Naslovna Blog Stranica 86

Budućnost pripada odgovornim i hrabrim brendovima

Urednik
-
0
Budućnost pripada odgovornim i hrabrim brendovima

Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm fondacije i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji CSR MANAGER OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Kako biste ocenili CSR aktivnosti brendova u Srbiji? U kojim oblastima napredujemo, a na čemu treba više da se potrudimo?

Zbog krize javnog zdravlja koja je zahvatila ceo svet, naglog skoka davanja tokom prve i druge godine pandemije, rata koji se vodi u srcu Evrope, budžeti za društveno odgovorne aktivnosti (CSR) su se smanjili. Potrebe zajednice, međutim, nisu, pa bih, u ovom trenutku, CSR aktivnosti brendova ocenila sa „postoje“. Većina kompanija u Srbiji, nažalost, CSR-u ne pristupa strateški, već stihijski. Veliki je udeo kratkoročnih donacija koje ne nude sistemska rešenja dok su strateški projekti i donacije koje mogu da donesu dugoročnu, održivu, i vidljivu promenu u manjini. Otežavajuću okolnost predstavlja često neprepoznavanje CSR-a od strane menadžmenta kao funkcije koja može da doprinese biznisu kroz projekte koji jačaju poverenje potrošača u brend, pa samim tim doprinose imidžu i reputaciji. Ono što zabrinjava jeste pristup CSR aktivnostima koji se bazira na Copy – Paste modelu. Neophodan je zaokret u radu kod većine, više hrabrosti, ideja i kreativnosti prilikom izbora tema kojima će se CSR baviti i jasnije komunikacije. Mladi svoje poverenje poklanjaju društveno odgovornim brendovima i to je šansa za novi pristup ovoj temi.

Zašto danas kompanije CSR menjaju za ESG strategije?

U korenu CSR-a (društveno odgovornog poslovanja), SDG (ciljeva održivog razvoja), ESG (zaštite životne sredine, socijalne politike, korporativnog upravljanja) je odgovornost. Odgovornost prema zaposlenima i zajednici u kojoj živimo i poslujemo. Srbija je preuzela obavezu da svoje politike uskladi sa ciljevima održivog razvoja UN, potpisnica je i Milenijumske deklaracije čiji su ciljevi do 2015. godine, između ostalih, bili smanjenje siromaštva, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, smanjenje smrtnosti dece i poboljšanje zdravlja majki, promovisanje jednakosti polova uz postizanje ekološke održivosti… Sa ove vremenske distance, rekla bih da ove ciljeve nismo u potpunosti ispunili jer u našoj zemlji na granici apsolutnog siromaštva živi pola miliona ljudi dok se dnevno baci dva miliona kilograma hrane. Mi i dalje imamo PDV na hranu i PDV na donacije. Kada bi se ukinuo PDV na hranu, imali bismo obezbeđenih skoro 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama dok bi se ukidanjem PDV na donacije bilo kroz uspostavljanje Kompenzacionog fonda za povraćaj PDV-a ili nekog drugog funkcionalnog modela stimulisala privreda i pojedinci i povećao broj donacija za opšte dobro. Za mene je to suština uz rešavanje pitanja zagađenja vazduha, povećanja broja psihologa u zdravstvenim ustanovama jer je broj osoba koje se bore protiv anksioznosti i depresije u porastu u čitavom svetu, povećanje broja donora organa jer više od 2000 osoba u našoj zemlji čeka na transplantaciju organa i dr. Radim u kompaniji koja brine o zdravlju ljudi i zajednici više od 60 godina, a poslednjih 30 godina, kroz aktivnosti Hemofarm fondacije, pokreće teme koje nisu lake ali su neophodne za razvijanje osećaja humanosti i solidarnosti bez kojih nema odgovornog društva – od podizanja svesti o važnosti doniranja i transplantacije organa do borbe protiv depresije i stigme. I da se vratim na vaše pitanje: I CSR, i SDG i ESG su u funkciji održivosti. Biznisi su u obavezi da ih primenjuju, ukoliko žele da posluju u skladu sa zakonima i standardima. Kompanijama SDG i ESG donose mogućnost kvantifikovanja ostvarenih rezultata kroz ispunjavanje 17 ciljeva održivog razvoja i 247 indikatora. Možda deluje zbunjujuće za kompanije koje razmišljaju o održivosti kojem konceptu da se priklone. Pozvala bih ih da se ugledaju na Hemofarm koji je upravo izdao svoj 10. Izveštaj o održivom razvoju koji uspešno integriše sva tri koncepta dajući tako dodatnu vrednost našem poslovanju u čijem fokusu je briga o zdravlju ljudi i zajednici.

Zašto je značajno volontiranje i uključivanje zaposlenih u CSR projekte kompanije?

Volontiranje je praksa koju Hemofarm neguje od svog osnivanja. Ona zaposlenima pruža dodatni osećaj svrhe i zajedništva. Ponosni smo na naše sekcije dobrovoljnih davalaca krvi u Vršcu i Šapcu. Osim što redovno daju krv, članovi ovih sekcija su među prvima koji se odazivaju na apele Instituta za transfuziju Srbije kada su nestašice. Naši zaposleni ne samo da učestvuju u akcijama dobrovoljnog davanja krvi već su veoma aktivni i pomažu u ostalim akcijama „Ljudi ljudima“ koje Hemofarm fondacija sprovodi bilo da je reč o doniranju hrane i garderobe siromašnima, napuštenima, migrantima, ozelenjavanju…Često i sami predlažu aktivnosti fondaciji jer najbolje poznaju svoju lokalnu zajednicu i njene potrebe. Ono što je trend u poslednjih godina jeste napuštanje kompanija od strane mladih, posebno milenijalaca i generacije Z u potrazi za većom svrhom i angažovanjem. Da bi se zaustavio „egzodus“ radnika i da bi kompanije izbegle da budu žrtve „Velike ostavke“, neophodno je zaposlenima vratiti osećaj vrednosti i zadovoljstva. Volontiranje tu može da pomogne kao i aktivan angažman zaposlenih u CSR projektima o čemu svedoči i jedno od istraživanja u kojem se navodi da čak 89% zaposlenih veruje da kompanije koje podržavaju volonterske aktivnosti imaju bolje radno okruženje.

Da li je moguće biti odgovoran prema svom brendu i potrošaču (društvu) u isto vreme?

