Naslovna Blog Stranica 84

Inovacije su u DNK naše kompanije

Urednik
-
0
Inovacije su u DNK naše kompanije

Milena Đorić Gudurić, direktorka marketinga za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH, Mastercard i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji i BRAND INNOVATOR OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Kako biste ocenili tržište marketinških komunikacija u Srbiji?

Marketing i komunikacije u Srbiji su industrija koja se iz godine u godinu razvija, i mada vidimo pomake i usvajanje trendova, mislim da zbirno, kao industrija, možemo još mnogo da napredujemo, ali to i jeste cilj razvoja, zar ne? Na primer, kada su u pitanju kanali i formati na koje se oslanjamo, sve više idemo u korak sa svetskim trendovima, pa tako vidimo da je TikTok kao kanal sve zastupljeniji, da skoro da nema brenda koji se ne oslanja na influensere, da je sam ton komunikacije opušteniji i bliži mlađim generacijama potrošača, čak i kada pričamo o nekim industrijama koje se tradicionalno percipiraju kao stroge.

S druge strane, suštinske inovacije su prisutne u manjem obimu. Globalno, brendovi eksperimentišu sa aktuelnim buzzwords naše industrije kao što su metaverse ili NFT, i mi možemo diskutovati o tome hoćemo li u narednih godinu ili dve videti takve projekte kod nas, odnosno šta je vrednost koju oni donose građanima Srbije ili kako ćemo ih mi marketari ovde koristiti, tamo gde postoji regulativa koja ih određuje. Međutim, mislim da mi kao tržište nismo završili sa nekim opipljivijim inovacijama koje unapređuju korisničko iskustvo.

Kada je pravi trenutak za inovacije u okviru kompanije?

Trenutak za inovacije u okviru kompanije je svakako pre trenutka u kome se sa inovacijom ide pred korisnike. Kompanija najpre mora da usvoji suštinski kreativan i inovativan način razmišljanja, što znači da će organski razumeti i kreirati inovativne proizvode i servise koje će predstaviti korisnicima. Vraćam se na očekivanja korisnika – ona stalno rastu, jer se menjaju i diverzifikuju njihovi životni stilovi. Kulturološke promene i tehnološke inovacije utiču na to da je ustaljeni pristup marketingu prevaziđen, zbog čega brendovi moraju da (se) inoviraju kako bi ostali relevantni u očima potrošača.

Na primer, procenjuje se da je broj uređaja sa instaliranim ad blocker rešenjima već prevazišao 620 miliona na globalnom nivou, što znači da je ulaganje samo u klasično oglašavanje mnogo manje efikasno nego ranije. Za brendove to otvara izazov i mogućnost da inoviraju načine na koje dolaze u kontakt sa potrošačima. Mi zato razvijamo multisenzorni pristup koji uključuje prepoznatljiva senzorna iskustva onda kada potrošač dođe u interakciju sa našim brendom.

Tako smo pre par godina iz brendinga isključili naziv kompanije, jer istraživanja su pokazala da je sam logo dovoljno prepoznatljiv da stoji samostalno, i to je vizuelni pristup prilagođen savremenom, u sve većoj meri digitalnom okruženju. Razvili smo i sonic, odnosno zvučni logo koji na sve više mesta, naročito u onlajn okruženju, čujete svaki put kada plaćate Mastercard karticom, kao dodatnu potvrdu autentičnosti brenda, odnosno sigurnosti i vrednosti koje mi pružamo korisnicima. U multisenzornom iskustvu aktivirali smo i olfaktorne senzacije, kroz razvoj prepoznatljivih optimism i passion mirisa odnosno parfema, kao i naš ukus kroz passion i optimism ukuse makarunsa kreiranih u saradnji sa Ladurée Paris, i sve to zbirno ima za cilj da probudi autentične emocije i potrošačima pruži jedno sveobuhvatno, uranjajuće i nezaboravno iskustvo, koje brend izdvaja od drugih.

U kom smeru bi trebali da se transformišu brendovi imajući u vidu da živimo u hiperpersonalnoj eri?

Pored hiperpersonalizacije koju potrošači očekuju, ovde treba računati i na smanjenu pažnju na koju su, ruku na srce, uticali sami marketari, stvarajući džunglu u kojoj se reklame često, uz mnogo ponavljanja i malo targetiranja „bacaju“ na korisnike, koji u proseku vide 3 do 5 hiljada reklamnih poruka dnevno. U moru informacija koje se razmenjuju, naša industrija mora da nastavi da insistira na odgovornosti u pogledu privatnosti podataka, što implicira i transparentno komuniciranje svrhe u koju se koriste podaci, ali pre svega, da se podaci prikupljaju uz pristanak korisnika. Kao marketari, o kampanjama treba da razmišljamo iz ugla korisnika, ali nas samih kao korisnika – gde je granica sa kojom se ja osećam komforno? Zašto neki brend želi da ima te podatke o meni? Da li mogu da se predomislim i tražim da se moji podaci izbrišu iz baze podataka? Kada krenemo da razmišljamo iz tog ugla, dolazimo do toga da nam nije neophodno da imamo sve podatke o našim korisnicima – ipak, nije stvar u kvantitetu, nego u kvalitetu i relevantnosti.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne rezultate?

U domenu društveno-odgovornog poslovanja, to bi svakako bio projekat Superheroji, kao pravi primer funkcionalnih inovacija i inovacija na duže straze na kojima mi kao kompanija insistiramo. Istakla bih i kampanje sa povratom sredstava, odnosno keš-bek kampanje, koje smo organizovali za podsticanje onlajn i mobilnih plaćanja. To su tržišne kampanje koje su sada već poprimile tradicionalni format, jer korisnici, ali i naši partneri u bankarskom sektoru, prepoznaju, pre svega, edukativnu vrednost koju one imaju za celo tržište. Ponosna sam što razvijamo i sprovodimo projekte, kao što je bilo uvođenje Apple Pay-a, a ove godine i Google Pay-a, koji donose vrednost celom tržištu, jer verujem da svi imamo koristi od toga da se povećava nivo tehnološke i finansijske pismenosti naših građana. Drago mi je da korisnici to prepoznaju i da vide upravo te kampanje kao konkurentnu prednost našeg brenda.

Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?

Nagrade za uspešne projekte i trud uložen u njihovu realizaciju uvek prijaju i to je, neskromno rečeno, priznanje za sav prethodni rad koji ste uložili u sebe da biste dostigli određeni nivo izvrsnosti, ali i obaveza da i dalje nastavljate istim tempom. Zbog toga, čestitam svim kolegama na osvojenim nagradama, ali i kolegama koje su ušle u finale, jer su svi oni doprineli da se granice naše industrije pomeraju uvek unapred. Posebno sam zahvalna svojih kolegama, koji su sa svojim znanjem i iskustvom, neprocenjiv deo uspeha naših kampanja i svega što smo do sada inovirali na tržištu.

 

Nikola Jokić u novoj kampanji ProCredit banke

Urednik
-
0
Nikola Jokić u novoj kampanji ProCredit banke

Jedan od najboljih košarkaša na svetu Nikola Jokić i ProCredit banka najavljuju saradnju na novom projektu. Nikola Jokić, koji je u prethodne dve sezone proglašen za MVP-a i četiri puta za NBA All-Stara, biće glavni akter nove kampanje ProCredit banke u Srbiji narednih 18 meseci.

“S obzirom da sam i sâm zadovoljan klijent ProCredit banke, projekat bih pre svega definisao kao partnerstvo. Zaista mi je drago da sam deo ove priče i radujem se TV spotu koji će uskoro biti emitovan“ – kaže igrač Denvera.

Nikola Jokić važi  za prvih deset na listi NBA igrača svih vremena sa najviše tripl-dablova, a postavio je i rekord za najbrži tripl-dabl svih vremena u NBA ligi. Iako jedan od najpoznatijih i najuspešnijih sportista na svetu, sačuvao je prirodnost, autentičnost i opuštenost, koja je naročito došla do izražaja prilikom snimanja spota u Somboru, gradu u kojem se Nikola najbolje oseća.

„Neizmerno nam je drago i jako smo ponosni što će baš Nikola Jokić imati glavnu ulogu u našem novom TV spotu. Želeli smo da prikažemo „lakoću življenja“. Jer, mnogo toga može da bude lako kada pronađete banku partnera po vašoj meri – modernu, profesionalnu, onu koja uvek daje najbolje od sebe. Banka smo koja se trudi da uvek postavlja rekorde, pa je naša saradnja sa Jokićem, koji iza sebe broji rekorde i uspehe, bio logičan sled okolnosti. Zbog činjenice da je Nikola veliki profesionalac u svom poslu, baš kao što se i mi trudimo da to budemo, kao i zbog činjenice da delimo veoma slične vrednosti, verujemo da je naše partnerstvo, u ovom projektu, savršen spoj“, izjavio je Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke u Srbiji.

Izvor: ProCredit Banka

Važnost korporativnih komunikacija u kreiranju reputacije kompanije

Urednik
-
0
Važnost korporativnih komunikacija u kreiranju reputacije kompanije

Komunikacijske aktivnosti se sprovode kako bi se pomoglo u postizanju ciljeva kompanije. Stoga je upravljanje komunikacijama strateška upravljačka aktivnost koja pomaže u osiguravanju održivog funkcionisanja kompanije u društvu, prateći rastuću potrebu za integrisanim, strateškim, dugoročnim pristupom komunikaciji.

Uloga korporativnih komunikacija ogleda se komunikaciji vizije i vrednosti kao identiteta kompanije, istovremeno je usmerena ka zaposlenima kao najboljim ambasadorima kompanije, kao i svim eksternim javnostima sa kojima kompanija posluje. Takođe, građenje dugotrajnih odnosa zasnovanih na poverenju sa poslovnim partnerima i potrošačima, i prepoznatljivosti brenda kompanije u javnosti sa ciljem izgradnje i negovanja reputacije predstavljaju osnovne zadatake korporativnih komunikacija.

Najveći izazov, kada je u pitanju reputacija, predstavlja činjenica da se ona gradi i neguje godinama, a moguće je izgubiti ili dovesti u pitanje za samo nekoliko trenutaka. Ovo je posebno značajna činjenica u današnje vreme, jer kako Erik Schmidt kaže „količina podataka koja je generisana od nastanka čovečanstva do 2003. godine, danas nastane u roku od dva dana“. Iako je ovaj podatak fascinantan, teško ga možemo proveriti, ali on svakako ukazuje na aktuelnu situaciju hiperprodukcije informacija i izazov sa kojim se komunikatori danas suočavaju.

Posebno će godina 2020. u kojoj se pojavila pandemija COVID-19 ostati upamćena i po tome što se termin „nova normalnost“ koristio kako bi opisao situaciju koja je zadesila  građane i kompanije planete. Pomenuta kriza ponovo je u žižu interesovanja kompanija i javnosti u celini, stavila profesiju komunikacija, jer je bilo od neprocenjivog značaja pravovremeno i pouzdano plasirati neophodne informacije. Živimo i radimo u ambijentu koji već duži niz godina nazivaju VUCA svet. VUCA je akronim koji potiče iz američke vojske, i koji opisuje borbeno okruženje rečima volatilnost (engl. Volatility), nesigurnost (engl. Uncertainty), kompleksnost (engl. Complexity) i dvosmislenost (engl. Ambiguity). To je okruženje u kome se ne zna šta možete da očekujete. Kompanije već duži niz godina posluju u okruženju koje je mobilnije, konkurentnije, daleko brže od okruženja u prošlosti i koje karakteriše visoka tehnološka orijentacija preduzeća, ali i nepredvidivi razvoj.

