Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Digitalni aktivizam ili da li možemo podići revoluciju iz fotelje?

Uvek smo onlajn. Dovoljno je samo da svoj digitalni uređaj povežemo na ruter ili uključimo mobilne podatke i imamo neograničen pristup svemu na internetu. Internet je danas važan deo života, čak su i Ujedinjene nacije pristup internetu proglasile jednim od ljudskih prava. Na putu ka poslu, u gradskom prevozu, ‘skrolujemo’ po društvenim mrežama, lajkujemo fotografije, video klipove, mimove… Svaki put kada lajkujemo sadržaj koji nam se dopada postajemo digitalni aktivisti.

Preko društvenih mreža često izražavamo svoje stavove i uverenja. Bilo da smo pasivni učesnici, i samo šerujemo i lajkujemo, ili jasno iznosimo svoj stav, imamo uticaj na javnost. Naš lajk gotovo sigurno u datom trenutku nije uradio ništa epohalno, ali je on prvi korak ka stvarnoj akciji. Lajk znači da se sa nečim slažemo ili se osećamo kao pripadnici neke grupe, a upravo to osećanje pripadnosti može dalje uticati na pokretanje akcije, u onlajn i oflajn okruženju.

Društvene mreže su jedan od ključnih alata za komunikaciju sa mlađom generacijom, oni su pokretači promena u društvu. Da bismo bolje razumeli karakteristike digitalnog aktivizma, pomoći će nam istraživanje obavljeno u okviru programa Nova pismenost, koje je sproveo Propulsion u saradnji sa CESID-om, a u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), na temu percepcije studenata u Srbiji o medijskoj i digitalnoj pismenosti. Istraživanje je pokazalo da su društvene mreže postale sve zastupljenije u svakodnevnoj interakciji mladih, ali i kao izvor informisanja. Čak 98% svih ispitanih studenata i studentkinja reklo je da koristi društvene mreže, najviše Instagram. Pored Instagrama koriste i YouTube i Facebook, dok društvena mreža Twitter među ovom populacijom služi u najvećem obimu za informisanje o različitim temama.

Dakle, kampanje najčešće kreću sa Twittera, ali se često brzo prošire na ostale mreže, Instagram, YouTube, Facebook, TikTok…. Zbog toga akcije neretko postaju masovne i iz online prostora pređu u fizički prostor i tako počinju da utiču i na društvene promene.

Digitalni aktivizam se najčešće probudi potpuno spontano, neformalno, od strane pojedinca koji nije nužno pripadnik ni jedne organizacije, sa ciljem da se pošalje snažna poruka. Sredstva koja digitalni aktivisti uspešno koriste kako bi poslali tu poruku su hešteg i mim. Zapravo ključnu reč, frazu ili akronim sa # ispred sebe, koja je u vezi sa temom za koju se zalažu, koriste da se pokrenu diskusije i povežu istomišljenici. Sličnu svrhu ima i mim, a njegova popularnost nadmašuje hešteg i svakim danom sve veća. Lako ga je napraviti, prepoznatljive je estetike, manje više standardizovane, i “govori” univerzalnim jezikom. Mim može biti sve u formi objekta, slike, video zapisa, fraze, muzike…Njegov sadržaj je razumljiv – svakom korisniku interneta, bez obzira na godine, jezik, kulturu, pol. Uvek se bavi aktuelnim, “vrućim” temama. Uloga mima u pokretanju akcije nije zanemariva, jer često delimo mimove koji su u skladu sa našim političkim stavovima, uglavnom na teme koje nisu dovoljno zastupljene u izveštavanju tradicionalnih medija. Mimovi imaju moć brze i masovne razmene informacija i šerovanja i veoma lako dopiru do ciljne grupe.

Odličan primer kako digitalni aktivizam može da skrene pažnju javnosti na ulogu medija je grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama. One su svoju aktivnost obavljaju, onlajn na Facebook profilu i oflajn, u javnom prostoru kroz seminare i panele, sa idejom da medije podsete da treba da izveštavaju odgovorno, a nas sve da radimo na izgradnji društva koje ne toleriše nasilje nad ženama.

A vi, ako zaista želite da učestvujete u društvenoj promeni postoji mnogo načina kako, jedan od njih jeste svakako aktivnost na društvenim mrežama. Ukoliko iskreno verujete u ideju o promeni, podržite je, i onlajn i oflajn. Bitno je.

Autorka teksta: Katarina Šašović, New Media Developer, Propulsion

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

5,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!