Strana 58 – Marketing Mreža

Kolaboracije brendova kao model animacije i dubljeg povezivanja sa potrošačem

-

28.03.2023

Kolaboracije brendova kao model animacije i dubljeg povezivanja sa potrošačem

Maja Uzelac, Chief Marketing and Digital Officer u kompaniji L’Oréal Adria-Balkan, na forumu IZAZOV 2023 biće jedna od panelista na temu „How to Pursue Powerful Brands Collaboration?„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori da li je budućnost marketinga u kolaboracijama.

Da li je budućnost marketinga u kolaboracijama?

Kolaboracije su sastavni deo marketinga i vrlo su zastupljene kao model animacije i dubljeg povezivanja sa potrošacem. One su već uobičajen način predstavljanja osveženog portfolija proizvoda i šireg konteksta vrednosti brendova i onoga za šta se zalažu. Brendovi sve više izlaze iz tradicionalih okvira kolaboracija, a potrošači su sve zahtevniji. Tržište zahteva inovativnost i kada je u pitanju udruživanje brendova, industrija i kompanija, a uz razvoj tehnologije, veštačke inteligencije i virtuelne realnosti, budućnost marketinga kroz kolaboracije je vrlo uzbudljiva.

Koje benefite ovakva vrsta saradnje donosi brendovima? Kako da kolaboracije budu win-win za obe strane?

Današnji potrošač vrlo lako može da uoči ukoliko se saradnja ne bazira na zajedničkim vrednostima i evidentnoj simbiozi brendova. Zbog toga je pre ulaska u kolaboraciju neophodno temeljno prosuđivanje kompatibilnosti obe strane i utvrđivanje cilja saradnje. Benefiti uspešnih saradnji su višestruki, i trebalo bi da predstave inovaciju ili proizvod iz novog ugla, prouzrokuju pozitivnu percepciju i izazovu efekat iznenadjenja. Kada je reč o redovnim očekivanim rezultatima uspešne saradnje onda su to doseg do šire relevante grupe potencijalnih potrošača ili veća prodaja. Naravno, u obzir se moraju uzeti, opet u zavisnosti od cilja saradnje, i dugoročni efekti i rezultati kao što su poverenje u brend i lojalnost koji su neizmerno bitni za pozicioniranje brenda i bliskost sa potrošačem.

Kako kroz kolaboraciju povećati prodaju, a smanjiti troškove?

Deo planiranja kolaboracije se odnosi na analizu prednosti koje jedna kompanija ili brend ima u odnosu na drugu, i kako obe strane mogu da koriste te prednosti zarad zajedničkog interesa i najboljeg mogućeg učinka kolaboracije. Nakon takve primarne analize, relacija troškova i prodaje može dobro da se postavi. Tako jedna strane može više da se fokusira na intenzivnije korišćenjih svojih kanala komunikacije i snagu svog autorskog dela i prepoznatljivosti u javnosti, dok će druga strana preuzeti proces i trošak proizvodnje. Ovo bi bio slučaj u odnosu brend i influenser, brend i umetnik ili poznata ličnost. Iako ovde govorimo o finansijskim parametrima oni su vrlo oslonjeni na racionalizaciju snaga obe strane. Verodostojnost saradnje se zapravo oslikava na ceo proces razvoja projekta.

Foto: Dario Marić

Nedostatak povratne informacije nakon pitch-a jedna je od prepreka unapređenju samog procesa

Urednik

-

28.03.2023

0

Nedostatak povratne informacije nakon pitch-a jedna je od prepreka unapređenju samog procesa

Jelena Gavrilović Šarenac, Head of Corporate Communication, Henkel Srbija i Henkel Adria, na forumu IZAZOV 2023 biće jedna od panelista na temu „The real (human) cost of pitching„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori koje su ključne prepreke za regulaciju pitch procesa u Srbiji.

Koje su ključne prepreke za regulaciju pitch procesa u Srbiji?

Procesi u kojima se biraju projekti i agencije podležu procesu samoregulacije tržišta, što je verovatno i osnovna prepreka za regulaciju pitch procesa. Takođe, i nedostatak povratne informacije nakon procesa pitch-a, koja bi bila detaljna, transparentna, usmerena na unapređenje usluge i saradnje u budućnosti, može se posmatrati kao prepreka unapređenju samog procesa, odnosno regulaciji u ovom trenutku.

Ko je odgovoran za trenutno stanje na tržištu kada govorimo o pitchevima?

Ne bi trebalo da generalizujemo kada govorimo o stanju na tržištu, svakako da ima različitih iskustava i primera saradnje. Ukoliko govorimo o potrebi unapređenja, moramo konkretno da definišemo koji je prvi korak od koga se može krenuti. Ukoliko se radi o perspektivi iz ugla agencija, koje neretko troše puno resursa i ideja na pripremu za učešće na pitchu, možda bi bilo na njima da postave osnovne zahteve ka korisnicima njihovih ideja nakon pitcha. Još jedan od predloga unapređenja može biti plaćanje minimalnog fee-ja od strane klijenta, svim agencijama koje su pozvane da učestvuju na pitchu, bez obzira na ishod, kao vrsta nakodnake za vreme koje se ulaže u procesu pripreme pitch-a.

Ko bi trebao da reguliše ovo pitanje u struci?

