Naslovna Blog Stranica 87

Optimizacija 2023

Urednik
-
0
Optimizacija 2023

Prečesto odzvanjaju svuda oko nas izjave: „Troškovi nabavke moraju biti optimizovani“, „poslovni procesi usklađeni“, „kanali komunikacije maksimalno iskorišćeni“, „asortiman profitabilan“, „ulaganja isplativa“, „mašine maksimalno upošljene“, „SEO“, “ljudski resursi zadovoljni“, „struja ušteđena“, „Vreme koje nam je preostalo, pametno iskorišćeno“… Svet oko nas se pretvara u „optimizaciju“.

Ne zahteva samo top menadžment od nas to, nov način života i spoljni faktori na koji nemamo uticaj, naterali su nas na preispitivanje ispravnosti naših postupaka. A šta je drugo optimizacija nego samospoznaja da nismo savršeni, da negde možda grešimo i spremnost da budemo bolji.

Kako preduzeća rastu i evoluiraju, tako raste i broj njihovih poslovnih procesa. U zavisnosti od veličine kompanije, postoje desetine, ako ne i stotine poslovnih procesa. Jedan poslovni proces može biti posvećen aktivnostima kao što su: uvođenje novog proizvoda na tržište, definisanje veleprodajnih i maloprodajnih cena, planiranje prodajnih rezultata, odobravanje troškova, usklađivanje proizvodnog procesa , marketinške kampanje…

U ljudskoj je prirodi da smo često otporni na promene, posebno kada procesi postoje već duže vreme. „Mi to tako radimo već 15 godina i ne planiramo da menjamo“ , „Probali smo tu promociju pre 5 godina i nije nam dala rezultata“ , „E pa to ne može tako, kao što vi mislite“ , „Ipak ja znam šta je najbolje“, poznati su nam ovi izgovori, naročito kadrova sa višegodišnjim iskustvom na jednoj poziciji u kompaniji, koji nisu navikli na promene i optimizaciju.

U osnovi optimizacije poslovnih procesa je operativna praksa koja identifikuje, procenjuje i rešava probleme svakog poslovnog procesa. Ona ima za cilj da redizajnira postojeći proces kako bi ga učinila efikasnijim, pojednostavila operacije, nadogradila komunikaciju, kao i  smanjila greške i troškove. Povećanje efikasnosti procesa može nam pomoći u racionalizaciji procedura, eliminisanju nepotrebnih zadataka i dupliranja, automatizaciji određenih zadataka, povećanju ROI i poboljšanju zadovoljstva zaposlenih i kupaca. Sa druge strane  neefikasni procesi mogu stvoriti uska grla koja ometaju poslovanje, povećavaju troškove, primoravaju propuštene rokove i nedovršene zadatke i usporavaju reakciju organizacije na promene tržišta.

Neretko se dešava da kada se preduzeća digitalno transformišu, u današnjem veoma konkurentnom poslovnom okruženju, neefikasni procesi mogu negativno uticati na celokupno poslovanje kompanije. Samo jedan pogrešan Instagram post, koji nije prošao adekvatnu proceduru odobrenja, može uticati na gubitak potrošača, negativan PR, lošu reputaciju brenda pa i cele kompanije, kao i na samu prodaju i profit. Od 2020 i značajnog porasta online prodaje, mnoga preduzeća su se odlučila da krenu tim putem. Dobili smo veliku konkurenciju ali i veliki iznos „bačenih“ para, jer orijentiacija na e-commerce nije samo postavljanje proizvoda na sajt, već organizacija celokupnog biznisa sa skupom poslovnih procesa. Otvoriti samo sajt sa proizvodima, bez oglašavanje je isto kao i držati gotove proizvode u magacinu.

Opravdanost investicije u marketing je veoma česta tema, kako kod malih i srednjih preduzeća, tako i kod velikih kompanija. Fioskula „Pola našeg budžeta za marketing je promašena investicija, samo ne znamo koja polovina!“ je odavno prevaziđena. Strategija „omnichannel“ pristupa tj obratiti se kupcu svuda gde je moguće, više nije toliko opravdana, osim kod neograničenih budžeta. Međutim, nedavno su marketinški budžeti postali veoma ograničeni, negde i značajno redukovani, što je primoralo rukovodioce da traže jasne podatke koji pokazuju uticaj kampanja i njihove precizne efekte na povraćaj ulaganja.

