Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!
Marketing mreža i Xiaomi uradili su seriju intervjua sa predstavnicima kompanija i agencija u Srbiji na brojne teme iz struke. Između ostalo, sa našim sagovornicima pričali smo o tome kako nastaju remek-dela i ko ih stvara, šta je potrebno za više od remek-dela, ali smo pričali i o uspesima i trendovima na tržištu. Naš sagovornik ovoga puta bio je Stefan Dimitrijević, Brand Business Leader, L’Oréal Italy. Profesionalne fotografije urađene su sa Xiaomi 13 serijom telefona, koji su lansirani pod sloganom „Za više od remek-dela“.
Brendovi ponekada kreiraju remek-dela kroz svoju komunikaciju, ali šta je, po Vašem mišljenju, potrebno za više od remek-dela?
Za više od remek-dela potrebna je ta neka strast, nešto što ne može da se opipa. Nešto što ljudi samo osećaju. Mislim da je remek-delo nešto što može da se opipa. U smislu KPI-jeva, ali na kraju dana nešto posebno i čini više od remek-dela. Nešto što čini baš to što je više, beyond, što bi se reklo.
Kako nastaju remek-dela i ko ih stvara?
Najčešće ljudi stvaraju remek-dela. I to može da bude i Mikelanđelo, koji slika određeni Magnum opus. Ili takođe ljudi koji hodaju hodnikom i na kraju dana dobiju neku ideju u toku razgovora i kažu WOW ovo je genijalno!
Da li je brend “živo biće”?
Rekao bih da je brend živ entitet. Ne bih mogao da kažem da je živo biće kao čovek. Može da se personifikuje. Međutim, definitivno ima mnogo tu života, jer je brend priča, a priča, ona je živa!
Da li se uspešni brendovi rađaju slučajno? Zašto?
Moj moto za ovu godinu je definitivno – ništa nije slučajno. Ili što bi Italijani rekli „non è un caso“. Dakle, ne verujem da postoje slučajne stvari. Postoji minimum nekih slučajnosti. Međutim, kada se sklope i taj puzzles, što bi se reklo, mi razumemo da ništa nije slučajno.
Ko danas stvara brend – potrošači ili korporacije?
Praksa pokazuje da je najbolji ekvilibrijum, odnosno sinergije između korporacije i potrošača. Moraju korporacije da slušaju ljude, da bi došli do nekih dobrih rezultata. Takođe, praksa pokazuje ako se potrošači ne slušaju u jednom trenutku može da dođe do fijaska. Tako da bih rekao da je najbolja praksa ekvilibrijum, sinergija, balans.
Šta danas znači jak brend i kako ga izgraditi?
Jak brend je definitivno onaj koji je pomenut u prethodnom pitanju, a to je brend koji sluša potrošača. Dakle onaj koji ima naravno, određene korporativne ciljeve koje ispunjava. Međutim, u isto vreme onaj koji sluša potrošače što je consumer centric, što bi rekli na zapadu. Tako da definitivno jačina brenda mora da se opipa. Čak ne kroz finansije, nego kroz moć koja se oseti, a moći jeste remek-delo.
BRENDOVI BUDUĆNOSTI Da bismo pričali o budućnosti, moramo pre svega krenuti od centra usmerenosti svih naših aktivnosti – a to su, naravno, naši potrošači. Znamo da su oni danas veoma zahtevni, njihove potrebe se stalno menjaju i žele da imaju aktivnu ulogu u stvaranju vrednosti podrazumevajući da proizvodi koje kupuju oslikavaju ono što oni misle i osećaju. Suštinki su postali pravi istraživači, kritički razmišljaju i putem društvenih mreža tragaju za novim proizvodima i novim načinima zadovoljenja svojih potreba. Jedno od češćih pitanja koje mi u Štarku sebi postavljamo i u slanim i slatkim kategorijama je “Kako bi trebalo da se ponaša brend i šta da poruči generacijama budućih potrošača odraslih na pametnim telefonima i na internet platformama?” Odgovor je jasan. Evolucijom. Konstantnim razvojem. Koncept samog brenda i brendiranje se uvek oslanjalo na percepciju posmatrača, a budućnost je donela da je ta percepcija postala doživljaj. Zato svi Štark brendovi, teže ka tome da stalno prate ali, još važnije, da stvaraju trendove. Svesni smo da kao brendovi budućnosti moramo imati jaku i jasnu bazu koju verno čuvamo, ali i stalno raditi na pomeranju svojih granica kroz razigravanje ponude. Više nije dovoljno pružiti samo kvalitetan proizvod već moramo uvek težiti ka tome da ponudimo više, da inventivnim, kreativnim i vizionarskim razmišljanjem pružamo dodatnu vrednost koja će potrošače budućnosti navesti da ostanu verni našim brendovima.
BUDUĆNOST KOLABORACIJA U MARKETINGU U današnje vreme kada se na svakodnevnom nivou „rađaju“ novi brendovi i tržište se kontinuirano menja i razvija jasno je da nijedan put više nije utaban i siguran. Za brendove je postao pravi izazov kako se istaći u masi i ponuditi potrošačima nešto što će vaša konkurencija teško moći da isprati. Ako tome dodamo da stalno tražimo način da povećamo prodaju proizvoda i da dodjemo do novih potrošača, nameće se logična ideja da se brendovi udružuju, da sarađuju i zajedno stvaraju atraktivne ponude. U Štarku se možemo pohvaliti jakim i prepoznatljivim brendovima, i da smo se više puta igrali i „spajali“ brendove praveći zanimljive i zapažene kombinacije. Kao sjajan primer navela bih Napolitanku sa Bananica ukusom, koji je najprodavaniji SKU u segmentu ukusa i već duže vreme ima svoju verne obožavatelje. Svesni smo da tržište postavlja sve teže uslove poslovanja i već danas se podrazumeva da brendovi i kompanije smislenije i efikasnije koriste svoje resurse i tehnologije, unapređuju svoje procese pa je kolaboracija jasan pravac nadogradnje brendova u cillju odgovora na sve zahtevnije potrebe kupaca. Ne postoje pravila sa kim i kako sklopiti partnerstvo, ali se mora postaviti cilj šta se tom saradnjom želi postići. Štark brendovi imaju jasno definisane ciljeve, dugoročnu strategiju i ambiciju pa ideju kolaboracije ne usvajamo po svaku cenu da bismo odgovorili na trenutne izazove, već kao pronalaženje načina za kvalitetnu saradnju koja će doprineti izgradnji modernijeg brenda ili omogućiti brendu da proširi polje svog delovanja i osvoji nove potrošače.
