Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!
Naslovna Blog Stranica 87

Najveća internet kompanija u Srbiji menja ime u Inspira grupa

Urednik
-
0
Najveća internet kompanija u Srbiji menja ime u Inspira grupa

Najveća domaća internet kompanija Infostud grupa posle 22 godine poslovanja menja ime u Inspira grupa. Istovremeno njihov prvi i najveći biznis Poslovi Infostud, koji je lider u oblasti zapošljavanja u Srbiji, zadržava ime Infostud – centar za zapošljavanje i razvoj karijere.

Ova promena označava novu fazu rasta kompanije i biznisa pod njenom kapom, a istovremeno je i odgovor na percepciju dela javnosti koja već nekoliko godina unazad sajt za zapošljavanje poslovi.infostud.com prepoznaje kao Infostud, iako je Infostud grupa zapravo krovna kompanija koja osim ovog sajta okuplja i druge uspešne digitalne biznise.

Inspira grupa će se zato usmeriti na izgradnju novog krovnog brenda i razvoj svojih šest biznisa. Tako osim Centra za zapošljavanje Infostud, ova grupacija razvija i najveće sajtove iz auto industrije (polovniautomobili.com), nekretnina (4zida.rs), e-trgovine (internet-prodaja-guma.com, prodajadelova.rs, autohub.rs) i osiguranja (osiguranik.com). Zapošljava preko 300 ljudi u Subotici i Beogradu, a sajtove u okviru Inspira grupe dnevno poseti više od 400.000 ljudi.

„Tokom godina potvrdili smo poziciju digitalnog životnog saputnika svojih korisnika, jer im pomažemo prilikom rešavanja važnih životnih pitanja – obrazovanja, pronalaženja posla, kupovine nekretnine, vozila ili osiguranja. To nije mala odgovornost, a novi identitet, na početku treće dekade našeg poslovanja, podstaknuće nas da budemo još bolji u razvoju novih usluga“, rekao je Branimir Gajić, jedan od osnivača i direktor Inspira grupe.

„Naš prvi i najveći biznis pod imenom Infostud nastavlja poslovanje kao grupacija biznisa za zapošljavanje, a Inspira grupa će kao centrala svim biznisima nastaviti da pruža sistemsku podršku i fleksibilnost u radu. U načinu poslovanja ostajemo inovativni uz praćenje tržišnih i tehnoloških trendova pomažući biznisima u razvoju novih usluga za korisnike,“ zaključio je Branimir Gajić.

Ime menja i dosadašnji Infostud hub, coworking prostor i edukativni centar koji je ova kompanija pokrenula u Subotici. On će pod imenom Inspira hub nastaviti svoju delatnost koja pored coworking-a podrazumeva razvoj preduzetništva, mentorstva, lični razvoj u IT industriji i druge delatnosti korisne za zajednicu.

Inspira grupa će kroz članstvo u organizaciji Inicijativa Digitalna Srbija, i drugim udruženjima, nastaviti da daje aktivnu podršku nacionalnim društveno odgovornim projektima, a na lokalnom nivou pokretač je i nekih novih. Poslednji primer je osnivanje organizacije IT Subotica 2030 koja povezuje subotičke IT kompanije i obrazovne ustanove sa ciljem da Subotica postane regionalni IT centar.

Alla Malinovskaya imenovana za regionalnu direktoricu Publicis Media Adriatic

Urednik
-
0
Alla Malinovskaya imenovana za regionalnu direktoricu Publicis Media Adriatic

Kao važan strateški korak Publicis Groupe, da uskladi regionalnu koordinaciju sa filozofijom „The power of one“ na svim tržištima Adriatic regiona, utvrđena je nova uloga regionalnog rukovodstva za sve medijske aktivnosti u okviru Publicis Media i vodi je Alla Malinovskaya, od 15. oktobra. Ona preuzima ulogu glavnog direktora za medije Adriatic regiona.

„U novoj ulozi Alla će voditi strategije, razvoj i optimizaciju svih medijskih inicijativa, alata razvoja i implementaciju novih medijskih formata za najveće klijente Adriatic regiona“, rekao je Anđelko Trpković, regionalni direktor Publicis Groupe Adriatic.