Optimizacija ulaganja u marketing je analitički proces tokom kojeg se procenjuje učinak različitih kampanja i delovanja, kako bi utvrdili koje od njih imaju pozitivan uticaj na ciljanu populaciju, a koje ne. Cilj optimizacije marketinškog ulaganja je da otkrije i vrste poruka na koje potrošači odgovaraju, a zatim optimizuje kampanje kako bi se osiguralo da te poruke ispunjavaju zahteve na pravom kanalu u pravo vreme. Sa ovim informacijama, marketinški stručnjaci mogu da optimizuju svoj medijski miks, ulažući više vremena i kapitala u kanale i poruke koje su bolje odjeknule kod potrošača.

Ukoliko smo svesni da kvalitetno ulaganje marketing može doneti pozitivne promene u našem poslovanju, kao i porast prodaje i profita, važno je da u saradnji sa stručnjacima za optimizaciju marketinškog ulaganja dođemo do odgovora na 3 ključna pitanja:

Gde želimo investiramo naš budžet? Koje kanale koristi naša ciljna grupa? Na koju poruku će naša ciljna grupa reagovati?

Autor teksta: Uroš Nedeljković, Business Growth Consultant, Deus Ex Consulting

Dobar project management u web developmentu je ključ uspeha

Urednik
-
0
Dobar project management u web developmentu je ključ uspeha

Projektni menadžment predstavlja upotrebu znanja, veština, alata i tehnika radi projektovanja aktivnosti koje bi najbolje ispunile zahtev projekta. (Project Management Institute)

Isti principi projektnog menadžmenta važe i u IT industriji i prilikom izrade website-a ili aplikacije.

Svaki projekat ima svoj “životni ciklus” – od inicijalne ideje do zatvaranja projekta. Taj ciklus se sastoji od iniciranja, planiranja, izvršavanja, kontrolisanja i zatvaranja projekta. Projekt menadžer ima ulogu koordinacije procesa, kao i njihove kontrole. Svaka od faza ciklusa je veoma bitna kako bi se ceo projekat efikasno i kvalitetno odvijao, o čemu projekt menadžer izveštava kako nadređene tako i klijenta.

U web developmentu faza iniciranja u većini slučajeva počinje tako što novi klijent inicira sastanak sa željom da se redizajnira i unapredi postojeći ili uradi potpuno novi website ili aplikacija. Druga opcija javlja se kod klijenata sa kojima saradnja već postoji – interni eksperti iz oblasti web developementa treba da analiziraju website ili aplikaciju, utvrde nedostatke (kako funkcionalne, tako i dizajnerske), ukažu na potencijalne slabosti, i daju preporuke, savete i ideje o rešavanju problema i unapređenju trenutne verzije website-a ili aplikacije. Nakon usaglašavanja potreba i ciljeva klijenta, definišu se rokovi kao i budžet koji je klijent spreman da izdvoji za projekat, a zatim se prelazi na proces planiranja.

Proces planiranja sprovodi se tako što se prikupljaju sve neophodne informacije o tome šta je klijentu bitno da prezentuje i na koji način želi da komunicira sa potencijalnim klijentima ili saradnicima putem svog digitalnog sadržaja. Da bi website bio dobar, potrebno je angažovanje nekoliko eksperata. Ovde se pre svega misli na web dizajnere, copywritere i web developere. Kada su u pitanju veći i složeniji projekti, nekada je potrebno angažovati timove ovih eksperata koji imaju svoje projekt menadžere.

U fazi planiranja najbitnije je saradnicima jasno predstaviti projekat, šta je ono što se od njih očekuje, u kom vremenskom roku i koji su potencijalni rizici i izazovi koji se mogu dogoditi u toku samog projekta. U fazi planiranja definiše se redosled rešavnja određenih taskova koji u najvećoj meri obuhvataju dostavljanje materijala i implementaciju istog. Ukoliko je moguće, projekt menadžer nastoji da dobrom koordinacijom maksimalno izbegne “prazan hod” i grupiše određene taskove, i time doprinese efikasnosti. U ovoj fazi veoma su korisni brainstorming sastanci na kojima se odmah rešavaju dileme koje se mogu pojaviti u procesu planiranja.

Od faze planiranja u velikoj meri zavisi da li će projekat biti uspešno zatvoren ili ne, i ona je veoma bitna jer su u nju uključeni svi koji imaju interes od realizacije projekta. Nakon uspešnog planiranja, prelazi se u fazu impementacije plana.