Preduslov dobrog pozicioniranja organizacije proizilazi iz efikasne implementacije strategije komunikacije, usmerene ka internim i eksternim javnostima. Kao krovni pojam, strateška komunikacija je agilni proces upravljanja i odnosi se na sve ciljno orijentisane komunikacije koje pokreće kompanija za obraćanje bilo kojoj grupi zainteresovanih strana.

Digitalno doba i brza ekspanzija društvenih medija u kojima se sve dešava u realnom vremenu, upravo pokazuju značaj komunikacijskih aktivnosti i njihove relevantnosti za očuvanje reputacije kompanije. Poseban izazov predstavljaju društveni mediji u kontekstu širenja lažnih vesti ili pogrešnih informacija, tj. članaka namerno izmišljenih da bi se zavarali čitaoci. U takvom okruženju, većina firmi se posebno oslanja na podršku korporativnih komunikacija, prilagođavajući način poslovanja ubrzanoj digitalizaciji uz brojne izazove.

Najsnažniji oslonac za očuvanje reputacije predstavlja organizaciona kultura, koja se zahvaljujući korporativnoj komunikaciji prožima kao vezivno tkivo kroz čitavu organizaciju, okupljajući članove organizacije na način da su u potpunosti svesni organizacionih procesa, prihvatajući vrednosti određene organizacije. Korporativna komunikacija je zapravo umetnost izražavanja akcija koje kompanija preduzima da bi se ostvarili postavljeni ciljevi, uz efikasnu i transparentnu poslovnu komunikaciju, kroz sve kanale komunikacije, zbog potrebe i značaja da što veći broj javnosti bude informisan, istovremeno pokazujući podršku, empatiju i dužno poštovanje svim interesnim grupama.

Za Mark Club tekst napisala:
Jelena Gavrilović Šarenac, Direktorka korporativnih komunikacija, Henkel Srbija i Henkel Adria

Let bez krila u industriji strogih regulatornih pravila

Urednik
-
0
Let bez krila u industriji strogih regulatornih pravila

Možda se pitate zašto nema mass media kampanja za tzv. “lekove na recept“ u Republici Srbiji i regionu? Zabranjeno je. Možda vam je čudno zašto nema tribina na temu medikamentoznih terapija koje pacijenti koriste? Nije dozvoljeno. Zapazili ste da nema promotivnih brošura za lek koji ste dobili kao preporuku od vašeg ordinirajućeg lekara? Onemogućeno je.

Dobro osmišljene FMCG promotivne kampanje, koje su orijentisane na opštu javnost, za nas iz marketinga tzv. “leka na recept“ su Area 64. Svi kanali komunikacije sa krajnjim potrošačem su za nas zabranjena zona. Zato, celokupan 7P marketing miks mora se posmatrati kroz dve dimenzije, gde sa jednom target grupom (opšta javnost, consumer) nema komunikacije, a druga grupa (zdravstveni radnik) mora da postane glasnogovornik u punoj veri u kvalitet, efikasnost i finansijsku prihvatljivost proizvoda u  promociji.

Sa  druge strane, investicija u “glasnogovornika” nije dozvoljena, jer je zabranjeno “podsticanje propisivanja leka“. Tu padaju sve one teorije zavere o farmaceutskoj industriji koje su plod dubokog nerazumevanja stroge legislative i regulative vezane za promo aktivnosti u ovoj oblasti. Investicija je moguća samo u marketing alate pod strogim ograničenjima Zakona, Pravilnika i autonomnih odluka regulatornih agencija, čija rigoroznost često prevazilazi onu u EU, što promovišem kao pohvalno.

Kreirali ste jedan divan brend plan, zadovoljni ste, jer ste prevazišli sve dotadašnje izazove i zamislite jednu ovakvu situaciju – veleprodajna cena vašeg proizvoda u promociji, u koji ulažete svu svoju veru, snagu i znanje, nije rezultat vaše poslovne odluke. Da, jasno razumete – cenu vašeg proizvoda ne određujete vi i što je još strašnije – ne možete kontrolisati promene u ceni vašeg proizvoda! Polako se topi vaša bruto margina iz koje ste tako optimistično kreirali prekookeanski brod marketing alata.

Kako onda da nastavite dalje?

Kada letite bez krila, dva ishoda su izvesna – imaćete bolju aerodinamiku, ali vrlo lako možete i sleteti na nos. Da ne biste bili u slobodnom padu, treba vam raketni motor. A to ste samo i jedino vi, vaš entuzijazam i nepokolebljivost da nađete put.

Sveukupno, iz dosadašnjeg decenijskog iskustva rada u restriktivnim uslovima, mogu reći da je za najveći deo uspeha najvažniji onaj prvi korak – prihvatanje stvarnosti kao neizbežne i usmeravanje energije na rešenja u datim okolnostima, umesto rasipanja energije na nepotrebne i besciljne diskusije, kroz višesatne sastanke. Potrebno je da zaboravite ideju harmonizovane kampanje ili copy/paste strategije sa jednog na drugo, geografski i mentalitetom slično tržište. Jednostavno, nećete uspeti takvim pristupom.

Kakav DNK treba da nosite? Morate biti veoma kreativni i hiperobazrivi, pomalo i pesimistični da biste bili spremni na udare, ali i dovoljno hrabri da biste stavili glavu tamo gde drugi nisu želeli ni ruku. Inovativnost je imperativ, ali ne ona deklarativna, gde želite da očarate svog nadređenog tako što ćete organizovati vebinar na kome je učestvovalo milion slušaoca (što uključuje i rodbinu organizatora), već zaista morate da obezbedite uticajan projekat koji će imati odraz na prodaju, a ne samo na brand awerness i na zadovoljan osmeh vašeg pretpostavljenog. Morate dati sebi prostor da se osamite, jer inovativnost ne dolazi iz dnevno operativnih poslova, bar ne često. Dozvoljeno je pogrešiti, nije prihvatljivo ne pokušati. Sva najveća dostignuća koje danas poznajemo su proizvod duge liste pokušaja i neuspeha. Ukoliko ne nalazite  entuzijazam duboko u sebi, tada ne postoji ni jedan trening koji će vam pomoći da budete zaista uspešni u uslovima restriktivnog poslovnog okruženja. Dakle, sve je na vama, ostalo će doći, pre svega, iz bolnih iskustava koja vas nisu slomila.