S obzirom da ovaj proces spada u procese samoregulacije na tržištu, nije jednostavan odgovor na ovo pitanje. Svakako da profesionalna udruženja i asocijacije treba da pokrenu diskusiju sa svojim članovima sa ciljem uređenja ove teme u poslovanju.

Dobročinstva koja pomeraju granice

Urednik

-

28.03.2023

0

Trag fondacija šesnaestu godinu zaredom dodelila je VIRTUS nagrade za filantropiju kompanijama, preduzećima i pojedincima, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju. Dobitnicima su nagrade uručili Tod Endruz, v.d. direktora misije USAID-a u Srbiji, Nj.E. Šan Meklaud, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji, Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji i Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju.

Dobitnica nagrade za korporativnu filantropiju je kompanija Vega IT d.o.o. Novi Sad. Nagrada za malo i srednje preduzeće uručena je firmi Bosis d.o.o. Valjevo, dok je nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora pripala kompaniji Generali Osiguranje Srbija a.d.o. Nagrada za individualnu filantropiju dodeljena je Mikici Petronijeviću iz Beograda, dok je dobitnik nagrade za mlade filantrope Đorđe Tomić iz Veternika.

Dobitnici specijalnih nagrada su: Slobodan Vasić za individualni doprinos lokalnoj zajednici, Sandra Tomić za individualni doprinos smanjenju siromaštva, Magdalena Stanković i grupa prijatelja za podsticanje vršnjačke filantropije, dok je Nikoli Stojkoviću pripala nagrada za individualni doprinos zaštiti životinja.

Kroz VIRTUS nagradu, ustanovljenu 2007. godine, Trag fondacija već 16 godina nagrađuje pojedince i kompanije koje su na odgovoran način doprinele razvoju zajednica u kojima posluju i predstavlja ih javnosti kako bi njihova dobročinstva bila inspiracija drugima da se u slične inicijative uključe. Da je došlo do pomaka u samom razumevanju ideje filantropije, ukazuje i činjenica da su filantropska davanja u Srbiji u stalnom porastu, kao i da je Srbija u prethodne dve godine zabeležila skok sa dna liste Svetskog indeksa davanja na zavidno 27. mesto.

VIRTUS nagrada za 2022. godinu se realizuje uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Fonda braće Rokfeler.

Produžen rok za prijave radova za IAB MIXX AWARDS do 13. aprila!

Događaji i nagrade

Urednik

-

27.03.2023

0

Produžen rok za prijave radova za IAB MIXX AWARDS do 13. aprila!

Radovi se mogu prijaviti najkasnije do 13. aprila 2023. godine, a pobednici IAB MIXX AWARDS 2023 će biti javno predstavljeni 18. maja prilikom svečane ceremonije dodele nagrada u okviru konferencije DIGITAL DAY.

Naša glavna tema DIGITAL DAY 2023 konferencije je FOR BETTER WEB u okviru koje ćemo se baviti novim i poboljšanim internetom, gde korisnici imaju kontrolu nad svojim podacima, privatnost se poštuje a digitalna iskustva su dizajnirana da unaprede živote a ne da ih iskorišćavaju.

FOR BETTER WEB narativ je poziv na akciju za sve nas da učestvujemo u ovom pokretu za promenu. To je podsetnik da internet nije fiksni entitet, već ekosistem koji se stalno razvija i na koji imamo moć da utičemo i da ga oblikujemo. Podržavajući etičke tehnološke kompanije, prihvatajući decentralizovane tehnologije i zalažući se za politike koje štite naša digitalna prava možemo da izgradimo bolju mrežu za sebe i za buduće generacije.

IAB MIXX Awards (Marketing and Interactive Exellence Awards) ove godine gubi neke stare i dobija šest novih kategorija: Employer Branding, Tik Tok, Social Good, Viral, Publisher Project, Digital Communication within Government,International and Non- Profit Organisations. Takođe, sve kategorije dobijaju osveženje kada su u pitanju opisi i kriterijumi.

Radovi se u skladu sa ciljevima kampanje ili projekta, kao i ranijih godina, mogu prijaviti u jednoj ili više kategorija. https://mixx.rs/ – prijava

U svakoj kategoriji se dodeljuje po jedna nagrada, a žiri će svojim ocenama odrediti pobednika za 17 kategorija.

Za IAB MIXX Grand Prix, najprestižniju nagradu takmičenja, boriće se pobednički radovi iz svih kategorija, dok će odluku o dobitniku Grand Prix-a doneti stručni žiri tajnim glasanjem na sam dan svečane dodele. Kompanija koja je dobitnik Grand Prix-a ima mogućnost nominacije člana stručnog žirija za naredno takmičenje IAB MIXX Awards Serbia.