Foto: Unsplash

U fazi implementacije, projekat postaje realan, vidiljiv. Uspeh projekta će umnogome zavisiti od toga kako i koliko efikasno projekt menadžer vodi proces i motiviše saradnike da daju svoj maksimum u rešavanju svakog taska. Protok informacija između klijenta i projekt menadžera, a zatim projekt menadžera i saradnika na projektu, od ključnog je značaja u ovoj fazi. Zbog toga se često koriste neki od toolova, kako bi sve informacije bile integrisane na jednom mestu i kako bi projekt menadžer u svakom trenutku imao uvid i mogao da iskontorliše napredak izrade website-a. Ovo je naročito važno u izmenjenim poslovnim okolnostima, kada većina saradnika na projektu radi decentralizovano ili remote. Neki od toolova najčešće korišćenih jesu Trello, Asana, Jira, Click Up… Ovi toolovi maksimalno olakšavaju komunikaciju između dizajnera, developera, copywritera i projekt menadžera, a ceo workflow može da isprati i klijent kako bi bio uveren da se projekat odvija prema planu i u zadatim vremenskim okvirima.

U nekim slučajima klijent nije aktivno uključen u fazu implementacije i tada je uloga projekt menadžera da izveštava klijenta o dinamici realizacije projekta. Ova komunikacija sa klijentom je bitna, jer se neretko dešava da je u toku samog procesa implementacije potrebno napraviti dodatne izmene i korekcije sadržaja, kako bi klijent bio maksimalno zadovoljan i kako bi njegova očekivanja bila ispunjena.

Kada svaki tim saradnika na projektu završi svoje taskove, a pre finalne prezentacije klijentu, projekt menadžer proverava da li je sve usaglašeno sa odobrenim sadržajem, da li ima odstupanja od dizajna i da li je potrebno izvršiti dodatne izmene ili korekcije. Responzivnost na svim uređajima, a posebno na mobilnim telefonima je imperativ. Tek ako su svi ti kriterijumi zadovoljeni, projekat se nakon prezentacije klijentu i završnog odobrenja pušta live i tada se “proglašava” zatvorenim.

Nakon zatvaranja projekta, projekt menadžer radi analizu kako bi utvrdio šta je to što je dobro urađeno, šta je ono što je moglo biti bolje urađeno i šta je ono čime nije zadovoljan. Samo tako moguće je napredovanje i unapređenje projekt menadžementa na svim nivoima.

Za Marketing mrežu tekst napisala:
Dragica Munćan, Digital Project Manager, Smartpoint Adria

Now&10: Medijska odgovornost

Urednik
-
0
Now&10: Medijska odgovornost

Marketing mreža objavila je danas novu epizodu Now&10 serijala. Ovaj serijal, kroz različite teme, analizira tržište marketinških komunikacija u Srbiji u periodu od 2012. do 2022. godine.

U okviru nove epizode pod nazivom „Medijska odgovornost“ o tome šta je fake news značio 2012. godina, a šta znači danas, kao i koja je medijska odgovornost svih nas, pa i brendova, govori devet vrhunskih stručnjaka iz kompanija NIS i Delta Holding, kao i agencija Kliping Beograd, Chapter 4 PR, Cheil Centrade Adriatic, Webtise, Nova Communications i Propulsion.

Cela epizoda dostupna je našem YouTube kanalu:

Eurobest proglasio dobitnike i objavio izveštaj evropske kreativnosti za 2022.

Urednik
-
0
Eurobest proglasio dobitnike i objavio izveštaj evropske kreativnosti za 2022.

SVET – Eurobest, prestižni evropski festival kreativnosti, objavio je, u svom najnovijem izveštaju, najbolje agencije i kampanje za 2022. godinu. Izveštaj evropske kreativnosti sadrži rang-liste i uvide o ovogodišnjim dobitnicima, sa izveštajima i izjavama predsednika žirija.

Za najuspešniju agencijsku mrežu godine proglašen je Publicis Worldwide, dok je agencija godine Publicis Milano. Nezavisnom agencijom godine proglašen je Philipp und Keuntje (Nemačka), a medijska mreža godine je dentsu X.

Ove godine agencije su mogle radove prijaviti u 23 kategorije, a dodeljeno je i nekoliko specijalnih nagrada. Eurobest prepoznaje i slavi kreativnost koja pozitivno utiče, ne samo na kompanije i brendove, već na svet uopšte.

Spisak svih dobitnika po kategorija možete pogledati ovde.

Zašto osnažujemo napredak zajednice, umesto da pomažemo razvoj društva?

Urednik
-
0
Zašto osnažujemo napredak zajednice, umesto da pomažemo razvoj društva?