Za Mark Club tekst napisao:
Branko Anđelković, Menadžer marketinga RX proizvoda, Galenika

Dobar brend je sebi dosledan

Urednik
-
0
Dobar brend je sebi dosledan

Danijela Gašparac, Head Of Market Research – CEO Advisor, Telekom Srbija i Marketing and Communication Consultant, Srbija voz i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji SUPER HERO OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Kako biste ocenili tržište marketinških komunikacija u Srbiji? Gde smo u odnosu na region?

Tržište marketinških komunikacija u Srbiji, manje više, isto je gde i prethodnih godina. FMCG i ritejl industrija prednjače u oglašavanju jer to, u suštini, i jeste naš reality – ljudi kreiraju prioritete u skladu sa standardom. Pored njih, tu su i telco operateri, koji se aktivno bore za korisnike i povećanje share-a na tržištu.

TV je i dalje u fokusu. I tako će biti i u narednim godinama, jer ljudi u Srbiji, pretežno, i dalje daju primat ovom kanalu. Radio, već nekoliko godina unazad, beleži mali, ali stabilan rast, dok se OOH, nakon krize i pada za vreme pandemije, vraća na mesto koje je imao i pre.

Pandemija je, i definitivno, uticala na rast digitala i e-trgovine kod nas i to je trend koji se nastavlja. Takođe, čini mi se da se smanjuje broj (i kvalitet) snimljenih TV spotova, i da sve više ima animiranih reklama. To je, ponovo, realan odraz okolnosti sa kojima se susrećemo – u vreme krize, marketing je prvi na udaru kompanija, te su budžeti sa kojima se radi uglavnom smanjeni. Ipak, mislim da i pored svega toga, tržište i dalje ume da „iznedri“ odlične i učinkovite kampanje, koje lako i brzo nađu put do srca potrošača. A i do kritične lupe struke.

Što se regiona tiče, ni tu se nije mnogo promenilo – odnos „snaga“, manje više, oslikava naše ekonomije. Hrvatsko tržište je naprednije, hrabrije i inovativnije od našeg, Slovenija je malo „mirnija“, dok smo mi u sredini, a iza navedene dve države, a rekla bih, ispred ostalih zemalja regiona.

Šta danas znači dosledno vođenje brenda?

Znači ne menjati suštinu brenda pred naletima „vetra“. Dobar brend je sebi dosledan, a tim koji ga vodi je dosledan njemu. Nikakve krize, konkurencija, interne i eksterne promene ne mogu poremetiti ono što on jeste. U redu je shift u komunikaciji, u redu je, nakon nekog vremena i po potrebi, menjati komunikacione platforme, fokuse ili kanale, ali dosledno vođenje brenda podrazumeva da je suština netaknuta. I to je ključna stavka koja omogućava da brendovi budu dugoročno uspešni i stabilni.

Na koji način je COVID-19 kriza uticala na brendove? Da li su se upravo tokom krize na tržištu istakli brendovi – superheroji?

Različita je percepcija superheroja. Za neke su superheroji brendovi koji su donirali novac ugroženima uslovima pandemije, za neke su to brendovi koji su pružali podstrek i motivaciju u teškim vremenima, a za neke oni koji su brinuli o svojim zaposlenima. Za mene su superheroji svi oni, ali i svi brendovi koji su uspeli da opstanu, a da nikoga ne oštete, u bilo kom smislu.

Da li potrošači cene brendove koji u kontinuitetu komuniciraju sa njima, bez obzira na dešavanja na tržištu? Vole li potrošači iskrene brendove?

Mislim da kontinuitet jeste važan, ali da je gore pomenuta doslednost važnija. Čak i kada je frekvencija manja, dosledna komunikacija će dati snažniji impact i bolje rezultate. Iskrenost je presudna u svim odnosima, pa tako i u odnosu brenda i korisnika (kupca). To je ujedno i strategija koju lično najradije biram.

U kom smeru bi trebali da se transformišu brendovi imajući u vidu da živimo u hiperpersonalnoj eri?

Mislim da brendovi ne treba drastično da se transformišu, već samo da pažljivo prate i tržište(a) i trendove. Vidimo ogromnu promenu u tome šta marketing zapravo jeste. Više se ne radi o pokušaju da ubedite ljude da kupuju od vaše kompanije ili da rade sa njom. Umesto toga, prioritet se pomerio ka pružanju najbolje korisničkog iskustva koje će naterati ljude da se vraćaju po još. Pored personalizovanih marketinških poruka, potrebno je naći način da slušamo i odgovaramo na njihova pitanja, što podrazumeva, danas više nego ranije, koordinaciju marketing, pre svega, digital, tima sa korisničkom podrškom i prodajom. Bez obzira šta nam naredna godina ili naredne godine donose, jedna stvar je izvesna – budućnost marketinga i poslovanja je u inkluziji i povezanosti sa stvarnim potrebama kupaca. Korisničko iskustvo mora da se nađe u svakom aspektu marketinške kampanje, i sve više će biti presudno za percepciju, ali i opstanak brendova.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne rezultate?

Apsolutno bi to bio projekat rebrendiranja Srbija voza i razvoj brenda Soko. To je definitivno najkompleksniji i najizazovniji projekat koji sam vodila. Ponekad mi deluje nemoguće šta smo uspeli da ostvarimo za kratko vreme i mogu samo da kažem – kada imaš dobar tim oko sebe, kada veruješ u brend na kome radiš, svaki izazov je inspiracija, a svaki proces uživanje.

Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?

Uvek je lepo kada je vaš trud i rad prepoznat, a posebno kada je to od strane renomiranih stručnjaka. Profesionalno me vrlo raduje i sigurna sam da je bitno da postoji ovakva nagrada, koja prepoznaje i rad marektara, a koji smo uglavnom uvek u pozadini. A nagrada je samo još dodatni podstrek i odgovornost, da nastavite da učite i trudite se da uvek budete još bolji!

 

Now&10: Transformacija agencija

Urednik
-
0
Now&10: Transformacija agencija

Marketing mreža objavila je danas novu epizodu Now&10 serijala. Ovaj serijal, kroz različite teme, analizira tržište marketinških komunikacija u Srbiji u periodu od 2012. do 2022. godine.

U okviru nove epizode pod nazivom „Transformacija agencija“ o tome šta transformacija znači iz agencijskog ugla i kako će izgledati agencijski model budućnosti, govori šest vrhunskih stručnjaka iz agencija SIVO, Evoke Group, Represent System, Headline, SmartPoint Adria i Drive Agency.

Cela epizoda dostupna je našem YouTube kanalu:

Da li će ChatGPT i vama ukrasti posao?

Urednik
-
0
Da li će ChatGPT i vama ukrasti posao?

Ako ste mislili da je veštačka inteligencija zaobišla vašu oblast rada, grdno ste se prevarili. Doduše, možda i jeste bezbedni – zasad.

Nešto ranije ove godine, AI text to image generator napravio je pometnju u svetu umetnika i kreativaca. Ovo je možda bio prvi put da se pojedinac ozbiljno zabrinuo zbog pravca u kom se razvija veštačka inteligencija i uticaja koji može da ima na njegov rad, a samim tim i budućnost. Identičnu pometnju stvorio je i ChatGPT, ovoga puta u oblasti pisanja, ali i programiranja.

Osim ukoliko prethodnih dana niste “živeli pod kamenom”, sigurno ste čuli za “revolucionarnu tehnologiju za obradu jezika koja koristi algoritam mašinskog učenja za generisanje ljudskih odgovora na pitanja” iliti chatbot sistem koji možete pitati bilo šta, ali doslovno bilo šta, a on će vam za nekoliko sekundi dati odgovor. Besplatno. Čak i na srpskom jeziku.

“Kada se dešava nešto revolucionarno, to obično završava na društvenim mrežama. Ovoga puta ne samo da je završilo na društvenim mrežama već su bile preplavljene. Ljudi su se prosto takmičili ko će na bolji način pokazati kako najbolje iskoristiti ChatGPT”, kaže Nikola Jagodić, digital marketing specialist agencije Smartpoint Adria i dodaje: “Nije prošlo ni 10 dana, a već imamo prvog milionera koji je uspeo da napiše priču za decu putem ove platforme, od toga napravi knjigu i proda nekoliko desetina hiljada primeraka. I sve to za samo nekoliko dana.”

Scenario za korporativni video, haiku o decembru, biznis plan za malo preduzeće koje se bavi proizvodnjom mirišljavih sveća, kod za sajt u WordPress-u, pa čak i dejting saveti – ChatGPT pomaže da saznate sve što želite, bez obzira na to da li pitanje postavljate u šali ili sasvim ozbiljno. Zaista, fascinantna stvar, a mogućnosti “razgovora” i postavlja potpitanja beskonačne su. Na kraju dana, cela poenta i jeste da imate utisak da komunicirate sa nekim “svojim” ko uz to – sve zna.

OK, nećemo da preterujemo. ChatGPT ne zna baš sve. S obzirom na to da postoji od 30. novembra 2022. godine, softver je i dalje u fazi testiranja. Na samom sajtu jasno i transparentno je navedeno da ChatGPT ponekad može da da netačne informacije, informacije koje mogu da budu štetne ili pristrasne, a njegovo znanje o događajima nakon 2021. godine zapravo je limitirano. Neki stručnjaci mu zameraju i isključivo davanje dugačkih odgovora, bez istinskog razumevanja pitanja. No, iako greške u njegovom radu postoje, s obzirom na to da ovde ipak govorimo o veštačkoj inteligenciji, on na svojim greškama uči. (Nemojte da budete ljubomorni!)

Foto: Printscreen / chat.openai.com

Da je reč o otkriću toliko značajnom da se poredi sa lansiranjem prvog iPhone telefona 2007. godine, govori činjenica da je za prvih pet dana ChatGPT zabeležio preko milion korisnika! Znatiželja ili pak želja da se dobije brzo, lako i iole “pristojno” rešenje za bilo koji zadatak? Moguće oba. Svakako, svi smo morali da vidimo šta se tu tačno dešava.

ChatGPT kao izvor informacija koristi ceo internet – sve što je ikada tamo zabeleženo, on će upotrebiti kao deo svog finalnog odgovora. Već ga obožavaju svi oni kojima je draže da istražuju u formi “dopisivanja” iako, recimo, Google i dalje prednjači sa brojem pretraga. Čak, mnogi korisnici ChatGPT-a informacije dobijene ovim putem kasnije proveravaju na Google-u. Pa ipak, ako chatbot-ovi nastave da rastu i razvijaju se na ovaj način, tehnološki gigant će morati da unapredi svoje opcije pretrage koje će odgovoriti na zahteve korisnika.

