Naslovna Blog Stranica 94

Podaci pobeđuju instinkt

Urednik
-
0
Podaci pobeđuju instinkt

Data driven marketing, kao što sama reč kaže, jeste marketing zasnovan na podacima. Prosto, jednostavno, tačno. Konceptualno postoji kao pristup marketingu mnogo pre interneta i pojma za koji ga danas vezujemo – treba samo da pitamo nekoga od starijih iz sveta marketinga na koji način su oni to tada radili i koliko su im zlatne bile informacije koje dobiju kao konkretne podatke.

Možete li zamisliti da 1982. treba da dokažete da copy treba da se promeni, a nemate CTR i impresije? Objasniti copywriteru za neki prehrambeni proizvod da ljudi nisu reagovali na headline reklame… Prilično izazovno.

Da je jedan vizual bolji od drugog? Objasniti dizajneru da je jedan od vizuala za proizvod u novinama gotovo neprimetan… Pakao.

Ili koliko nam je novina i u kom momentu završilo u kanti? Svi znamo šta je bounce rate…

U ovakvim vremenima, najbolji marketari bili su oni koji su imali najbolji instinkt. Oni koji su najbolje poznavali ljude i ljudsko ponašanje. Potrebno je to i danas, slažem se! Samo što ću “danas” nakon svega 3 dana kampanje znati šta je potrebno menjati, dok su ranije za to bili potrebni meseci. Morale su da se rade ankete, nekakva ispitivanja, test grupe i slično. Za sve to je potrebno uložiti vreme koje investitori ne troše tako lako jer ROAS ima delay od godinu dana u najblažem slučaju.

E, onda dolazi doba nula i jedinica. Hvala Bogu i svim svecima!

U ime klika, kukija, svetoga skrola, amin!

Foto: Unsplash

Tu nastupa data-driven marketing u njegovom najjačem svetlu. Ovo investitori vole! Kako i ne bi… Danas možete videti performans vaše kampanje i u toku dana, u zavisnosti od toga šta prodajete, naravno. Svi mi “mlađi” (smeh) znamo za ovo i ovo nam je svakodnevica.

Međutim, danas smo u moru podataka koje često ne znamo da tumačimo ili ne želimo da tumačimo na pravi način.

Podjednako su loše obe stvari.

Kada imamo sve, a ne znamo šta imamo i na koje sve načine možemo to da iskoristimo (kažu da je motion of the ocean uvek bolji), kompanija se može naći u ozbiljnom problemu. Zbog ove muke da se razumeju podaci, danas se kreira veštačka inteligencija da i to radi za nas i da nam ubrza vreme za donošenje odluka. No, zaboravlja se izuzetno bitna činjenica, a to je da i dalje ne znamo da tumačimo podatke! Današnji dobri marketari uopšte ne moraju da imaju toliko dobar instinkt kao što su nekada morali. Treba “samo” da znaju da tumače podatke – pitanje je, kako to naučiti?

PPC kupuje more podataka.

To je ono što vi plaćate kampanjama Marku Zakerbergu (Meta), Lariju Pejdžu (Google), Džefu Bezosu (Amazon) i ostalima… Zato veliki budžet ne znači automatski i veliki ROAS ako nemate jednog koji će to znati da protumači. To more da razbije na reke i potoke. Ako ne znamo da visok CTR ali nizak ROAS znači loša ponuda – najbanalniji primer – ostaćemo u moru. Za sve postoji odgovor ako znamo da postavimo pitanje.

Stoga, pre nego što odete na kurs za Meta Ads, Google Ads ili bilo koji Ads idite prvo na osnovni kurs statističke analize i naučite kako da tumačite podatke. Svi današnji Ads-ovi su samo alati. Ništa više. Tako da, pročitajte uputstva za taj alat. Naučite statistiku.

Za Marketing mrežu tekst napisao: Stefan Arsić, Performance Marketing Specialist, Smartpoint Adria

 

Kako brendovi mogu da zarade tokom Mundijala?

Urednik
-
0
Kako brendovi mogu da zarade tokom Mundijala?

Kao što nam je svima poznato, uprkos mnogim kontroverzama koje su pratile zemlju domaćina (eksploatacija jeftine radne snage, veliki broj poginulih radnika na gradilištima, problem LGBT navijača u zemlji s homofobičnim zakonima…), ovogodišnje svetsko prvenstvo u fudbalu održaće se od 21. novembra do 18. decembra u Kataru.

