Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!
Naslovna Blog Stranica 67

Top 3 ključna SEO trenda za 2023.

Urednik
-
0
Top 3 ključna SEO trenda za 2023.

SEO je oduvek bio važan za povećanje vidljivosti i dosega sadržaja koji vaš tim marljivo priprema. U 2023, ovo će biti možda još i važnije.

Ispitivanja su pokazala da 61% B2B marketara navodi da SEO generiše više potencijalnih klijenata nego bilo koja druga marketinška inicijativa, a Hubspot predviđa da će upravo SEO / organic search ove godine biti i najuspešniji u tome.

Onda, kako treba da izgleda vaša SEO strategija u narednom periodu?

Sadržaj je i dalje najbitniji – i treba da bude što kvalitetniji

U poslednje vreme smo toliko puta čuli da sadržaj mora biti kvalitetan da bi se dobro pozicionirao u pretragama, ali za slučaj da to niste shvatali ozbiljno – sada bi zaista trebalo.

Naime, Google je nedavno ažurirao svoje metrike za analizu sadržaja te dao ogromnu prednost korisnom, informativnom sadržaju koji je kreiran od strane stvarnih ljudi i za stvarne ljude. Najvažnije smernice na osnovu kojih Google procenjuje kvalitet, kredibilitet i relevantnost vašeg sadržaja jesu stručnost, autoritet i poverenje, a odnedavno i iskustvo (E-E-A-T = Experience, Expertise, Authoritativeness and Trustworthiness). Zadovoljstvo korisnika je na prvom mestu pa je važno da autor sadržaja bude stručan, a izvori pouzdani. Ovo se naročito odnosi na teme koje se tiču zdravlja, nauke, finansija, pravnih saveta.

Imajte na umu da, uprkos svim promenama koje se dešavaju na tržištu, a tiču se veštačke inteligencije, Google i dalje suzbija automatizaciju i sadržaj koji nije kreirao čovek.

Foto: Unsplash

Veštačka inteligencija kao pomoć, a ne zamena

Prethodno navedeno naravno ne znači da ćemo veštačku inteligenciju ostaviti po strani – to je jednostavno nemoguće. Uostalom, i sam Google koristi AI i mašinsko učenje kako bi bolje razumeo potrebe svojih korisnika i ponudio im bolje rezultate za njihove pretrage.

Osim toga, nedavne ankete pokazuju da čak 64% SEO stručnjaka koristi AI alate kao pomoć za kreiranje objava na svojim sajtovima, a 70% njih ima pozitivna iskustva sa ovom praksom.

Dakle, veštačka inteligencija može i treba da vam pomogne u, recimo, odabiru tema, proverama da li je vaš sadržaj plagijat i sličnim, operativnim radnjama kako biste vi imali više vremena da se posvetite kreiranju zaista kvalitetnog sadržaja pomoću kog ćete se bolje pozicionirati i biti prepoznati.

Korisničko iskustvo na najvišem nivou za SERP-ove

Pozitivno korisničko iskustvo podrazumeva da je korisnik došao do najboljih informacija na najbrži i najlakši način. Iz tog razloga, Google je uveo novo formatiranje u SERP-ove u pokušaju da poboljša korisničko iskustvo i CTR. Pored istaknutih isečaka (featured snippet), infografika i slika, često postavljana pitanja se sada vide među prvim vidljivim rezultatima (u odeljku “People also ask”), a tendencija je i da se numerisane strane zamene beskonačnim skrolovanjem, odnosno kontinuiranim pomeranjem ka dole kako bi ponudili i druge poglede na datu temu.

Takođe, SEO stručnjaci moraju obratiti pažnju na prioritete dok rade na optimizaciji sadržaja i restruktuiranju podataka svojih web stranica kako bi pretraživačima olakšali sortiranje, dekodiranje i reorganizaciju, a to se postiže optimizacijom Core Web Vitals-a kroz vreme učitavanja, interaktivnost i vizuelnu stabilnost.

