Polazeći od pretpostavke da živimo u metamedijskom društvu koje pominje Lev Manovič u svojoj knjizi „Metamediji“, razumljivo je da Internet igra bitnu ulogu u životu pojedinca, a samim tim i u društvu koje pojedinci čine. Jedan od razloga korišćenja Interneta, svakako je dostupnost informacija koje su za razliku od „ere“ novina, TV, radija koji su prvenstveno efemerni mediji, dostupne u svakom trenutku po potrebi pojedinca. Internet se dakle koristi više kao lični medijum, selekcija akumuliranog sadržaja se obavlja na osnovu ličnog senzibiliteta, u odnosu na lične potrebe. Takođe, Internet dopušta stratifikaciju publike u odnosu na sadržaje koje nudi, određeni sadržaj ciljano nije više namenjen masama (kao što je slučaj sa štampom, radijom i televizijom) već tačno određenom pojedincu, odnosno tačno određenoj grupi pojedinaca koju karakterišu iste ili slične osobine, intresovanja i pripadnosti određenim društvenim grupama u odnosu na njihov sopstveni sistem vrednosti.
Većina korisnika Interneta je skoro svakodnevno prisutno na društvenim medijima, i društvenim mrežama. Upravo iz ovih razloga klasičan marketing sve više prerasta u Internet marketing. Kako su korisnici postali kreatori sadržaja i dobili priliku da reaguju na proizvod i slično, veoma veliki broj firmi i kompanija prebacuje svoje poslovanje na veb i svakim danom ih je sve više. Više nije dovoljno imati svoj tj korporacijski sajt već neophodna prisutnost na društvenim mrežama, veliki broj fanova, pratilaca koji predstavljaju jednu veliku ciljnu grupu. Od pojave Facebook-a, Youtube-a I Twitter-a, komunikacija se sve više seli u virtuelni svet. Upravo ove mreže su omogućile apsolutno negiranje realnog prostora, pa čak i u ekonomskom kontekstu dajući tako novu dimenziju i komunikaciji i bliskosti.
Martin Lindstrom je u svojoj knjizi “Kupologija” dosta govorio o marketing koji se koristi fenomenom identifikacije sa idolom (npr. kad vidimo neku poznatu ličnost kako nosi npr. Nike patike i mi ćemo kupiti iste kako bi mu se “približili”). Transparentnost i otvorenost društvenih medija omogućava i da se određenom brendu više približi. Oni više nisu nedodirljivi, može se sa njima komunicirati, pratiti njihov rad i sl. A sve to je besplatno i dostupno iz fotelje od kuće. Osećaj pripadnosti određenoj grupi (navijači, organizacije, udruženja) svakako nije nikakva novina, ni fenomen, i ranije se koristio u marketingu.
Grupe na društvenim mrežama( FB grupe, nalozi na Twitter-u), vode administratori koji na najrazličitije načine animiraju korisnike, i pružaju im mogućnosti da komentarišu, uključe se i steknu osećaj da i oni sudeluju u promenama, uspehu i neuspehu određene organizacije, kompanije i sl. Bitna karakteristika je i povezanost i komunikacija članova grupe bez obzira na materijalni status, mesto gde žive, obrazovanje i sl. Upravo ta komunikacija je ono što dovodi do brzog širenja sadržaja te nije čudo što je viralni marketing postao jedan od najkorišćenijih savremenih vidova reklamiranja. U smislu te pripadnosti svakako se ne smeju zaboraviti ni online serveri video igra kao što je npr. WOW.
Mada su mnogi predviđali budućnost marketinga na nebu, u vazduhu (delovanje putem mirisa) i sl. čini se da je virtuelni svet ipak ono što ima neke najrealnije mogućnosti te uopšte nije nemoguće da će uskoro se prodavati reklamni prostor u Azerotu (svet WoW-a). Kao što je film bio idealan svet da se određeni brendovi predstave na najbolji mogući način, slična stvar je sasvim moguća i sa igrama. Naravno ovde se ne misli samo na plakatske reklame, kao što su postavljanje bilborda sa vilenjacima u Versaće haljinama ili Koka-kola poklona koje pokupite umesto krzna ili eliksira kada ubijete neku zver, već na najrazličitije oblike tzv podsvesnih poruka tj novih „kanala“ koje marketing pronalazi kako bi uprkos svim našim odbijanjima i „slepilom za reklame“ dospeo do nas (simboli, boje i šare koji su prvo počele da koriste duvanske kompanije posle zabrane reklamiranja). Na taj način vrlo je verovatno da će se u skorijoj budućnosti brendirati i svetovi igra, stranice društvenih mreža i sl.
Autorka: Maja Todorović
Fakultet dramskih umetnosti, Beograd
Loading...