Iako se po prvi put u istoriji održava van letnjeg perioda, očekivanja prvog čoveka FIFA Đanija Infantina jesu da će predstojeći Mundijal pratiti preko 5 milijardi ljudi, što bi predstavljalo apsolutni rekord u gledanosti otkako ovo takmičenje postoji, dok će prema proceni Wavemaker-a prihodi od oglašavanja u četvrtom kvartalu dostići cifru od 115 miliona £, uglavnom zahvaljujući globalnoj fudbalskoj smotri.

Za brendove koji žele da iskoriste Svetsko prvenstvo kako bi promovisali svoje proizvode i usluge, ovogodišnji raspored odigravanja turnira predstavlja dodatni kreativni izazov, jer se održava prilično blizu božićnih praznika.

Kako fudbal bez pratilaca  praktično i ne postoji, evo šta je potrebno da znate o ponašanju publike, trendovima među fudbalskim navijačima, odnosno kako da ih, na najbolji mogući način, povežete s vašim brendom. Jer, Mundijal je previše dobra prilika da biste je propustili.

Fudbalski pratioci su posvećena publika

Kako se ovaj turnir igra van uobičajenog godišnjeg perioda, studije pokazuju da će većina navijača utakmice gledati iz udobnosti svojih domova, što znači više provedenog vremena na mreži – traženje sadržaja o najnovijim sastavima timova, kao i komentara, trendova, intervjua i tračeva u vezi sa Svetskim prvenstvom. Porast publike na sajtovima s vestima, sportu i zabavi na vebu tokom igranja turnira idealna je prilika za vaš brend.

Navijači vole multitasking

Prema Nielsenovom izveštaju o svetskom fudbalu, 69% fudbalskih navijača će verovatno naručiti dostavu hrane za vreme odigravanja utakmice; 67% bi takođe moglo da proveri svoju e-poštu; a 60% je zainteresovano za igranje onlajn igrica. Štaviše, 42% je zainteresovano za klađenje uživo, dok u zemljama poput Australije, Francuske i Amerike taj procenat iznosi 50%.

Ovakvi insajti predstavljaju idealnu priliku za brendove i njihovo povezivanje s različitim profilima navijača.

Online ugođaj

Nakon svih događaja vezanih za pandemiju, ljudi se masovno vraćaju gledanju utakmica uživo. Međutim, podaci nam govore da je konzumiranje onlajn sadržaja u sve većem porastu.

Na primer, Svetsko prvenstvo u Rusiji uživo je pratilo 3 miliona ljudi, dok je 3 milijarde ljudi sadržaje vezane za turnir konzumiralo preko Googla, odnosno 5 milijardi preko You Tube.

Navijači vole konzumerizam

Ljubitelji fudbala vole da kupuju, a vreme održavanja Svetskog prvenstva ove godine ne može biti savršenije za trgovce. S obzirom na to da se prvenstvo održava u novembru, blisko je tempirano oko Crnog petka, Sajber ponedeljka, Sajber nedelje, a Božić́ sledi ubrzo nakon finalne utakmice.

Globalni izveštaj Football Collective-a pokazuje da 1 od 3 navijača planira da investira u dodatnu tehnologiju kako bi poboljšao svoje iskustvo gledanja kod kuće.

Svetska prvenstva su ukorenjena u živote fudbalskih navijača – četiri nedelje izuzetne slave, slomljenog srca, boja, zvukova, mirisa, ikona, golova. Takođe, Mundijal je idealna prilika da oglašivači pokažu svoju kreativnost, jer će usklađivanje ovih nezaboravnih momenata s brendom definitivno podstaknuti razgovore i prodaju, dok će vaš brend ostati zapamćen kao deo velike fudbalske priče.

Autor teksta: Borislav Latinović, Copywriter, FCB Afirma

Vertikalni video formati: Koliko zaista sve ide nakrivo?

Urednik
-
0
Vertikalni video formati: Koliko zaista sve ide nakrivo?

Od hiperprodukcije tv emisija, filmova i serija, edukativnog sadržaja i tutorijala, do raznolikih videa na društvenim mrežama, izjava Miljane Kulić i trenutne drame medijskih giganata, našli smo se u internet dobu gde svako od nas ima platformu i gde smo svi mediji.

Kako smo dotle došli, kako nam se sve okrenulo za 90 stepeni i koliko zaista sve ide nakrivo?