Naravno da je moguće. Živimo u vremenu gde se granice između svrhe i posla stapaju u jedno, gde je biti odgovoran i činiti dobro – dobro i za biznis. Danas nema uspešnog poslovanja bez društvene odgovornosti, koja se, pre svega, ogleda u odnosu prema zaposlenima, a onda i široj zajednici. Kada je reč o Hemofarmu i Hemofarm fondaciji, sve sto radimo – radimo za ljude, njihovo zdravlje i dobrobit.  Žene čine većinu u našem tim (54,5%), dok je 63,4% žena na rukovodećim pozicijama, što je najbolja potvrda da je rodna ravnopravnost već dugo deo naše svakodnevice. Visoko optimizovani procesi proizvodnje svedoče o odgovornoj upotrebi dostupnih resursa o čemu, između ostalog, svedoči i podatak da smo u proteklih 10 godina uštedeli električnu energiju i vodu za oko 14 meseci ili 400 dana rada. Održive vrednosti živimo u praksi, i tokom krize, i nakon nje. Bili smo, ostali i nastavićemo da budemo čuvari javnog zdravlja, Nesalomivi, donori, volonteri, mentori, dobre kolege, komšije, pre svega odgovorni prema zajednici u kojoj živimo i poslujemo. Saznanje da smo spasili makar jedan ljudski život za nas je neprocenjivo.

Šta mislite o udruživanju brendova zarad jačeg zajedničkog delovanja i promene koje brendovi mogu da donesu društvu?

Pojedini brendovi u svetu rade zajedno i efekat takvih co-branding kampanja je veoma uspešan. Sve više je intervjua čelnih ljudi globalnih kompanija u kojima navode da im profit više nije na prvom mestu već ljudi, kako zaposleni, tako i potrošači. Možda zvuči banalno ali nije, jer bez zadovoljnih zaposlenih nema uspešnog biznisa, a ni zadovoljnih potrošača. Kada govorimo o Srbiji, ima sjajnih projekata koji su okupili širu društvenu zajednicu. Neke od tih projekata su pokretali Fond B92 – „Bitka za bebe“ i nedavno Koalicija za dobročinstvo – „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Hemofarm fondacija je kroz projekte o doniranju i transplantaciji organa „Najvažniji poziv u životu“, a naročito kroz projekat borbe protiv depresije i stigme „Nesalomivi“ obezbedila podršku više od 650 institucija, međunarodnih, nacionalnih organizacija, udruženja građana i medija što samo govori u prilog neophodnosti udruživanja, javno-privatnog partnerstva odnosno zajedništva. Poruka kampanje „Nesalomivi“ je „Kada smo zajedno, ništa nas ne može slomiti“. Volela bih da ova poruka bude i pravac razmišljanja za društvo i poslovnu zajednicu.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne rezultate?

Veoma sam ponosna na kampanju za borbu protiv depresije i stigme „Nesalomivi” jer je to jedan od najvažnijih i najemotivnijih projekata na kojem radim. „Nesalomivi” su humana, iskrena i hrabra kampanja koja je veoma brzo prerasla u pokret koji danas broji više od milion ljudi spremnih da se, zajedno sa nama, bore za solidarnije društvo. Na neki način, „Nesalomivi“ su i „game-changer” jer smo uspeli da ohrabrimo ljude da govore o tome kako se osećaju i motivisali ih da pomažu jedni drugima kroz deljenje ličnih iskustava. U vreme kada broj obolelih od mentalnih bolesti raste, obezbedili smo i psiho-socijalnu podršku stručnjaka, 24/7, putem besplatne i anonimne SOS linije 0800 001 002, imejlova podrska@nesalomivi.rs, pokret@nesalomivi.rs i društvenih mreža. „Nesalomivi“ su i najnagrađivaniji projekat na kojem sam radila. Najveće priznanje, ipak, je zahvalnost i poverenje ljudi i zajednice u ono što rade Hemofarm fondacija i Hemofarm kompanija, kao i saznanje da ste nekome pomogli.

Šta za vas znači Mark Awards priznanje i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Iznenadila me je i obradovala informacija da sam dobitnica Mark Awards priznanja za CSR menadžera godine. Posebno mi je drago što ova nagrada dolazi od stručne javnosti, što je konkurencija bila velika i što je o dobitnicima odlučivao žiri sastavljen od direktora različitih stranih i domaćih kompanija i agencija. To dodatno daje težinu ovom priznanju. Kako će nagrada uticati na moju dalju karijeru, zaista ne znam. Volela bih da bude korak napred jer sam sigurna da još mnogo toga mogu da pružim zajednici u kojoj radim i živim. Šta god bude bilo u vremenu koje dolazi, saznanje da ste nekome pomogli za mene će zauvek biti najveća nagrada.

 

Now&10: Pitch

Urednik
-
0
Now&10: Pitch

Marketing mreža objavila je danas novu epizodu Now&10 serijala. Ovaj serijal, kroz različite teme, analizira tržište marketinških komunikacija u Srbiji u periodu od 2012. do 2022. godine.

U okviru nove epizode pod nazivom „Pitch“ o tome da li su se promenili briefovi u poslednjih 10 godina i na koji način se transformisao pitch proces, govori osam vrhunskih stručnjaka iz kompanija Lidl Srbija, MediGroup, MPC Properties, kao i agencija Ovation BBDO, DNA Communications, Fullhouse Ogilvy, Leo Burnett, Real Grupa RGS i Two Rivers.

Cela epizoda dostupna je našem YouTube kanalu:

Ko su lideri društvene odgovornosti u 2022. godini?

Urednik
-
0
Ko su lideri društvene odgovornosti u 2022. godini?

Business Info Grupa, izdavač Nove ekonomije, izadala je 13. godišnje izdanje edicije Lideri društvene odgovornosti 2022. Ediciju možete pogledati OVDE.

U ovogodišnjem izdanju edicije „Lideri društvene odgovornosti“ predstavljamo kompanije koje su se istakle odgovornim poslovanjem prema svojim radnicima i zajednici, u očuvanju prirode ulaganjem u savremene tehnologije i smanjenju otpada od proizvodnje. Pored poslovnog sektora, izdvojili smo humanitarne individualne akcije koje su pokrenuli pojedinci i pokazali da i oni koji nemaju mnogo novca mogu na različite načine pomoći deci iz socijalno ugroženih porodica i drugim osetljivim grupama.