BRENDOVI I BENEFITI KOLABORACIJA Kolaboracijom kompanije žele da kreiraju nove proizvode, da osveže svoju ponudu i time privuku pažnju i novu publiku. Dostupnost informacija putem digitanog sveta navikla je potrošače na brze promene. Oni su danas, više nego ikada veoma zainteresovani i otvoreni za nove ukuse, neobične teksture i zanimljive kombinacije brendova i proizvoda koji su primamljiv spoj. Kolaboracija brendovima pruža mogućnost da izlaze iz svojih kategorija, da budu prisutni i van svojih sezona, da proširuju tržista i opseg delovanja stvarajući put ka novim ciljnim grupama. Omogućeno im je da stvaraju proizvode koristeći tehnologije svojih partnera, da generišu novu tražnju nenarušavajući polja delovanja u svojim kategorijama i što je najvažnije da grade imidž svog brenda u modernijem i inovativnijem pravcu. Ovakve saradnje obično uvek budu primećene, izazivaju snažne reakcije, donose moć i konkurentsku prednost. Da, osvojiti potrošača danas podrazumeva da izlazite iz okvira klasične originalnosti, ali brendovi moraju znati da ovakvi inovativni poduhvati mogu doneti veliku slavu, ali moraju biti pažljivi i svesni svih potencijalnih rizika, ukoliko izazovu negativne reakcije i gubitak poverenja.
ŠTARK I FRIKOM SARADNJA U Štarku stalno težimo ka usavršavanju proizvoda i ulažemo u novu tehnologiju u cilju pružanja najkvalitetnije ponude našim potrošačima. Želimo da budemo najbolji u svim kategorijama u kojima smo prisutni i iz tog usmerenja proizilaze inovacije ali i unapređenja osnovnog asortimana. Međutim, već duže vreme smo svesni da su ukusi naših brendova oni koje bi potrošači rado probali u drugačijim formama i kategorijama što smo u prethodnoj godini i ostvarili. Saradnjom sa kompanijom Frikom, napravili smo hrabar iskorak u kategoriji sladoleda sa brendom Najlepše želje kao logičnim pravcem za čokolade, a zatim smo legendarni sladoled preoblikovali i u našim pogonima napravili Kapri čokoladu i dezerte uz koje letnji osećaj traje cele godine. Inovacije su u obe kategorije postigle izvanredne rezultate i izazvale sjajne reakcije potrošača. Rezultati su premašili sva naša očekivanja, oba brenda su ostvarila prisutnost na tržištima van svojih sezona i na insistiranje potrošača obe inovacije su zadržane u asortimanima. Naš uspeh se krije u tome što smo našli nove načine da zadovoljimo potrebe potrošača – da kada je toplo imaju priliku da se rashlade uz omiljeni ukus čokolade, a sa druge strane da kada je hladno, u zimskom periodu, umesto sladoleda gickaju čokoladu sa prepoznatljivim ukusom Kaprija. I naravno ključno je da su to zaista preukusni proizvodi koji bude sva čula. Za kraj mogu reći da smo postigli sve naše ciljeve, privukli veliku pažnju, osvojili nove potrošače i doprineli izgradnji brenda prevashodno u domenu modernosti i inovativnosti. Jer za brendove uvek važe ista pravila – konstantna fleksibilnost, prilagodjavanje, osvajanje novih ciljnih grupa i pronalaženje načina da odgovorite na nove potrebe potrošača, čak i kada za to nemate sopstvene kapacitete, a kolaboracija je upravo jedan od uspešnih načina koji vam to može omogućiti.
Za Marketing mrežu tekst napisala: Milica Gajić, Marketing manager for chocolate group of brands, SBU Snacks, Atlantic Grupa
Marketing mreža i Xiaomi uradili su seriju intervjua sa predstavnicima kompanija i agencija u Srbiji na brojne teme iz struke. Između ostalo, sa našim sagovornicima pričali smo o tome kako nastaju remek-dela i ko ih stvara, šta je potrebno za više od remek-dela, ali smo pričali i o uspesima i trendovima na tržištu. Naš sagovornik ovoga puta bio je Ivan Westerveen, Co-Founder & Creative Director, Creative Disorder. Profesionalne fotografije urađene su sa Xiaomi 13 serijom telefona, koji su lansirani pod sloganom „Za više od remek-dela“.
Šta je, po Vašem mišljenju, potrebno za više od remek-dela?
Suštinski je pitanje svrhe. Advertajzing nije umetnost. To je nešto što svaki kreativac u svakoj agenciji treba da shvati. Advertajzing je neka vrsta primenjene umetnosti. On se dotiče zapravo sa svim vrstama umetnosti i može da se izrazi kroz svaku vrstu kreativnosti ili umetnosti. Ono što čini fenomenalnu kampanju, vanserijskom da kažemo, savršeno izvedenu kampanju ili remek-delo, jeste šta ona radi u životu ljudi, ne potrošača. Volimo da pričamo o potrošačima, ali nijedna osoba nikada nije razmišljala o sebi kao potrošaču. Ja ne razmišljam o sebi kao potrošaču. A šta radimo za ljude? Šta brend radi za ljude? Kako ih tera da menjaju svoje ponašanje ili da menjaju percepciju sveta? To jeste suština kampanje koje su mnogo više od remek-dela. I sebi ne smemo da dozvolimo da izgledamo samo lepo ili čak savršeno. Moramo konstantno da razmišljamo o tome. Zašto radimo? Šta radimo? Za koga radimo? I kako u krajnjem slučaju naš brend utiče i menja život ljudi i svet?