Sve kreće 2012. godine. Možda se nije desio „smak sveta“, ali je definitivno započela nova era poimanja video sadržaja, kada je Snapchat uveo vertikalni video format kao svoju osnovu komunikacije. Na samom početku taj vid komunikacije nije odmah odjeknuo i pretežno su ga koristile mlađe generacije. Međutim, danas te formate konzumiramo svi, od Storyja na Instagramu, Snapchatu i Facebooku, do TikTok videa, Reelsa ili Youtube Shortsa.

Na porast konzumiranja vertikalnih video sadržaja nam ukazuje i istraživanje obavljeno u okviru programa Nova pismenost, koje je sproveo Propulsion u saradnji sa CESID-om, a u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Kada je reč o svakodnevnom korišćenju TikToka, istraživanje je pokazalo da je 2019. samo 2% ispitanika koristilo ovu mrežu, dok je do 2022. zabeležen veliki porast, do toga da je skoro jedna četvrtina ispitanika koristila ovu platformu.

Nekada se vertikalno snimanje smatralo amaterskim pokretom, a sada ga velike kompanije koriste za promociju svojih kampanja, influenseri za komunikaciju sa pratiocima, adaptiraju se trejleri filmova i snimaju muzički spotovi u tom formatu. Kako većinu vremena držimo telefon uspravno, nije veliko iznenađenje što se i sam video tome prilagodio, a samim tim i tržište.

Iako vertikalni video još uvek ne predstavlja pretnju horizontalnim formatima van okvira društvenih mreža, možemo da primetimo da oduzimaju većinu našeg provedenog vremena za telefonom. Koliko god nekolicina nas uživala u tome da okrene telefon za 90 stepeni, ne možemo da ignorišemo činjenicu da su vertikalni videi nova norma i da zahtevaju od nas novi pristup prilikom snimanja ili montaže sadržaja.

Optimizacija onlajn sveta je sveprisutna, možda za nekoliko godina nećemo više gledati uspravni sadržaj na telefonima, već horizontalni preko VR naočara, i tada će ovi videi ponovo biti primarni deo konzumacije. Dok god budemo aktivni korisnici telefona vertikalni formati, poput videa, biće jedni od glavnih izvora zabave, informisanja i edukacije. I to je tako.

Ubrzan tempo života nam se sve više nameće, a mi ga sve manje primećujemo. Film koji traje preko sat i po vremena nam je predug, poruke na Whatsappu slušamo na 1.5 ubrzanju, TikTok sadržaj skrolujemo čim pređe 15 sekundi, i sve nekako cupkamo u mestu. Umesto telefona, video sadržaj smo adaptirali za 90 stepeni, raspon pažnje nam se sve više smanjuje i sve manje obraćamo pažnju jedni na druge. I nije toliki problem što sve ide prebrzo, nego što ne stižemo da  pohvatamo.

Sve nam je „zdravo za gotovo”, a nit’ je zdravo, nit’ gotovo.

Autor teksta: Danijel Rakić, Videograf, Propulsion

 

Komunikacija 3.0

Urednik
-
0
Komunikacija 3.0

Šta podrazumeva komunikacija u 21.veku? Na šta se odnose eksterne i interne komunikacije i kakve one moraju biti? Na ova, i još mnoga značajna pitanja vezana za komunikaciju, odgovorio je dr Borislav Miljanović, CEO Represent System, na predavanju „Communications 3.0“ održanom u okviru SAM Akademije. Polaznike je pozdravila Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera dok je Nevena Stanisavljević, HR World, bila moderator.

WEB 3 kao budućnost komunikacije

Živimo u svetu u kojem svakodnevno, na brojne načine, komuniciramo svi sa svima. Pojam WEB 3 predstavlja budućnost komunikacije, period u narednih pet do deset godina, u kojem bismo trebali da postanemo vlasnici svojih informacija, bez posrednika. Platformama poput Google-a i Facebook-a dali smo prava na naše podatke i njihovo korišćenje a one mogu nestati preko noći. Zato je decentralizacija podataka putem WEB-a 3 ono ka čemu se teži, iako to u ovom trenutku još uvek nije moguće.

Komunikacija predstavlja glavnu stavku u svakom poslu, bez obzira na industriju, i kvalitetna komunikacija je ključ za uspeh. Svaki menadžer 21.veka toga mora biti svestan a pet pitanja koja obuhvataju najvažnije iz ove sfere su:

  1. Kako izgledaju mediji u 21.veku?
  2. Šta su danas eksterne komunikacije?
  3. Šta su danas interne komunikacije?
  4. Ko je potrošač 21.veka?
  5. Zašto je lični brending danas važniji nego ikada?