U ovogodišnjoj ediciji predstavile su se sledeće kompanije: Aik Banka, Apatinska pivara, AstraZeneca, Bambi, Coca-Cola, Delhaize, Elixir Group, Erste Banka, Eurobank Direktna, Galenika, Henkel Srbija, Imlek, JYSK, Lidl, Lukoil Srbija, Mastercard, McDonald’s, Mercator-S, Meridian, MK Group, Mlekara Šabac, Mozzart,  Neoplanta,  Naftna industrija Srbije (NIS) – OMV, OTP Banka, PepsiCo, Peštan, Sekopak, STIHL Srbija, Strauss Adriatic, Wiener Städtische osiguranje, Yettel.

Najnoviji podaci fondacije Catalyst Balkans, pokazuju da je u 2021. godini zabeleženo 42,5 miliona evra donacija građana i kompanija. Posmatrano prema oblastima, najviše je donirano za zdravstvo, na drugom mestu je podrška marginalizovanim grupama i na trećem obrazovanje. Na četvrtom mestu je smanjenje siromaštva, sa akcijama i kampanjama kao što je aktuelna „Spasimo hranu, spasimo humanost“.

Više informacija pročitajte na sajtu Nova ekonomija.

Zašto nam je potrebna PR evolucija?

Urednik
-
0
Zašto nam je potrebna PR evolucija?

Jednog četvrtka sredinom septembra (kada se objavljuju i nedeljnici) probao sam da u dnevnoj i nedeljnoj štampi, na portalima i u mesečnim izdanjima prebrojim koliko je bilo sadržaja koje su plasirale korporacije. Svega – i PR tekstova i saopštenja i intervjua i reportaža i „skrivenih“ sadržaja za koje se kompanije trude da ne izgledaju kao PR… Kada sam prešao brojku od 50 objava, odustao sam od daljeg brojanja.

Zašto to pišem? Zato što je zanimljivo videti kako se u tom okeanu informacija ne samo izdvojiti, već i imati objavu koja je – smislena, korisna, drugačija, jednom rečju – odgovarajuća i primerena. I još važnije – na koji način, među svim tim objavama, najefikasnije, kao PR, dati doprinos razvoju biznisa.

Rešenje za to postoji, a sadržano je u pridevu – strateški. Prvo je da PR mora biti strateški partner biznisu u svakoj kompaniji. A drugo je strateško planiranje, koje će se izboriti sa šumom informacija i što je važnije, sa planovima koje moramo biti spremni da menjamo i prilagođavamo kada god bude potrebno. Zapravo, to je priča o neophodnoj PR evoluciji ili tranziciji kroz koju će proći i kroz koju već prolaze eksterne komunikacije. Ta evolucija sadrži nekoliko segmenata i svi su oni važni kako bi PR mogao da u potpunosti ispuni svoju misiju i bude uspešan u današnjem okolnostima. Idemo redom.

Najpre, PR danas mora da bude ravnopravan segment u kompanijama, koji ne nudi prostu podršku već je partner biznisu, prisutan je tamo gde se donose odluke, na vreme zna o predstojećim projektima, učestvuje u „pripremi terena“, sam kreira kampanje nevezano za trenutno aktuelne biznis momente. Gledajući u buduće trendove, ali i aktuelne značajne društvene teme, uspešan PR danas mora smišljeno da pozicionira teme iz svoje kompanije u takav širi kontekst.

Sledeći segmenti su digitalizacija i razvoj sopstvenih kanala komunikacije. Tu ne mislim samo na nastupe kompanija na društvenim mrežama, o čemu se zaista mnogo piše i priča. Tu mislim i na kreiranje sopstvenih platformi gde će se drugačijim jezikom i stilom, i kroz teme koje neće biti isključivo korporativne raditi na dobrom imidžu kompanije.

Takođe, tu je i edukacija. PR mora da nastoji da novinare što bolje upozna sa širom tematikom industrije u kojoj kompanija posluje, a ne samo da ih obaveštava o svojim aktivnostima. Tako se podiže nivo informisanja o određenoj industriji, radi se na podizanju kvaliteta medijskog sadržaja i daje doprinos kvalitetnijem izveštavanju o samoj kompaniji.

Što se tiče samog NIS-a, eksterne komunikacije nastoje da kroz strateški planiranu komunikaciju podrže kompaniju u dostizanju svojih ciljeva. Istovremeno, jačanje imidža i reputacije se podrazumevaju, kao i promocija aktivnosti i rezultata NIS-a, kako u biznisu, tako i u oblasti društvene odgovornosti. I to ne samo u Srbiji, već i na drugim tržištima Balkanskog regiona u kojima poslujemo. Zajedno sa partnerima smo organizovali nekoliko radionica i edukacija za medije, radili na korenitoj izmeni stila pisanja i uvođenju novih formata sadržaja. Eksterne komunikacije NIS-a su, takođe, u godinama za nama prošle procese transformacije i modernizacije koje smo naveli u prethodnim pasusima, ali naša evolucija i tranzicija daleko su od završenih. Pred nama je dalje unapređenje digitalnog prisustva, pravljenje pionirskih koraka na pojedinim društvenim mrežama na kojima i dalje nema mnogo kompanija, a svakako gotovo i da nema kompanija iz oblasti energetike. Takođe, pred nama je i nastavak inoviranja rada sa tradicionalnim medijima. Iako ih mnogi prerano otpisuju u korist društvenih mreža, i te kako je moguće biti inovativniji i interesantniji kako u izboru, tako i u oblikovanju tema i sadržaja za tradicionalne medije, u osmišljavanju specijalnih projekata i partnerstava.

I na kraju, sasvim konkretno – na svakom PR profesionalcu u kompaniji je da sa menadžmentom radi i na razumevanju samog svog posla i na postavljanju realnih očekivanja. PR nije cenzor. PR nije mađioničar. Ali, PR ima magiju i treba je na pravi način koristiti.

Za Mark Club tekst napisao:
Stefan Despotović, Direktor Centra za odnose sa javnošću, NIS

Pripremamo brendove za novih sto

Urednik
-
0
Pripremamo brendove za novih sto

Marko Njavro, General Manager SBU Snacks, Atlantic Štark govorio je za Mark Club na koji način pomiriti tradiciju i inovacije i koji su ključni trendovi u FMCG industriji u ovom trenutku.

Kompanija Atlantic Štark ima dugu tradiciju na tržištu Srbije, a vaši brendovi omiljeni su među potrošačima i prepoznati po kvalitetu. Na koji način pomiriti tradiciju i inovacije kojima težite?