Stručni žiri, ove godine regionalni i najbrojniji do sada, činiće: Predsednik žirija – Goran Jankulovski, Menadžment partner/direkcije projekata- Žiška, Elena Tenžera, Group Account Director-DRIVE, Natalija Čorbić, Strategic Planner- Pioniri Communications, Jana Savić Rastovac, Executive Creative Director- McCann Beograd, Stefan Gajić, Creative Lead & Art Director- Direct Media United Solutions, Milena Maksić, Digital Director-Ovation BBDO, Vlatko Mladenović, Executive Creative Director- Polet Grupa, Milena Đorić Gudurić, direktorka marketinga- Mastercard, Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija- Lidl Srbija, Milan Perić, Marketing and Communications Director- Carslberg Serbia Group, Andrej Kugonič, Head of Marketing- Nordeus, Ivona Marinković, Senior Product Manager- L’Oreal, Daniel Fazlić, SE Europe countries –Bosnia and Herzegovina, Croatia, North Macedonia, Serbia and Slovenia, Đorđe Janković, Managing Partner & Creative Director- Friday Finally, Nađa Jokanović, izvršna direktorka i suosnivačica, WANNABE MAGAZINE, Kristina Ilić, Creative Strategy Lead-Degordian.

Dodela nagrada MIXX Award se realizuje u organizaciji IAB Serbia od 2016. godine, kao jedina globalno priznata nagrada za najbolja ostvarenja u digitalnoj industriji.

Pozivamo sve zainteresovane da se informišu o pravilima dodele nagrada na mixx.rs.

Tri člana žirija za dodelu nagrada Effie iz agencija u sastavu I&F Grupe

Događaji i nagrade

Urednik

-

27.03.2023

0

Tri člana žirija za dodelu nagrada Effie iz agencija u sastavu I&F Grupe

Effie Awards je priznanje koje se dodeljuje na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou agencijama i oglašivačima koji stoje iza uspešnih marketinških kampanja koje su ostvarile ili premašile postavljene ciljeve i tako rešile izazove pred kojima su se našli njihovi brendovi i kompanije.

Danka Trbojević, direktorka agencije Drive biće drugi put članica žirija za dodelu ove prestižne nagrade. Sa više od 15 godina iskustva u komunikacijama, iskustvu u organizovanju regionalne konferencije Digital Day, Danka je jedna od istaknutih članica žirija.

„Čast mi je što sam i ove godine izabrana da budem u žiriju Effie awards i učestvujem u izboru za najbolje oglašivače i agencije koji su se posebno istakli svojim strateškim pristupom, kreativnom komunikacijom i realizacijom ideja. Effie, kao jedno od najvećih marketinških priznanja, svake godine podiže lestvicu kvaliteta i standarda, a na nama, članovima žirija, je da obezbedimo da zadrži svoju prestižnu reputaciju”. Izjavila je Danka Trbojević, direktorka agencije Drive.

Agenciju UM zastupaće Aleksandar Đorđević, regionalni CSO agencije UM. Višegodišnje iskustvo u medijskoj industriji, karijera od medijskog planera do regionalnog direktora za strategiju, kriranje inovativnih komunikacijskih i medijskih rešenja, uticali su da Aleksandar bude izabran u članstvo Effie žirija.

„Pravo je zadovoljstvo biti deo događaja koji počiva na izuzetno važnim principima današnjice. Verujem da potreba da budemo efikasni i relevantni doseže daleko izvan granica industrije komunikacija i prožima naše živote, izbore, postojanje i delovanje u vremenu u kome živimo. Effie upravo daje doprinos primerima efektne kreativnosti, koji nas uče vrednostima i veštinama sve bitnijim na nivou ličnosti, ali i društva.

U pogledu naše industrije, verujem da postojanje ovakvih inicijativa i organizovanih događaja nikako nije predmet prestiža, već stvar od suštinskog i vitalnog značaja.

One predstavljaju svojevrsan kompas svima nama, iscrtavajući zlatne standarde u okvirima naše profesije.

Upravo zbog toga verujem da cilj svima nama jeste i treba da bude, da standarde kreiramo zajedno uz uzajamnu podršku.”Izjavio je Aleksandar Đorđević, SEE Regional Chief Strategy Officer, UM Beograd.

Još jedan Direktor strategije, ali agencije McCann Beograd, Aleksandar Milojević pozvan je da ocenjuje najefektivnije kampanje koje zaslužuju Effie nagradu

„Radujem me što ću sa kolegama, ostalim članovima žirija, imati priliku da pogledam i ocenim najbolje što naša industrija nudi u ovom trenutku. Effie nagrađuje najbolje od najboljih, efektivnost marketinških kampanja, a na koncu, rezultat je ono što je najvažnije. Effie nagrade uspostavljaju standarde i svima nama u McCann-u je izuzetno važno ne samo da budemo deo takmičarskog programa, već nam je čast i privilegija da budemo članovi žirija koji bira najbolje iz naše industrije.”Izjavio je Aleksandar Milojević, Strategic Planing Director, McCann Beograd.

Spisak svih članova žirija dostupan je na linku.

Banke će morati da preispitaju tradicionalne modele poslovanja!

Urednik

-

27.03.2023

0

Banke će morati da preispitaju tradicionalne modele poslovanja!

Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, na forumu IZAZOV 2023 biće jedan od panelista na temu „Tržište u 2023. – poslovanje u doba inflacije i krize„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori u kom smeru će se kretati bankarsko tržište u narednom periodu i kako planirati neplanirane scenarije.

U kom smeru će se kretati bankarsko tržište u narednom periodu?