Znajte da će vas Google nagraditi ako je vaša stranica poslednja koju korisnik poseti, jer to bi trebalo da znači da je na njoj pronašao rešenje za problem koji ima ili za koji vrši pretragu.

Kao i u svim drugim oblastima, i ovde je važno pratiti trendove i prilagođavati im se na adekvatan način. Međutim, nemojte se izgubiti u podešavanjima – osnovni SEO alati i dalje će biti na snazi i davaće dobre rezultate.

Za Marketing mrežu tekst napisao:
Dušan Džakula, SEO Specialist, Smartpoint Adria

Najlepše želje te vode u Barselonu jer #meniletoje

Urednik
-
0
Najlepše želje te vode u Barselonu jer #meniletoje

Najlepše želje Kapri čokolada vam je u proteklom periodu produžila leto, a sada je došlo vreme da vas odvedu na put i to u Barselonu!

Najlepše želje su u saradnji sa kompanijom Frikom pokrenule kreativnu nagradnu aktivaciju na TikTok-u pod nazivom #meniletoje tokom koje ćete svi vi koji ste ljubitelji Najlepše želje Kapri čokolade imati priliku da na kreativan način pokažete da i kada hladno je, vama leto je.

Sve što je potrebno jeste da snimite video u kojem se vidi tranzicija kako zalogajem Najlepše želje Kapri čokolade ili deserta, menjate lokaciju, odevnu kombinaciju ili šminku iz zimske u letnju, te na taj način evocirate najlepše letnje trenutke uz omiljenu čokoladu.

Neophodno je da imate otvoren nalog na TikToku i da pratite Najlepše želje i Frikom, tagujete ih i plasirate video uz #meniletoje.

Pored glavne nagrade – put u Barselonu za dvoje, očekuju vas i druge slatke nagrade.

Ukoliko te zanima još detalja, klikni na link. Nagradna aktivacija traje do 18. februara ne propusti sjajnu priliku da putuješ u Barsu!

Planning the Unplannable

Urednik
-
0
Planning the Unplannable

Kratko pošto sam počeo da radim u avio-industriji, učestvovao sam na međunarodnom skupu, čiji su učesnici dolazili sa više kontinenata, iz najrazličitijih industrija. Prilikom upoznavanja, očekivao sam, kako to već ide, da će učesnici pričati o hotelu i blagom januarskom vremenu u Dubaiju. Međutim, desilo se nešto (za mene) potpuno neočekivano – gotovo svi su pričali samo o tome kojom avio-kompanijom su doputovali i kakva je bila usluga! I to do najsitnijih detalja, od uslužnosti kabinske posade na letu, preko posluženja i pribora za jelo, pa sve do časopisa kojih je bilo u biznis klasi. Tako detaljnu i strastvenu analizu zaista nisam čuo ni za jednu drugu vrstu prevoza. Mislim da sam tek tada zaista razumeo koliko su ljudi, bez obzira na društveni status i to koliko često lete, i dalje fascinirani avijacijom.

Posao komunikatora u avijaciji istovremeno je veoma zahvalan i veoma složen. Dok sam kao izvršni direktor PR agencije, tokom sedam godina tog iskustva, morao da rudarski radim da bih obezbedio objavu za klijente iz IT sfere, farmacije, FMCG ili logistike, u avijaciji to nije slučaj. Vesti u vezi sa pokretanjem novih destinacija, promenama u floti, poslovni rezultati, imaju servisnu komponentu i mediji ih prenose. Ako se pitate zbog čega, odgovor je da je reč o trenutno najatraktivnijem mogućem vidu prevoza (ovo trenutno je tu samo zbog nedavnih pokušaja uvođenja komercijalnih svemirskih letova, i ni zbog čega drugog.)