Kako nastaju remek-dela i ko ih stvara?
Remek-dela uveliko nastaju (i sad kao nemojmo nikome reći) na strani klijenta. To je nešto što agencije sebi često ne žele da dopuste, da priznaju. Ali suštinski brief koji dođe od klijenta je prva odrednica koja određuje kampanju, koja će možda poslati remek-delo. Druga stvar, jeste pitanje da li će taj klijent prihvatiti, prepoznati kampanju koja može da postane remek-delo. Da li će shvatiti kao svoju? Da li će učestvovati u njoj? To je deo koji se jako retko pominje, a ja imam puno fioku kampanja koje bi mogle da postanu super, a koje jednostavno nikada nisu prepoznate kao takve, a i ta vrsta saradnje je užasno važna. Tu je i deo koji svi znamo – da fenomenalna ideja, koja nikada nije viđena ranije, može da nastane od bilo koga u kreativnom timu, bilo kad, u bilo kom trenutku. Bilo u zajedničkom radu, bila samostalno. I onda dolazimo suštinski do dela koji je možda za remek-dela od presudne važnosti, a to su ljudi koji ta dela kasnije izvode. Znači zapravo, svaki deo procesa je beskrajno važan. Fenomenalne kampanje na kraju izgledaju jako glupo kada se izvedu i onda pričamo o ljudima i onome imao sam super ideju i to je trebalo da izgleda ovako. I mi smo ga zamislili ovako, a neko pogleda tu kampanju na bilo kom kanalu i kaže – kakva je ovo glupost. Treba vreme, treba rad ljudi, koji su vrhunski u svom poslu. Ne pričam samo o dizajnu, kopirajtingu i agencijskim stvarima. Zavisi od produkcije, od reditelja, od fotografa, remek-dela nastaju zapravo kada svi ljudi u lancu rade vrhunski svoj posao.
Jedna domaća kampanja koja je obeležila prethodnu deceniju po Vašem mišljenju… Zašto?
Za mene je ta kampanja VIP mame agencije Leo Burnett. I zašto? Upravo ono o čemu smo pričali. To je pitanje svrhe, a meni je fantastično da jedna kompanija napravi proizvod koji odgovara na potrebu ljudi. Ne potrošača. Napravi proizvod za mame i na taj način izmeni svoj biznis. To je fenomenalna stvar, jer onda biznis kompanije postaje, takođe, stvar brenda. Kada su biznis i brend u korelaciji zapravo onda nastaju i kampanje koje menjaju stvari. Da ne pričam o tome da mi je brilijantna teza „da svaki put kada se rodi beba rodi se jedna mama“. Taj insajt je meni apsolutno brilijantan. Tako da sa te strane ta kampanja je pravac u kome tržište treba da se kreće. Ne samo sa strane kreative. Zato što možda to nije najkreativnija kampanja koja je izašla u poslednjih 10 godina, ali na nivou saradnje klijenta, agencije, biznisa, kreative, po meni čini veliku razliku.
Šta klijenti više cene – ideju ili strategiju?
Ne postoji dobra ideja, bez strategije. Nema veze to što nema možda 150 slajdova nekog objašnjenja pre toga. Svaka dobra ideja ima strategiju iza sebe. Kreativac je razmišljao strateški. On je razmišljao o brendu, razmišljao o ljudima, o insajtu i napravio ideju koja proizilazi iz toga. Znači to su povezane stvari, a s druge strane mislim da klijenti često ne koriste potencijal kreativne agencije strateški na pravi način. Proces po meni treba da počne mnogo ranije, a ne samo – evo ga zadatak, brief, pa vi odgovorite na brief. Pa onda kreativni tim ode negde u rudnik da kopa, kopa, pa dođi sa zlatom. Onda klijent kaže to nije zlato, to je blato. Pa onda agencija kaže ti si glup i onda ode ponovo da kopa. Ne radi to tako. U trenutku kada klijent uključi agenciju u svoj biznis i formiranje briefa, partnerski odnos prema strategiji, kada počne da priča sa agencijom na nivou apsolutno partnera i uvede je u sve aspekte poslovanja, u tom trenutku se otvori prostor za fenomenalne kampanje. Na taj način klijentima jeste strategija užasno bitna. Na taj način suštinski klijent koristi potencijal kreativnosti u biznisu, ne samo u komunikaciji. I onda je to pun krug.
Da li kreativna reč danas ima veću težinu offline ili online?
Koja je reč? To je pitanje. Kakva je? Kad je izgovorena? Gde je izgovorena? Ko je izgovorio? To je pitanje. Mislim mnogo se zapravo bavimo kanalima, a suštinski moć toga što govorimo je najvažnija. I ta moć će se amplificirati na ovaj ili onaj, na online ili offline. Online zapravo jeste ogromni megafon i to je činjenica. Sve što kažemo online postaje vlasništvo ljudi. Ljudi ga onda adaptiraju, odgovaraju, pokreću konverzaciju. Sa druge strane, toliko je sadržaja online da je isto toliko ograničavajuće koliko je i potencijal za širenje poruke. Na primer, smislena reč izgovorena offline će se svakako naći online i svakako će ljudi deliti, svakako će pričati o njoj. Znači nije poenta da stavimo online ili da ga stavimo offline. Pitanje je šta ćemo da kažemo i ono će naći svoj prostor svuda i ljudi će ga širiti dalje.