Kako bi uspele na današnjem tržištu koje se brzo razvija i ostavlja malo prostora za slabe performanse, banke će morati da preispitaju tradicionalne modele poslovanja. Jedna od najvažnijih konkurentskih prednosti biće brzina, koja će motivisati banke da usvajaju agilne operativne modele i osnažuju ih pravom kombinacijom talenata i veština. Klijentska baza se svake godine podmlađuje, a istraživanja nedosmisleno potvrđuju da može da bude podržana samo kroz prilagođavanje novom digitalnom okruženju. Zbog toga, verujem da će u narednom periodu bankarski sektor nastaviti da evoluira u pravcu već poznatih trendova, prevashodno digitalizacije, ali i daljeg ukrupnjavanja tržišta. Međutim, naučili smo da nove tehnologije imaju smisla samo kada su inkluzivne, i upravo to će biti putokaz u njihovoj daljoj implementaciji u finansijskom sektoru. Kada je o konsolidaciji tržišta reč, verujem da će se nastaviti trend akviziranja manjih banaka, ali i povlačenja globalnog u korist regionalnog kapitala i jačanja prisustva grupacija koje, poput naše matične NLB Grupe, potiču iz regiona, u kom igraju sistemsku ulogu. Na stranim i visokorazvijenim tržištima banke sve češće kupuju fintek i kompanije za analitiku, jer na taj način preuzimaju njihova rešenja, ekspertizu, stručni kadar, i ubrzavaju svoju digitalnu transformaciju. To je trend koji će se u nekom trenutku preliti i na naše tržište, i koji će transformaciju poslovnih modela, digitalizaciju i ukrupnjavanje tržišta, objediniti u jedan dominantan pravac.

Šta možemo da očekujemo u 2023. kada je reč o postojećoj krizi i inflaciji? Da li će se trendovi iz prethodne godine nastaviti?

Izvesno je da će se pojedini trendovi iz 2022. nastaviti i u ovoj godini, ali zasigurno ne istim intezitetom. Za razliku od prethodne recesije, ključni ekonomski parametri su ostali stabilni – što predstavlja osnov za predvidivo okruženje u kom domaći i strani investitori mogu da se posvete svom poslu i doprinose daljem razvoju ekonomije. Predviđa se da će inflatorni pritisci u narednih nekoliko meseci lagano rasti, da bi krajem godine počeli da usporavaju. Međutim, moramo da razumemo da se situacija svakoga dana usložnjava i da postoji veliki broj različitih faktora koji bi mogli da utiču na kretanje inflacije. U prethodnih nekoliko nedelja svedoci smo izazova sa kojim su se susrele pojedine severnoameričke, ali i evropske banke. Iako je bankarski sektor Srbije stabilan, visokolikvidan i solventan, a devizne rezerve na istorijskom maksimumu, u ovom trenutku je najodgovornije uzdržati se od bilo kakvih predviđanja. Mi se svakako nadamo da će brzo doći do stabilizacije i imajući u vidu da je NLB Grupa ne samo jedna od najvećih bankarskih grupacija u regionu, već i vlasnik dve najlikvidnije banke – u Srbiji i Sloveniji, spremni smo da svojom likvidnošću podržimo svoje klijente, ali i oporavak i stabilizaciju privrede u svim zemljama u kojima poslujemo.

Kako planirati neplanirane scenarije i na najefikasniji način iskoristiti resurse sa kojima raspolažemo?

Od izbijanja globalne pandemije do danas puno puta smo mogli da čujemo da su kriza i prilika lice i naličje iste medalje. Ja bih pre rekao da su krize raskršća, na kojima kompanije odlučuju da li će se primiriti i izbegavati rizike ili hrabro posegnuti za novim šansama. Zapravo, iako se svaka čini jedinstvenom, krize su norma i ponavljaju se u određenim vremenskim intervalima kroz istoriju. Zbog toga analiza prošlih recesija pruža odličnu polaznu tačku za pronalaženje najboljih strategija za njihovo prevazilaženje. Istorija pokazuje da kompanije na krizu najčešće odgovaraju nizom standardnih, kratkoročno orijentisanih mera i sveobuhvatnim smanjenjem troškova. Iako su ove mere rasprostranjene, postavlja se pitanje da li je fokusiranje na njih jedini pravi put u kriznim vremenima. Istraživanja poslovanja srednjih kompanija u periodu iz prethodne recesije potvrđuju da su uspešnije bile one koje su povećale, a ne smanjile svoja ulaganja. Dugoročno orijentisane kompanije pokazale su značajno veće stope rasta i prinosa u kriznim periodima, a ključni pokretač bio je ulaganje u istraživanje, razvoj i inovacije. Dakle, šta je u periodima dosadašnjih kriza i recesija neke kompanije izdvojilo kao pobednike? Da li je to brzo i odlučno smanjenje troškova? Ili pak hazardersko ulaganje u neku novu poslovnu priliku? Odgovor se krije negde u sredini – u ravnoteži između smanjenja troškova i mobilisanja resursa za razvoj i implementaciju budućih prilika za rast. Dakle, potrebno je biti oprezan i prilagoditi poslovanje, ali ako se prepozna dobra prilika za investiciju trebalo bi biti hrabar i iskoristiti je, jer to stvara nove šampione i lidere na tržištu.

Content is king, but distribution is queen!

Urednik

-

24.03.2023

0

Content is king, but distribution is queen!