Alla Malinovskaya ima 26 godina iskustva u medijima i marketingu brendova, razvoju poslovanja, strateškoj i prodajnoj komunikaciji. Ona je u Publicis Groupe Ukraine poslednjih 10 godina, i pre toga je 7 godina upravljala brendovima Publicis Media u Moldaviji.
U okviru Grupe radila je za Zenith, PMX, Performics and Publicis One. 2019. godine je preuzela ulogu rukovodioca medijskog sektora u Publicis Groupe Ukraine, gde je bila odgovorna za konsolidaciju medijskih brendova. Ona je bila deo tima koji je pokrenuo interni hub PMKS (Publicis Media Exchange) i Performics agenciju, koja je specijalizovana za razvoj brenda za sve klijente u okviru Publicis Media.

„Alla ima bogato iskustvo u medijima, veoma jedinstvenu ekspertizu i bogato iskustvo u rukovođenju“, rekla je Aleksandra Dilevska, COO Publicis Groupe Adriatic. „Ona ima sve što biste poželeli od lidera – progresivan duh i fokus na inovacije i rast, i ima dostignuća koja odmah uspostavljaju kredibilitet i poverenje.“

Uručena prestižna Mark Awards 2022 priznanja!

Urednik
-
0
Uručena prestižna Mark Awards 2022 priznanja!

Dobitnicima prestižnih Mark Awards priznanja uručene su nagrade na svečanoj ceremoniji, u organizaciji Marketing mreže, a pod generalnim pokroviteljstvom kompanije PepsiCo. Priznanja su uručena stručnjacima iz kompanija u Srbiji za lične poslovne i profesionalne uspehe.

Za priznanja ove godine bilo je nominovano čak 54 stručnjaka, a stručni žiri doneo je odluku da nagradi njih 12, koji su u 2021. ostavili trag na tržištu Srbije.

U kategoriji Chief Marketing of the Year nagrada je pripala Nataši Šarčević, direktorki marketinga i inovacija u kompaniji Atlantic Štark, dok je Bojana Nenadović, marketing direktorka u kompaniji Coca-Cola HBC, dobitnica priznanja u kategoriji Chief Marketing of the Year – Multi Country.

Aleksandra Stevović, brend menadžerka u kompaniji PepsiCo, proglašena je dobitnicom u kategoriji Brand Manager of the Year. Maja Vujašković Đureinović, Country Communication Manager u kompaniji IKEA South East Europe, istakla se u kategoriji PR/Corporate Communications Manager of the Year, a Sanja Tomić, Employee Communication Manager u A1 Srbija, dobitnica je u kategoriji Internal Communications Manager of the Year.

Employer Branding Manager of the Year je Sanja Miladinović, menadžerka za regrutaciju, selekciju, privlačenje i razvoj talenata u kompaniji PepsiCo. Digital Marketing Manager of the Year je Olja Nestov, Senior Digital Marketing Specialist Grand kafe, a CSR Manager of the Year je Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm Fondacije.

Filip Gujaničić, Junior Brand Manager u kompaniji Frikom, osvojio je nagradu u kategoriji Rising Star of the Year, za marketing profesionalce do 30 godina. Milena Đorić Gudurić, direktorka marketinga za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard, osvojila je titulu Brand Innovator of the Year, dok je Danijela Gašparac, Head of Market Research – CEO Advisor, Telekom Srbija i Marketing & Communication Consultant Srbija voz i UNDP, dobitnica u kategoriji Super Hero of the Year, za marketare koji su, uprkos brojnih krizama i izazovima tržišta hrabro nastavili sa komunikacijom ka potrošačima.

Na predlog članova žirija, Đorđu Jovanoviću, marketing direktoru za tržište Balkana u kompaniji Xiaomi, dodeljeno je Specijalno priznanje za lični doprinos razvoju struke u Srbiji.