U avijaciji je sve VELIKO. Prelaze se velika rastojanja, prevozi veliki broj putnika, svako poletanje aviona košta veliku količinu novca. Ne kaže se bez razloga „kamioni, avioni“. Zbog svega pomenutog, i pažnja koja se pridaje avijaciji u medijima je velika. Greške se ne praštaju, uočavaju se i naizgled najsitniji detalji, negativno intonirane vesti nastaju i šire se ogromnom brzinom, a postoji nedovoljno znanje o nekim od osnovnih principa na kojima se avijacija zasniva. Dobro argumentovani demanti gotovo nikada ne može da popravi štetu koju je reputaciji nanela neodgovorna, neproverena vest. Nepravedno, ali tako stoje stvari.

Dobar primer može da bude i komunikacioni aspekt putničkog avio-saobraćaja tokom vršnog perioda aktuelne letnje sezone. Posle dve godine „nove normalnosti“, nepostojećeg ili izuzetno smanjenog odvijanja avio-saobraćaja usled pandemije korona virusa i posledičnih ograničenja u putovanjima koja su nametnule mnoge zemlje, ovog proleća mere su ublažene. Očekivano, ljudi su ponovo poželeli da putuju, a avio-kompanije su tu bile da im to omoguće. Međutim, mnogi manje vidljivi činioci u industriji putničkog avio-saobraćaja nisu bili dovoljno spremni za taj rast tražnje i došlo je do brojnih izazova, u široj javnosti, takođe, poznatih i kao problema. Na primer, neki od najčuvenijih evropskih aerodroma, zbog smanjenog kapaciteta službi obezbeđenja i službi za manipulaciju prtljagom, nisu poslovali u skladu sa svojim ranijim renomeom. Putnici su čekali satima da bi se čekirali ili prošli bezbednosnu kontrolu, kasnili su letovi, propuštale su se konekcije, avio-kompanije su gubile slotove, odnosno intervale u okviru kojih mogu da sleću ili poleću, kasnio je prtljag. Jedna odstupanja od rasporeda uzrokovala su druga. U svemu tome avio-kompanije, jedine u neposrednom svakodnevnom kontaktu sa milionima putnika, čak i kada su bile najbolje moguće pripremljene za sezonu, bile su izložene kritikama i negativnom izveštavanju.

Zadatak komunikatora u takvoj situaciji izuzetno je složen. Čak i najbolji komunikatori suočavaju se sa ozbiljnim izazovom – kako objasniti povezanost i međuzavisnost različitih činilaca putničkog avio-saobraćaja, preneti brigu o putnicima, objasniti šta konkretno preduzimaju avio-kompanije. Zbog toga je naš prvi zadatak da javnost edukujemo u vezi sa načinom funkcionisanja kompletnog avio-sistema.

Šta nas čeka u budućnosti? Dalje ubrzanje toka informacija, borba protiv lažnih vesti, još veća uloga društvenih mreža, zaštita životne sredine i održivost, intenzivnije planiranje. Avijacija je tako senzitivna oblast da se sve planira i nema prostora za bilo kakvu improvizaciju. Ukratko – mnogo posla čeka komunikatore i PR stručnjake u oblasti avijacije.

Za Mark Club tekst napisao:
Arsen Rudan, Head of Corporate Affairs, Air Serbia

Ljudskost kao preduslov svake dobre komunikacije

Urednik
-
0
Ljudskost kao preduslov svake dobre komunikacije

Svi mi koji radimo duže od 15 godina u komunikacijama, isto toliko slušamo frazu „PR je mrtav“ ili samo što nije umro. Ne samo što smo svi svesni da nove tehnologije zaista menjaju svet komunikacija, već vidimo i da mlađe generacije donose novi način obraćanja, menjaju ton, sve procese skraćuju… To zasigurno, ako ne sve nas, onda barem mene, često navodi da se zapitam – da li stvarno PR umire, barem onaj koji sam ja učila, pa i radila više od decenije?