U Beogradu postoji jedna mala zajednica ljudi koje povezuje ljubav prema matematici. Njih okuplja jedan neobičan profesor. U prostor u Dojranskoj dolaze osnovci, srednjoškolci, studenti. Ova zajednica povezuje i one koji moraju da nauče za dvojku, kao i one koji žele da nauče za peticu. I one koji se pripremaju za prijemni ispit na bilo kom fakultetu gde se polaže matematika, ali i one koji se pripremaju za takmičenja ili olimpijade znanja. U prostor koji bi pre neko zamislio kao kafić, nego kao učionicu, navraćaju i istraživači, pronalazači, profesori i asistenti u emigraciji, i uopšte jedan raznorodni svet, koji voli ili na putu da zavoli matematiku. Potrebno je samo da provere, da li tog dana ima dovoljno mesta za sve, i mogu da ostanu koliko god žele.

Ovakve manje društvene jedinice, grupe ljudi koje nešto povezuje zajedničko stanište ili zajednička karakteristika u izvornom smislu zovemo komunama (community). Budući da danas ova reč nosi i negativnu konotaciju, zovemo ih zajednice, da bismo ih razlikovali od toga kada govorimo o društvu u celini (society). Članstvo komune iz Dojranske je neformalno, oni se okupljaju spontano, kada žele ili imaju vremena, slušaju muziku dok rešavaju zadatke, razmenjuju iskustva, dele „cake“, uputstva kako da se najbolje pripreme za test ili takmičenje. Ne rade po propisanom programu od strane neke institucije, a učinak prate kroz lično zadovoljstvo i ostvarenje zamišljenih zacrtanih ciljeva.

Zajednice su bliže pojednicu, u manjim grupama lakše je sagledati šta je nekome potrebno, koje su nečije snage, a koje slabosti, u kom polju ga je potrebno podržati.

Ako ulažemo u društvo, ili celokupnu reformu školskog sistema, dugo čekamo da vidimo efekte i da li radimo pravu stvar. Tako nemamo vremena za brzu korekciju. Zato biramo da ulažemo u zajednicu, jer je tako naše ulaganje „bliže“ onima kojima je zaista potrebno i ako je pri tom ulaganje u prave ruke, onda su efekti zagarantovani, jer posvećeno bavljenje nekom grupom ili pojedincima, sa istinskom željom i pravim motivima, uvek da rezultat. Opet po onoj narodnoj „raste ono što se zaliva.“ Ako je i doseg tog ulaganja previše uzak, to nije problem, jer nastaje jedan zdrav „pelcer“ koji ćemo lako da presadimo na drugo, ili na više drugih mesta.

Nema ništa loše u tome da ulažemo u razvoj, ali mi biramo napredak. Razvoj češće vidimo kao praćenje jednog definisanog puta, obezbeđivanje uslova pupoljku da se razvije u zreo, cvet i svaka jedinka zaslužuje i ima pravo na uslove za svoj razvoj.

Sa druge strane, mi želimo da odemo korak dalje i da osnažimo sagledavanje punog potencijala nekog pojedinca. Zajednica sa početka priče, ne predviđa ishod pre nego što je putovanje započelo. Otvaranjem svakog sledećeg stadijuma, tek ostvarivanjem punog potencijala na nekom nivou matematičkog znanja, otvaraju se nove raskrsnice, rukavci i potencijalne putanje. Kada mlada osoba dolazi da popravi ocenu iz matematike, možda ni ne sluti da će za nekoliko godina ona sama postati profesor koji nastavlja istu misiju, ili će možda biti naučnik koji će nekom promeniti život svojim otkrićem.

Napredak mora da podrazumeva opšte dobro, mora da bude na korist zajednice, tj. društva. Društveno korisna ulaganja i sve inicijative, moraju da budu nesumnjivo i bez izuzetka, u svakom svom aspektu na dobrobit.

Na kraju mi biramo da osnažujemo zdrave zajednice, umesto da pomažemo celo društvo. Pomaganje podrazumeva da postoji neki nedostatak, da je potrebna pomoć i podrška. I kada to podržavanje izostane, može se dogoditi da se vratimo na početak. Polazna pretpostavka kod osnaživanja jeste da pojedinac ili zajednica u sebi ima sve neophodne resurse i rešenja, te da je samo potrebno da ih u sebi pronađe.

Profesor sa početka priče ne daje rešenja zadataka, već pronalazi put kojim vodi učenika ka rešenju kroz uvid. A tako stečeno znanje, dobar osećaj koji učenik ima, vidik koji se nakon toga otvori, daje motiv za dalji rad.

Zbog sveukupnog dobrog efekta na našu zajedničku budućnost, naša svrha je da osnažujemo napredak zajednice.