Žiri Mark Awards činilo je 15 uglednih profesionalaca – direktora kompanija, direktora kreativnih, PR i digitalnih agencija, kao i jedan predstavnik organizatora, odnosno strukovnog medija iz Srbije. Ove godine žiri je radio u sastavu – Aleksandar Goračinov, Partner, Evoke Group; Ivan Zeković, CEO, Carnex; Miloš Jovović, Direktor strateškog planiranja za Centralnu Evropu, PepsiCo; Marko Njavro, General Manager SBU Snacks, Atlantic Štark; Nataša Filipović, Managing Director, Ovation BBDO; Milivoj Đorđić, General Manager Adria Region, SmartPoint Adria; Milija Zeković, CEO, SBB Srbija i Telemach Montenegro; Neda Đokić, Managing Director, HEINEKEN Srbija; Olga Ristić, General Manager, Frikom; Srđan Lazović, General Manager, Philip Morris International (BiH & Montenegro); Iva Đurković, Managing Director, OMD Media & LUNA TBWA Beograd; Vanja Cvetkov, Business Director, Centrade Cheil Adriatic; Violeta Kovačević, CEO, Mercator-S; Vuk Kosovac, Head of Retail, Executive Board Member, OTP banka Srbija i Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO, Marketing mreža.

Cilj Mark Awards nagrade jeste da podstakne i motiviše marketing i komunikacijske stručnjake iz kompanija u Srbiji, ali i ukaže stručnoj javnosti na njihove potencijale, talente, kreativnost i sposobnost za postizanje vrhunskih poslovnih rezultata i prepoznatljivost brenda. Mark Awards je nagrada kojom strukovni portal Marketing mreža želi da promoviše profesionalne uzore, ali i da svoj doprinos unapređenju i razvoju struke u Srbiji.

Za razliku od drugih strukovnih nagrada na tržištu Srbije, Mark Awards nagrade dodeljuju se pojedincima za lične poslovne i profesionalne uspehe, odnosno pojedincima koji su ostavili trag na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji u prethodnom periodu.

Više informacija i spisak dobitnika sa biografijama i obrazloženjima članova žirija dostupno je na sajtu https://mark-awards.rs/dobitnici/

Generalni sponzor Mark Awards projekta je kompanija PepsiCo. Regionalni partner je Porto Montenegro, a projekat su podržali Evoke Group, LUNA\TBWA Beograd, SmartPoint Adria, Infostud i Ušće Shopping Centar. Agencija partner je Ovation BBDO.

Hoćeš da menjamo mesta?

Urednik
-
0
Hoćeš da menjamo mesta?

Kada je u agenciju SIVO stigao zadatak iz kompanije Lidl Srbija, parkirali su sve projekte i potpuno se posvetili odgovoru na brief.

Continue

Digitalni aktivizam ili da li možemo podići revoluciju iz fotelje?

Urednik
-
0
Digitalni aktivizam ili da li možemo podići revoluciju iz fotelje?

Uvek smo onlajn. Dovoljno je samo da svoj digitalni uređaj povežemo na ruter ili uključimo mobilne podatke i imamo neograničen pristup svemu na internetu. Internet je danas važan deo života, čak su i Ujedinjene nacije pristup internetu proglasile jednim od ljudskih prava. Na putu ka poslu, u gradskom prevozu, ‘skrolujemo’ po društvenim mrežama, lajkujemo fotografije, video klipove, mimove… Svaki put kada lajkujemo sadržaj koji nam se dopada postajemo digitalni aktivisti.

Preko društvenih mreža često izražavamo svoje stavove i uverenja. Bilo da smo pasivni učesnici, i samo šerujemo i lajkujemo, ili jasno iznosimo svoj stav, imamo uticaj na javnost. Naš lajk gotovo sigurno u datom trenutku nije uradio ništa epohalno, ali je on prvi korak ka stvarnoj akciji. Lajk znači da se sa nečim slažemo ili se osećamo kao pripadnici neke grupe, a upravo to osećanje pripadnosti može dalje uticati na pokretanje akcije, u onlajn i oflajn okruženju.

Društvene mreže su jedan od ključnih alata za komunikaciju sa mlađom generacijom, oni su pokretači promena u društvu. Da bismo bolje razumeli karakteristike digitalnog aktivizma, pomoći će nam istraživanje obavljeno u okviru programa Nova pismenost, koje je sproveo Propulsion u saradnji sa CESID-om, a u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), na temu percepcije studenata u Srbiji o medijskoj i digitalnoj pismenosti. Istraživanje je pokazalo da su društvene mreže postale sve zastupljenije u svakodnevnoj interakciji mladih, ali i kao izvor informisanja. Čak 98% svih ispitanih studenata i studentkinja reklo je da koristi društvene mreže, najviše Instagram. Pored Instagrama koriste i YouTube i Facebook, dok društvena mreža Twitter među ovom populacijom služi u najvećem obimu za informisanje o različitim temama.