I kad pokušam da sagledam svet komunikacija danas, u odnosu na onaj u koji sam ušla davno, kao novinar u redakciji dnevnog lista, činjenica je da se taj svet prilično promenio. Gotovo svi procesi sada idu na raketni pogon. Manje je vremena za analize, razrade scenarija, pa i pisanje “čaršava” od planova i poruka. Upravo poruka, “njeno veličanstvo”, postala je kraća, jasnija i konkretnija. A to je za svakoga ko je u svojoj biti pre svega novinar, možda i najplodonosnija promena. Informacija se sada prenosi brže, ona je jasna i koncizna (ako je to ideja pisca). Istovremeno, više nemamo mogućnost “skrivanja” iza saopštenja za javnost, već smo sada u prilici da komuniciramo istovremeno, gotovo lično, sa velikim brojem ljudi. Ipak, verujem da se neki elementi našeg posla nikada neće promeniti. Upravo oni su ključni za komunikaciju u trgovini, odnosno veletrgovini, kao što je Metro Cash&Carry.

Sigurna sam da dobri komunikatori moraju da imaju puno znanja o tržištu, industriji i ekonomiji uopšte i ovo pravilo “prepisujem” iz novinarstva. Uz to, podrazumeva se duboko razumevanje demografskih karakteristika stanovništva, životnih navika i trendova.

Ruku pod ruku ide i potreba da se komunicira sa što većim auditorijumom. A to ne znači upotrebu mas medija, već potrebu da se sa kupcima i potrošačima razgovara non-stop, bilo uživo ili putem društvenih mreža, call centra ili kod naših kupaca u njihovim restoranima ili malim trgovinskim objektima. Upravo je ovo specifičnost korporativnih komunikacija veletrgovine, kao što je METRO – potreba da se sa kupcima ostvari što ličniji odnos, na dnevnom nivou, kao i da se razumeju njihove potrebe, ali i da im se daju informacije koje su njima razumljive, ali pre svega potrebne. I u tom kontekstu, PR trpi tu najveću promenu – “korporative i PR floskule” nemaju nikakvu vrednost, ako nakon razgovora sa kupcem on nije zadovoljan ostvarenim odnosom i dobijenim odgovorima.

Kada govorimo o odnosu koji imamo sa svojom publikom (koja ima potrebu i kanale da stvara poruke), smatram da je ljudskost u odnosu presudna. U ličnim kontaktima, ali ona se mora osetiti i šire. Ključno je da onaj kome se obraćamo prepozna da iza METRO-a zaista stoje ljudi, celokupan tim, koji razume poslovanje svojih profesionalnih kupaca i razume šta mu je potrebno, da znamo njihove “pains & gains“. U tome zapravo leži empatija. Možda je danas aktuelnija, ali ona je, po mom mišljenju, preduslov za dobar odnos, a time i komunikaciju. Možda je ne prepoznajemo uvek kao takvu, ali svaki put kada se zapitamo šta bi kupac voleo da zna, šta bi pitao i šta bi pohvalio ili zamerio, mi smo već u sferi empatije. Čak i kada radimo 360 kampanje, sve što uradimo merimo istim parametrom – da li je ovo kupcu važno, razumljivo i da li može da ima koristi od ovoga? Kupac u ovom slučaju može biti i potencijalni kandidat za posao, jer sve češće korporativne komunikacije obuhvataju i employer branding (iako sve što radimo utiče na to).

Isto pitanje postavljamo sebi i kada komuniciramo sa kolegama, jer sam sigurna da je za uspeh eksternih komunikacija važna komunikacija „u kući“, posebno u METRO-u. Zašto? Kupci su sa našim kolegama u dnevnom kontaktu, dolaze u radnje, poručuju robu, provode vreme na našem sajtu i prate ponude na mrežama. Vrlo često nas pitaju o svemu što radimo i prilično je važno da svako od nas bude informisan, na svakoj poziciji. To zapravo nije nikakva novina, ali je značaj toga danas još veći – da korporative komunikacije osnaže zaposlene da budu komunkatori svega što radimo.

