacije jer one stvaraju osećaj ličnog, direktnog kontakta i transparentnosti kroz jedan-na-jedan razmenu. Facebook ljudima čini život lakšim time što im omogućava da jednim klikom na oglas ili dugme Send message direktno stupe u kontakt s brendom i dobiju brz, personalizovani odgovor koji obezbeđuje bolje korisničko iskustvo.
Šta su chatbotovi i koje su njihove mogućnosti i benefiti pročitajte na Drive zoni.
4) Autentične fotografije umesto stock baze
Ako postoji ikakva šansa da zaboravite na stock fotografije, uradite to. Nesavršenosti, realni prikazi, lokalni sadržaj i fotografije s kojima korisnici mogu da se poistovete su budućnost digitalne komunikacije jer govore realnu #nofilter priču. Na sreću, već godinama se, čak i u Srbiji, upotreba stock fotografija smanjuje, jer se digitalne agencije i kompanije okreću ka autentičnim slikama i video sadržaju koji može na adekvatan način da prikaže identitet brenda.
Uz primenu realnih fotografija, ruku pod ruku ide i saradnja sa influenserima – blogerima i vlogerima – koji kreiraju brendirani sadržaj, ali u skladu s onim što njihova publika voli. Na ovaj način dobija se sadržaj koji je od strane lokalne zajednice prepoznat kao autentičan i verodostojan. Osim toga, ovakav tip saradnje povećava organski doseg vaše poruke, jer influenseri koriste svoje privatne kanale za komunikaciju s postojećom publikom – YouTube kanal, Instagram (kroz postove i Story-je), blogove i kolumne.
5) Kvalitet, a ne kvantitet sadržaja
Spamovanje korisnika velikim brojem objava spada u davno prošlo vreme i algoritmi društvenih mreža odavno su reprogramirani tako da forsiraju kvalitetan sadržaj. Kreiranje većeg broja postova je zapravo i kontraproduktivno zbog niskog organskog dosega i ponavljanja jednolične komunikacije. Umesto toga, uložite vreme, sredstva i kreativu u sadržaj koji će biti relevantan, aktuelan, zanimljiv, zabavan i interaktivan i sponzorišite ga kako biste dodatno povećali njegovu vidljivost pred ciljnog grupom.
6) Od želje za privlačenjem pažnje do brojanja konverzija
Dok polemika oko uvođenja Explore Feed-a i smanjenja organskog dosega još uvek traje, želimo da ukažemo na jednu mnogo važniju metriku, a to su akcije ili konverzije. Dosadašnji fokus na awarenessili broj fanova se menja i okreće ka strategijama koje akcenat stavljaju na korake koji korisnici preduzimaju. Upravo zato imamo i porast prodajnih i PPC kampanja koje spadaju u performancemarketing, dok Page like oglasi i Reach kampanje polako postaju samo propratne taktike u širim strategijama koje mere konverzije.
Na ovogodišnjoj Digital Day konferenciji čuli smo i važan podatak koji je iznela Katarzyna Paliwoda iz Facebooka da stepen interakcija na postovima ne utiče na offline prodaju odnosno da lajkovi neće povećati profit, ukoliko se fokusirate samo na njih.
7) Insta Stories i Snaps umesto Feed postova
Nakon što je Snapchat, uz pomoć nestajućeg sadržaja koji ističe nakon 24 sata, osvojio telefone milenijalaca širom sveta, Instagram je reagovao kreiranjem Insta Story-ja koje je inkorporirao u već postojeći mehanizam aplikacije. Kasnije je opcija omogućena i na Facebook-u kroz My Day, ali stiče se utisak da je ovaj tip sadržaja najdominantniji na Instagramu o čemu svedoče i noviji podaci da stopa interakcije na Snapchat-u opada pod naletom Insta Story-ja.
Ovaj novi, neformalan pristup kreiranju sadržaja nije se pojavio slučajno, on sublimira sve ono što mladi žele – brze informacije u realnom vremenu, ekskluzivne fotke, behind-the-scene momente i očuvanje privatnosti. Na sve to, za razliku od horizontalnih fotografija koje preferira Facebook i kvadratnih koje „voli“ Instagram Feed, snap-ovi i Insta Stories su vertikalni sadržaj koji je savršeno prilagođen mobilnim telefonima.
Zašto je 2018. godina krajnje vreme da uključite nestajući sadržaj u vaše social strategije pročitajte na Drive zoni.
Autor teksta: Una Kostandinović, Social Media Manager agencije Drive
Loading...
