Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow! Together, we create! Together, we transform! Together, we empower! Together, we inspire! Together, we connect! Together, we grow!
Naslovna Blog Stranica 79

Uspešnost svake brend priče određuje publika

Urednik
-
0
Uspešnost svake brend priče određuje publika

Olja Nestov, Senior Digital Marketing Specialist, Atlantic Grand i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji DIGITAL MARKETING MANAGER OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Kako biste ocenili razvoj digitalnog marketinga u Srbiji?

Digitalni marketing u Srbiji se razvija i u konstantnom je porastu. Takođe, interesovanje za ovu oblast je rastuće, što sa strane klijenata, koji sve više ulažu u digital, što sa strane tražnje tj. potrošača koji sve raznovrsnije koriste digitalne kanale. Digitalne agencije, takođe, doprinose razvoju digitalnog okruženja, prilagođavajući svoje usluge stepenu razvoja tržišta i šireći svoju delatnost, tako da danas imamo i prve kripto agencije u zemlji, sa novim, web3 digitalnim proizvodima.

Ako pogledamo poslednja AdEx istraživanja i brojke nam idu u prilog – imamo dvocifreni rast ulaganja u digitalno oglašavanje, što Srbiju stavlja na treće mesto po rastu digitala u Evropi. Tokom pandemije, čak i najtradicionalniji brendovi shvatili su mogućnosti digitalnih kanala, njihove fleksibilnosti i merljivosti, posebno u delu performance marketinga. Potrošači su, sa svoje strane, prevazišli verovatno i poslednje barijere prema upotrebi digitalnih tehnologija, online plaćanja i aplikacija, te osetili prednosti njihove upotrebe u svakodnevnici. Brendovi i kompanije kaskaju za očekivanjima potrošača i to je ujedno i izazov i prilika za one koji brže savladaju i primene potrebna unapređenja i ponude rešenja, jer puno možemo da uradimo lokalno, umesto da čekamo da globalni igrači preuzmu digitalnu utakmicu u Srbiji.

Koje elemente danas mora da sadrži jedna REMARKABLE digitalna brend priča?

Kroz istoriju komunikacija, ono što volimo kod brendova jeste njihova priča, a REMARKABLE priča je ona koja se pamti. Biti konstantan i dosledan svojim vrednostima, zaista ih živeti i prenositi sa generacije na generaciju osnov je uspeha svih velikih brendova. Ista pravila važe i za digital, kao mesto ili način na koji se brend susreće sa svojim potrošačima i nudi sada bliže, angažujuće iskustvo sa korisnikom.

Uspešnost svake brend priče određuje publika. U kontekstu digitala, ključno je razumevanje da potrošači traže sadržaj, a ne oglase. Nije dovoljno ulagati u krajnjeg kupca, već graditi tzv. „lifetime value“ svakog prospekta. Kreiranje boljeg potrošačkog iskustva postaje ključna diferencijacija na kompleksnom digitalnom putu, što dovodi do potrebe za dubljim razumevanjem digitalnog potrošača.

Zapitajmo se – da li smo korisni? Da li dodajemo vrednost? I kao brend, da li odražavamo vrednosti za koje se zalažemo? Moramo da budemo relevantni i korisni, da stalno inoviramo, izađemo iz zone komfora i nađemo nove načine da ispričamo svoju priču, ako želimo REMARKABLE rezultate.

Kako da brendovi budu više – human, emotional i engaging na društvenim mrežama?

Ako je marketing u svojoj suštini briga o potrošaču, digitalni marketing je briga o podacima. Testiramo kampanje, učimo i svakom narednom komunikacijom smo bliži našim potrošačima. Grand kafa se obraća svojoj publici lično, osluškuje njene potrebe i ulaže u dvosmernu komunikaciju na digitalu. Sve to radimo zbog naših potrošača, jer oni očekuju od voljenih brendova da budu neposredni, empatični i angažujući u komunikaciji. Na taj način se povezujemo i gradimo brend za buduće generacije, a koliko smo u tome uspešni govore priznanja koja smo osvojili.

Kako ispričati drugačiju digitalnu priču, a ostati dosledan brendu?

Uspešni brendovi osluškuju potrebe svojih potrošača i kreiraju nove potrebe, sa ciljem unapređenja korisničkog iskustva. Digital skraćuje put do krajnjeg korisnika i daje direktan feedback sa tržišta. Sa tako moćnim uvidom, svaki dan može biti prilika da se ispriča drugačija priča. Na digitalu svakodnevno probamo nove formate i testiramo nove kreative. Iako mnoge taktike nisu uspešne, uče nas i ohrabruju da pravovremeno reagujemo na aktuelnosti koje mogu postati viralne i imati masovan uticaj, što je prilika za svaki brend. Kako brend bira trendove i teme, te kako reaguje na svakodnevnicu pravi razliku koju potrošači danas primećuju, a greške se ne praštaju.