I hajde da se vratim na dilemu sa početka teksta – da li PR umire? Odgovor je NE. Transformiše se, pojedine forme odbacuje, ubrzava se nesagledivom brzinom, prodire dublje u svaki aspekt poslovanja, ali slavi ljudskost, empatiju i potrebu da sve veći broj ljudi ovlada veštinama dobre komunikacije. To samo govori o značaju komunikacija i još značajnijoj ulozi na svim nivoima poslovanja – od ulaska u naše radnje, usluživanja na odeljenjima, isporuke robe, posete kupcima, pregovorima sa proizvođačima, pa do obraćanja opštoj javnosti. I zato ću hrabro reći – PR i korporativne komunikacije imaju svetlu budućnost, jer će se njima baviti lideri budućnosti!

Za Mark Club tekst napisala:
Jovana Antović, Public Policy and Corporate Communications Manager, Metro Cash & Carry

UM imenovao Sašu Savića za globalnog izvršnog direktora

Urednik
-
0
UM imenovao Sašu Savića za globalnog izvršnog direktora

SVET – UM, globalna mreža medijskih agencija IPG Mediabrands, imenovala je Sašu Savića za globalnog CEO. Savić će postaviti viziju globalnog rasta agencije nadgledajući strategiju, usluge, poslovanje i upravljanje klijentima.

„Uporan i dinamičan lider koji brine o ljudima, klijentima i zajednici, Saša je savršen graditelj odnosa, sa brojnim rezultatima postignutim za neke od najpoznatijih svetskih brendova“, istakla je Eileen Kiernan, globalni CEO Mediabrands, dodajući „njegova ljubav prema poslu dopunjuje našu snažnu globalnu kulturu zasnovanu na vrednostima, a njegova posvećenost izvrsnosti dodatno će ojačati utisak koji ostavljamo na tržištu i u odnosima sa klijentima. Oduševljeni smo što mu možemo poželeti dobrodošlicu u IPG porodicu”.

Kao globalni izvršni direktor, Savić će podstaći UM zajednicu na razmišljanje o rastu, koristeći vodeće kapacitete podataka koji su im na raspolaganju kako bi optimizovali i podstakli svoju lokalnu strategiju na tržištu. Poznat po svojoj efikasnosti u izgradnji inkluzivnih i povezanih kultura koje oslikavaju lokalna radna mesta, Savić će biti sastavni deo unapređenja posvećenosti UM-a raznolikosti, tržišnoj jednakosti, odgovornosti medija i održivosti.

„Uloga medija je vanvremenska i uzbuđen sam što ću se pridružiti globalnom UM liderskom timu, neprikosnovenom lideru u otključavanju moći podataka u cilju poboljšanja svrhe i dugovečnosti brendova“, rekao je Savić i dodao „izgradnja veza je ono što me pokreće – od jačanja zajednice do partnerstva sa klijentima do povezivanja potreba potrošača sa svrhom i vrednošću brenda. Radujem se spajanju sadržaja, podataka i značenja brenda kako bih stvorio održiv, dugoročan rast UM mreže, u kojoj sam sticao svoje prvo medijsko iskustvo i zaljubio se u ovu industriju.”

Donedavno Savić je radio kao globalni direktor za inovacije u kompaniji EssenceMediacom. Njegovo rukovođenje rezultiralo je devetogodišnjim kontinuiranim rastom, a proglašen je za Najboljeg izvršnog direktora od strane magazaina Adweek. Radio je i kao glavni operativni direktor u Havas Media Group N.A., upravljajući strategijom i poslovnim učinkom. Sa tri decenije iskustva u medijima, bio je na višim rukovodećim pozicijama u MediaCom, McCann New York i UM, sarađujući sa brendovima kao što su Procter & Gamble, Microsoft, Intel i Mastercard.

Savić je bio član žirija Međunarodnog festivala kreativnosti Cannes Lions, Effie Avards i Brand Film Festivala. Godine 2019. predvodio je pokretanje Koalicije za novu većinu (NMR), pokreta koji pomaže brendovima da ostvare kontakt sa multikulturalnom publikom, a različitosti stave na čelo svojih strategija. Takođe je član 4As Media Leadership Council-a.