Kao i u slučaju AI text to image generatora, i ovaj AI text-based tool radi toliko dobro da nam je teško da pojmimo da može da radi toliko dobro! Ipak, dobro ne znači savršeno i, ukoliko ne želimo da budemo prosečni, sigurno nećemo upotrebiti dato rešenje u datoj formi. Što će reći, koliko god precizni bili u svom zahtevu, vrlo je verovatno da ćemo dobijene odgovore upotrebiti samo kao polaznu tačku ili inspiraciju, te da ćemo finalni tekst ipak personalizovati i prilagoditi konkretnoj potrebi. Da, vaš posao se može optimizovati i da, za pola sata možete završiti ono što biste inače radili nekoliko sati, ali vi ćete i dalje uraditi mnogo više od jednostavnog kucanja pitanja u predviđeno polje. A možda se mi samo tešimo…

“Istina je da je ChatGPT alat koji daje prosečne sadržaje. Upravo je to i poenta: ako ostanemo na nivou proseka u našem poslu, robot će nas lako zameniti. Mi moramo naučiti kako da koristimo ove alate u budućnosti kako ne bismo ostali na nivou proseka”, naglašava Nikola Jagodić.

Sve u svemu, evolucija ljudske interakcije sa računarima o kojoj su 2016. godine govorili Facebook, Google i Microsoft desila se i dešava se. Chatbot-ovi i digitalni asistenti sve su napredniji i dok se jedni raduju olakšanom funkcionisanju, drugi se plaše da će ostati bez posla. Kojoj grupi ćemo se prikloniti – zavisi od nas samih i onoga što mi zaista možemo da ponudimo.

“Mogućnosti koje pruža ChatGPT su neverovatne i u ovom trenutku nesagledive. Našim roditeljima je bilo potrebno 10 meseci da pronađu i pročitaju nekoliko knjiga, nama je potrebno nekoliko sati da pretražimo Internet i stvorimo nekakav sadržaj, a našoj deci će AI alati omogućiti da sve to urade za samo nekoliko sekundi”, objašnjava Jagodić i zaključuje da ChatGPT može otvoriti mogućnost da savladamo veću količinu informacija i da zbog toga u životu postignemo do sada nezamislive stvari.

Foto: Nikola Jagodić, digital marketing specialist, Smartpoint Adria
Tekst: Ivana Tomić, Brand Specialist, Smartpoint Adria

Dare (not) to be digital

Urednik
-
0
Dare (not) to be digital

Kao i prethodnih godina, agencija Ovation Belgrade i 2022. završava predstavljanjem digitalnih trendova koji su je obeležili, a koji će, bar donekle, obeležiti i narednu.

Nova godina, novi, digitalniji mi. Onoliko koliko se usuđujemo da budemo. Čini se da je upravo taj glagol „usuditi se“ bio najmanji zajednički sadržalac viralnih, inovativnih i nagrađivanih kampanja u prethodnoj sezoni.

Usuditi se: biti direktan u komunikaciji, biti autentičan ili društveno odgovoran, samo su neki od detektovanih trendova, među kojima se takođe nalazi i nekoliko redova o metaversu, veštačkoj inteligenciji i personalizovanom sadržaju, odnosno, ovaj put, u fokusu nisu bile same platforme, već određeni modeli ponašanja korisnika interneta koji su prepoznati kao važni za brendove.

Nakon što su mapirani i definisani svi trendovi, neophodno je bilo hijerarhizovati ih, pa se kao prvo nametnulo pitanje – odakle početi?

Od početka. Stepenik po stepenik, tj. nivo po nivo. Kao u nekoj igrici u kojoj uvek možete ukucati šifru koja će vas direktno prebaciti u „drugi svet“.

I to je potpuno legitimno, ali, „skill in the game“ dobija samo onaj koji – ide redom, odakle je, zapravo i proistekao čitav vizuelni identitet mikrosajta za koji je zaslužna dizajnerka Katarina Trbojević.

Ako se digitalni trendovi posmatraju baš tako, kao nivoi igre koju morate preći, onda je potpuno logično bilo, krenuti od lakšeg.

Jer, može li se uopšte pričati o metaversu, ako nije savladana direktnost u komunikaciji? Verovatno ne.

Mogu li se raditi neverovatne CSR kampanje ako brend nije apsolutno autentičan u nastupu na društvenim mrežama? Teško.

Zato je zaista neophodno početi ispočetka, odnosno, od video sadržaja, bez koga je u sezoni 2022/23. nemoguće zamisliti komunikaciju na mrežama.

O kakvom video sadržaju je reč? Ukratko o: zabavnom i jednostavnom.

To naravno ne znači da je samo potrebno snimiti kratak video, upload-ovati ga na bilo koju platformu i čekati viralnost. Naprotiv.

To znači – pre svega – biti koncizan u storitelingu. To znači: dobro razmisliti kako o scenariju, tako i o kopijima i relevantnim heštegovima koji će biti iskorišćeni. I tako kada je u pitanju svaki video, bez obzira na temu, kao uostalom i videi koje je Andrija Ivković, montažer i dizajner, uradio za potrebe predstavljanja digitalnih trendova.

Uz već pomenutu jednostavnost, nekako tet-a-tet ide i autentičnost. Korisnici su se uželeli „ne-previše-montiranog“ sadržaja, a to su, kao i obično, shvatili programeri.

I tako smo dobili BeReal, aplikaciju godine, čiji su princip dualnosti preuzeli i Instagram i TikTok, kao i pojedini brendovi koji su pronašli način da, bez obzira na to što na ovoj aplikaciji godine marketing nije dozvoljen, iskoriste sve fore koje ona nudi.

Jednostavnost, autentičnost, šta ide posle? Kupovina iz fotelje, iliti, digitalnim rečnikom – social commerce.

Gotovo 57% čovečanstva koristi društvene mreže, zašto mu onda ne biste omogućili da kupuje dok skroluje feed? Zašto mu ne biste omogućili da vam feedback na kupovinu da baš tu, nakon što je izvršio uplatu? I konačno, zašto njegove podatke ne biste iskoristili na najbolji mogući način.

Kada se govori o trendovima koji su „došli da ostanu“, trebalo bi obratiti pažnju i na podkast. Žurite, jurite, vozite, skrolujete, ali, vam uvek vam nešto „ide u pozadini“. Velika verovatnoća je da, ukoliko ne slušate muziku, slušate neke osobe koje pričaju na temu koja vas zanima.