Novi formati i značaj kvalitetnog sadržaja

Konzumacija informacija i medija danas je drugačija. Formati su se promenili, kako se i interesovanje publike svakodnevno menja, a kratka video forma je postala dominantna. Kada govorimo o Srbiji, TV kao medij još uvek preovladava zbog starije populacije koja ga najviše prati, iako su mlade generacije na društvenim mrežama. Globalna konzumacija medija ide uzlaznom putanjom i na najvišem je nivou, na kojem je ikada bila, što je rezultat promene načina korišćenja medija. Zato je danas jako važno da dobro poznajemo svoju publiku i medij koji ona prati. Glavni cilj je doći do kvalitetnih sadržaja, koji će privući i zadržati pažnju ljudi u doba hiperprodukcije, u kojem živimo, kako je u svetu zabeležen rast video streaming servisa. Informacije sada putuju svuda, svako od nas može da plasira, podeli i primi informacije, odnosno da bude i kreator i konzumer sadržaja. TikTok je društvena mreža koja je preuzela primarnu poziciju i ima veliki uticaj na svet medija i formate koji se najviše traže. Sve ostale društvene mreže menjaju svoje formate zbog nje, a kratka „story“ forma postala je najzastupljenija.

Kako je došlo do smene lidera u sferi medija, danas kompanije zapravo postaju medijske kuće, i usmerene su na kreiranje sopstvenih sadržaja, kako bi ih učinile što kvalitetnijim i privlačnijim za plasiranje.

Pojam i značaj eksternih i internih komunikacija

Budućnost donosi nove oblike kampanja, koje će biti zasnovane na komunikaciji na duže staze. Kada govorimo o poslovanju, ističu se definicija i značaj internih i eksternih komunikacija, koje svaki menadžer mora dobro poznavati. Eksterne komunikacije su danas integrisane, predstavljaju pametan vid planiranja koji kompanijama i brendovima pruža potencijal za ostvarenje boljih rezultata tokom realizovanja kampanja, dok istovremeno redukuje marketinške troškove. Za uspeh, neophodno je kreirati kontent plan koji će sadržati što više detalja, kako bi se iskoristio ozbiljan potencijal koji je na raspolaganju. Interne komunikacije su nekada obuhvatale aktivnosti kao što su sastanci, intranet, newsletter, bez velikog uticaja tehnologije, a nakon početka kovida, našli smo se u sasvim novom svetu. U novim uslovima rada imamo manjak radne snage i interna komunikacija postaje od velikog značaja za „employer branding“. Ona mora biti transparentan proces koji takođe odražava reputaciju kompanije, privlači i zadržava nove talente, omogućavajući deljenje znanja. Interna komunikacija direktno utiče na reputaciju kompanije i organizacionu kulturu a kako bismo zapošljavali novu, mladu radnu snagu moramo da uložimo potrebnu energiju i ohrabrimo otvorenu komunikaciju zaposlenih.

Potrošač 21.veka zahteva vrednost i poverenje

Potrošač 21.veka ima drugačija očekivanja, on želi da kupuje od kompanije kojoj veruje, čiji rad ima istaknutu svrhu i čija odgovornost je jasna. Menadžeri moraju misliti o tome kako da kupci, kroz realnu i otvorenu komunikaciju, čuju za šta se kompanija zalaže. Svaki dobar brend mora da stoji iza širokog spektra vrednosti, jer novi potrošači, odnosno generacija Z, u potrazi su za istinom, mnogo su liberalniji i zalažu se za ljudska prava i toleranciju. Kako je dijalog od primarne važnosti, mi moramo raditi na njemu držati ga otvorenim.

Najveća internet kompanija u Srbiji menja ime u Inspira grupa

Urednik
-
0
Najveća internet kompanija u Srbiji menja ime u Inspira grupa

Najveća domaća internet kompanija Infostud grupa posle 22 godine poslovanja menja ime u Inspira grupa. Istovremeno njihov prvi i najveći biznis Poslovi Infostud, koji je lider u oblasti zapošljavanja u Srbiji, zadržava ime Infostud – centar za zapošljavanje i razvoj karijere.