Ako biste klijentu morali da predložite samo jedan kanal komunikacije, koji bi to bio?
Osoba. Na kraju krajeva ono što čovek kaže čoveku o brendu, o proizvodu, o kampanji, jeste smisao našeg postojanja. To može da dođe do osobe kojim god kanalom, svejedno je. Ali jednom kada počnu da pričaju o nama mi smo ispunili zadatak. Jer mi možemo da vičemo sa svih kanala veoma glasno, što se u etru dešava jako često, a da niko to ne vidi. Nikog nije briga. Meni je često poražavajuće koliko ljudi kaže: „E jesi video ovu kampanju?“. Jako retko. Ljudi ne pričaju o advertajzingu. Mi pričamo advertajzingu non-stop. Ja pričam sada puno ovde o advertajzingu. Ali da pitate bilo koga na ulici: „Jesi video ovu reklamu?“ „Kakvu reklamu?“ Tako da negde jeste suština svega, manje o kanalima više o suštini. Kanali imaju svoje jako važno mesto u celom procesu. Ljudi se jako ozbiljno bave tim, ali ono što hoćemo da kažemo mora da dođe prvo. I onda se kanali prema tome adaptiraju. Nema nijedna kampanja svoju matricu. Ne postoji. Taj koji kaže da ima, taj ne radi svoj posao kako treba. Kanali se optimizuju prema poruci i jedino tako nastaju remek-dela.
Marketing mreža i Xiaomi uradili su seriju intervjua sa predstavnicima kompanija i agencija u Srbiji na brojne teme iz struke. Između ostalo, sa našim sagovornicima pričali smo o tome kako nastaju remek-dela i ko ih stvara, šta je potrebno za više od remek-dela, ali smo pričali i o uspesima i trendovima na tržištu. Naša sagovornica ovoga puta bila je Una Ratković, šef Službe za digitalne marketing komunikacije u kompaniji Telekom Srbija. Profesionalne fotografije urađene su sa Xiaomi 13 serijom telefona, koji su lansirani pod sloganom „Za više od remek-dela“.
Šta je, po Vašem mišljenju, potrebno za više od remek-dela?
Za više od remek-dela potrebno je da samo remek-delo motiviše ciljnu grupu na kolektivnu akciju, a kolektivna akcija je najkompleksniji vid udruživanja ljudi na internetu. S toga, kada neko delo uspe da motiviše ljude da zajedničkim resursima i zajedničkim snagama, motivima, promene neku stvarnost, to znači da je remek-delo zapravo više od remek-dela.
Kako nastaju remek-dela i ko ih stvara?
Preduslov za stvaranje remek-dela je zapravo da poznajemo sopstveni brend. Dakle, potrebno je da zamislimo da je brend ljudsko biće i da zamislimo da je ono konzervativno, liberalno, da je čovek – kakvu bi muziku slušao. Recimo koja su mu interesovanja itd. Kada sve to znamo, onda znamo iz koje pozicije brend može zapravo da komunicira i stvori neko remek-delo.
Učestvuju u stvaranju remek-dela zapravo svi od internih resursa, od pisanja samog briefa, pa potom do eksternih partnera, koji na primer realizuju neku kampanju, a koja će na kraju biti proglašena za neko remek-delo.
Kako ispričati drugačiju priču, a ostati dosledan brendu?
Da bismo ispričali drugačiju priču, kao što smo rekli preduslov je da poznajemo brend, ali isto tako i da osluškujemo potrebe publike. Društvene mreže su nam omogućile danas da osluškujemo koje su njihove želje, potrebe, koje su teme koje ih okupiraju. Ukoliko mi znamo kontekst u kojem smo danas i ukoliko znamo kontekst u kojem nastaje neko delo i iskoristimo ga, to je upravo i način da stvorimo remek-delo i ispričamo drugačiju priču iz perspektive svog brenda. Dakle, potrebno je da brend koji ima svoju ličnost, svoj karakter, iskoristi neki kontekst i pokuša da bude originalan, a ne da kopira ono što se već dešava na tržištu.
Da li emocija u digitalnoj kampanji sigurno prodaje?
Uspešna kampanja je ona koja odgovara na potrebe korisnika. To je osnovni preduslov, a ukoliko ta kamanja poseduje i emociju to je dodatan bonus. Dakle sama emocija ne donosi nužno neki uspeh ukoliko kampanja, odnosno neka ponuda, ne odgovara na potrebu korisnika.
Kada govorimo o digitalnoj komunikaciji brenda sa potrošačima – da li biste se pre opredelili za “nikad viđenu” inovativnu kampanju ili “siguricu” koja donosi dobar poslovni rezultat? Zašto?
Suština digitalnog marketinga je eksperimentisanje. To je njegova priroda. Dakle, svako ko se bavi digitalnim marketingom ima jednu neopisivu potrebu da stalno proba nešto novo. Drugo, ne postoji više sigurica, zato što sigurica brzo dosadi. Brzo se čovek navikne na neku određenu komunikaciju. Stoga, uvek sam za to da se eksperimetiše, da se bude inovativan, ukoliko je to moguće.
Agencija McCann Beograd je na 8. mart, Međunarodni dan žena, svoj instagram profil iskoristila da na kreativan način pošalje važnu poruku i skrene pažnju na sve češće slučajeve femicida u Srbiji.
Igrajući se sa simbolom ovog praznika, crvenim ružama, simbolično su prikazali zabrinjavajuće podatke koji govore da je od početka ove godine, u Srbiji, ubijeno 8 žena i 1 devojčica. Agencija je ovu objavu i svoju osmomartovsku čestitku posvetila borbi protiv femicida, najtežeg oblika nasilja nad ženama kako bi one bile zadržane u podređenom položaju u odnosu na muškarce u patrijahalnim društvima.
