Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Studentska priča #5 by Faris Yuma

U XX veku, svet je zadesio talas demokratizacije. Poslednjim događajem ovog procesa, u prošlom veku, smatra se pad Berlinskog zida, koji je doneo demokratiju zemljama komunističkog bloka Istočne Evrope. Iako su se u međuvremenu neke zemlje vratile na diktatorske režime, prema statističkim podacima 2010. godine čak tri petine zemalja sveta imale su neku vrstu demokratske vlade. Region koji je decenijama u nazad odbijao da prihvati demokratiju, 2011. bio je poprište borbe za demokratizaciju.
Od januara do aprila 2011. godine na tlu Severne Afrike i Bliskog Istoka buktali su protesti koji su za cilj imali promenu vlasti: od Tunisa do Kaira, preko Sane do Amana i Maname. Ovi događaji inspirisali su ljude na ovom podneblju da se izbore za promene. Već su maja 2011. njihova dostignuća bila značajna: predsednik Tunisa Zine El Abidine Ben Ali i predsednik Egipta Hosni Mubarak, dvojica najvećih diktatora regiona, podneli su ostavke.
Pojam Arapsko proleće označava talas revolucija, demonstracija i protesta, koji je zadesio arapski svet. Po prvi put u istoriji čovečanstva, pojedinci su putem društvenih mreža, Facebooka i Twittera, organizovali svoje aktivnosti, bez obzira na sve pokušaje državne vlasti da spreči njihovu slobodnu virtuelnu komunikaciju. U nekim državama vlasti su išle toliko daleko da su čak pokušale da onemoguće slobodan pristup internetu.
Prema studiji grupe autora sa Univerziteta u Vašingtonu, nakon analiziranja više od 3 miliona tvitova, sati i sati video sadržaja na servisu YouTube i na hiljade blogova, došlo se do zaključka da su društveni mediji odigrali centralnu ulogu u formiranju političke osnove Arapskog proleća.
Inicijalna kapisla koja je zauvek promenila političku sliku na Bliskom Istoku i Severnoj Africi, bilo je samospaljivanje Mohammed Bouaziza, trgovca povrćem, isped zgrade Skupštine u Tunisu. Vest o njegovom samospaljivanju zbog nezadovoljstva apsolutističkim režimom u državi, brzo se proširila Facebookom, Twitterom i YouTubeom, inspirišući revolucionare da organizuju proteste, javno kritikuju svoje vlade i šire ideje slobodne demokratije.
Demografski podaci govore da su mladi, tehnički obrazovani pojedinci, relativno dobro obrazovani, od kojih su znatan broj bile žene, odigrali značajnu ulogu u prvoj fazi revolucije, utičići preko društvenih mreža na promenu svesti stanovništva ukazivanjem na političke malverzacije, zloupotrebu političkog položaja, diktatorske i neretko tiranske režime. Dalje, studije pokazuju da su upravo razgovori na društvenim mrežama doveli do okupljanja ljudi na ulicama. Zanimljivo je da je porast diskusija na temu slobode, demokratije i revolucija na blogovima i Twitteru, direktno doveo do burne reakcije narodna i brzog okupljanja zarad svrgavanja režima.
Pokušaji vlada da osujete njihovu komunikaciju na internetu, ostali su bezuspešni. Diktatorske vlade na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi pale su pred milionima pojedinaca organizovanih putem društvenih mreža. Svetska javnost po prvi put bila je u prilici da prati objektivne izveštaje o dešavanjima iz ovog regiona, na osnovu informacija koje su učesnici demonstracija objavljivali na društvenim mrežama. Arapskim prolećem svetu je demonstriran značaj društvenih medija, pokazavši da „obični ljudi“ i te kako mogu da utiču na svrgavanje diktatorskih režima, ili pak na društveno-ekonomske tokove. Od tada, snagu, moć i uticaj društvenih mreža više niko ne osporava.

Autor: Faris Yuma
Filološki fakultet, Beograd

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

1 KOMENTAR

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!