Ova promena označava novu fazu rasta kompanije i biznisa pod njenom kapom, a istovremeno je i odgovor na percepciju dela javnosti koja već nekoliko godina unazad sajt za zapošljavanje poslovi.infostud.com prepoznaje kao Infostud, iako je Infostud grupa zapravo krovna kompanija koja osim ovog sajta okuplja i druge uspešne digitalne biznise.

Inspira grupa će se zato usmeriti na izgradnju novog krovnog brenda i razvoj svojih šest biznisa. Tako osim Centra za zapošljavanje Infostud, ova grupacija razvija i najveće sajtove iz auto industrije (polovniautomobili.com), nekretnina (4zida.rs), e-trgovine (internet-prodaja-guma.com, prodajadelova.rs, autohub.rs) i osiguranja (osiguranik.com). Zapošljava preko 300 ljudi u Subotici i Beogradu, a sajtove u okviru Inspira grupe dnevno poseti više od 400.000 ljudi.

„Tokom godina potvrdili smo poziciju digitalnog životnog saputnika svojih korisnika, jer im pomažemo prilikom rešavanja važnih životnih pitanja – obrazovanja, pronalaženja posla, kupovine nekretnine, vozila ili osiguranja. To nije mala odgovornost, a novi identitet, na početku treće dekade našeg poslovanja, podstaknuće nas da budemo još bolji u razvoju novih usluga“, rekao je Branimir Gajić, jedan od osnivača i direktor Inspira grupe.

„Naš prvi i najveći biznis pod imenom Infostud nastavlja poslovanje kao grupacija biznisa za zapošljavanje, a Inspira grupa će kao centrala svim biznisima nastaviti da pruža sistemsku podršku i fleksibilnost u radu. U načinu poslovanja ostajemo inovativni uz praćenje tržišnih i tehnoloških trendova pomažući biznisima u razvoju novih usluga za korisnike,“ zaključio je Branimir Gajić.

Ime menja i dosadašnji Infostud hub, coworking prostor i edukativni centar koji je ova kompanija pokrenula u Subotici. On će pod imenom Inspira hub nastaviti svoju delatnost koja pored coworking-a podrazumeva razvoj preduzetništva, mentorstva, lični razvoj u IT industriji i druge delatnosti korisne za zajednicu.

Inspira grupa će kroz članstvo u organizaciji Inicijativa Digitalna Srbija, i drugim udruženjima, nastaviti da daje aktivnu podršku nacionalnim društveno odgovornim projektima, a na lokalnom nivou pokretač je i nekih novih. Poslednji primer je osnivanje organizacije IT Subotica 2030 koja povezuje subotičke IT kompanije i obrazovne ustanove sa ciljem da Subotica postane regionalni IT centar.

Alla Malinovskaya imenovana za regionalnu direktoricu Publicis Media Adriatic

Urednik
-
0
Alla Malinovskaya imenovana za regionalnu direktoricu Publicis Media Adriatic

Kao važan strateški korak Publicis Groupe, da uskladi regionalnu koordinaciju sa filozofijom „The power of one“ na svim tržištima Adriatic regiona, utvrđena je nova uloga regionalnog rukovodstva za sve medijske aktivnosti u okviru Publicis Media i vodi je Alla Malinovskaya, od 15. oktobra. Ona preuzima ulogu glavnog direktora za medije Adriatic regiona.

„U novoj ulozi Alla će voditi strategije, razvoj i optimizaciju svih medijskih inicijativa, alata razvoja i implementaciju novih medijskih formata za najveće klijente Adriatic regiona“, rekao je Anđelko Trpković, regionalni direktor Publicis Groupe Adriatic.

Alla Malinovskaya ima 26 godina iskustva u medijima i marketingu brendova, razvoju poslovanja, strateškoj i prodajnoj komunikaciji. Ona je u Publicis Groupe Ukraine poslednjih 10 godina, i pre toga je 7 godina upravljala brendovima Publicis Media u Moldaviji.
U okviru Grupe radila je za Zenith, PMX, Performics and Publicis One. 2019. godine je preuzela ulogu rukovodioca medijskog sektora u Publicis Groupe Ukraine, gde je bila odgovorna za konsolidaciju medijskih brendova. Ona je bila deo tima koji je pokrenuo interni hub PMKS (Publicis Media Exchange) i Performics agenciju, koja je specijalizovana za razvoj brenda za sve klijente u okviru Publicis Media.

