Da ne bih počinjao ovaj tekst kao neki srednjoškolski pismeni zadatak, bitno je reći da su društvene mreže već postale važan deo našeg života. Koliko vremena prođe od trenutka kada ujutru ustanete do trenutka kada proverite šta se dešava na vašem Twitter ili Facebook profilu? Prosto su postale nezaobilazne i skoro neophodnost.

U XX veku, svet je zadesio talas demokratizacije. Poslednjim događajem ovog procesa, u prošlom veku, smatra se pad Berlinskog zida, koji je doneo demokratiju zemljama komunističkog bloka Istočne Evrope. Iako su se u međuvremenu neke zemlje vratile na diktatorske režime, prema statističkim podacima 2010. godine čak tri petine zemalja sveta imale su neku vrstu demokratske vlade. Region koji je decenijama u nazad odbijao da prihvati demokratiju, 2011. bio je poprište borbe za demokratizaciju.

Društveni mediji su zauzeli jako važno mjesto u našim životima, a da mi toga nismo ni bili svjesni. I ako pokušamo da se sjetimo kako se to zapravo i dogodilo, ne polazi nam za rukom. Stvara se osjećaj kao da su oduvijek bili prisutni, u većoj ili manjoj mjeri, pa je jako teško zamisliti život danas bez njihovog postojanja. Bez imalo oklijevanja može se reći da su društveni mediji postali nešto poput kičme moderne elektronske komunikacije.

Da li je danas lako zamisliti svoj zivot bez društvenih medija? Odgovor je svakako odričan. Prva stvar, da ne kazem “obaveza”, svakog od nas izjutra je da “čekira Fejs”, “tvituje”, ili, ukoliko je u pitanju posao, da “proveri mejl”. Glavna osobenost svakog čoveka jeste da želi da se poveže sa drugim ljudima. Ovi mediji nam to omogućuju, dakle, na neki način upotpunjuju našu prirodnu potrebu za svakodnevnom dozom druženja.

Može se reći da su mediji odavno prestali da budu samo zanimacija mladih i da danas imaju važnu ulogu u životu svih ljudi. Sada je potpuno nezamislivo da vam dan protekne a da ne pogledate facebook, da ne vidite šta ima novo na Twitter-u itd. Zaista, ko danas nije na Facebook-u? Čini se kao izlišno pitanje, izuzev za one koji se uporno protive “tim novotarijama”. Više se rodjaci, članovi porodice ili prijatelji sa kojima ste izgubili kontakt ne traže na stari način – preko broj telefona ili adrese.

Brzina. Neformalnost. Sloboda. Klikovi mišem, skoro pa prate brzinu naših misli, te je gotovo postignuta sinhronizacija na ovoj relaciji. Osim toga, više niko ne želi da se zamara nepotrebnim protokolima i formama. Nadalje, gotovo se ne može zamisliti lakoća komuniciranja i kretanja na višem nivou. Posledica ovih odlika, upravo je efikasnost razmene informacija.

Svima je poznata premisa da ono što nije bilo u medijima, nije se ni dogodilo. Živimo u vremenu u kojem « globalno selo » komunicira putem društvenih medija. Da, današnji medijski svet je sposoban informaciju preneti u par sekundi, zajedno sa foto i video izveštajem. Koristeći socijalne mreže, najbolje se može primetiti koliko je veliki taj « instant » uticaj medija na društvo. Kada je u pitanju neki veliki svetski događaj, iznenadno dešavanje, ili pak događaj velikog društvenog pitanja, veliki broj ljudi prenosi medijske informacije putem svojih profila na socijalnim mrežama.

Polazeći od pretpostavke da živimo u metamedijskom društvu koje pominje Lev Manovič u svojoj knjizi „Metamediji“, razumljivo je da Internet igra bitnu ulogu u životu pojedinca, a samim tim i u društvu koje pojedinci čine. Jedan od razloga korišćenja Interneta, svakako je dostupnost informacija koje su za razliku od „ere“ novina, TV, radija koji su prvenstveno efemerni mediji, dostupne u svakom trenutku po potrebi pojedinca.