Dakle, kampanje najčešće kreću sa Twittera, ali se često brzo prošire na ostale mreže, Instagram, YouTube, Facebook, TikTok…. Zbog toga akcije neretko postaju masovne i iz online prostora pređu u fizički prostor i tako počinju da utiču i na društvene promene.

Digitalni aktivizam se najčešće probudi potpuno spontano, neformalno, od strane pojedinca koji nije nužno pripadnik ni jedne organizacije, sa ciljem da se pošalje snažna poruka. Sredstva koja digitalni aktivisti uspešno koriste kako bi poslali tu poruku su hešteg i mim. Zapravo ključnu reč, frazu ili akronim sa # ispred sebe, koja je u vezi sa temom za koju se zalažu, koriste da se pokrenu diskusije i povežu istomišljenici. Sličnu svrhu ima i mim, a njegova popularnost nadmašuje hešteg i svakim danom sve veća. Lako ga je napraviti, prepoznatljive je estetike, manje više standardizovane, i “govori” univerzalnim jezikom. Mim može biti sve u formi objekta, slike, video zapisa, fraze, muzike…Njegov sadržaj je razumljiv – svakom korisniku interneta, bez obzira na godine, jezik, kulturu, pol. Uvek se bavi aktuelnim, “vrućim” temama. Uloga mima u pokretanju akcije nije zanemariva, jer često delimo mimove koji su u skladu sa našim političkim stavovima, uglavnom na teme koje nisu dovoljno zastupljene u izveštavanju tradicionalnih medija. Mimovi imaju moć brze i masovne razmene informacija i šerovanja i veoma lako dopiru do ciljne grupe.

Odličan primer kako digitalni aktivizam može da skrene pažnju javnosti na ulogu medija je grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama. One su svoju aktivnost obavljaju, onlajn na Facebook profilu i oflajn, u javnom prostoru kroz seminare i panele, sa idejom da medije podsete da treba da izveštavaju odgovorno, a nas sve da radimo na izgradnji društva koje ne toleriše nasilje nad ženama.

A vi, ako zaista želite da učestvujete u društvenoj promeni postoji mnogo načina kako, jedan od njih jeste svakako aktivnost na društvenim mrežama. Ukoliko iskreno verujete u ideju o promeni, podržite je, i onlajn i oflajn. Bitno je.

Autorka teksta: Katarina Šašović, New Media Developer, Propulsion

Tim Trstenik pobednik takmičenja KAKTUS Talents (powered by SBB)!

Urednik
-
0
Tim Trstenik pobednik takmičenja KAKTUS Talents (powered by SBB)!

Tim Trstenik pobednik je četvrtog takmičenja KAKTUS Talents (powered by SBB). Tim je radio u sastavu Dušan Nikolić i Milena Stojić iz agencije Žiška.

Drugoplasirani tim ovogodišnjeg takmičenja su Pauni, koji je radio u sastavu Jovan Njegomirović i Sara Belobrković iz agencije DNA Communications. Pored njih, u finalu takmičenja bili su i tim Zla Zla, koji su činili Dragana Milačak i Marko Stefanović iz agencije Red Communications, tim Pilići, koji su činili Vladimir Kondžulović i Sandra Milojević iz agencije McCann Beograd i tim svejasnomije koji su činili Jasna Bogojević i Nataša Lazendić iz agencije Saatchi&Saatchi Beograd.

Nagrada KAKTUS Rising Star pripala je Dragani Milačak iz agencije Red Communications.

Na takmičenje se prijavilo čak 17 timova mladih talenata iz agencija u Srbiji, starosti do 32 godine, a imali su zadatak da odgovore na brief udruženja LiceUlice.

Ove godine mladi talenti pokazali su svoju kreativnost i inovativnost u okviru kategorije Kreativna upotreba medija, odnosno imali su zadatak da odgovore na brief u roku od 48 sati.