„Alla ima bogato iskustvo u medijima, veoma jedinstvenu ekspertizu i bogato iskustvo u rukovođenju“, rekla je Aleksandra Dilevska, COO Publicis Groupe Adriatic. „Ona ima sve što biste poželeli od lidera – progresivan duh i fokus na inovacije i rast, i ima dostignuća koja odmah uspostavljaju kredibilitet i poverenje.“

Uručena prestižna Mark Awards 2022 priznanja!

Urednik
-
0
Uručena prestižna Mark Awards 2022 priznanja!

Dobitnicima prestižnih Mark Awards priznanja uručene su nagrade na svečanoj ceremoniji, u organizaciji Marketing mreže, a pod generalnim pokroviteljstvom kompanije PepsiCo. Priznanja su uručena stručnjacima iz kompanija u Srbiji za lične poslovne i profesionalne uspehe.

Za priznanja ove godine bilo je nominovano čak 54 stručnjaka, a stručni žiri doneo je odluku da nagradi njih 12, koji su u 2021. ostavili trag na tržištu Srbije.

U kategoriji Chief Marketing of the Year nagrada je pripala Nataši Šarčević, direktorki marketinga i inovacija u kompaniji Atlantic Štark, dok je Bojana Nenadović, marketing direktorka u kompaniji Coca-Cola HBC, dobitnica priznanja u kategoriji Chief Marketing of the Year – Multi Country.

Aleksandra Stevović, brend menadžerka u kompaniji PepsiCo, proglašena je dobitnicom u kategoriji Brand Manager of the Year. Maja Vujašković Đureinović, Country Communication Manager u kompaniji IKEA South East Europe, istakla se u kategoriji PR/Corporate Communications Manager of the Year, a Sanja Tomić, Employee Communication Manager u A1 Srbija, dobitnica je u kategoriji Internal Communications Manager of the Year.

Employer Branding Manager of the Year je Sanja Miladinović, menadžerka za regrutaciju, selekciju, privlačenje i razvoj talenata u kompaniji PepsiCo. Digital Marketing Manager of the Year je Olja Nestov, Senior Digital Marketing Specialist Grand kafe, a CSR Manager of the Year je Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm Fondacije.

Filip Gujaničić, Junior Brand Manager u kompaniji Frikom, osvojio je nagradu u kategoriji Rising Star of the Year, za marketing profesionalce do 30 godina. Milena Đorić Gudurić, direktorka marketinga za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard, osvojila je titulu Brand Innovator of the Year, dok je Danijela Gašparac, Head of Market Research – CEO Advisor, Telekom Srbija i Marketing & Communication Consultant Srbija voz i UNDP, dobitnica u kategoriji Super Hero of the Year, za marketare koji su, uprkos brojnih krizama i izazovima tržišta hrabro nastavili sa komunikacijom ka potrošačima.

Na predlog članova žirija, Đorđu Jovanoviću, marketing direktoru za tržište Balkana u kompaniji Xiaomi, dodeljeno je Specijalno priznanje za lični doprinos razvoju struke u Srbiji.

Žiri Mark Awards činilo je 15 uglednih profesionalaca – direktora kompanija, direktora kreativnih, PR i digitalnih agencija, kao i jedan predstavnik organizatora, odnosno strukovnog medija iz Srbije. Ove godine žiri je radio u sastavu – Aleksandar Goračinov, Partner, Evoke Group; Ivan Zeković, CEO, Carnex; Miloš Jovović, Direktor strateškog planiranja za Centralnu Evropu, PepsiCo; Marko Njavro, General Manager SBU Snacks, Atlantic Štark; Nataša Filipović, Managing Director, Ovation BBDO; Milivoj Đorđić, General Manager Adria Region, SmartPoint Adria; Milija Zeković, CEO, SBB Srbija i Telemach Montenegro; Neda Đokić, Managing Director, HEINEKEN Srbija; Olga Ristić, General Manager, Frikom; Srđan Lazović, General Manager, Philip Morris International (BiH & Montenegro); Iva Đurković, Managing Director, OMD Media & LUNA TBWA Beograd; Vanja Cvetkov, Business Director, Centrade Cheil Adriatic; Violeta Kovačević, CEO, Mercator-S; Vuk Kosovac, Head of Retail, Executive Board Member, OTP banka Srbija i Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO, Marketing mreža.