Što je Mitrović u Fulamu, to je kultura u svakoj kompaniji

Urednik
-
0
Što je Mitrović u Fulamu, to je kultura u svakoj kompaniji

Čuveni citat Pitera Drakera (Peter F. Drucker), austrijsko-američkog konsultanta, profesora i autora, da “kultura jede strategiju za doručak“, koji podrazumeva da kultura bilo koje kompanije odlučuje uspeh kompanije, bez obzira koliko je njena strategija efikasna, svakodnevno se potvrđuje u praksi, posebno u vremenima kada je borba za talente u punom jeku. Dok ispravna strategija definiše pravila igre, kultura definiše način na koji će se igra igrati. Što je Mitrović u Fulamu, to je kultura u svakoj kompaniji – odlučujući faktor.

U 2021 Universum Talent izveštaju koje nam otkriva šta je telentima današnjice prioritet kada biraju poslodavca, u vrhu se nalaze odgovori na sledeća dva pitanja – “šta tu ima za mene?“ i „kakva je kultura kompanije?“. Kao neko ko je započeo karijeru pre 15 godina mogu da kažem da to nisu bila pitanja sa početka moje karijere, iako bi bilo dobro da jesu. Među deset najbitnijih stavki se nalazi prijateljska radna atmosfera i međusobno poštovanje, kao i fleksibilnost i balans između privatnog i poslovnog.

Kriza zbog korona virusa pokrenula je i ubrzala brojne promene u načinu poslovanja, u načinu razmišljanja i u liderstvu. Od online sastanaka, koji su postali deo svakodnevne komunikacije, do modela rada od kuće nekoliko dana nedeljno, kao trajni model poslovanja brojnih kompanija širom sveta. To su samo neke od promena, koje su uticale na dalji razvoj korporativne kulture kompanija. Ove promene su, takođe, povezane sa drugačijim stilom rukovođenja, onim koji je fokusiran na ljude i njihove potrebe. Poverenje u zaposlene i osnaživanje da sami oblikuju svoj posao i vreme, tako da mogu postići najbolje moguće rezultate. Usklađivanje privatnih i poslovnih obaveza jeste jedan od najtežih zadataka i upravo zato verujem da će, ovaj nov način rada i fleksibilnost, uticati da svi budemo bolji u pronalaženju tog balansa.

Lično sam tokom pandemije dobila mogućnost da postanem deo globalnog tima koji se bavi promenom kulture i change menadžmentom na nivou grupacije. Njega čini tridesetak kolega iz različitih zemalja sveta koji aktivno menjaju kuturu firme, radeći na inicijativama koje podstiču razvoj zaposlenih i ohrabruju promene. Cilj nam je da učinimo kompaniju mestom u kojom se svi zaposleni najpre osećaju dobro, mogu da izraze svoju različitost, imaju najbolje uslove za rad, kao i prostora da neprestano uče i rade na sebi.

Svet se menja brže nego ikada pre, ne ostavljajući nam luksuz da ga ne pratimo. Istraživanja predviđaju da će usled digitalizacije, 85 miliona radnih mesta biće ugašeno, dok će 97 miliona novih pozicija biti otvoreno do 2025. Značaj razvijanja naših veština i biti u korak sa svim promenama nikada nije bio važnije. Poslodavac koji motiviše svoje zaposlene da uče i daje im vremena da rade na usavršavanju znanja već je na pola puta da dobije utakmicu u vremenu brzih promena. Teorija “A Growth Mindset” koju je razvila Karol Suzan Dvek, američki psiholog sa prestižnog Univerziteta Stenford, govori o razvijanju mentalnog skopa kod ljudi koji veruje da se sve veštine mogu naučiti i otvoreni su za učenje i napredovanje celog života. Kompanije na različite načine motivišu učenje, a jedan od primera iz ličnog iskustva su jasno definisani ciljevi za digitalno učenje, koje se vrlo često pretvara u takmičenje znanja u našoj kompaniji. Sa takvim mentalnim sklopom, omiljena fraza je da nešto nisam JOŠ naučio/la i kad god se član tima bori sa zadatkom svestan je da je u fazi učenja i da treba da radi na tome i nastavi da pokušava.