Žiri KAKTUS Talents Award činilo je 15 uglednih profesionalaca iz kompanija, kreativnih, PR i digitalnih agencija iz Srbije, kao i predstavnik LicaUlice. Ove godine žiri, na čelu sa Minjom Jugović Janjić, direktorkom marketinga i komunikacija kompanije SBB, radio je u sastavu Jelena Brajović Dobrijević, Deputy Managing Director, SIVO; Vladimir Ćosić, Creative Director, Represent Communications; Danka Trbojević, Managing Director, Drive Agency; Marija Lončar, Creative Director, DNA Communications; Đorđe Janković, Managing Partner & Creative Director, Friday; Darko Burčul, Chief Marketing & PR, Infostud 3; Maja Grbović, Head of Media & Digital Transformation Lead, Mercator-S; Đorđe Jovanović, Marketing Director, Xiaomi Balkan; Velibor Mudrić, Regional Brand Manager, Frikom; Aleksandar Ružesković, Marketing Director, Forma Ideale; Vladimir Latinović, Marketing Manager, Atlantic Štark; Zorana Antić, Marketing Director, Bambi; Stefan Despotović, Head of PR, NIS i Jovan Bugarčić, Marketing Director, Imlek.

Dobitnici će nagrada biti uručena na festivalu KAKTUS 2022, koji se održava 1. i 2. novembra u hotelu Mona Plaza. 

Više informacija o takmičenju i festivalu možete pronaći na sajtu https://kaktus.rs/

KO JE ZAKAZAO, kada govorimo o mentalnom zdravlju mladih?

Urednik
-
0
KO JE ZAKAZAO, kada govorimo o mentalnom zdravlju mladih?

Jednako važna kao i priča o fizičkom, priča o mentalnom zdravlju i to mentalnom zdravlju mladih, poslednjih godina je sve prisutnija.

Problematizovanju ovog pitanja doprinela je, kako pandemija koronavirusa, tako i pomalo senzacionalističko izveštavanje medija na ovu temu – odnosno, o izazovima koji se tiču mentalnog zdravlja, a sa kojima se suočavaju mladi, neretko se, nažalost, govori tek onda kada neka tragedija uznemiri širu javnost.

Prevencija suicida

Reč tragedija iskorišćena u prethodnom pasusu je eufemizam za suicid ili samoubistvo, autodestruktivni čin kojim osoba zbog različitih motiva sebi odluči da oduzme život.

Ovaj fenomen je potpuno oslobođen verskih, polnih, rasnih, kulturoloških, socijalnih, uzročnih i vrednosnih granica, a kako navodi SZO, četvrti je po redu uzrok smrti kod osoba uzrasta od 15 do 29 godina.

Samoubilačke ideje i autodestruktivna ponašanja javljaju se u kriznim situacijama i na svaku bi, bez obzira na to da li je ona istinita ili predstavlja neki vid privlačenja pažnje, trebalo reagovati na vreme. Zato prevencija samoubistva zauzima važno mesto kako u medicinskim, tako i u socijalnim uslugama.

„Centar Srce“

Jedna od organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi, kao i prevencijom samoubistva putem telefona, mejla i četa – volonterska, nevladina i neprofitna organizacija Centar Srce – početkom godine obavila je istraživanje u kome je učestvovalo 130 ispitanika iz Novog Sada od 15 do 30 godina starosti.

Rezultati su jasno pokazali da je mladima koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja neophodna sistemska podrška koja podrazumeva adekvatno implementiranje priče o mentalnom zdravlju u predmetne silabuse u srednjim školama i gimnazijama, kao i pokretanje ovih tema u osnovnih školama, veću dostupnost terapeuta, psihijatara i psihologa, kao i generalno razumevanje šire javnosti.

Kampanja: Zakazali smo termin

U tom smislu, kampanja „Zakazali smo termin“ nije usmerena isključivo ka onima koji se suočavaju sa problemima koji se tiču mentalnog zdravlja, već i ka svima onima koji bi na te probleme mogli da utiču i koji bi mogli da pomognu u njihovom rešavanju.