Cilj Mark Awards nagrade jeste da podstakne i motiviše marketing i komunikacijske stručnjake iz kompanija u Srbiji, ali i ukaže stručnoj javnosti na njihove potencijale, talente, kreativnost i sposobnost za postizanje vrhunskih poslovnih rezultata i prepoznatljivost brenda. Mark Awards je nagrada kojom strukovni portal Marketing mreža želi da promoviše profesionalne uzore, ali i da svoj doprinos unapređenju i razvoju struke u Srbiji.

Za razliku od drugih strukovnih nagrada na tržištu Srbije, Mark Awards nagrade dodeljuju se pojedincima za lične poslovne i profesionalne uspehe, odnosno pojedincima koji su ostavili trag na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji u prethodnom periodu.

Više informacija i spisak dobitnika sa biografijama i obrazloženjima članova žirija dostupno je na sajtu https://mark-awards.rs/dobitnici/

Generalni sponzor Mark Awards projekta je kompanija PepsiCo. Regionalni partner je Porto Montenegro, a projekat su podržali Evoke Group, LUNA\TBWA Beograd, SmartPoint Adria, Infostud i Ušće Shopping Centar. Agencija partner je Ovation BBDO.

Hoćeš da menjamo mesta?

Urednik
-
0
Hoćeš da menjamo mesta?

Kada je u agenciju SIVO stigao zadatak iz kompanije Lidl Srbija, parkirali su sve projekte i potpuno se posvetili odgovoru na brief.

Continue

Digitalni aktivizam ili da li možemo podići revoluciju iz fotelje?

Urednik
-
0
Digitalni aktivizam ili da li možemo podići revoluciju iz fotelje?

Uvek smo onlajn. Dovoljno je samo da svoj digitalni uređaj povežemo na ruter ili uključimo mobilne podatke i imamo neograničen pristup svemu na internetu. Internet je danas važan deo života, čak su i Ujedinjene nacije pristup internetu proglasile jednim od ljudskih prava. Na putu ka poslu, u gradskom prevozu, ‘skrolujemo’ po društvenim mrežama, lajkujemo fotografije, video klipove, mimove… Svaki put kada lajkujemo sadržaj koji nam se dopada postajemo digitalni aktivisti.

Preko društvenih mreža često izražavamo svoje stavove i uverenja. Bilo da smo pasivni učesnici, i samo šerujemo i lajkujemo, ili jasno iznosimo svoj stav, imamo uticaj na javnost. Naš lajk gotovo sigurno u datom trenutku nije uradio ništa epohalno, ali je on prvi korak ka stvarnoj akciji. Lajk znači da se sa nečim slažemo ili se osećamo kao pripadnici neke grupe, a upravo to osećanje pripadnosti može dalje uticati na pokretanje akcije, u onlajn i oflajn okruženju.

Društvene mreže su jedan od ključnih alata za komunikaciju sa mlađom generacijom, oni su pokretači promena u društvu. Da bismo bolje razumeli karakteristike digitalnog aktivizma, pomoći će nam istraživanje obavljeno u okviru programa Nova pismenost, koje je sproveo Propulsion u saradnji sa CESID-om, a u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), na temu percepcije studenata u Srbiji o medijskoj i digitalnoj pismenosti. Istraživanje je pokazalo da su društvene mreže postale sve zastupljenije u svakodnevnoj interakciji mladih, ali i kao izvor informisanja. Čak 98% svih ispitanih studenata i studentkinja reklo je da koristi društvene mreže, najviše Instagram. Pored Instagrama koriste i YouTube i Facebook, dok društvena mreža Twitter među ovom populacijom služi u najvećem obimu za informisanje o različitim temama.

Dakle, kampanje najčešće kreću sa Twittera, ali se često brzo prošire na ostale mreže, Instagram, YouTube, Facebook, TikTok…. Zbog toga akcije neretko postaju masovne i iz online prostora pređu u fizički prostor i tako počinju da utiču i na društvene promene.

Digitalni aktivizam se najčešće probudi potpuno spontano, neformalno, od strane pojedinca koji nije nužno pripadnik ni jedne organizacije, sa ciljem da se pošalje snažna poruka. Sredstva koja digitalni aktivisti uspešno koriste kako bi poslali tu poruku su hešteg i mim. Zapravo ključnu reč, frazu ili akronim sa # ispred sebe, koja je u vezi sa temom za koju se zalažu, koriste da se pokrenu diskusije i povežu istomišljenici. Sličnu svrhu ima i mim, a njegova popularnost nadmašuje hešteg i svakim danom sve veća. Lako ga je napraviti, prepoznatljive je estetike, manje više standardizovane, i “govori” univerzalnim jezikom. Mim može biti sve u formi objekta, slike, video zapisa, fraze, muzike…Njegov sadržaj je razumljiv – svakom korisniku interneta, bez obzira na godine, jezik, kulturu, pol. Uvek se bavi aktuelnim, “vrućim” temama. Uloga mima u pokretanju akcije nije zanemariva, jer često delimo mimove koji su u skladu sa našim političkim stavovima, uglavnom na teme koje nisu dovoljno zastupljene u izveštavanju tradicionalnih medija. Mimovi imaju moć brze i masovne razmene informacija i šerovanja i veoma lako dopiru do ciljne grupe.