Aleksandra Martinović, Direktor direkcija za multimediju, Telekom Srbija, na forumu IZAZOV 2023 biće jedna od panelista na temu „Za sve su krivi Sopranosi„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori da li je hiperprodukcija mač sa dve oštrice i da li zbog hiperprodukcije kvalitetni sadržaji ostaju ispod radara publike.

Zašto je hiperprodukcija mač sa dve oštrice?
Na samom početku bih krenula od definicije reci hiperprodukcija ili overproduction gde je Oxfordski rečnik definiše kao proizvodnju, produkciju nečega u većoj meri, nego što je potrebno. Ako ćemo krenuti od toga, onda hiperprodukcija ima dve oštrice u sledećem kontekstu, s jedne strane ona oštri kvalitet, jer kada imate industriju kojoj je udahnut život, kao što je slučaj sa kinematografijom kod nas, i kada je ceo kreativan, produkcijski, glumački, rediteljski, scenaristički tim angažovan da kreira njihovo viđenje igranog sadržaja, to neminovno dovodi do podizanja konkurencije, podizanja standarda, pa i samog kvaliteta. Najbolje dobijate iz veće konkurencije, a obaveza nas koji se time profesionalno bavimo i učestvujemo u produkciji i distribuciji je da razlikujemo i izaberemo ono što je vrhunski proizvod i što zavređuje našu pažnju. Više ideja i predloga dovode do toga da konkurencija postaje ozbiljnija, odgovornija, a sve to podiže standarde od kojih na samom kraju benefit imaju naši krajnji korisnici odnosno konzumenti tog sadržaja. S druge strane, kanali za plasiranje kontenta su danas prisutniji i raznovrsniji, više nego ikada. Pored distribucije velikog broja televizijkih specijalizovanih kanala, tu su i ott, streaming platforme, kojima možete pristupiti bilo kada i sa bilo kog mesta, što znači da ljudi iz svih delova zemlje (urbani, ruralni predeli) imaju podjednaku mogućnost da pristupe najkvalitetnijim i raznovrsnim žanrovima. Broj konzumenta contenta se, sa razvojem novih tehnologija, neminovno povećava, a onda se povećava i potreba za količinom, ali i kvalitetom kontenta, jer content is king, but distribution is queen. Telekom Srbija ima oba.

Zašto sve reklame, filmovi i serije liče jedna na drugu?
Nisam sigurna da sve liči na sve, jer da je tako onda ne bi postojala ovolika potreba za konzumacijom kontenta. Da li postoje trendovi u žanrovima, u načinu promocije itd, to svakako DA, ali to je neminovnost. Živimo u digitalnom vremenu kada jednim klikom možemo da uporedimo i napravimo kvalitativnu analizu sadržaja, ne samo na lokalu već globalno i da automatski povučemo paralele i zaključke da jedno liči na drugo, ali svakako je preoštra je ocena da svi filmovi lice jedni na druge ili sve serije ili reklame. Liči način promocije, liči dominantna tema koja se obrađuje, liči dinamika igranog sadržaja, ali su to sve neki pilari kojima svaki od autora daje poseban pečat i autentičnost.

Da li je hiperprodukcija sadržaja ubija ili podstiče kreativnost?
Ljude koje hiperprodukcija demorališe ili na bilo koji način ograničava neće sigurno pronaći svoje mesto u ovom biznisu. Ako verujete u svoj proizvod, onda vas tržišna utakmica neće obeshrabriti, već će vam dati dodatni motiv da budete bolji. Odlična je i vrlo inspirativna situacija koja se trenutno dešava u Srbiji kada je reč o proizvodnji igranog sadržaja, zato što se krug nekada ODABRANIH otvorio i dao je šansu svima, da se bore i da daju najbolje od sebe i od svog umetničkog opusa i tako svi zajedno, oni kroz kreativan i umetnički pristup, a mi ispred produkcijskog biznisa, dižemo lestvicu kvaliteta.

Da li zbog hiperprodukcije kvalitetni sadržaji ostaju ispod radara publike?
Mnogi su razlozi koji mogu da dovedu do toga da kvalitet sadržaj ostane ispod radara, ali pre će na to uticati način na koji je sadržaj plasiran, trenutak kada je plasiran itd, nego što je to hiperprodukcija. U Srbiji i regionu nikada nismo imali ovako i ovoliko kvalitetan lokalan sadržaj koji može da konkuriše evropskim standardima, a kao dokaz tome jeste upravo i činjenica da je Telekom Srbija ostvario saradnju sa nekim od vodećih streamig platformi kao sto je Amazon prime u okviru kojeg se prikazuje naša serija Zlatni dečko ili Disni plus. Naše serije su prodate i gledaju se na 5 kontinenata od Brazila, Severne Amerike, a u budućnosti nas očekuju i inostrane koprodukcije sa nekim od najznačajnijih imena. Sve to daje potvrdu da ono što se u Srbiji dešava i ono što Telekom Srbija radi sa svojim partnerima ima težinu i otvara nam vrata Evrope i sveta. Mi ćemo insistirati na lokalnom sadržaju. To je put koji je teži, koji zahteva mnogo rada i ulaganja, nego da budete klasičan agregator već postojećeg, inostranog sadržaja, ali to je put koji je, s druge strane, autentičniji i koji stvara dodatnu vrednost za sve nas.