U eri smo cancel kulture, bojkotovanja brendova, preispitivanja svakog posta i komentara. Samo dosledan brend može ostvariti uticaj, čak i na neočekivan način, a da ne bude cancel-ovan od strane potrošača.

React kampanje su jedan od načina na koji možemo da istupimo drugačije. To su ujedno i kampanje o kojima se najviše priča, dok popularnost traje. Ključno je pažljivo birati saradnike i reagovati u skladu sa brend vrednostima na aktuelnosti na mrežama. Stepen prepoznatljivosti brenda i ulaganje u stalnu, digitalnu komunikaciju uslov su doslednosti koji prvo mora biti zadovoljen, a potom možemo inovirati kreativu, načine prisutnosti i storytelling, tražeći drugačiji put do potrošača.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne rezultate?

Lično sam ponosna na svaku uspešnu digitalnu kampanju Grand kafe, zadovoljstvo naših potrošača i posledično dobre poslovne rezultate i radujem se novim uspesima. Ponosna sam i na nagrade koje smo dobili, jer su takmičenja način da prenesemo dobre prakse i unapredimo tržište komunikacija u Srbiji. Izuzetno sam ponosna na inovacije koje smo uveli u kategoriju kafe, koje su pomerile granice struke i to na svetskom nivou, što potvrđuje zlato koje smo dobili na Digital Communication Awards u Berlinu, u kategoriji LAUNCH, u kojoj smo pobedili svetske, globalne brendove.

Ponosna sam i na interesovanje za digitalni marketing koje raste, kako u Atlantic Grupi, tako i van kompanije, što prepoznajem kao predavač i koordinator digital modula na AcademIAA 2022, gde smo ove godine imali najveći broj prijava za ovu edukaciju u organizaciji IAA asocijacije. Najponosnija sam na Grand kafa tim i naš veliki brend, koji već duži niz godina živimo i kreiramo sa puno ljubavi. Ponosni smo zajedno na sve prilike i mogućnosti da unapredimo brend iskustvo i ponudimo potrošačima onu “šoljicu više” i doprinesemo široj zajednici, kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Jer, sve nas spaja, i miris i ukus!

Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?

Entuzijasta sam u pogledu svetle digitalne budućnosti i zato ću ukazano Mark Awards priznanje za Digital Marketing Manager of the Year nositi ponosno i odgovorno, a u svrhu daljeg napretka i razvoja naše struke u celini.

 

Now&10: Igra poverenja

Urednik
-
0
Now&10: Igra poverenja

Marketing mreža objavila je danas novu epizodu Now&10 serijala. Ovaj serijal, kroz različite teme, analizira tržište marketinških komunikacija u Srbiji u periodu od 2012. do 2022. godine.

U okviru nove epizode pod nazivom „Igra poverenja“ o tome da li je u poslednjih 10 godina raslo poverenje ili nepoverenje i ko postavlja pravila igre u odnosu klijent-agencija, govori osam vrhunskih stručnjaka iz kompanija Lidl Srbija i MPC Properties, kao i agencija Ovation BBDO, DNA Communications, Fullhouse Ogilvy, Leo Burnett, Real Grupa RGS i Two Rivers.

Cela epizoda dostupna je našem YouTube kanalu:

Od nas sve počinje

Urednik
-
0
Od nas sve počinje

Da li ste upoznali marketara koji nije zainteresovan za rast prodaje i tržišnog učešća? Marketing inicijative se evaluiraju kroz stope rasta, troškove i profitabilnost. Kada matematički pokažemo pobednički scenario, zašto se retko zapitamo šta nam to donosi dugoročno?

Ovo su neke od tema za razmišljanje za sve nas. Svesni okruženja u kojem poslujemo, neizvesnosti koja nas okružuje, trendova i promena koje se dešavaju kod nas, ali i u regionu, stvaramo potrebu da reagujemo odmah kako ne bismo ostavili prostor drugima da budu prvi. Takav pristup upravljanja brendovima definiše se kao opstanak, ne kao građenje brenda. Brendovi koji su decenijama na tržištu, brendovi sa tradicijom, imali su “privilegiju” da se grade u vreme kada je potrošač imao vremena da zastane i da svakom brendu posveti pažnju, izanalizira ponudu i ono što brend predstavlja. Takvi brendovi su imali uslove da ostanu dosledni, da pažljivo grade svoju komunikaciju, poverenje, lojalnost i emotivnu vezu koja je jačala kroz godine. Takvi brendovi imaju jasan personality i mogu da imaju stav. Za mene lično sjajan primer je Nike sa svojim sloganom “Just Do It” gde se brend ne vezuje za performanse proizvoda već jasno i smelo komunicira “sa nama možeš sve, sa nama si najbolja verzija sebe”. Takav stav se gradi godinama i ne gleda se kroz kratkoročnu finansijsku konstrukciju.