Ova godina je za nas bila izuzetno značajna, jer proslavljamo stogodišnjicu postojanja. Tačnije slavimo sto godina proizvodnje čokolade, koja danas pod brendom Najlepše želje i utisnutim srcem u svaku kockicu čokolade predstavlja svu ljubav i trud koje su zaposleni decenijama ulagali u proizvodnju i razvoj ovog brenda. Idući u susret ovog jubileja mi smo upravo poslednje dve godine radili na tome da tradicionalne Štarkove brendove pripremimo za novih sto. Svesni smo da nove generacije imaju svoje želje i očekivanja i žele uvek neka nova iskustva i to nas je vodilo kada smo ulagali u svoje glavne brendove, u njihovu tehnologiju, redizajn, nove ukuse… Jednostavno menjali smo imidž, koji je rezultirao i novim Štarkovim logotipom, ali su brendovi ostali prepoznatljivi, a opet osveženi sa puno novih izazova.

Ne pričam samo o čokoladi Najlepše želje, gde smo kupili najsavremeniju liniju koja nam daje mogućnost da pustimo mašti na volju kada razmišljamo o novitetima u ovom segmentu, već i o Smokiju koji slavi 50 rođendan, sa svim svojim ekstenzijama ukusa i pakovanja, Bananici koja je eksplodirala sa inovativnom Ledenom, a za vafle i kekse tek pripremamo nova iznenađenja.

U kojoj meri su kompanije u Srbiji spremne na implementiranje inovacija u svom poslovanju? Gde su inovacije najvidljivije i šta po ovom pitanju radi Atlantic Štark?

Inovacije zahtevaju konstantna ulaganja i spremnost da se brzo prilagođavamo zahtevima tržišta, jer ono što je danas novo – već sutra nije. Naravno, jako je značajno negovanje kreativnosti i među zaposlenima i njihovo podsticanje da predlažu i prihvataju promene,  jer suština napretka podrazumeva zajednički cilj, usmeren na to da naše brendove, kroz sve njihove procese, dodatno poboljšamo i učinimo još važnijim. Dakle, mi u Atlantic Grupi smo inspirisani željom da nađemo nove načine kako da naše potrošače uvek iznova iznenadimo i oduševimo, svesni da se ​potrošačke navike i potrebe menjaju, a da mi kao kompanija treba da budemo znatiželjni i da otkrivamo nove prilike i nova tržišta. Cilj nam je da novi proizvodi, brendovi i selektivno odabrana tržišta postanu novi izvori kompanijskog rasta te temelji poslovanja u budućnosti.​ Nezavisno od trenutne geopolitičke i ekonomske situacije koja nosi sa sobom niz problema i pritisak na profitabilnost, i dalje planiramo povećana kapitalna ulaganja, jer smatramo da samo tako možemo da zadržimo konkurentnost i iz krize izađemo jači. U toku su pripreme za novu proizvodnu opremu na linijama vafla u Beogradu i keksa u Ljuboviji, što će unaprediti kvalitet gotovih proizvoda i omogućiti inovacije u kategorijama na koje ćemo se usredsrediti u narednom periodu.

U kojoj meri inovacije u proizvodnji mora da prati i inovativna komunikacija sa potrošačima? 

Ono što danas izdvaja kompanije, kod donošenja strateških odluka, nije sadržaj informacija koje ima, već načina na koji dostupne informacije koristi i procesuira. Ta potreba za istraživanjem i konstantnim preispitivanjem u odnosu na želje potrošača i trendove sa tržišta, jeste ono što danas donosi najveću vrednost biznisu, pa je tako od izuzetnog značaja i način na koji se poruke prenose, ali i primaju od svojih korisnika. U uslovima globalne konkurencije, nemamo opciju da budemo pasivni ili ležerni, već možemo odgovoriti na samo jedan način, a to je kreativna komunikacija, koja uključuje sve moćne alate u svoje komunikacijske strategije. Ali isto tako i doslednost, jer samo istinita i iskrena komunikacija, bez obzira na to da li se radi o sastojcima proizvoda ili marketinškim porukama, gradi poverenje potrošača, a samim tim i veću lojalnost brendu.

Kako ocenjujete FMCG industriju u Srbiji? Koji su glavni trendovi u ovom trenutku?

Prethodne godine COVID-19 krize bile su veliki test kako za proizvođače, tako i za distribuciju, a izazovi u lancu snabdevanja, problemi sa radnom snagom i inflacija troškova samo su nastavak te priče u okviru novih geopolitičkih previranja. Sve to donelo je kako svi to praktikujemo da kažemo, novu realnost i u komunikaciji, ponašanju, navikama, pa i trendovima. Preusmerili smo se na rad od kuće, pa i na konzumaciju u kućnim uslovima, okrenuli smo se digitalnim tenologijama i platformama koje nam omogućavaju da naručimo sve iz fotelje, okrenuli se nekim novim ukusima, eko i organskim pričama, ali nastojali i da udovoljimo sebi i bližnjima, da podlegnemo onom ličnom zadovoljstvu kada je čokolada, ali i grickalice u pitanju. Sve u svemu, biznisi su postali gospodari neizvesnosti, jer činjenica je da se, verovatno brže nego ikada, preferencije potrošača stalno menjaju. Postoje naravno tradicionalni, lojalni potrošači, ali sve je više onih koji su otvoreni za promene i, da tako kažem, manje lojalni. Ali zato danas zahvaljujući društvenim mrežama i informacionim tehnologijama, imamo i neuporedivo više informacija o potrošačima i tržištima sa kojima poslujemo, što nam omogućava da mnogo brže reagujemo. Danas, a verujem da će tako biti i u budućnosti, pobeđuju oni koji imaju snažan portfolio, koji može da zadovolji potrebe različitih potrošača u različitim trenucima konzumacije, ali isto tako i agilnost i fleksibilnost za promene, što Štark dobro zna.

Gde vidite prostor za dalji rast i razvoj Štarkovih brendova?

Možda smo već i odgovorili na to pitanje… Ključ kompanijsko​​g uspeha zavisi od potrošača i njihovog odnosa prema našim brendovima, pa je naš prvi strateški cilj usmeren na kontinuirano stvaranje i održavanje poverenja i uzbuđenja u našim ključnim kategorijama, tako da nastavljamo da jačamo potrošačko iskustvo u kategorijama čokolade i slanih grickalica, ali isto tako ćemo već u sledećoj godini  inovirati i keks i vafle pod zajedničkim Štarkovim brendom, takođe, težimo tome da naše ukuse donesemo i potrošačima izvan naših postojećih tržišta, te i izvan postojećih, tradicionalnih kategorija.

Šta za Vas znači REMARKABLE poslovni uspeh?