I dolazimo do tih pokušaja koji mogu biti uspešni i neuspešni. Dok je ranije bila praksa da se oni neuspešni guraju ispod tepiha, sada se stavljaju u centar pažnje. Kao neko ko radi preko deceniju, mogu da kažem da učenje iz grešaka i otvoren razgovor o tome ključan je za buduće uspehe i razvoj celog tima. Iako se najbolje uči na svojim greškama, verujem da upravo deljenje informacija sa celim timom šta smo naučili iz nekog projekta nas brže vodi do sledećeg uspešnijeg pokušaja. Iako zvuči jednostavno, ovakvo deljenje naučenih lekcija podrazumeva da se članovi tima osećaju sigurni u svoje okruženje. I dok je fizička bezbednost (zaštita na radu) definisana zakonom, na psihološkoj moramo raditi svi zajedno, a posebno lideri koji vode timove. Ona donosi doživljaj međusobnog poverenja i poštovanja i omogućava da na poslu možete biti svoji, živeti i raditi autentično. Psihološka bezbednost zasniva se na empatiji, komunikaciji i pripadnosti. Budite iskreni i otvoreni, omogućite ljudima da rade stvari koje im pomažu da rastu, prihvatite stative, učite iz promašaja i slavite golove.

Za Mark Club tekst napisala:
Jovana Vukotić, direktor odeljenja komunikacija za Adriatik region u kompaniji Siemens i član globalnog tima za Culture & Change Managemement

Dentsu Creative trendovi za 2023.

Urednik
-
0
Dentsu Creative trendovi za 2023.

SVET – Kreativna agencija Dentsu Creative objavila je izveštaj o trendovima za 2023. godinu. Izveštaj pod nazivom „A Tale of New Cities“ istražuje moderne dualnosti, promenjivu ravnotežu između starog i novog, tehnologije i humanosti, te inovacije i tradicije.

Dentsu Creative identifikuje 12 trendova koji će pokrenuti i uticati na industriju 2023. godine.

Sve veća promena cena, sukobi, recesija, klimatske promene i inflacija postali su naša globalna stvarnost, a to utiče na način na koji brendovi komuniciraju, zaključak je istraživanja.

Rezultate istraživanja pogledajte OVDE.

Mediatoolkit postaje Determ

Urednik
-
0
Mediatoolkit postaje Determ

REGION – Mediatoolkit je etablirani hrvatski scale-up za praćenje medija sa više od 600 klijenata uključujući velika imena kao što su L’Oreal, Samsung, DPD, Beiersdorf i mnogi drugi. Kompanija je prisutna u više od 100 zemalja sveta, a njen proizvod koristi više od 4000 plaćenih korisnika.

Sa rastućom količinom sadržaja na online kanalima i sve većim korišćenjem društvenih mreža, potreba poslovnih subjekata za praćenjem njihove prisutnosti online je sve veća. Zato od danas preduzimaju veliki novi korak u svom poslovnom razvoju – Mediatoolkit menja ime i vizuelni identitet i službeno postaje Determ.

Determ simbolizira novo poglavlje u razvoju kompanije, jači i koherentniji brend, u potpunosti prilagođen kompanijskoj svrsi – pomoći kompanijama da razumeju svet oko sebe.

Determ je jasan i raznolik brend, osvežen novim bojama i logom koji predstavljaju predanost kompanije pomaganju ljudima u pronalaženju i razumevanju relevantnih informacija kako bi bili u mogućnosti donositi bolje poslovne odluke.

Novi moto Determa, “Make sense”, rezimira fokus kompanije na pružanje pouzdanih i važnih podataka za donošenje odluka.

 

Jeste li čuli za nestalo zlato?

Urednik
-
0
Jeste li čuli za nestalo zlato?

Tokom prethodnih nekoliko dana, građani Srbije mogli su da primete informaciju da je nestalo zlato u vrednosti od nekoliko miliona dinara, kako na portalima, tako i u vestima na televiziji. Osim količine zlata, u medijima se spekulisalo o osobama koje su snimljene sigurnosnim kamerama. Govorilo se o dvojici muškaraca, starosti oko 30 godina, koji su se nakon obavljene akcije uputili u nepoznatom pravcu.