Izraz „femicid“ prvi put je upotrebila Diana H. Russell, borac za ženska prava i feministkinja, koja definiše femicid kao „ubijanje žena od strane muškaraca zato što su žene.“ Ovim svojim gestom, agencija McCann Beograd aktivno se uključila u podršku svim ženama koje su žrtve nasilja ili zlostavljanja, a svest javnosti o težini problema i njegovim posledicama na celokupno društvo podigla na što viši nivo.
Bilo da se radi o poziciji višeg rukovodstva u velikoj kompaniji, konsultantskoj poziciji u maloj radnji ili u poljoprivredi, jedno je jasno – obezbeđivanje većeg učešća žena u poslovanju donosi merljive koristi preduzećima, celoj industriji i društvu. Kompanija Mars je prepoznatljiva po svom dugogodišnjem istrajnom zalaganju za stvaranje rodno ravnopravnog radnog okruženja, kroz pokretanje društveno odgovornih kampanja i inicijativa.
„Želimo da svet, koji je pred nama, bude inkluzivan i da se svi osećaju prihvaćeno. Zalažemo se za osnaživanje žena jer je neophodno da se uspostavi određeni vid podrške kako bi se postigao pun potencijal. U ovo nas je ubedila i naša #HereToBeHeard kampanja. Shvatili smo da je neophodno da, ukoliko želimo da poboljšamo svet za sve nas, zapravo oslušnemo ljude koji će deliti taj svet sa nama. Inkluzivan svet u kojem se svi osećaju kao da pripadaju, je nešto što svako od nas u kompaniji Mars želi da vidi. I to je tema kojom se jako aktivno i kontinuirano bavimo”, istakla je Vanja Vagić, menadžerka korporativnih poslova kompanije Mars.
Uoči proslave Međunarodnog dana žena, kompanija Mars najavila je svoju najnoviju globalnu M&M’s inicijativu, kroz koju nastoji da podrži preduzetnice i žene koje postavljaju nove standard i inovacije u svojim poljima – i na taj način menjaju status kvo. U okviru svoje #FlipTheStatusQuo inicijative, kompanija će dodeliti 20 grantova od po 10.000 dolara ženama koje prave promene na bolje i stvaraju pozitivan uticaj na svet. Pobednice će biti identifikovane u partnerstvu sa M&M’S FUNd Savetodavnim savetom i istaknute na M&M’S digitalnim i društvenim platformama danas, na Međunarodni dan žena.
Temeljitost i iskreno zalaganje kompanije Mars za rodnu ravnopravnost, moguće je uočiti u svim oblastima poslovanja kompanije. Uoči današnjeg dana, Mars nastoji da proslavi izuzetne žene i saradnice koje unutar same kompanije predvode promenu i menjaju status kvo. Inspirisan M&M’s #FlipTheStatusQuo projektom, Mars je želju za podsticanjem rodne ravnopravnosti u radnom okruženju proširio i implementirao u nameri da ohrabri i svoje zaposlene širom sveta, uključujući i Srbiju – kako bi doprineo izgradnji inkluzivnijeg sveta u kome žene mogu da ostvare svoj puni potencijal. Mars je izdvojio fond od 100.000 dolara koji će se uložiti u lični razvoj i napredak 10 saradnica unutar kompanije koje menjaju status kvo.
Istrajnost Mars kompanije u nameri da stvori društvo u kojem se svi osećaju prihvaćeno, ogleda se i u prethodnim projektima koje je kompanija sprovela u nameri da doprinese dijalogu o rodnoj ravnopravnosti. Među njima je i globalna kampanja #HereToBeHeard, koja je bila pokrenuta u okviru programa „Full Potential“ kako bi omogućila prevazilaženje različitosti i postizanje jednakosti na radnim mestima, tržištu, kao i u svim zajednicama širom sveta. Kompanija Mars ističe koliko je svaki glas u okviru ove studije bio značajan za oblikovanje budućnosti, a 10.000 žena iz preko 80 zemalja podelile su svoje mišljenje i rekle šta je potrebno uraditi za postizanje ravnopravnosti. Prikupljena mišljenja deo su globalne studije koja je podeljena sa čitavim svetom i poslužila je za razvoj aktivnosti i inicijativa usmerenih ka stvaranju jednakih mogućnosti za sve.
Kompanija Mars pruža jednake mogućnosti za karijeru svim svojim zaposlenima nastojeći da obezbedi 100% rodnu ravnotežu u raspodeli liderskih pozicija u globalnim timovima kompanije. Trenutno, 43% rukovodilaca Mars, Inc. čine žene, a u regiji Mars UBBAI, koja se sastoji od 15 tržišta uključujući Srbiju, odnos rodne ravnoteže je 43% ženskih naspram 57% muških zaposlenih.
Deveti po redu, regionalni forum komunikacionih lidera – IZAZOV 2023, koji se ove godine održava pod pokroviteljstvom kompanije Štark, biće održan 4. i 5. aprila na Beogradskom sajmu. Reč je o interaktivnom poslovnom događaju, prvom ovog tipa u regionu, namenjenom isključivo profesionalcima iz oblasti marketinga, odnosa s javnošću i digitalnih komunikacija iz kompanija i agencija, a ove godine održava se pod sloganom „It’s all about the CHANGEMAKERS“.
Ovogodišnji forum IZAZOV pomera granice organizacije događaja u Srbiji, a kao i svake godine, okupiće najvažnija imena iz domaćeg i regionalnog sveta marketinga, PR-a i digitalnih komunikacija. Na događaju se očekuje prisustvo preko 300 kompanija i agencija iz celog regiona.
Kao i svih prethodnih, i ove godine na IZAZOV 2023 biće organizovane radionice kompanija. Zadatke pred agencije ove godine postavljaju kompanije Štark (Smoki), Carlsberg Srbija, Telekom Srbija, Lidl Srbija, Zlatiborac, Infostud (HelloWorld), Banjalučka pivara.