Za Mark Club tekst napisala:
Svetlana Bunčić, Direktorka odeljenja identiteta i komunikacija, UniCredit Banke Srbija

Brend od poverenja je dugoročni proces

Urednik
-
0
Brend od poverenja je dugoročni proces

Vuk Kosovac, Head of Retail, Executive Board Member, OTP banka Srbija govorio je za Mark Club o bankarstvu sa društvenim uticajem.

Zelena agenda je strateško usmerenje OTP banke u Srbiji. Zašto?

Kao jedna od vodećih kompanija u Srbiji, svesni smo odgovornosti koju imamo prema svom okruženju. Upravo zato, usvojili smo ESG strategiju koja podrazumeva strateški planirane aktivnosti u pogledu zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i etičkog korporativnog upravljanja. Odgovornost na svim poljima predstavlja temelj našeg poslovanja, za nas ekonomski rast podrazumeva odgovoran odnos prema prirodnim resursima i okruženju i zato smo odlučili da među prvima u Srbiji uvedemo koncept zelenog bankarstva. Da ovo nisu samo fraze, govore brojne inicijative koje kreiramo i podržavamo, a naše opredeljenje pokazuje i rad na minimalizovanju karbonskog otiska banke. Naš konkretan doprinos je, recimo, što se banka u potpunosti snabdeva električnom energijom iz obnovljivih izvora. Na krovu naše centralne zgrade imamo solarnu elektranu iz koje proizvedena električna energija ide direktno u sistem snabdevanja EPS-a, putem kojeg dolazi do svih naših filijala. Trenutno kreiramo nove, zelene bankarske proizvode, kojima želimo da podstaknemo i naše klijente da budu ekološki odgovorni. Zahvaljujući ovoj viziji, danas smo predvodnik zelene tranzicije u bankarskom sektoru, a ekološki održivo poslovanje je jedno od naših strateških usmerenja.

Očekuje li se od jedne banke da se bavi pitanjima ekologije i da daje svoj doprinos smanjenju karbonskog otiska?

Smatram da je danas apsolutno neophodno da svi, i kao pojedinci i kao kompanije, budemo svesni uticaja klimatskih promena na naš svakodnevni život, i da budemo spremni da damo svoj doprinos u zaštiti životne sredine. Smatram da smo to dužni i sebi, i svojoj deci i zajednici u kojoj živimo i radimo, jer direktno utiče na kvalitet naših života. Vođeni upravo ovim ciljem, ovogodišnje izdanje našeg preduzetničkog konkursa Generator Zero bilo je posvećeno nagrađivanju i podršci rešenjima koja doprinose smanjenju karbonskog otiska. Konkurs je iznedrio fenomenalne inovacije koje značajno utiču na smanjenje karbonskog otiska, a Francusko-srpska privredna komora, nagradila je naš društveno-odgovorni angažman i potvrdila značaj Generatora prestižnim priznanjem Grand Prix. Verujem da je OTP banka primer kako se može ostvariti pozitivan uticaj na sredinu i motivisati svoje klijente i korisnike ka održivom poslovanju.

Šta danas znači bankarstvo sa društvenim uticajem?

Značajan uspeh banke u poslovnom, finansijskom smislu, podrazumeva i posvećenost i odgovornost za razvoj našeg društva u celini. Naš društveni angažman, osim zaštite životne sredine, temelji se na odgovornosti prema tržištu, zaposlenima i zajednici. Krajem 2019. godine pokrenuli smo inicijativu Generator dobrih dela, sa ciljem povećanja vidljivosti socijalnog preduzetništva u Srbiji, a koja će svoj nastavak dobiti i u oktobru ove godine. Banka se odazvala i pozivu Koalicije za dobročinstvo i priključila kampanji „Spasimo hranu, spasimo humanost“, koja se organizuje povodom obeležavanja Nacionalnog dana davanja. Takođe, podrška i ulaganje u sport, kao i promocija olimpijskih vrednosti, predstavljaju jedno od najznačajnijih oblasti u segmentu korporativnih aktivnosti OTP banke, koja je već 20 godina sponzor Olimpijskog komiteta Srbije. Ujedno, ovo je ubedljivo najduže sponzorstvo u srpskom sportu i primer uspešne saradnje između poslovnog sektora sa jednom ovako uglednom sportskom institucijom. Osim sporta, OTP banka ulaže i u kulturu. Tokom naše dugogodišnje saradnje sa galerijom Matice srpske, pružili smo podršku brojnim projektima posvećenim očuvanju nacionalnog kulturnog nasleđa. Ove godine banka je podržala i nagradni književni konkurs izdavačke kuće Booka za originalan i neobjavljen roman na srpskom jeziku.