Naša realnost je opadajuća lojalnost potrošača. Marketing inicijative će uticati na različite brend parametre, ali moramo da stavimo naše brendove u horizont od 5 do 10 godina i da jasno znamo gde želimo da budemo za 10 godina. Na taj način možemo evaluirati kratkoročne inicijative. Marketing sektori su pokretači biznisa, a naš biznis čine brendovi i upravo su oni najbolji pokazatelj budućnosti. Ulaganjem u strategiju razvoja brendova, gde postoji jasna vizija šta su naši ciljevi i vrednosti, kao i na koji način želimo da ih postignemo, mi zapravo ulažemo u biznis budućnosti.

Postoje brendovi u našem okruženju uz koje smo odrastali i koji nas i dalje prate, brendovi koji su postali deo nas. Takav brend je Plazma koja je “Sve što ti treba” – diskretna, a zvučna poruka da nas podseti da je Plazma tu za nas od prvog koraka do trenutka kada gledamo naše unuke kako prave prvi korak. Kampanja Plazma brenda “Jednakost dolazi iz kuće” predstavlja dobar primer kako brend iznosi svoj stav i šalje poruku koja će skrenuti pažnju javnosti na aktuelnu temu polne neravnopravnosti. Samo jaki brendovi, brendovi sa dobrom namerom, bez ličnog i komercijalnog interesa, mogu izneti svoj stav direktno i transparentno.

Da sumiram – brendovi sa stavom nisu nužno brendovi velikih korporacija. Građenje brenda sa stavom je velika prilika za male biznise, jer na taj način kreiraju efikasnu marketing strategiju koja može biti isplativa, jer stvara organski reach. Naravno, što veći brend, veća je i odgovornost i teže je održavati doslednost. Za kraj bih naglasila – da biste izgradili brend sa stavom, morate biti marketar sa stavom, jer od nas sve počinje.

Za Mark Club tekst napisala:
Zorana Antić, Marketing Director, Bambi

Nove tehnologije transformišu potrošačka iskustva

Urednik
-
0
Nove tehnologije transformišu potrošačka iskustva

Violeta Kovačević, CEO, Mercator-S govorila je za Mark Club na koji način nove tehnologije transformišu potrošačka iskustva.

Mercator-S je prošle godine postao deo Fortenova grupe. Šta to konkretno znači za potrošače, a šta za vaše zaposlene?

Fortenova grupa je najveća regionalna kompanija. Posluje u pet zemalja i ima više od 100 poznatih regionalnih brendova. Posvećena je unapređenju svojih poslovnih operacija u svim poslovnim segmentima koji uključuju 29 proizvodnih postrojenja, 2.500 maloprodajnih objekata, kao i radno okruženje za svojih 45.000 zaposlenih.

Fortenova se 2021. formalno pridružila UN Global Compactu, najvećoj svetskoj inicijativi za održivi razvoj i korporativnu održivost. Time je postala deo velike zajednice od 18.000 članica u 162 zemlje sveta, koje su se obavezale na poštivanje UN Agende za održivi razvoj do 2030. U skladu s tim, sproveli smo niz aktivnosti i inicijativa sa pozitivnim uticajima na svim tržištima na kojima poslujemo. Ti su se uticaji osetili i izvan naše organizacije (među našim kupcima, klijentima, poslovnim partnerima i u lokalnoj zajednici).

Jedna od bitnih inicijativa koju treba pomenuti jeste i regionalni projekat Digitalizacije poslovanja, koji Fortenovu svrstava u red inovativnih kompanija, koji će integrisati informacione tehnologije u ključne segmente svog lanca vrednosti. Za sve nas to znači mnogo, jer će dobavljači, naši kupci, ali i mi zaposleni, imati koristi od toga.

Integracija u jednu takvu organizaciju znači da smo dobili stabilnog vlasnika, koji nam nudi značajan know-how i prostor za dalji razvoj kompanije Mercator-S. Integracija u jedan tako veliki sistem će nam obezbediti novi investicioni ciklus, i upravo zbog toga nastavljamo sa strategijom razvoja i širenja maloprodajne mreže u Srbiji, i ulaganjima u razvoj logističkih kapaciteta. Za Mercator-S je ključno da će, unutar Fortenova grupe, biti deo najveće maloprodajne mreže u regionu, što podrazumeva i jačanje stabilnosti lanca nabavke i pozitivan uticaj na dobavljače, kroz mogućnosti za dalji razvoj njihove delatnosti i brendova. Mercator-S će i ubuduće biti fokusiran na stratešku saradnju sa lokalnim dobavljačima, a ova integracija će doprineti rastu i razvoju poljoprivrede i prehrambeno-prerađivačke industrije, i to ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu.