„Radionice kompanija jedan su od najpopularnijih sadržaja svake godine na forumu IZAZOV, jer podstiču dijalog između agencija i kompanija, nude mogućnosti za networking, razmenu mišljenja, ali i mogućnost za uspostavljanje poslovne saradnje. Pozivamo agencije da iskoriste ove mogućnosti i prijave se na radionice kompanija“, rekla je Ivana Parčetić Mitić, Founder & CEO, Marketing mreža.
Prijave za radionice otvorene su do 24. marta, a broj mesta je ograničen. Učešće na radionicama moguće je isključivo za predstavnike agencija koji su se prijavili za učešće na forumu IZAZOV 2023.
Zlatni sponzor foruma IZAZOV 2023 je kompanija Štark, srebrni sponzor agencija SmartPoint Adria, dok su bronzani sponzori Lidl Srbija i Telekom Srbija. Forum IZAZOV 2023 podržale su i agencije Ovation BBDO, DPC Networks, AlmaQuattro, Info Media Group, McCann Beograd, Chapter 4 PR, Fusion Communications, Direct Media United Solutions i Novaston Marketing Consultancy. Sponzori ovogodišnjeg foruma su kompanije Forma Ideale, Carlsberg Srbija, Coca-Cola HBC, Mastercard, Ananas E-Commerce, Infostud, Xiaomi, Zlatiborac i brend Dolce Gusto.
Marketing mreža i Xiaomi uradili su seriju intervjua sa predstavnicima kompanija i agencija u Srbiji na brojne teme iz struke. Između ostalo, sa našim sagovornicima pričali smo o tome kako nastaju remek-dela i ko ih stvara, šta je potrebno za više od remek-dela, ali smo pričali i o uspesima i trendovima na tržištu. Naš sagovornik ovoga puta bio je Slavoljub Stanković, Creative Director u Ananas E-Commerce. Profesionalne fotografije urađene su sa Xiaomi 13 serijom telefona, koji su lansirani pod sloganom „Za više od remek-dela“.
Šta je, po Vašem mišljenju, potrebno za više od remek-dela?
Kada me pitate: „Jel to više od remek-dela?“. To je drugo remek-delo. Ne postoji više od remek-dela. To je samo neko drugo remek-delo. A šta je uopšte potrebno da bi neko delo bilo remek-delo? Mislim da postoji jedna paralela. Ne znam da li ste čuli da postoji teorija šarma? Kao što postoji Big Bang – teorija haosa, tako postoji i teorija šarma. Ona objašnjava kako je nastao kosmos. Naime, eksperiment je pokazao da kada pustite elektrone u jednom snopu ka zidu ka kome se oni jedino i mogu videti, jer ovako elektrone ne možete videti, onda svi idu u jednom pravcu, samo jedan od njih uvek ode negde sa strane. I svaki put kada se izveo taj eksperiment, svaki put je taj elektron otišao sa strane. I onda su to nazvali teorijom šarma. Znači imate nešto što je ustaljeno i kuda sve ide, a onda imate taj jedan momenat nekog iskakanja, koje se dopadne svima i onda za nekog kažemo da je šarmantan ili da je ta priča divna i ostavi nam neki trag.
Za remek-delo nije dovoljno da se nešto uradi, već je potreban i neki sklop čudnih odnosa između publike i samog dela, jer publika daje tome određenu snagu. Vi imate dela koja su kroz istoriju prošla potpuno nezapaženo, a onda je vreme ili duh vremena dodao to nešto i doneo praktično da ga mi sada vrednujemo. Najklasičniji primer je, naravno, Van Gogh. Za života, njegova dela nisu nešto bila na ceni, ali su zato danas jedna od najvrednijih. Vizuelno nama prijaju. I ko zna, možda za 10 vekova opet neće značiti ništa.
Kako nastaju remek-dela i ko ih stvara?
Autor, vreme, duh vremena, u smislu šta na autora utiče i šta to autor gleda. To je isto jako važno, i duh vremena znači to nešto što daje vrednost ili kriterijum na osnovu koga mi vrednujemo neko remek-delo. Svi ti spoljni momenti. Komercijalni uspeh, veliki impact odnosno veliki uticaj. To uopšte zapravo ne mora da znači. Možete da prepoznate remek-delo po osećaju u stomaku. Kada i vi poželite da nešto uradite, onda ste sigurno ispred remek-dela.
Kako biste ocenili stanje eCommerce tržišta u Srbiji u ovom trenutku?
Mogu samo da govorim o svom utisku. Da bismo ocenili nešto trebali bi da imamo nešto u odnosu na šta merimo. Ako gledamo u Evropu, čiji smo i mi deo, to još uvek nije neki maksimum koji bi mogao da bude, ali sa druge strane evidentno je da se stvar kreće i da je taj kanal prodaje, promocije, života na kraju krajeva, poprilično jako krenuo. Tako da tek će sada ekspanzija da se dešava. Što bi rekli na srpskom „so far so good“.
Da li je korisničko iskustvo preduslov za uspeh eCommerce platforme?
Ekvivalent tom pitanju je – koliko utiče ambijent u nekoj prodavnici na to kako kupac kupuje, odnosno kako se odlučuje na kupovinu. Kada i šta od svega toga? Da li ga zanima? I nije teško onda dati odgovor. Korisničko iskustvo je jedan od važnijih segmenata, ali kao što ono staro pravilo kaže – ljudi ne gledaju reklame nego proizvode koji ih zanimaju. Tako da platforma, i uopšte kako to sve izgleda, vrlo je važno, ali i to šta mene zanima kao kupca? Ja sam lenj i tako želim da sve bude – po mome. I kada nešto treba da nađem, želim da to bude odmah, lako i brzo, jednostavno, pa i jeftino i da bude najbolje. I onda tu jedan od tih štiklirunga mora da bude – da li se lako kreće kroz platformu? Kako ona izgleda? Šta mi još daje itd? Tako da jedan komplikovan odgovor zapravo može da se svede na to – da, jako je važno, ali nije presudno.