Njome se, dakle, targetiraju roditelji, profesori, terapeuti, psihijatri, psiholozi, ali i šira javnost koja bi o mentalnom zdravlju trebalo da razmišlja van okvira statistike.

Ideja je bila da se korišćenjem dvojakog značenja glagola zakazati, sa jedne strane, uz objekat „termin“, skrene pažnja na ono čemu mladi sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem teže, a da se sa druge strane, korišćenjem ovog glagola bez objekta, progovori o neophodnosti da se društvo dodatno angažuje po ovom pitanju.

Bez dodatnog upiranja prsta i želje za pronalaženjem krivaca, bez stigmatizovanja mladih koji se suočavaju sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem i bez umanjivanja njihovih strahova, kampanja Centra Srce postavlja samo jedno pitanje – „ko je zakazao?“, prepuštajući javnosti da sama dođe do odgovora.

Autorka teksta: Mirjana Narandžić, Ovation Belgrade

Globalna kreativna elita na festivalu KAKTUS by 1664 Blanc!

Urednik
-
0
Globalna kreativna elita na festivalu KAKTUS by 1664 Blanc!

Najbolji i najnagrađivaniji svetski kreativci i komunikacioni stručnjaci i ove godine biće predavači na osmom po redu festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS by 1664 Blanc, koji će biti održan 1. i 2. novembra u hotelu Mona Plaza Beograd, pod sloganom „Samorefleksija“.

Continue

Šta su ritejl mediji i na koji način nude dobru alternativu kolačićima?

Urednik
-
0
Šta su ritejl mediji i na koji način nude dobru alternativu kolačićima?

Godinama unazad maloprodajne veb stranice služile su samo kao sredstvo za prodaju. Danas su to moćne marketinške platforme i ključni izvori poslovne inteligencije. S tim u vezi, postavlja se pitanje kako brendovi mogu da iskoriste ovu novu priliku u sferi digitala uz maksimalnu rentabilnost oglašavanja?

Šta su ritejl mediji?

Za početak bi bilo dobro da shvatimo da svaki marketing koji cilja ljude na prodajnom mestu ili blizu njega može se posmatrati kao ritejl medij. Cilj mu je da dopre do kupaca kada su već usred kupovine, kada je njihov način razmišljanja idealno prijemčiviji. Efikasni ritejl mediji nagovaraju kupce da promene brend, isprobaju nešto novo ili uzmu dodatne artikle kako bi upotpunili kupovinu.

U tradicionalnim prodavnicama, to su natpisi, radio u prodavnici i besplatni uzorci, obaveštenja na ogledalima u kabinama i slično. Unutar digitalne sfere, marketinški stručnjaci imaju mnogo veće mogućnosti za ovakva oglašavanja, samo bi trebalo da ih istraže i budu kreativni.

Sami trgovci na malo u digitalnom svetu, poput Amazona i Walmart-a, shvatili su snagu sopstvenih platformi za e-trgovinu. Stvaranjem maloprodajnih medijskih mreža (RMN – Retail Media Network), oni trgovce dovode u kontakt sa novom publikom i pružaju nove izvore podataka prve strane. Maloprodajna medijska mreža podrazumeva da maloprodajna kompanija poseduje više različitih digitalnih kanala, koji mogu biti grupisani u jednu platformu, kako bi trećim stranama omogućili oglašavanje. Tako, primera radi, Amazon ima Amazon Advertising, Walmart ima Walmart Connect, Tesco ima Tesco Media and Insight. Koristeći ove mreže, marketinške opcije brendova se proširuju i uključuju: sponzorisane preporuke proizvoda, brendirane odredišne stranice, banere i video oglase, digitalne kupone i vaučere zasnovane na aplikacijama, kooperativne kampanje između različitih brendova i još mnogo toga, jer se još uvek definiše pun obim onoga što možemo postići sa ritejl medijima. RMN rade na optimizaciji podataka dostupnih brendovima. Trgovci uzimaju te podatke i primenjuju ogromnu dozu kreativnosti. Potencijal koji ritejl mediji nude, nije samo postojan već i vrlo uticajan.

Koje su prednosti ritejl medija?