Remarkable bi opisao kao rezultat/poslovnu godinu kada se spoje dvocifreni rast prihoda i dobiti sa rastom snage/imagea brenda i angažovanosti zaposlenih.

 

 

Uspešnost svake brend priče određuje publika

Urednik
-
0
Uspešnost svake brend priče određuje publika

Olja Nestov, Senior Digital Marketing Specialist, Atlantic Grand i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji DIGITAL MARKETING MANAGER OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Kako biste ocenili razvoj digitalnog marketinga u Srbiji?

Digitalni marketing u Srbiji se razvija i u konstantnom je porastu. Takođe, interesovanje za ovu oblast je rastuće, što sa strane klijenata, koji sve više ulažu u digital, što sa strane tražnje tj. potrošača koji sve raznovrsnije koriste digitalne kanale. Digitalne agencije, takođe, doprinose razvoju digitalnog okruženja, prilagođavajući svoje usluge stepenu razvoja tržišta i šireći svoju delatnost, tako da danas imamo i prve kripto agencije u zemlji, sa novim, web3 digitalnim proizvodima.

Ako pogledamo poslednja AdEx istraživanja i brojke nam idu u prilog – imamo dvocifreni rast ulaganja u digitalno oglašavanje, što Srbiju stavlja na treće mesto po rastu digitala u Evropi. Tokom pandemije, čak i najtradicionalniji brendovi shvatili su mogućnosti digitalnih kanala, njihove fleksibilnosti i merljivosti, posebno u delu performance marketinga. Potrošači su, sa svoje strane, prevazišli verovatno i poslednje barijere prema upotrebi digitalnih tehnologija, online plaćanja i aplikacija, te osetili prednosti njihove upotrebe u svakodnevnici. Brendovi i kompanije kaskaju za očekivanjima potrošača i to je ujedno i izazov i prilika za one koji brže savladaju i primene potrebna unapređenja i ponude rešenja, jer puno možemo da uradimo lokalno, umesto da čekamo da globalni igrači preuzmu digitalnu utakmicu u Srbiji.

Koje elemente danas mora da sadrži jedna REMARKABLE digitalna brend priča?

Kroz istoriju komunikacija, ono što volimo kod brendova jeste njihova priča, a REMARKABLE priča je ona koja se pamti. Biti konstantan i dosledan svojim vrednostima, zaista ih živeti i prenositi sa generacije na generaciju osnov je uspeha svih velikih brendova. Ista pravila važe i za digital, kao mesto ili način na koji se brend susreće sa svojim potrošačima i nudi sada bliže, angažujuće iskustvo sa korisnikom.

Uspešnost svake brend priče određuje publika. U kontekstu digitala, ključno je razumevanje da potrošači traže sadržaj, a ne oglase. Nije dovoljno ulagati u krajnjeg kupca, već graditi tzv. „lifetime value“ svakog prospekta. Kreiranje boljeg potrošačkog iskustva postaje ključna diferencijacija na kompleksnom digitalnom putu, što dovodi do potrebe za dubljim razumevanjem digitalnog potrošača.

Zapitajmo se – da li smo korisni? Da li dodajemo vrednost? I kao brend, da li odražavamo vrednosti za koje se zalažemo? Moramo da budemo relevantni i korisni, da stalno inoviramo, izađemo iz zone komfora i nađemo nove načine da ispričamo svoju priču, ako želimo REMARKABLE rezultate.

Kako da brendovi budu više – human, emotional i engaging na društvenim mrežama?

Ako je marketing u svojoj suštini briga o potrošaču, digitalni marketing je briga o podacima. Testiramo kampanje, učimo i svakom narednom komunikacijom smo bliži našim potrošačima. Grand kafa se obraća svojoj publici lično, osluškuje njene potrebe i ulaže u dvosmernu komunikaciju na digitalu. Sve to radimo zbog naših potrošača, jer oni očekuju od voljenih brendova da budu neposredni, empatični i angažujući u komunikaciji. Na taj način se povezujemo i gradimo brend za buduće generacije, a koliko smo u tome uspešni govore priznanja koja smo osvojili.

Kako ispričati drugačiju digitalnu priču, a ostati dosledan brendu?

Uspešni brendovi osluškuju potrebe svojih potrošača i kreiraju nove potrebe, sa ciljem unapređenja korisničkog iskustva. Digital skraćuje put do krajnjeg korisnika i daje direktan feedback sa tržišta. Sa tako moćnim uvidom, svaki dan može biti prilika da se ispriča drugačija priča. Na digitalu svakodnevno probamo nove formate i testiramo nove kreative. Iako mnoge taktike nisu uspešne, uče nas i ohrabruju da pravovremeno reagujemo na aktuelnosti koje mogu postati viralne i imati masovan uticaj, što je prilika za svaki brend. Kako brend bira trendove i teme, te kako reaguje na svakodnevnicu pravi razliku koju potrošači danas primećuju, a greške se ne praštaju.

U eri smo cancel kulture, bojkotovanja brendova, preispitivanja svakog posta i komentara. Samo dosledan brend može ostvariti uticaj, čak i na neočekivan način, a da ne bude cancel-ovan od strane potrošača.

React kampanje su jedan od načina na koji možemo da istupimo drugačije. To su ujedno i kampanje o kojima se najviše priča, dok popularnost traje. Ključno je pažljivo birati saradnike i reagovati u skladu sa brend vrednostima na aktuelnosti na mrežama. Stepen prepoznatljivosti brenda i ulaganje u stalnu, digitalnu komunikaciju uslov su doslednosti koji prvo mora biti zadovoljen, a potom možemo inovirati kreativu, načine prisutnosti i storytelling, tražeći drugačiji put do potrošača.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne rezultate?

Lično sam ponosna na svaku uspešnu digitalnu kampanju Grand kafe, zadovoljstvo naših potrošača i posledično dobre poslovne rezultate i radujem se novim uspesima. Ponosna sam i na nagrade koje smo dobili, jer su takmičenja način da prenesemo dobre prakse i unapredimo tržište komunikacija u Srbiji. Izuzetno sam ponosna na inovacije koje smo uveli u kategoriju kafe, koje su pomerile granice struke i to na svetskom nivou, što potvrđuje zlato koje smo dobili na Digital Communication Awards u Berlinu, u kategoriji LAUNCH, u kojoj smo pobedili svetske, globalne brendove.