Marketing mreža, pod pokroviteljstvom agencije SmartPoint Adria, 22. marta i 18. aprila u Beogradu organizuje prvi u Srbiji – TikTok biznis hub. U pitanju je jedinstven edukativni format, koji će učesnicima pružiti neophodna znanja i veštine u oblasti kreiranja TikTok strategija za brendove. Tim povodom, razgovarali smo sa Goranom Risteski, Creative Strategist u GrowMojo, influenserkom i jednom od govornika na TikTok biznis hub-u, o tome koji su ključni izazovi saradnje brendova i influensera, ali i ključni trendovi za 2023.
Zašto bi kompanije i brendovi danas trebali da budu na TikTok-u? Pre svega, zbog drugačije energije koja se tamo stvara. TikTok može da bude mesto gde će ljudi koji čine brend izvežbati svoju kreativnost i pomeriti je na viši nivo. A svoja očekivanja da spuste na niži nivo. Zašto? Zato što sada više niko ne očekuje savršeno sređene video klipove i fotografije od brendova, nego žele da vide ljudskost u tome – znači greške, nesavršenosti i humor. Ta kreativnost će se sigurno preneti i na druge kanale komunikacije brenda.
Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je organski reach velik na TikToku i šteta bi bilo da brendovi ne iskoriste taj prostor i mogućnosti dok ne dođu oglasi. Brend ne mora da gradi bazu pratilaca da bi određen procenat njih video organski post. Baš naprotiv, na TikToku će najčešće pregledi na videima dolaziti od ljudi koji nisu pratioci brenda. A možda baš u njima nađe način da proširi svoj krug potrošača.
Iako smo na svim mrežama videli da postoji uzajamna komunikacija i da je poželjna, na TikToku je to čak za nijansu jače. Pratioci kroz komentare usmeravaju i zajedno stvaraju sadržaj sa brendom.
Šta brendovi treba da urade kako bi unapredili saradnju sa influenserima? Konkretno sa TikTok kreatorima, jednu stvar koju treba da urade: da ih uključe malo ranije u procesu saradnje. Brendovi ne treba da dođu kod kreatora već kada su osmislili kampanju na TikToku, a od kreatora traže samo da snimi tako kako su zamislili i postavi video na svoj kanal. Ali razumem, navikli su na taj način rada, jer tako rade kampanje na drugim platformama. To podseća na klasičnu TV reklamu. Kreator je tu onda ekipa za snimanje reklame, a i TV kanal na koji će se reklama emitovati. Hm, TikTok ne funkcioniše tako. Svaki kreator ima svoj sadržaj po kome je prepoznatljiv i vrlo teško ćete uklopiti 4 TikTokera u kampanju koju ste osmislili za sve njih, da bude zajednička, i da svi snime video na istu temu. Ne ide baš. Brendovi, odnosno ljudi koji čine brend (agencija+klijent) treba da prate sadržaj tih TikTok kreatora, da znaju šta se dešava na platformi, šta se dešava u komentarima na klipovima tih kreatora, koji su ljudi koji ih prate, zašto baš njih prate, šta ih najviše zanima kod njihovog sadržaja, to su sve činjenice koje će pomoći unapređivanju saradnje.
Kako kreirati viralni video za TikTok? Ma to vam je lako, samo treba da smislite baš dobru ideju za video, to lepo snimite, koristite popularan zvuk ili još bolje, smislite svoju pesmu koja će da postane viralna. Nakon objavljivanja videa ljudi će da se prepoznaju u klipu, poistovetiće se sa tom idejom, pa će da dele dalje svojim prijateljima sa komentarom: ovo sam tako ja!
Možda neko nije prepoznao, ali šalila sam se, he he. Kao i za sve platforme, viral je vrlo nezgodno planirati. Možete isplanirati sve faktore kako treba, uložiti svu energiju, a na kraju rezultat da bude razočaravajući.
Od svih mogućih elemenata videa, na TikToku se najviše treba fokusirati na samu ideju, šta se tim TikTokom želi poručiti. Ako je ideja dobra, izvedba može da bude lošija, a video će i dalje odlično proći. TikTok se gleda tako da se ne primećuju stvari koje su bitne na drugim platformama kao što su: ugao snimanja, osvetljenje u videu, gramatički ispravan tekst, čak i rezolucija, pa i vreme postavljanja. To su sve sitnice na TikToku koje, da, mogu da pomognu, ali ako nema dobre ideje, nema tog osvetljenja koje će pomoći. Dobar TikTok video znači da vas je podstakao na neku emociju koju ćete poželeti da podelite sa drugima.
Koja su tri ključna TikTok trenda za 2023.? Prvi i najjači je Search. Mlađe generacije polako prebacuju pretraživanje na TikTok, u smislu ono što je nama bio YouTube search, njima je TikTok. Recimo da želite da odputujete na neku destinaciju i sad istražujete šta tamo treba da vidite. Ranije smo koristili YouTube videe za takva istraživanja, a sada ćete ukucati na TikToku destinaciju i dobićete razne kratke klipove, najčešće na temu: Ovo su 5 lokacija u Parizu koje niko ne obiđe, a trebalo bi. Da, liče malo da klikbejt naslove, ali to je nešto što vas privuče da odgledate ceo video.