Nedovoljna edukacija najveći je izazov kada govorimo o kreiranju i implementaciji ESG strategija!

Urednik

-

23.03.2023

0

Nedovoljna edukacija najveći je izazov kada govorimo o kreiranju i implementaciji ESG strategija!

Gordana Purić, Senior Marketing Specialist u kompaniji Mastercard, na forumu IZAZOV 2023 biće jedna od panelista na temu „Da li je vaš brend spreman za ESG revoluciju?„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori koji su najveći izazovi kada govorimo o kreiranju i implementaciji ESG strategija.

Šta sve podrazumeva sprovođenje ESG strategije u okviru kompanije?

ESG, kao sveobuhvatni koncept koji objedinjuje održivost i svrhu, zauzima sve značajnije mesto u poslovnim strategijama brendova i njihovoj reputaciji. Kako bi poslovna i ESG strategija bile usklađene, pre svega su potrebni edukacija i duboko razumevanje šta je ESG i šta su (ne)autentične prakse, a zatim i evaluacija internih i eksternih politika kompanije i definisanje jasnih i konkretnih ciljeva. Uz to, potrebno je postaviti i rokove za dostizanje tih ciljeva, kontinuirano vršiti procenu rizika i uspostaviti transparentno i redovno izveštavanje o postignutim rezultatima.

Kao što je to slučaj sa bilo kojim projektom, priprema za uvođenje ESG strategije u poslovanje jedne kompanije mora da bude temeljna jer se tako postiže suštinska usklađenost sa core business aktivnostima brenda, što ciljne javnosti prepoznaju kao autentično poslovanje i komunikaciju. Ono na šta kompanije, nažalost, ne mogu da računaju je neograničeno vreme, jer su aktivnosti o kojima ovde pričamo urgentne – setimo se da je Doomsday Clock u januaru ove godine setovan na svega 90 sekundi od ponoći, što je najlošiji rezultat od kako ova metrika postoji. Zato je važna saradnja sa NVO, akademskim, javnim i privatnim sektorom – ujedinjeni možemo da napravimo razliku i postignemo konkretne rezultate u kraćem roku, i ovo je princip na kome mi insistiramo na svim tržištima gde poslujemo. Dobar primer je Priceless Planet koalicija koju smo pokrenuli u saradnji sa Conservation International i World Resources Institute, kao naučnim partnerima koji su utvrdili na kojim lokacijama širom planete strateško pošumljavanje i briga o tom drveću imaju najveći uticaj na smanjenje CO2 emisije. Mi smo se obavezali da ćemo do 2025. godine posaditi 100 miliona stabala i ka tom cilju sarađujemo sa bankama i drugim partnerima širom sveta kako bismo donirali stabla, ali i istovremeno edukovali korisnike je svaka mala, pojedinačna akcija važna i da se računa ka krajnjem cilju ka kome treba da napredujemo zajedno.

Koji su najveći izazovi kada govorimo o kreiranju i implementaciji ESG strategija?

U ovom trenutku je to nesumnjivo nedovoljna edukacija. U savremenom dobu digitalnih tehnologija kada imamo širok pristup informacijama i veliki izbor načina na koje kreiramo sadržaj, neozbiljno je ESG posmatrati kao PR stunt, odnosno nešto što bi brend koristio samo da bi „oprao“ svoju reputaciju. Savremeni potrošači žele osvešćene i posvećene brendove i svoje poverenje, a na kraju krajeva i novac, daju brendovima koji imaju mali ugljenični otisak, koji sirovine pribavljaju na etički, odgovoran i održiv način, koji daju jednake šanse svim manjinskim grupama i koji pokazuju odgovornost i održivu brigu o životnoj sredini. Takav potrošač, takozvani eco active, ima ozbiljna očekivanja od brenda jer želi da brendovi preduzimaju odgovorne radnje koje i on sam sprovodi, odnosno da mu omoguće da nastavi sa svojim ekološki i socijalno osvešćenim aktivnostima. Drugim rečima, ako brend ne koristi reciklirane materijale, savremeni potrošač ge neće uzeti u obzir prilikom kupovine. Ako brend može da bira između digitalnih tehnologija i fizičkih resursa u svojoj proizvodnji i opredeli se za ovo drugo, izgubio je korisnika koji je taj brend trajno na svojoj ličnoj skali označio kao neodrživ. Ako brend ima diskriminatornu praksu u zapošljavanju i poslovanju, savremeni potrošač neće se ustručavati da takvu praksu „prozove“ na društvenim mrežama, što urušava reputaciju brenda. Zbog toga brendovi imaju veliku odgovornost da promisle svoje poslovanje, da konstantno rade na edukaciji svih zaposlenih i da uspostave održivije prakse koje će biti zdrava osnova za budućnost.

Zašto je neophodno da svi sektori u kompaniji budu uključeni u sprovođenje ESG strategije?