Naša redakcija saznala je da je na pomolu najveća Zlatna groznica.

Marketing tim kompanije PepsiCo je, u kooperaciji sa svojim dugogodišnjim saradnicima agencijama Ovation BBDO i OMD, kreirao lokalnu kampanju pod imenom „Zlatna groznica“ za omiljeni brend grickalica – Chipsy. Od danas će javnost moći da vidi i spot za nagradnu igru „Otvori Chipsy, pronađi zlato“ u kojoj će potrošači imati priliku da osvoje ono što definitivno ima vanvremensku vrednost. Glavni akteri u reklami su Maraš i Baća, heroji poznatog serijala „Južni vetar“ sa kojima Chipsy sarađuje nekoliko godina unazad.

Marko Margan, Senior Brand Manager za Chipsy portfolio, rekao je za naš portal: „Radeći na brendu kakav je Chipsy, koji je lider u svojoj kategorji, naš zadatak je da donesemo nešto drugačije na tržište, da razmrdamo javnost i pokrenemo nove trendove. Upravo zato smo u saradnji sa Južnim vetrom, u dobro poznatom periodu kada se najviše gledaju filmovi, pokrenuli kampanju „Zlatna groznica“ čiji je glavni pokretač nagradna igra „Otvori Chipsy – pronađi zlato“. Zašto zlato? Zato što je zlato najbolji čuvar vrednosti novca i imajući u vidu globalna dešavanja, bilo nam je logično da ponudimo potrošačima relevantnu nagradu i ostanemo dosledni našem zlatnom brendu.“

eBook: Uslovi rada u agencijama u Srbiji

Urednik
-
2
eBook: Uslovi rada u agencijama u Srbiji

Marketing mreža pokreće platformu za razmenu znanja i iskustva pod nazivom ADukacija. Ova platforma objediniće sve edukativne sadržaje koje će Marketing mreža realizovati u narednom periodu – biznis hubovi, eBookovi i video sadržaji. ADukacija ima regionalni karakter, a glavni cilj je doprinos razvoju i unapređenju svih učesnika na tržištu marketinških komunikacija u Adriatic regionu.

U okviru ADukacija platforme, objavili smo i prvi eBook pod nazivom „Uslovi rada u agencijama u Srbiji“. U pitanju je dubinsko istraživanje, koje Marketing mreža sprovodi u poslednji pet godina, a koje nam, između ostalog, daje odgovore na pitanja kolike su zarade u agencijama u Srbiji, koje dodatne benefite agencije nude svojim zaposlenima i koliko često se u agencijama radi prekovremeno. Istraživanje je urađeno u oktobru i novembru 2022. godine na uzorku od 375 ispitanika iz 73 agencije u Srbiji.

Skenirajte QR kod i pogledajte ključne zaključke istraživanja ili izveštaj pogledajte ovde.

Detaljan izveštaj možete naručiti putem mejla hello@marketingmreza.rs

1...666768...1.061Stranica 67 od ukupno 1.061

Kontakt

    Delete My Data

    Šta je Marketing mreža?

    Dug je put Marketing mreže i traje već punih 10 godina.

    Svoju snagu utemeljili smo u portalu, od koga su dalje potekli svi drugi projekti koji danas čine mrežu za EDUKACIJU, UMREŽAVANJE, INFORMISANJE i UNAPREĐENJE TRŽIŠTA.

    Smatramo da samo zajedničkim snagama i umrežavanjem svih učesnika na tržištu možemo da pomerimo granice, pratimo trendove, odolimo izazovima, razvijemo zdravu konkurenciju, unapredimo poslovanje i položaj struke.

    Budite deo MREŽE koju zajedno gradimo već 10 godina!

    Čitaj dalje

    Copyright ©2012 - 2024 All Rights Reserved. Marketing mreža.