Drugi trend je pomeranje fokusa sa osoba na sadržaj. Influenseri će i dalje postojati, postoje ti ljudi kojima verujemo i koji će nam preporučivati proizvode, ali TikTok kao platforma će više eksponirati ljude koji samo prave dobar sadržaj. I pratioci takvih ljudi neće se zanimati za njihov privatan život, možda ih čak neće ni zapratiti na drugim mrežama, već jednostavno žele i vole da gledaju taj sadržaj koji snimaju na TikToku. Ništa više od toga. Neće biti uzbuđenosti kada vide svoje omiljene kreatore uživo, možda neke čak i ne znaju kako izgledaju. TikTok je omogućio svima koji ne žele možda da snimaju svoje lice, da ipak imaju načina da se izraze kroz video i da njihov sadržaj dođe do publike koja će to ceniti.
U 2023. sve više ćemo videti u kampanjama da se koristi TikTok, postaće toliko prisutan da se podrazumeva, kao i Instagram. Isprobali smo, videli smo da radi, upoznali smo TikTokere, videli smo da mogu da naprave sjajni brendirani sadržaj, sada ćemo nastaviti još više. TikTok više nije enigma za domaće agencije i brendove, najhrabriji su napravili prve korake, ostali su ispratili i sada normalno šetaju tim putem.
Prijave za TikTok biznis hub 18. aprila otvorene su na linku OVDE.
Marketing mreža i Xiaomi uradili su seriju intervjua sa predstavnicima kompanija i agencija u Srbiji na brojne teme iz struke. Između ostalo, sa našim sagovornicima pričali smo o tome kako nastaju remek-dela i ko ih stvara, šta je potrebno za više od remek-dela, ali smo pričali i o uspesima i trendovima na tržištu. Naša sagovornica ovoga puta bila je Sanja Bušić, Marketing Lead South Central Europe & Baltics u kompaniji PepsiCo. Profesionalne fotografije urađene su sa Xiaomi 13 serijom telefona, koji su lansirani pod sloganom „Za više od remek-dela“.
Mnoga remek-dela su prisutna u advertising industriji, ali šta je, po Vašem mišljenju, potrebno za više od remek-dela? Po mom mišljenju, potrebna je ta jedna jedinstvena ideja, koja je drugačija, koja izaziva WOW efekat i emociju. Takođe, smatram da je potrebna i jako velika upornost. I to je ono, kao kada vam dolaze neki dobri prijatelji u goste ili za svoju porodicu spremate dobar kolač, pa želite da bude malo drugačije nego inače i uložite malo više truda i energije, malo ga vizuelno drugačije pripremite i onda ostavljate neku emociju koja se ne zaboravlja, a ukus je u suštini isti.
Kako nastaju remek dela i ko ih stvara? Remek-dela u korporativnom i marketing svetu nastaju iz dobro postavljene strategije, iza koje stoji jako puno podataka, istraživanja i analitike, i ukoliko je pratimo i znamo kuda idemo, sigurni smo da ćemo doći do dobrog projekta za našu kompaniju ili naš brend. Ali kada pričamo o tome ko stvara ta remek-dela, iz mog nekog dugogodišnjeg iskustva, često su to pojedinci, koji su možda malo kreativniji od nekih drugih, jer prosto u našem marketing svetu, moramo da budemo realni, nismo baš svi kreativni. Ali ukoliko dobro poznajemo strategiju, znamo kuda idemo i šta je naš krajnji cilj, sigurna sam da će dobro delo nastati.
Da li kreativnost danas prodaje? U komercijalnom svetu jako je važno da imamo dobru kreativu, koja će na kraju dana povećati prodaju našeg proizvoda, brenda ili usluge. Ali da bi to bilo tako, ta kreativa mora da bude prilagođena kroz različite kanale komunikacije. Kad kažem različite kanale komunikacije, tu mislim i na sam prodajni objekat, jer kada potrošač dođe ispred svog omiljenog proizvoda ili kategorije proizvoda, ukoliko on dobije istu poruku, kreativnu poruku koja je pružena kroz ostale kanale komunikacije, sigurna sam da rezultat neće izostati.
Živimo li u krizu kreativne efikanosti? U današnje vreme ljudi iz marketinga se nalaze između dve krajnosti. Sa jedne strane, imamo kreativu koja je simbol slobode, velike ideje, nečega što je totalno drugačije od svega što postoji na tržištu. Dok, sa druge strane, imamo jako puno internih i eksternih ograničenja. Kada pričamo o ograničenjima misli se na korporativna ograničenja, na pravna ograničenja koja sve velike korporacije imaju, ali takođe na neka političko-ekonomska pitanja i situacije kojih smo svedok proteklih godinu dana, pa i ove godine. I onda je nekako jako teško izbalansirati između kreativnog dela i svih tih ograničenja. I zato je važno da imamo dobre partnere, koji razumeju sve te limite, koji postoje i koji zajedno sa nama rade na razvoju ideje, koje na kraju dana, pored toga što treba da budu dobra, treba da bude i efikasna.
Kada pričamo o efikasnosti, jako je važno reći da danas postoji jako puno metrika kako se meri efikasnost jedne kreative, što ranije nije bio slučaj. Sa jedne strane, imamo brend ključne pokazatelje koji na dugoročnom nivou mogu da nam pokažu – da li je određena kreativa radila, da li je bila efikasna i da li je donela neki rezultat? I sa druge strane, možemo kratkoročno izmeriti kreativnu efikasnost TV reklame ili nekog digitalnog materijala.
Šta je važnije za jedan brend – kreativna ideja ili poslovni rezultat? Ako me pitate kao osobu iz marketinga, ali takođe i kao nekoga ko je veći deo svoje karijere član komercijalnog sektora, moram da kažem – i jedno i drugo. Jako je važna kreativa za jedan brend, ali, takođe, važan je i prodajni rezultat, jer ukoliko nemamo taj dobar prodajni rezultat nećemo imati sredstva da dalje ulažemo u naš brend i da ga dalje dugoročno razvijamo.