Zašto je digitalizacija u bankarstvu neophodna za unapređenje korisničkog iskustva?

Poslednjih godina svedočimo sve većoj upotrebi tehnologije u svakodnevnom životu. Pandemija je ovaj proces ubrzala, ali i značajno preorijentisala potrošače na onlajn svet. Danas vam telefon nije samo sredstvo za komunikaciju sa prijateljima, porodicom, već i glavni alat putem kojeg kupujete, radite ili čak i uzimate kredit. Sa promenom navika potrošača, došlo je i do drugačijih očekivanja od banaka. Korisnici danas žele brze, jednostavne i bezbedne usluge – bez odlaska u ekspoziture, čekanja u redovima i obimnih procedura. Upravo zbog toga smo u proteklom periodu radili na unapređivanju naših digitalnih servisa i aplikacija. Uveli smo brojne novine koje omogućavaju da se putem mobilnog telefona obavi veliki broj transakcija, kao što su onlajn keš kredit, plaćanje mobilnim novčanikom – digitalnom karticom u telefonu – kroz mCardApplePay, a od ovog leta i kroz Google Pay uslugu, kao i Pay by Link za generisanje linka za bezbedno plaćanje karticom, a koji se šalje kupcu mejlom ili telefonom, što je dosta praktično za trgovce koji nemaju POS terminal. Istovremeno, nakon razgovora sa korisnicima, lansirali smo novu, unapređenu verziju m-banking aplikacije. Takođe, fokusirani smo i na segment malog i srednjeg preduzetništva i pronalaženja mogućnosti da pomognemo malim biznisima da poboljšaju i unaprede prodaju uvođenjem e-commerce usluge, koja im otvara novi kanal prodaje ka njihovim korisnicima.

Šta za Vas znači REMARKABLE poslovni uspeh?

Svest potrošača se promenila i očekivanja koja imaju od kompanija su značajno porasla. Ovo je uticalo na klimu u poslovnom svetu u kojem profit prestaje da bude jedini kriterijum za uspeh. Danas morate da pokažete brigu prema korisniku i u situacijama kada to ne donosi direktnu korist ili čak predstavlja gubitak. Ukoliko nije praćen poverenjem, korporativnom kulturom koja klijenta stavlja u centar pažnje i društvenom odgovornošću, sam profit u jednoj godini ne predstavlja faktor stabilnosti na koji kompanija može dugoročno da se osloni. Jedino uspeh iza kojeg stoji kombinacija svih ovih elemenata može da se nazove REMARKABLE poslovnim ostvarenjem.

 

Uspeh nikada ne dolazi preko noći

Urednik
-
0
Uspeh nikada ne dolazi preko noći

Aleksandra Stevović, Brand Manager, PepsiCo i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji BRAND MANAGER OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Ko danas stvara brend – potrošači ili korporacije?

Brendove stvaraju inovatori, tj. oni dovoljno motivisani, pasionirani i sposobni da reformišu postojeće ili stvore potpuno nove alate potrebne za prevazilaženje svakodnevnih izazova, kao i mehanizme za što jednostavniji i ispunjeniji život. Prisetimo se da su najveći globalni brendovi u okviru IT industrije, maloprodaje, medija i telekomunikacija, zapravo vizije pojedinaca koje su, uz neraskidivu vezu sa potrošačem, izgradila tada mala preduzeća – danas najveće svetske korporacije. Da bi brend opstao i ostao uspešan neophodno je da njegovi kreatori pruže za početak upotrebnu, zatim i dodatnu vrednost onima koji taj brend kupuju, izgrade odnos sa potrošačem, te na kraju opravdaju očekivanja za buduće ponude i jednog dana, uz malu dozu sreće, postanu „lovemark“.

Da li se uspešni brendovi rađaju slučajno?

Uspeh nikada ne dolazi preko noći. Naravno da postoji mnogo primera globalnih brendova koji su slučajno nastali, ali kako su postali uspešni je sasvim drugo pitanje. Ono što ne može biti koincidencija jeste veština izgradnje tih istih brendova, podrška organizacije i konstantno unapređivanje kako bi se kretali u koraku sa vremenom. Neosporno je da iza svakog uspešnog brenda, pored hrabrosti, stoji mnogo utrošenog truda, resursa, učenja, uspona i padova da bi se pronašla prava formula za uspeh. S obzirom na vreme u kom živimo, svedoci smo pojave da se na dnevnom nivou iznedri neki novi brend u našem vidokrugu, što se može primetiti i po društvenim mrežama gde je broj inovativnih ponuda nemerljiv, a targetiranje sve preciznije. Da li će, na primer, jedan takav brend postati uspešan, umnogome zavisi od njegove svrhe, distinkcije, priče, dobrog brendinga, emotivne povezanosti sa potrošačem, ali, takođe, i od trenutka u kom se lansira.