I ovde opet dolazimo do već spomenutog – storitelinga – budući da vam je i za ovaj format neophodan jasno postavljen scenario, jer je podkast mnogo više od „pritisnuti“ rec i pričati na određenu temu. Kao što je i činjenica da korisniku na feed-u iskoči baš ono što je juče bilo predmet guglanja mnogo više od puke slučajnosti.

U pitanju je, naime, pametno korišćenje podataka zahvaljujući kome se ostvaruje dublja emotivna konekcija sa publikom i stiče više insajta o njihovoj reakciji na brend.

U tom smislu, brend može izgraditi media buying strategiju i na osnovu iste definisati šta funkcioniše, a šta ne. Prosto, dobro je kad ljudi osete da se obraćate baš njima.

A šta još vole?

Vole kad ste društveno odgovorni. Zato što, koristeći proizvod ili usluge društveno odgovorne kompanije, korisnici osećaju da su uradili svoj deo posla.

Što je brend odgovorniji, u granicama poželjnog, to se isti više podržava, lajkuje i komentariše.

Naročito ako su vaša ciljna grupa milenijalsi, ta generacija koja više nego ijedna pre ili posle veruje da će biti deo neke velike društvene promene.

Makar virtuelno.

Makar kroz ekrane računara uz pomoć kojih se postaje deo ogromnog 3D metaversa. Zamislite to, sedite za svojim računarom, a vaš avatar: hoda, drži govor i igra umesto vas.

Zamislite šta će sve moći naredne godine u ovo vreme.

Imate 365 dana da se pripremite.

Za Marketing mrežu tekst napisale:
Jelena Sabovljević i Mirjana Narandžić, Ovation Belgrade

Forum IZAZOV 2023 početkom aprila u Beogradu!

Urednik
-
1
Forum IZAZOV 2023 početkom aprila u Beogradu!

Nakon uspeha regionalnog foruma komunikacionih lidera IZAZOV u proteklih osam godina, Marketing mreža nastavlja sa umrežavanjem i edukacijom kolega iz struke. Deveti regionalni forum komunikacionih lidera – IZAZOV 2023 biće održan 4. i 5. aprila u Beogradu, pod sloganom „It’s all about the CHANGEMAKERS“.

Na forumu IZAZOV 2023 nastavljamo priču o ljudima, o onima koji svakoga dana pomeraju granice naše struke u Srbiji i regionu.

Svi misle da su osobe koje donose promene samo oni na izvršnim i menadžerskim funkcijama. Istina je zapravo da SVI mi jesmo pomalo changemakeri. Zato kroz ovogodišnji IZAZOV želimo da redefinišemo tu reč, da osvestimo moć koja postoji u svakom čoveku, a koja dolazi iz njihove jedinstvenosti, i podstaknemo kolege da prigrle svoju „moć“ donošenja promena.

Changemakeri su upravo bili inspiracija agencije Ovation BBDO, koja već punih osam godina potpisuje kreativni koncept foruma IZAZOV.

„Ljudi su najveća snaga i nešto najvrednije što naša struka ima. Zato ih želimo motivisati, podsticati, promovisati i obezbediti im prostor za njihov kreativni, profesionalni i lični razvoj. Smatramo da svaki pojedinac koji radi u advertising industriji ima „moć“ da menja stvari na bolje kroz svoj rad i svoje kampanje, ali isto tako, i obavezu i odgovornost, da da doprinos razvoju struke i tržišta. Stanje na tržištu marketinških komunikacija tiče se svih nas – pojedinaca, a udruživanjem i umrežavanjem možemo da pokrenemo stvari na bolje. Zato, hajde da svi probudimo svoje skrivene moći i budemo changemakeri“, rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO, Marketing mreže, koja je organizator foruma.

IZAZOV je interaktivni B2B događaj, prvi ovog tipa u regionu, namenjen isključivo profesionalcima iz oblasti marketinga, odnosa s javnošću i digitalnih komunikacija iz kompanija i agencija. Namenjen je onima koji veruju u ono što rade, koji imaju šta da pokažu i šta da kažu, a isto tako žele da daju svoj doprinos da tržište marketinških komunikacija u regionu postane prijatnije i pogodnije za poslovanje, a sve u cilju razvoja zdrave konkurencije.

Na forumu biće zastupljen širok spektar tema, od trendova u integrisanim komunikacijama do stanja na tržištu marketinških komunikacija u regionu. Poseban segment foruma biće posvećen podsticanju dijaloga između kompanija i agencija, koje će kroz interaktivne radionice, teambuilding i druge sadržaje, aktivno učestvovati u forumu i otvoriti dijalog na ključne teme iz struke.

Ako vas zanima kakvo je stanje struke na tržištima regiona, kako i šta rade agencije, šta klijenti očekuju od agencija, ko su ljudi sa kojima ćete sutra sarađivati, kako razmišljaju, koliko prate trendove, pozivamo vas da prihvatite IZAZOV i učestvujete na 9. regionalnom forumu komunikacionih lidera.

Na hibridnom IZAZOVU 2022 učestvovalo je preko 600 kompanija i agencija iz celog regiona, među kojima su i MasterCard, UniCredit Banka, MPC Properties, A1 Srbija, Bambi, Delta Holding, PepsiCo, Forma Ideale, SBB, IKEA Srbija, Xiaomi Balkan, Carlsberg Srbija, Atlantic grupa i drugi.

Zvaničan haštag foruma: #izazov2023

Transformacija korisničkog iskustva – work in progress

Urednik
-
0
Transformacija korisničkog iskustva – work in progress

Prirodom svoje delatnosti kompanija Telekom Srbija postala je aktivni učesnik digitalne evolucije i revolucije koja se desila u čitavom svetu, i koja, naravno, još uvek traje. Neprestanim razvojem tehnike i tehnologije pred kompanijom su se pojavili novi izazovi na koje je trebalo brzo odgovoriti. Pored svih tehnoloških izazova, pojavio se i onaj koji se ticao odnosa prema samom korisniku.