Ritejl mediji su trenutno velika tema oglašavanja u digitalu. Iskustva iz inostranstva pokazuju da postoji mnogo razloga za njihovu popularnost i optimizam među marketarima koji veruju da su se, nakon Guglove odluke da ukine 3rd party kolačiće, našli u problemu.

Dok se trgovci opraštaju od kolačića, koji definitivno odlaze u istoriju, u potrazi su za funkcionalnom zamenom, koja sigurno neće doći iz jednog izvora, ali RMN-ovi su postavljeni tako da predstavljaju značajan deo te slagalice. Ono što je kod RMN podataka najvažnije jeste forsiranje privatnosti, što čini da se i kupci i oglašivači osećaju bezbedno i zaštićeno. Podaci prve strane koje prikupljaju maloprodajne platforme su verovatno pouzdaniji nego što su kolačići ikada bili. Ako prodavac koji pokreće platformu nudi šemu lojalnosti, informacije koje dobijate o kupcima mogu biti duboko personalizovane. I što je najbolje od svega, te informacije se prikupljaju uz saglasnost, tako da marketinški stručnjaci mogu da nastave da rade efikasno uz evidentno poštovanje privatnosti kupaca.

Sa programskim preuzimanjem oglasne scene, trgovci su sve više zabrinuti za kontekst u kome se njihovi oglasi pojavljuju. Najnovija istraživanja pokazuju da je 75% brendova doživelo neki incident vezano za bezbednost, zbog čega upravo bezbednost brenda ističu kao svoj prioritet. Ritejl mediji pružaju bezbedno, zatvoreno okruženje koje najčešće uređuju sami vlasnici platforme, što vam omogućava da dobijete najbolje od sadržaja koji ste tamo plasirali.

Ono što je takođe bitno jeste činjenica da ritejl mediji imaju impresivan potencijal rasta. Sve veća količina novca se sliva u njih. Boston Consulting Group procenjuje da će globalno tržište vredeti 100 milijardi dolara do 2022. godine. Samo Walmart-ov RMN ostvario je 2,1 milijardu dolara prihoda od oglasa tokom 2021. godine, zahvaljujući povećanju broja aktivnih oglašivača od 136%.

Prema Criteo-u, 55% prodavaca širom EMEA planira da potroši više na maloprodajne sajtove i aplikacije ove godine. Oni koji se sada uključe u tu igru, sigurno će uživati u plodovima predviđenog medijskog buma u ​​maloprodaji. Marketinški stručnjaci su uvek pod pritiskom da opravdaju svoj uticaj na krajnji rezultat. Tradicionalni pokazatelji, kao što je angažovanje, u mnogim slučajevima više ne utiču na to. Međutim, pomoću RMN podataka, koji su preuzeti iz radnji koje realizuju stvarni kupci, lakše je demonstrirati efekat ritejl medija, pošto možete da vidite šta je svaki pojedinačni klijent uradio nakon što se susreo sa vašim oglasom.

Ceo tekst pročitajte na blogu agencije Kliping Beograd.

Kad porastem neću biti bully

Urednik
-
0
Kad porastem neću biti bully

Svi znaju bivšeg muža Kim Kardashian.

Slavljen kao jedan od najvećih hip hop muzičara svih vremena, (Kan)Ye je i veliki bully. Pošto internet sve pamti, podsetićemo se koga je sve Ye bullyngovao.

Sve je počelo sa Taylor Swift 2009. godine kada je Ye ničim izazvan prekinuo njen pobednički govor na dodeli MTV-jevih Video Music Awards. Nastavilo se sa bullyngovanjem neverovatnog niza celebrityja — od Jimmy Kimmela, Justina Timberlaka, Deadmau5a, Jay-Z-ja, Drakea i čak Peppe Pig (googleujte ako ne verujete!), preko beefova sa Kid Cudijem, Billie Eilish, Peteom Davidsonom i svojom bivšom ženom, do najsvežijih drama sa izvršnim direktorima u Adidasu i Gapu, urednicom Voguea, P. Diddyjem i Gigi Hadid. S druge strane sveta, kad je Jelena Karleuša stala u Yeovu odbranu na Instagramu tokom White Lives Matter skandala, i nju su fanovi surovo bullyngovali u komentarima, pa je morala da brže-bolje obriše sporni post.