Da li je građenje brenda sprint ili maraton?

Uvek maraton. Na tom putu, kako možemo da posmatramo strateški pristup izgradnje brenda, često će se pojaviti i određeni sprintevi pride, što će predstavljati taktičke aktivnosti koje će samo osnažiti poziciju brenda na tržištu.

Dizajn i naziv proizvoda – da li i na koji način utiču na uspeh brenda na tržištu?

Svakako da utiču, ali isključivo kao simbioza svih krucijalnih parametara za distinkciju jednog brenda. Različite vizuelne specifičnosti i pisane poruke na proizvodu predstavljaju samo deo fundamentalnih znakova prepoznatljivosti. Naziv proizvoda i logo neizostavno idu „ruku pod ruku“ uz ličnost brenda i dizajn, pa je tako u moru robnih marki koje će se primetiti na polici, nezaobilazan vizuelni momenat – onaj gde se naš brend ističe, gde je privlačan i atraktivan za oko potrošača, kako bi što lakše i brže doneo odluku o kupovini.

Za mene je neuporedivo važnija priča koju brend deli sa okruženjem, tj. ona nit koja nas povezuje. Uspostavljanje komunikacije sa ciljnom publikom je, po mom mišljenju, vrlo važan aspekt postojanja jednog brenda. Konzistentnost u „pričanju priče“, jasna i jednostavna poruka, kao i adekvatan odabir kanala od primarne su važnosti za dalji uspeh brenda.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne poslovne rezultate?

Radeći u FMCG industriji, količina projekata vrlo brzo prestane da se pamti i broji (smeh). Kao i svake godine, i 2021. ih je bilo mnogo, kako strateških, čiji su današnji pokazatelji kontinuirani dvocifreni rastovi, na koje smo kao celokupan komercijalni tim veoma ponosni, tako taktičkih koji su obezbedili da sačuvamo ili unapredimo svoje tržišne pozicije u važnim trenucima. Velika većina je ostvarila vrhunske rezultate, te ono što bih izdvojila, ali i objedinila, može se sumirati u zajedničkog imeniocu – inovacije. Prošla godina bila je godina inovacija u svakom smislu. Samo na Clipsy brendu lansirali smo nove proizvode u gotovo svim potkategorijama, dok je Pardon postao bogatiji za jednu dodatnu ekstenziju aktuelnog portfolija.

Vole li potrošači u Srbiji nove proizvode? Imaju li poverenja da isprobaju nešto novo?

Srpski potrošač mora sve da proba. Mi smo narod koji kada odlazi na pijacu obavezno bocne komad sira ili pršute. To nam je u krvi. Svaku jasno iskomuniciranu i dobro pozicioniranu inovaciju potrošači primete, kupe da probaju i onda se dešava baš ta razlika koju prave REMARKABLE brendovi – ponovljena kupovina. Nije dovoljno samo doneti inovaciju na tržište i onda je pustiti niz vodu. Potrebno je da se u jednom određenom periodu tom proizvodu neguje i gradi imidž kako bi kasnije počeo samostalno da „živi“, pronašao svoje mesto na polici, i ključno, zadržao se tu ukoliko je naišao na odobrenje ciljne grupe.

Zašto je važno da potrošači znaju ko su ljudi koji grade njihove omiljene brendove?

Brend menadžeri su, prvenstveno, ti isti potrošači, takođe. I ne samo brend menadžeri. Svi zaposleni u kompaniji, od kolega sa proizvodne linije, preko komercijaliste do partnera iz agencija, zajedničkim snagama učestvuju u građenju reputacije jednog brenda i samim tim predstavljaju njegove glasnogovornike. Ne treba zaboraviti važnost komunikacije i prenošenja poruke „od usta do usta“, gde svaki postojeći ili potencijalni potrošač može dobiti verodostojnu informaciju o tome šta smo skoro „izbacili“ na tržište ili čuti neku zanimljivost o proizvodima, na primer, kako se prave Clipsy batačići, upravo od ljudi koji se bave tim određenim brendom. Mi činimo tzv. tim „pozitivnih preporuka“. Kao korporativnim brend ambasadorima, itekako nam je značajno da potrošači imaju poverenje u naše planove, komunikaciju i promociju, jer se upravo svaka kampanja i plasira u korist krajnjeg potrošača i njegovih potreba.

Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?

Sama nominacija za Mark Awards donela mi je ogromno zadovoljstvo, mnogo novih kontakata, ali i dodatnu motivaciju i odgovornost, posebno prema mlađim članovima marketing sektora kompanije PepsiCo, sa kojima ću u narednom periodu još intenzivnije sarađivati. Kako je ovaj konkurs nagrađivanja pojedinaca osmišljen tako da zaista svako od nominovanih bude jednako predstavljen struci, kolegama na uvaženim pozicijama, kao i široj javnosti, bilo mi je neizmerno drago što sam jedna od ovogodišnjih kandidata za brend menadžera godine. Priznanje ovog tipa zasigurno pruža ličnu satisfakciju, potvrdu da sam napravila nešto kvalitetno, zapaženo i čime će se moja porodica ponositi, što mi je najveća nagrada.

 

Ko su korisnici TikToka u Hrvatskoj?

Urednik
-
0
Ko su korisnici TikToka u Hrvatskoj?

REGION – Dentsu Creative u Hrvatskoj je početkom 2022. godine pokrenuo TikTok diviziju kroz koju oglašivačima i brendovima nudi usluge kreiranja komunikacijske strategije i kreativnog smera za TikTok, vođenje TikTok profila, uslugu produkcije sadržaja i naravno, neizostavan deo pokretanja influencer kampanja na samoj platformi. Vrednost kroz nativni sadržaj ovde je najveći izazov, ali ujedno i najzabavniji deo.

Kako bi kreiranje sadržaja bilo relevantno korisnicima TikToka, potrebno je poznavati njihove navike, potrebe i izazove, te biti u mogućnosti potpuno prirodno preneti željenu poruku, a istovremeno podstaknuti korisnike na akciju.

Ko su TikTok korisnici u Hrvatskoj?

Prema rezultatima dentsu CCS panel istraživanja, ukupno 525 hiljada ljudi u Hrvatskoj, u dobi od 16 do 64 godine, koristi TikTok barem jednom mesečno. Aplikaciju otprilike podjednako koriste muškarci (51%) i žene (49%), a većinu korisnika čine oni u dobi od 16 do 34 godine.

Redovni korisnici TikToka, oni koji koriste TikTok barem jednom nedeljno, čine 14% hrvatske populacije, odnosno 380 hiljada građana u dobi od 16 do 64 godine, dok prevladavaju oni u dobi od 16 do 24 godine. Svaki treći je stalno zaposlen, a mnogi rade i povremene poslove. Ostale čeka velika životna promena – prvo zaposlenje. Važno im je smišljati nove ideje i biti kreativni, raditi stvari na svoj način te biti vrlo uspešni; žele da ljudi prepoznaju njihova postignuća.

Najviše vremena provode online, u proseku 24 sata nedeljno, dok 21 sat provode na internetu putem smartphone-a. Na internetu su najčešće kako bi saznali nove informacije ili pak kako bi saznali nove teme o kojima mogu pričati. Svaki treći smatra da bi bio/la izgubljen/a bez društvenih medija.

Više informacija pročitajte na sajtu HURA-e.

Dani komunikacija od 20. do 23. aprila u Rovinju

Urednik
-
0
Dani komunikacija od 20. do 23. aprila u Rovinju

REGION – Festival Dani komunikacija održaće se od 20. do 23. aprila 2023. godine pod nazivom „F*** advertising. Love advertising.“ Najveći svetski kreativci, najuticajniji pojedinci unutar komunikacijske industrije, futuristi i evanđelisti samo su neki od predavača koje organizatori festivala, HURA i IAB Croatia, najavljuju.

Continue

Now&10: Tradicionalni vs. digitalni mediji

Urednik
-
0
Now&10: Tradicionalni vs. digitalni mediji

Marketing mreža objavila je danas novu epizodu Now&10 serijala. Ovaj serijal, kroz različite teme, analizira tržište marketinških komunikacija u Srbiji u periodu od 2012. do 2022. godine.

U okviru nove epizode pod nazivom „Tradicionalni vs. digitalni mediji“ o tome šta je digitalni marketing značio 2012. a šta znači danas, kao i kada će digital premašiti TV u Srbiji, govori devet vrhunskih stručnjaka iz kompanija NIS i Delta Holding, kao i agencija Kliping Beograd, Chapter 4 PR, Cheil Centrade Adriatic, Webtise, Nova Communications i Propulsion.

Cela epizoda dostupna je našem YouTube kanalu:

1...868788...1.069Stranica 87 od ukupno 1.069