Ponosna sam i na interesovanje za digitalni marketing koje raste, kako u Atlantic Grupi, tako i van kompanije, što prepoznajem kao predavač i koordinator digital modula na AcademIAA 2022, gde smo ove godine imali najveći broj prijava za ovu edukaciju u organizaciji IAA asocijacije. Najponosnija sam na Grand kafa tim i naš veliki brend, koji već duži niz godina živimo i kreiramo sa puno ljubavi. Ponosni smo zajedno na sve prilike i mogućnosti da unapredimo brend iskustvo i ponudimo potrošačima onu “šoljicu više” i doprinesemo široj zajednici, kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Jer, sve nas spaja, i miris i ukus!

Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?

Entuzijasta sam u pogledu svetle digitalne budućnosti i zato ću ukazano Mark Awards priznanje za Digital Marketing Manager of the Year nositi ponosno i odgovorno, a u svrhu daljeg napretka i razvoja naše struke u celini.

 

Now&10: Igra poverenja

Urednik
-
0
Now&10: Igra poverenja

Marketing mreža objavila je danas novu epizodu Now&10 serijala. Ovaj serijal, kroz različite teme, analizira tržište marketinških komunikacija u Srbiji u periodu od 2012. do 2022. godine.

U okviru nove epizode pod nazivom „Igra poverenja“ o tome da li je u poslednjih 10 godina raslo poverenje ili nepoverenje i ko postavlja pravila igre u odnosu klijent-agencija, govori osam vrhunskih stručnjaka iz kompanija Lidl Srbija i MPC Properties, kao i agencija Ovation BBDO, DNA Communications, Fullhouse Ogilvy, Leo Burnett, Real Grupa RGS i Two Rivers.

Cela epizoda dostupna je našem YouTube kanalu:

Od nas sve počinje

Urednik
-
0
Od nas sve počinje

Da li ste upoznali marketara koji nije zainteresovan za rast prodaje i tržišnog učešća? Marketing inicijative se evaluiraju kroz stope rasta, troškove i profitabilnost. Kada matematički pokažemo pobednički scenario, zašto se retko zapitamo šta nam to donosi dugoročno?

Ovo su neke od tema za razmišljanje za sve nas. Svesni okruženja u kojem poslujemo, neizvesnosti koja nas okružuje, trendova i promena koje se dešavaju kod nas, ali i u regionu, stvaramo potrebu da reagujemo odmah kako ne bismo ostavili prostor drugima da budu prvi. Takav pristup upravljanja brendovima definiše se kao opstanak, ne kao građenje brenda. Brendovi koji su decenijama na tržištu, brendovi sa tradicijom, imali su “privilegiju” da se grade u vreme kada je potrošač imao vremena da zastane i da svakom brendu posveti pažnju, izanalizira ponudu i ono što brend predstavlja. Takvi brendovi su imali uslove da ostanu dosledni, da pažljivo grade svoju komunikaciju, poverenje, lojalnost i emotivnu vezu koja je jačala kroz godine. Takvi brendovi imaju jasan personality i mogu da imaju stav. Za mene lično sjajan primer je Nike sa svojim sloganom “Just Do It” gde se brend ne vezuje za performanse proizvoda već jasno i smelo komunicira “sa nama možeš sve, sa nama si najbolja verzija sebe”. Takav stav se gradi godinama i ne gleda se kroz kratkoročnu finansijsku konstrukciju.

Naša realnost je opadajuća lojalnost potrošača. Marketing inicijative će uticati na različite brend parametre, ali moramo da stavimo naše brendove u horizont od 5 do 10 godina i da jasno znamo gde želimo da budemo za 10 godina. Na taj način možemo evaluirati kratkoročne inicijative. Marketing sektori su pokretači biznisa, a naš biznis čine brendovi i upravo su oni najbolji pokazatelj budućnosti. Ulaganjem u strategiju razvoja brendova, gde postoji jasna vizija šta su naši ciljevi i vrednosti, kao i na koji način želimo da ih postignemo, mi zapravo ulažemo u biznis budućnosti.

Postoje brendovi u našem okruženju uz koje smo odrastali i koji nas i dalje prate, brendovi koji su postali deo nas. Takav brend je Plazma koja je “Sve što ti treba” – diskretna, a zvučna poruka da nas podseti da je Plazma tu za nas od prvog koraka do trenutka kada gledamo naše unuke kako prave prvi korak. Kampanja Plazma brenda “Jednakost dolazi iz kuće” predstavlja dobar primer kako brend iznosi svoj stav i šalje poruku koja će skrenuti pažnju javnosti na aktuelnu temu polne neravnopravnosti. Samo jaki brendovi, brendovi sa dobrom namerom, bez ličnog i komercijalnog interesa, mogu izneti svoj stav direktno i transparentno.

Da sumiram – brendovi sa stavom nisu nužno brendovi velikih korporacija. Građenje brenda sa stavom je velika prilika za male biznise, jer na taj način kreiraju efikasnu marketing strategiju koja može biti isplativa, jer stvara organski reach. Naravno, što veći brend, veća je i odgovornost i teže je održavati doslednost. Za kraj bih naglasila – da biste izgradili brend sa stavom, morate biti marketar sa stavom, jer od nas sve počinje.

Za Mark Club tekst napisala:
Zorana Antić, Marketing Director, Bambi

Nove tehnologije transformišu potrošačka iskustva

Urednik
-
0
Nove tehnologije transformišu potrošačka iskustva

Violeta Kovačević, CEO, Mercator-S govorila je za Mark Club na koji način nove tehnologije transformišu potrošačka iskustva.

Mercator-S je prošle godine postao deo Fortenova grupe. Šta to konkretno znači za potrošače, a šta za vaše zaposlene?

Fortenova grupa je najveća regionalna kompanija. Posluje u pet zemalja i ima više od 100 poznatih regionalnih brendova. Posvećena je unapređenju svojih poslovnih operacija u svim poslovnim segmentima koji uključuju 29 proizvodnih postrojenja, 2.500 maloprodajnih objekata, kao i radno okruženje za svojih 45.000 zaposlenih.

Fortenova se 2021. formalno pridružila UN Global Compactu, najvećoj svetskoj inicijativi za održivi razvoj i korporativnu održivost. Time je postala deo velike zajednice od 18.000 članica u 162 zemlje sveta, koje su se obavezale na poštivanje UN Agende za održivi razvoj do 2030. U skladu s tim, sproveli smo niz aktivnosti i inicijativa sa pozitivnim uticajima na svim tržištima na kojima poslujemo. Ti su se uticaji osetili i izvan naše organizacije (među našim kupcima, klijentima, poslovnim partnerima i u lokalnoj zajednici).