Sve ovo vrlo vrlo plastično govori o magnitudi kulture hejta u digitalnom svetu u kome su potresi mržnje česti, erupcije snažne i ne postoji bog-zna-kakva zaštita od bullyinga ni za poznate niti za obične ljude.

Prošlogodišnje Istraživanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti u Srbiji — koje smo mi, u Propulsionu, sproveli u saradnji sa CeSID-om u okviru programa Nova pismenost koji realizujemo u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) — pokazalo je da 57% ljudi u Srbiji nikada nije doživelo neprijatnosti u komunikaciji na internetu, dok je 37% ispitanika i ispitanica bilo izloženo nekom vidu digitalnog nasilja (kao što je, na primer, cyberbullying, doxing, govor mržnje, pretnje, ucene, internet prevare i slično). Reprezentativni uzorak istraživanja činili su građani i građanke Srbije uzrasta od 12 do 60 godina.

Iako se dosta radi na identifikovanju i sprečavanju nasilja na internetu kod dece i mladih (odličan primer je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu koji se već pet godina uspešno bavi ovim problemom kroz platformu Pametno i bezbedno), digitalno nasilje među odraslim ljudima nije česta tema razgovora u društvu i u medijima.

Bumeri i gen-X su najčešće žrtve internet prevara zato što nemaju dovoljno znanja i razvijene veštine digitalne pismenosti. Iako su fišing napadi postali vrlo sofisticirani, princ iz Nigerije i dalje može da zavede naše sugrađane i sugrađanke u određenim godinama. Milenijalci su u mnogo boljoj poziciji jer su odrastali sa napretkom tehnologije, imaju svest o tome šta otprilike može da im se desi u digitalnom prostoru i imaju određena znanja i veštine kako da se nose s tim. Njih je teže prevariti, ali su više izloženi drugim vrstama digitalnog nasilja, kao što je govor mržnje, doxing, pretnje ili, na primer, osvetnička pornografija. Komunikacijsko nasilje je vrlo specifično za ovu grupu ljudi jer im se dobar deo života odvija online i zbog toga, u poređenju sa gen-X i bumerima, mnogo više ulaze u komunikaciju sa drugim ljudima na netu.

Borbi protiv digitalnog nasilja među odrasim ljudima može se pristupiti na kolektivnom i na individualnom nivou. Kolektivno, potrebno nam je više komunikacijskih kampanja koje će specifično targetirati odrasle ljude kojima fali digitalnih znanja i veština i pomoći im da se snađu u kompleksnom digitalnom svetu koji ih okružuje. Ovde postoji i široki prostor za kompanije da svoje CSR aktivnosti usmere u ovom pravcu. Individualno, u slučajevima kada smo direktno izloženi digitalnom nasilju, naše najjače oružje i dalje je sakrij, izbriši, blokiraj i/ili prijavi sve vrste bullyja na digitalnim platformama koje svojim oglašivačima prodaju našu pažnju.

Poslednja vest je da je kompanija Meta onemogućila, odnosno „ograničila”, bivšem mužu Kim Kardashian da na neko vreme koristi svoj Instagram nalog zbog kršenja uslova korišćenja ove socijalne mreže. I to je nešto! Što kaže JK: „Jedno đubre manje.”

Autor teksta: Miljan Spasić, Senior Creative, Propulsion

1...868788...1.061Stranica 87 od ukupno 1.061

Kontakt

    Delete My Data

    Šta je Marketing mreža?

    Dug je put Marketing mreže i traje već punih 10 godina.

    Svoju snagu utemeljili smo u portalu, od koga su dalje potekli svi drugi projekti koji danas čine mrežu za EDUKACIJU, UMREŽAVANJE, INFORMISANJE i UNAPREĐENJE TRŽIŠTA.

    Smatramo da samo zajedničkim snagama i umrežavanjem svih učesnika na tržištu možemo da pomerimo granice, pratimo trendove, odolimo izazovima, razvijemo zdravu konkurenciju, unapredimo poslovanje i položaj struke.

    Budite deo MREŽE koju zajedno gradimo već 10 godina!

    Čitaj dalje

    Copyright ©2012 - 2024 All Rights Reserved. Marketing mreža.