Odličan primer kako digitalni aktivizam može da skrene pažnju javnosti na ulogu medija je grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama. One su svoju aktivnost obavljaju, onlajn na Facebook profilu i oflajn, u javnom prostoru kroz seminare i panele, sa idejom da medije podsete da treba da izveštavaju odgovorno, a nas sve da radimo na izgradnji društva koje ne toleriše nasilje nad ženama.

A vi, ako zaista želite da učestvujete u društvenoj promeni postoji mnogo načina kako, jedan od njih jeste svakako aktivnost na društvenim mrežama. Ukoliko iskreno verujete u ideju o promeni, podržite je, i onlajn i oflajn. Bitno je.

Autorka teksta: Katarina Šašović, New Media Developer, Propulsion

Tim Trstenik pobednik takmičenja KAKTUS Talents (powered by SBB)!

Urednik
-
0
Tim Trstenik pobednik takmičenja KAKTUS Talents (powered by SBB)!

Tim Trstenik pobednik je četvrtog takmičenja KAKTUS Talents (powered by SBB). Tim je radio u sastavu Dušan Nikolić i Milena Stojić iz agencije Žiška.

Drugoplasirani tim ovogodišnjeg takmičenja su Pauni, koji je radio u sastavu Jovan Njegomirović i Sara Belobrković iz agencije DNA Communications. Pored njih, u finalu takmičenja bili su i tim Zla Zla, koji su činili Dragana Milačak i Marko Stefanović iz agencije Red Communications, tim Pilići, koji su činili Vladimir Kondžulović i Sandra Milojević iz agencije McCann Beograd i tim svejasnomije koji su činili Jasna Bogojević i Nataša Lazendić iz agencije Saatchi&Saatchi Beograd.

Nagrada KAKTUS Rising Star pripala je Dragani Milačak iz agencije Red Communications.

Na takmičenje se prijavilo čak 17 timova mladih talenata iz agencija u Srbiji, starosti do 32 godine, a imali su zadatak da odgovore na brief udruženja LiceUlice.

Ove godine mladi talenti pokazali su svoju kreativnost i inovativnost u okviru kategorije Kreativna upotreba medija, odnosno imali su zadatak da odgovore na brief u roku od 48 sati.

Žiri KAKTUS Talents Award činilo je 15 uglednih profesionalaca iz kompanija, kreativnih, PR i digitalnih agencija iz Srbije, kao i predstavnik LicaUlice. Ove godine žiri, na čelu sa Minjom Jugović Janjić, direktorkom marketinga i komunikacija kompanije SBB, radio je u sastavu Jelena Brajović Dobrijević, Deputy Managing Director, SIVO; Vladimir Ćosić, Creative Director, Represent Communications; Danka Trbojević, Managing Director, Drive Agency; Marija Lončar, Creative Director, DNA Communications; Đorđe Janković, Managing Partner & Creative Director, Friday; Darko Burčul, Chief Marketing & PR, Infostud 3; Maja Grbović, Head of Media & Digital Transformation Lead, Mercator-S; Đorđe Jovanović, Marketing Director, Xiaomi Balkan; Velibor Mudrić, Regional Brand Manager, Frikom; Aleksandar Ružesković, Marketing Director, Forma Ideale; Vladimir Latinović, Marketing Manager, Atlantic Štark; Zorana Antić, Marketing Director, Bambi; Stefan Despotović, Head of PR, NIS i Jovan Bugarčić, Marketing Director, Imlek.

Dobitnici će nagrada biti uručena na festivalu KAKTUS 2022, koji se održava 1. i 2. novembra u hotelu Mona Plaza. 

Više informacija o takmičenju i festivalu možete pronaći na sajtu https://kaktus.rs/

1...939495...1.069Stranica 94 od ukupno 1.069