Donošenje i implementacija ove strategije je deljena odgovornosti čitave kompanije, od višeg menadžmenta, preko finansija, operativnih timova, prodajne mreže, sve do sektora marketinga i komunikacija, a ono što ohrabruje je da se sve češće osnivaju posebna odeljenja koja se bave održivošću poslovanja i životne sredine. Zaposleni na svim nivoima organizacije treba da budu upoznati s tim principima kako bi mogli da prepoznaju poželjna i rizična ponašanja. Činjenica je da zaposleni jesu najbolji ambasadori brenda i da zajednica, svesno ili nesvesno, daje sud o bilo kom brendu na osnovu pojedinačnih akcija, uključujući ESG prakse. Svi mi kao predstavnici kompanija ili malih firmi iz kojih dolazimo imamo mogućnost da iskoristimo ta znanja koja stičemo na radnom mestu i u svojoj zajednici podižemo svest o ESG inicijativama, bilo da je reč o organizovanoj sadnji novogodišnjih jelki ili organizacija STEM radionica za decu iz zgrade ili školskom upcycle bazaru. U takvoj atmosferi, mogu se izroditi i nove ideje koje mogu doprineti da se ESG ciljevi dostižu na neki novi, kreativniji način i zapravo, otvorenost biznisa da saslušaju i usvoje različite perspektive je odličan pokazatelj da kompanije ne vide ESG kao vašar taštine, već da ozbiljno shvataju svoju ulogu u globalnom ekosistemu i spremne su da ulože trud i resurse i ostvarivanje te svrhe.

Koji su najefikasnije metodologije za izveštavanje o nefinansijskom poslovanju?

Objektivno merenje i izveštavanje su gradivni elementi uspešne ESG strategije. Pri samom postavljanju strategije, kompanija treba da postavi rokove za ostvarivanje svojih ESG ciljeva, a prikupljanje i objavljivanje podataka o učinku omogućava kompanijama da budu transparentne, da ojačaju svoje odnose sa svih interesnim stranama, od zaposlenih do ulagača, kao i da unaprede svoju reputaciju u poslovnoj zajednici i široj javnosti. Međunarodne kompanije su najčešće oslanjaju na GRI (Global Reporting Initiative) kao nezavisnu standardizaciju u ESG izveštavanju, ali tu su i druge metode kakvo je praćenje učinka prema UN Ciljevima održivog rasta ili individualni, kompanijski godišnji izveštaji o ESG učinku. Dakle, važan princip je da to bude standardizovana globalna metrika kako bi se pratili uporedivi rezultati koji obuhvataju i poslovni učinak i uticaj na zajednicu i na kraju, refleksiju ESG napora na reputaciju brenda. Međutim, ESG više nije samo kvalitativna metrika jer sve je više kompanija kod kojih je ESG učinak postao deo finansijskih rezultata kompanija, odnosno konkretna poslovna metrika kojom investitori procenjuju uspešnost poslovanja na kraju godine. Mi smo otišli i korak dalje od toga, vezavši kompenzacije svih zaposlenih sa ESG performansama jer verujemo da delimo odgovornost, ali i uspeh na putu kreiranja održive budućnosti.

Održan prvi TikTok biznis hub u organizaciji Marketing mreže i agencije SmartPoint Adria

Urednik

-

23.03.2023

0

Održan prvi TikTok biznis hub u organizaciji Marketing mreže i agencije SmartPoint Adria

Prvi TikTok biznis hub u Srbiji, u organizaciji Marketing mreže, a pod pokroviteljstvom agencije SmartPoint Adria, održan je juče u Beogradu. U pitanju je jedinstven koncept i prvi hub ovog tipa organizovan u Srbiji i regionu, koji Marketing mreža realizuje u okviru platforme ADukacija.

U hub-u je učestvovalo 11 kompanija iz Srbije, koje imaju aktivne TikTok naloge, kao i influenseri Aleksa Todorović, Katarina Fišić, Gorana Risteska, Amil Ćorović i Tomislav Rašković, koji je ujedno i TikTok Strategist u agenciji Degordian.

TikTok biznis hub podržale su kompanije Mercator-S, Delta Holding, Xiaomi, Banjalučka pivara i Štark.

Tokom intenzivnog programa, učesnici biznis hub-a podelili su svoja iskustva na teme – zašto bi kompanije trebale da budu na TikTok-u, šta smo naučili iz videa sa milionskim pregledima, ugrožava li praćenje trendova autentičnost brend priča, kako unaprediti saradnju sa influenserima, ali i kako naterati TikTok algoritam da radi za tebe. Organizovana je i interaktivna radionica na temu „Kako kreirati viralan sadržaj za TikTok“, kao i teambuilding na temu Commerce + Creativity na TikTok-u.

Drugi po redu TikTok biznis hub biće održan 18. aprila u Beogradu, i otvoren je za sve zainteresovane kompanije, agencije, mala i srednja preduzeća i samostalne stručnjake. Prijave za drugi TikTok biznis hub otvorene su na linku OVDE.

Ne postoji čarobni štapić za uspeh na TikToku!

Urednik

-

21.03.2023

0

Ne postoji čarobni štapić za uspeh na TikToku!

Marketing mreža, pod pokroviteljstvom agencije SmartPoint Adria, 22. marta i 18. aprila u Beogradu organizuje prvi u Srbiji – TikTok biznis hub. U pitanju je jedinstven edukativni format, koji će učesnicima pružiti neophodna znanja i veštine u oblasti kreiranja TikTok strategija za brendove. Tim povodom, razgovarali smo sa Bogdanom Radenkovićem, Digital Marketing Manager for Balkan u kompaniji Xiaomi i jednim od predavača na TikTok biznis hub-u, o tome zašto bi kompanije trebale da budu na ovoj društvenoj mreži i kako unaprediti saradnju sa influenserima.