Jedna od bitnih inicijativa koju treba pomenuti jeste i regionalni projekat Digitalizacije poslovanja, koji Fortenovu svrstava u red inovativnih kompanija, koji će integrisati informacione tehnologije u ključne segmente svog lanca vrednosti. Za sve nas to znači mnogo, jer će dobavljači, naši kupci, ali i mi zaposleni, imati koristi od toga.

Integracija u jednu takvu organizaciju znači da smo dobili stabilnog vlasnika, koji nam nudi značajan know-how i prostor za dalji razvoj kompanije Mercator-S. Integracija u jedan tako veliki sistem će nam obezbediti novi investicioni ciklus, i upravo zbog toga nastavljamo sa strategijom razvoja i širenja maloprodajne mreže u Srbiji, i ulaganjima u razvoj logističkih kapaciteta. Za Mercator-S je ključno da će, unutar Fortenova grupe, biti deo najveće maloprodajne mreže u regionu, što podrazumeva i jačanje stabilnosti lanca nabavke i pozitivan uticaj na dobavljače, kroz mogućnosti za dalji razvoj njihove delatnosti i brendova. Mercator-S će i ubuduće biti fokusiran na stratešku saradnju sa lokalnim dobavljačima, a ova integracija će doprineti rastu i razvoju poljoprivrede i prehrambeno-prerađivačke industrije, i to ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu.

S obzirom na brze promene, nove tehnologije i sve zahtevnije potrošače, kako vidite budućnost ritejl industrije?

Razvoj novih tehnologija nesumnjivo će transformisati potrošačka iskustva u kupovini, ali način na koji ritejleri budu na njih regovali i kretali se kroz te promene, odrediće budući poslovni model maloprodaje i način na koji kupujemo. Postoje tri teme koje će definisati ritejl industriju u budućnosti – upotreba „big data“, kako olakšati kupcima da žive zdravije i održivo poslovanje.

Očekivanja potrošača svakodnevno rastu, a zajedno sa njima menja se i perspektiva iz koje svi mi, ili bar većina, posmatramo svet u kojem živimo. Ova paradigma je odlično objašnjena na primeru tzv. blue dot customer. Svako od nas je nekad, dok je putovao bio u situaciji da se orijentiše uz pomoć velike papirne mape. I kada uzmete mapu, šta je prva stvar koju treba da uradite da biste mogli da je koristite – da locirate gde se nalazite. Tek tada možete da vidite gde i kako dalje. I takav pogled na svet je svima nama stvarao osećaj da smo mi jedna mala tačka na ovoj planeti i da je naš zadatak da pronađemo svoje mesto i da dalje prilagođavamo kretanje u odnosu na okruženje.

Kako je danas? Vi danas kad otvorite Google Maps na telefonu, na sredini ekrana se pojavi plava tačka koja pokazuje vašu aktuelnu lokaciju. I šta se dešava kada se pomerate? I dalje ste u centru. Okruženje se prilagođava vama. Ceo svet je prikazan iz vaše perspektive. Danas se ljudi na taj način ponašaju i drugim oblastima života, naročito u kupovini. Tu sve mora da bude prilagođeno potrebama potrošača i njegovoj perspektivi. Potrošači od nas očekuju da prepoznamo gde su, odnosno, putem kog kanala obavljaju kupovinu, šta su njihove trenutne potrebe i ono što je ključno da predvidimo – šta će želeti u budućnosti. Zato je digitalizacija biznisa, u smislu analize potreba i potpunog prilagođavanja kupcu, kao što je to npr. uradio Google, budućnost retail biznisa.

Da li će online korpa u nekom trenutku potpuno zameniti offline kupovinu i kada to možemo da očekujemo?

Pandemija je globalno i lokalno ubrzala rast e-trgovine, ali ipak verujem da će ovaj deo Balkana zasigurno još neko vreme uživati u odlasku u komšijsku prodavnicu. Tehnologija i okruženje se menjaju sve brže, mnogo faktora utiče na to u kom pravcu ćemo se kretati, i zato mislim da će agilnost biti ključna za razvoj trgovine u budućnosti. Upravo zato smo mi odabrali omni-channel strategiju, sa ciljem da budemo sveprisutni, i da u svakom trenutku budemo tamo gde je i naš kupac. Zato pažljivo osluškujemo tržište i na sve veći broj online porudžbina, koje kontinuirano beležimo iz meseca u mesec, odgovorićemo kreiranjem ultra modernog web shopa kao podršku našem rastu u ovom segmentu. Ponosni smo i na ceo naš IDEA online tim, koji je prepoznala i E-commerce asocijacija Srbije, i IDEA online prodavnicu nagradila priznanjem „The most innovative retail chain“ u okviru Hot Spot eCommerce Awards.

U kojoj meri je tržište maloprodaje u Srbiji razvijeno?

Srbija ima veliki udeo tradicionalne trgovine. Čak i za region Centralne i Istočne Evrope udeo tradicionalne maloprodaje u Srbiji još uvek je veoma visok. Prema izveštaju Euromonitora, on iznosi 53%, dok je na primer u Hrvatskoj 24%, a u Sloveniji 9%. Pred nama je, definitivno, vreme velike konsolidacije maloprodaje, i u tom periodu će najveći trgovinski lanci, odnosno organizovana trgovina, preuzeti znatno veću ulogu nego što je ima danas. Tako je bilo u svim razvijenim zemljama u svetu, pa verujem da će tako biti i kod nas.

Šta za Vas znači REMARKABLE poslovni uspeh?

Mislim da za REMARKABLE poslovni rezultat možemo smatrati onaj koji je dobar i za kompaniju koja ga je kreirala, ali i za zajednicu u kojoj je taj rezultat stvoren. Danas je neophodno da moderna kompanija svoje poslovanje gradi kroz “core business” delatnosti, kroz digitalnu transformaciju, i razvoj ljudi i kulture, ali je vrlo važno da to radi na način da bude društveno odgovornija i ekološki svesnija.

Verujemo u moć pojedinca

Urednik
-
0
Verujemo u moć pojedinca

Sanja Tomić, Employee Communication Manager, A1 Srbija i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji INTERNAL COMMUNICATIONS MANAGER OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Kako biste ocenili stanje internih komunikacija u Srbiji?