Svi se sećamo, ne tako davne prošlosti, kada smo koristili samo fiksne telefone, zatim su se pojavili pejdžeri, pa internet, mobilni telefoni, smart telefoni, i tako dalje. Usluge su postajale sve raznovrsnije, složenije i zahtevnije. Kako za nas koji smo ih implementirali u našu ponudu, tako i za korisnike koji počeli da ih koriste. Učili smo zajedno u hodu, mi sa jedne strane, korisnici sa druge, mi smo napredovali u kvalitetu i sadržaju onoga što nudimo, a korisnici u usvajanju novih tehnologija. Trka se na tržištu ICT-a u jednom trenutku prebacila sa hardverskih mogućnosti na intuitivnost software-a. Kompanije koje neguju brendove sa najvećom vrednošću za korisnika odavno su razumele taj izazov. Da je bez adekvatnog odgovora na korisničko iskustvo „gedžet“ samo gomila plastike i metala koja nema potencijal da izazove emociju kod korisnika.

Nekada smo koristili fiksni telefon po potrebi, ili da ćaskamo u trenucima dokolice, danas smo priključeni na mrežu 24h dnevno. Komuniciramo paralelno na nekoliko platformi, pratimo portale, društvene mreže, obrađujemo neverovatnu količinu podataka. Isprepletanost učesnika na tržištu je na istorijskom maksimumu. Nema nikakvih prepreka za medije da načine aplikativni cross-over ka društvenim mrežama ili video igrama. Isto važi i za pojedince, kao što su influenseri, koji sasvim prirodno preuzimaju nekadašnje uloge velikih medija. U vrtoglavom rastu apetita svih učesnika ne treba zanemariti ni infrastrukturu telco operatera, koja omogućava svu tu povezanost. Ulaganja u inovaciju infrastruktura i fluidni investicioni modeli su must za svaku ozbiljnu telco kompaniju, pošto su se ciklusi inovacija maksimalno ubrzali. Umreženi korisnici suočeni sa hiperprodukcijom ponude zabave vrlo lako se transferišu sa „cveta na cvet“ u potrazi za nečim novim što bi zadovoljilo njihove apetite. U takvoj atmosferi ne treba da čude partnerstva, merdgeri i akvizicije, koje kompanije pokreću kako bi se resursima i organizacijom pripremili za tu permanentnu transformaciju korisničkog iskustva.

Pored tehnološkog aspekta korisničkog iskustva koji je evoluirao, još važnija promena desila se na nivou korisnika. Navike korisnika su se radikalno promenile. Floskula „mušterija je uvek u pravu“ danas je aktuelnija nego ikad. Danas su korisnici u fokusu. Oni su digitalno pismeni, samim tim zahtevniji i njihova očekivanja su velika. Pored besprekorne usluge, oni očekuju i besprekornu podršku. Ako imaju neki problem, oni žele da se to reši odmah. Ponuda i podrška su personalizovanije nego ranije. Danas korisnik može da bira usluge koje želi i da ih prilagodi sebi i svojim navikama. Može da ih proba da vidi da li mu nešto odgovara ili da ih zameni ako želi nešto drugo. Da li će da koristi internet i televiziju, ili samo mobilni telefon, njegov je izbor. Mi smo tu da mu ponudimo što više mogućnosti i pomognemo da izabere najbolje za sebe. Takođe, u procesu kupovine, njihov prvi kontakt sa nama se promenio. Oni često nemaju vremena da dođu u našu poslovnicu, njihov „customer journey“ sada počinje onlajn, a često se tu i završava.

Izazovi korisničkog iskustva su često veći nego tehnološki. Kada ovladate tehnologijom, možete samo da idete napred, a kada se bavite ljudima, tu su stvari mnogo delikatnije. Zato Telekom Srbija neprestano radi na unapređenju segmenta korisničkog iskustva, sa željom da taj „customer experience“ preobrati u „human experience“. Kada ste jedna velika kompanija, koja nudi ovako širok spektar usluga i ima veliki broj korisnika, to je proces koji traje, ali svakim danom i svakom novom uslugom smo sve bolji i bolji. Cilj nam je da naš odnos prema korisniku nastavi da prati kvalitet naše ponude, da nas ljudi prepoznaju kao sigurno mesto i pouzdanog partnera na kojeg uvek mogu da se oslone. Da znaju da će kod nas uvek dobiti sve što im treba. Sa zadovoljstvom korisnika raste i njihova lojalnost, a dugoročna saradnja može da donese dobrobit i korisnicima i kompaniji.

Rast kompanije kreira i veće odgovornosti i očekivanja od rešavanja društvenih izazova na tržištima na kojima nastupa. Vrlo smo ponosni što, kao finansijski uspešna kompanija, ne zanemarujemo ni preko potrebnu društveno odgovornu komponentu našeg poslovanja. CSR projekti, ulaganje u zajednice različitog tipa kao što su prosveta, kultura ili sport, strateške su odluke kompanije na svim tržištima na kojima nastupamo. Iako, na prvu loptu, deluje da nije u vezi sa korisničkim iskustvom sve više istraživanja pokazuje da su to zapravo potencijali za pozicioniranje i diferencijaciju običnog od superiornog brend iskustva. Brend koji se zalaže za neku promenu ili društvenu temu zapravo ima prostor da se pozicionira u glavama korisnika. Bez tih komponenti brend komunikacija ostaje samo prazna priča koja može da se „nalepi“ na bilo koju ponudu koju će korisnik lako da „svajpuje“ na levo i da pređe na neku sledeću temu.

Za Mark Club tekst napisala:
Suzana Berić, Direktorka Sektora za brend strategiju i marketing komunikacije, Telekom Srbija

1...838485...1.069Stranica 84 od ukupno 1.069