Zašto bi kompanije i brendovi danas trebalo da budu na TikTok-u?

TikTok je kao i svaka druga društvena mreža podjednako bitan za bilo koji brend i kompaniju, a pogotovu zbog ogromnog rasta korisnika u prethodnoj godini. Brendovi se i dalje boje prisutnosti na TikTok-u, jer im ne uliva sigurnost, a ujedno im je jasno da ne postoji čarobni štapić za uspeh na ovoj mreži. Sadržaj koji je viralan na TikTok-u može biti sušta suprotnost vrednostima koje neguje određeni brend, što dovodi u pitanje to da li je TikTok adekvatan za svaki brend ili ne? Moje mišljenje je da ako kompanija ne želi da kreira sadržaj koji može biti zanimljiv korisnicima ove društvene mreže uopšte ne mora da pokušava da bude na njoj. Ovo nije mreža gde možemo reciklirati video sadržaj koji je nastao za druge kanale, jer algoritam to ume da prepozna. Ako je kompanija spremna da koristi kreatore i kreira User Genereted Content, TikTok je odlična mreža za nju. Korisnici žele da vide proizvod ili uslugu iz drugog ugla, a to je ono što TikTok i omogućava. Ako ovo kompanija iskoristi na dobar način, uspeh će biti zagarantovan.

Po čemu je TikTok jedinstven u odnosu na druge društvene mreže i u kojoj meri algoritam (i dalje) radi za nas?

Jedinstvenost TikTok-a se bazira na tome što i dalje ne postoji tačna formula za to da li ćemo biti popularni na njoj ili ne. Svedoci smo toga da viralan sadržaj nije kvalitetno isproduciran video, što dovodi u pitanje ko će kreirati video za brend kako bi postao viralan? Rešenje je da svaka kompanija mora kreirati sadržaj koji nije format TV reklame, već najobičniji video najčešće sniman mobilnim telefonom. Na ovaj način kompanije daju mogućnost TikTok Content kreatorima da dođu do izražaja, a benefit je što na našem tržištu njih ima i više nego dovoljno. Algoritam će raditi za nas ako prepoznamo kreatora čiji sadržaj može dobro predstaviti proizvod ili uslugu brenda za koji radimo. Na taj način dolazimo do kohezije između kreatora i brenda, što rezultira uspehom za obe strane. Baš ovo dovodi do jedinstvenosti TikTok-a kao mreže, jer uslovljava brend da kreira sadržaj svojstven samo ovoj društvenoj mreži.

Šta brendovi treba da urade kako bi unapredili saradnju sa influenserima?

Za svaku uspešnu saradnju potrebno je stvoriti kvalitetan odnos uz pomoću kog ćemo ispuniti određeni cilj. Kompanije ne treba da posmatraju influensere kao alat za to, već kao deo svog tima. Timskim radom se dolazi do najboljih rezultata, a preteča toga je dobar brief koji je bitno iskomunicirati na početku. Ako kompanija bira određenog influensera to znači da je u njemu videla određenu vrednost za koju smatra da je u skladu sa duhom brenda. S tim u vezi, najkvalitetniji sadržaj nastaje ako influenserima ne “lomima krila” i pustimo ih da kreiraju sadržaj na način na koji oni misle da će ostvariti najbolji rezultat za brend. Ako prethodno razumeju koje su vrednosti kompanije, to je ključ uspešne saradnje. Kvalitetnim odnosom kompanije mogu naučiti dosta od njih, ali isto tako i oni mogu naučiti dosta o određenoj industriji i samom brendu. Bitno je da se influenseri povežu sa proizvodom i ne pristaju da rade za brend koji lično ne bi koristili. Nažalost, na tržištu je u određenom trenutku došlo do prezasićenja korisnika mnoštvom sadržaja od strane influensera, jer on nije bio autentičan i korisnici su mogli da primate da nije u skladu sa vrednostima koje neguje influenser ili brend. Ovo je, takođe, bitna stavka kako bi saradnja bila uspešna.

Koja su tri ključna TikTok trenda za 2023.?

Teško je prognozirati određeni trend za ovu društvenu mrežu, jer je baš ovo mreža koja plasira sadržaj “Za Vas”. Kada TikTok spozna šta je ono što vi volite, te videe će vam masovno i prikazivati. Ovo znači da za zadržaj koji vas zanima ne morate da pratite određeni profil, jer TikTok kreira trend isključivo za vas, plasirajući sadržaj koji je vama interesantan. Sve više i više je trend User Experience koji je korisnicima jako zanimljiv, kao i Tips&Tricks koji korisnici čuvaju za gledanje kasnije. Korisnici odlaze na TikTok kako bi pobegli od svoje realnosti, pa će se nastaviti i trend “funny” videa koji kod korisnika bude osećaj sreće i zadovoljstva.

Marketing Mreža

Marketing Mreža

Marketing Mreža

Marketing Mreža

Prijave za TikTok biznis hub 18. aprila otvorene su na linku OVDE.

Marketing Mreža

Kontakt

Šta je Marketing mreža?