Interne komunikacije definitivno dobijaju na značaju poslednjih godina u kompanijama u Srbiji. Tome je doprinela i pandemija korona virusa koja je u fokus stavila dobrobit zaposlenih i potrebu da se sa njima više i češće komunicira zbog rada na daljinu. Lideri su, takođe, uvideli da su zaposleni pravi ambasadori brendova i kompanija, i da je potrebno da, pre svega, oni budu informisani o kompanijskim planovima i aktivnostima, a zatim i korisnici usluga. To nije bio slučaj pre desetak godina. Potrošač je bio jedino važan i zadovoljenje njegovih potreba.

Interne komunikacije su važne i radi privlačenja i zadržavanja talenata, koji imaju drugačija očekivanja od kompanija vezana, pre svega, za adekvatan balans između privatnog i poslovnog života. Posvećuje se veća pažnja benefitima za zaposlene koje je potrebno interno iskomunicirati, a zatim i eksterno u vidu employer brandinga koji, u poslednje vreme dobija na značaju, takođe. Sada u mnogim kompanijama imamo i pozicije posvećene isključivo iskustvu zaposlenih na poslu (employee experience menadžeri), i to je prirodni i poželjni razvoj internih komunikacija.

Sve ovo se najviše dešava u velikim kompanijama, dok u malim i srednjim preduzećima postoji veći prostor za unapređenje internih komunikacija i podizanje svesti o važnosti brige o zaposlenima. Posvećenost ljudima i njihovoj dobrobiti je nešto na čemu može više da se radi u Srbiji. Koliko ćemo biti posvećeni zaposlenima, toliko će oni biti posvećeni poslu i kompanijskim ciljevima. Potrebno je više slušati ljude, ohrabrivati ih i uključivati ih u odlučivanje. U tom smislu, interne komunikacije treba da budu još prisutnije u srpskim firmama i vremenom postanu strateški partner lidera u poslovanju.

Šta uspešne kompanije danas mogu dodatno da ponude svojim zaposlenima i privuku talente?

Kompanije koje su spremne da se prilagode novim potrebama zaposlenih i obezbede im veću fleksibilnost i bolje uslove rada imaće prednost u privlačenju i zadržavanju talenata. Više nije dovoljno samo raditi u jakoj kompaniji za dobru platu. Zaposleni žele da budu vrednovani, da imaju osećaj pripadnosti kompaniji kojoj je stalo do svojih zaposlenih, ali i do zajednice u kojoj posluju. Žele da imaju mogućnost napredovanja i razvoja – ostvarenja svog punog potencijala.

Hibridni način rada se sada već podrazumeva kao pogodnost koju talenti očekuju od poslodavca. Dakle, rad na daljinu, fleksibilno radno vreme i poštovanje slobodnog vremena. Uz to svakako idu u paketu i pogodnosti vezane za dobrobit i zdravlje zaposlenih, pa i njihovih porodica. Kompanija koja želi da privuče talente mora da neguje i korporativnu kulturu, koja promoviše jednakost, različitost i inkluziju, ali i da ima jasnu viziju i vrednosti koje zaista živi u praksi i nema ih samo na papiru.

Da li je B2E (business to employee) model poslovanja budućnosti?

Sudeći po svemu pomenutom, da, B2E je već model poslovanja sadašnjosti, pa i budućnosti, nadam se. Zaposleni je konačno u centru pažnje, gde mu je i mesto. Ukoliko želimo da budemo atraktivni korisnicima kao kompanija, moramo najpre da budemo atraktivni zaposlenima i zadobijemo njihovo poverenje. Ostaje još da ovaj model primeni što više kompanija i radi na unapređenju iskustva zaposlenih koji posledično kreiraju i dobro korisničko iskustvo za potrošače.

Kako danas merimo uspeh internih komunikacija?

Rezultati internih komunikacija se mere već oprobanim metodama koje uključuju ankete, istraživanja zadovoljstva zaposlenih, fokus grupe, praćenje reakcija i interakcija na poslovnoj društvenoj mreži ili intranetu. Takođe, sam uspeh kompanije i rezultati poslovnih ciljeva pokazuju koliko su interne komunikacije efikasne i uspešne.

Pored svih ovih alata, važno je osluškivati ljude. Redovna razmena informacija sa timovima iz različitih delova organizacije i upoznavanje načina na koji funkcionišu mogu da pokažu koliko su ljudi upućeni u aktuelna dešavanja i poslovne ciljeve kompanije i pomognu u oceni uspešnosti internih komunikacija. Kao rezultat tog osluškivanja, mislim da ćemo vremenom sve više raditi na personalizaciji poruka koje šaljemo različitim grupama zaposlenih i time dobiti bolji efekat komunikacije.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne rezultate?

To bi definitivno bio uspeh internih komunikacija na projektu rebrendiranja Vip mobile u A1 Srbija koji se desio početkom 2021. godine. Interna kampanja je, tokom celog projekta rebrendiranja, bila realizovana online i uspela da ljude drži redovno informisanim i zainteresovanim za sve promene koje su usledile.

Nakon ove velike transformacije, tim internih komunikacija imao je za cilj da povrati zajedništvo među zaposlene, učvrsti njihovu posvećenost i motivaciju u okruženju novog brenda i ojača korporativnu kulturu. Osmišljavanjem i realizacijom niza kreativnih aktivnosti posvećenih zaposlenima, želeli smo da otklonimo sumnje i strahove od promena, omogućimo zaposlenima da sagledaju snagu novog brenda koji uvažava postojeće vrednosti i kulturu, i izgrade osećaj pripadnosti. U isto vreme, internom komunikacijom želeli smo da osnažimo kolege da i sami pokreću i prihvate promene, verujući u moć pojedinca kao jednog od važnih stubova A1 brenda.

Međusobna podrška kolega, kreativnost, entuzijazam i volja da se u neizvesnim uslovima da maksimum i održi duh našeg kolektiva rezultat je na koji smo posebno ponosni.

Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?

Samo postojanje Mark Awards priznanja je značajno za naše tržište, jer doprinosi promociji struke, deljenju dobrih primera iz prakse i priča profesionalaca, koji nas inspirišu da pomeramo granice. Iako se ovo priznanje dodeljuje pojedincima za lične poslovne uspehe, jasno je da iza uspeha pojedinca u kompanijama, posebno kada je reč o internim komunikacijama, stoje timski rad i neizostavna saradnja sa brojnim kolegama. Mark Awards priznanje je veoma lepa potvrda uspešnosti i snage internih komunikacija u koje smo kolege i ja uložili mnogo energije, truda i kreativnosti poslednjih godina u težnji da sačuvamo zajedništvo i jedinstveni timski duh koji krasi kompaniju A1 Srbija.

1...858687...1.069Stranica 86 od ukupno 1.069