S obzirom na brze promene, nove tehnologije i sve zahtevnije potrošače, kako vidite budućnost ritejl industrije?

Razvoj novih tehnologija nesumnjivo će transformisati potrošačka iskustva u kupovini, ali način na koji ritejleri budu na njih regovali i kretali se kroz te promene, odrediće budući poslovni model maloprodaje i način na koji kupujemo. Postoje tri teme koje će definisati ritejl industriju u budućnosti – upotreba „big data“, kako olakšati kupcima da žive zdravije i održivo poslovanje.

Očekivanja potrošača svakodnevno rastu, a zajedno sa njima menja se i perspektiva iz koje svi mi, ili bar većina, posmatramo svet u kojem živimo. Ova paradigma je odlično objašnjena na primeru tzv. blue dot customer. Svako od nas je nekad, dok je putovao bio u situaciji da se orijentiše uz pomoć velike papirne mape. I kada uzmete mapu, šta je prva stvar koju treba da uradite da biste mogli da je koristite – da locirate gde se nalazite. Tek tada možete da vidite gde i kako dalje. I takav pogled na svet je svima nama stvarao osećaj da smo mi jedna mala tačka na ovoj planeti i da je naš zadatak da pronađemo svoje mesto i da dalje prilagođavamo kretanje u odnosu na okruženje.

Kako je danas? Vi danas kad otvorite Google Maps na telefonu, na sredini ekrana se pojavi plava tačka koja pokazuje vašu aktuelnu lokaciju. I šta se dešava kada se pomerate? I dalje ste u centru. Okruženje se prilagođava vama. Ceo svet je prikazan iz vaše perspektive. Danas se ljudi na taj način ponašaju i drugim oblastima života, naročito u kupovini. Tu sve mora da bude prilagođeno potrebama potrošača i njegovoj perspektivi. Potrošači od nas očekuju da prepoznamo gde su, odnosno, putem kog kanala obavljaju kupovinu, šta su njihove trenutne potrebe i ono što je ključno da predvidimo – šta će želeti u budućnosti. Zato je digitalizacija biznisa, u smislu analize potreba i potpunog prilagođavanja kupcu, kao što je to npr. uradio Google, budućnost retail biznisa.

Da li će online korpa u nekom trenutku potpuno zameniti offline kupovinu i kada to možemo da očekujemo?

Pandemija je globalno i lokalno ubrzala rast e-trgovine, ali ipak verujem da će ovaj deo Balkana zasigurno još neko vreme uživati u odlasku u komšijsku prodavnicu. Tehnologija i okruženje se menjaju sve brže, mnogo faktora utiče na to u kom pravcu ćemo se kretati, i zato mislim da će agilnost biti ključna za razvoj trgovine u budućnosti. Upravo zato smo mi odabrali omni-channel strategiju, sa ciljem da budemo sveprisutni, i da u svakom trenutku budemo tamo gde je i naš kupac. Zato pažljivo osluškujemo tržište i na sve veći broj online porudžbina, koje kontinuirano beležimo iz meseca u mesec, odgovorićemo kreiranjem ultra modernog web shopa kao podršku našem rastu u ovom segmentu. Ponosni smo i na ceo naš IDEA online tim, koji je prepoznala i E-commerce asocijacija Srbije, i IDEA online prodavnicu nagradila priznanjem „The most innovative retail chain“ u okviru Hot Spot eCommerce Awards.

U kojoj meri je tržište maloprodaje u Srbiji razvijeno?

Srbija ima veliki udeo tradicionalne trgovine. Čak i za region Centralne i Istočne Evrope udeo tradicionalne maloprodaje u Srbiji još uvek je veoma visok. Prema izveštaju Euromonitora, on iznosi 53%, dok je na primer u Hrvatskoj 24%, a u Sloveniji 9%. Pred nama je, definitivno, vreme velike konsolidacije maloprodaje, i u tom periodu će najveći trgovinski lanci, odnosno organizovana trgovina, preuzeti znatno veću ulogu nego što je ima danas. Tako je bilo u svim razvijenim zemljama u svetu, pa verujem da će tako biti i kod nas.

Šta za Vas znači REMARKABLE poslovni uspeh?

Mislim da za REMARKABLE poslovni rezultat možemo smatrati onaj koji je dobar i za kompaniju koja ga je kreirala, ali i za zajednicu u kojoj je taj rezultat stvoren. Danas je neophodno da moderna kompanija svoje poslovanje gradi kroz “core business” delatnosti, kroz digitalnu transformaciju, i razvoj ljudi i kulture, ali je vrlo važno da to radi na način da bude društveno odgovornija i ekološki svesnija.

Verujemo u moć pojedinca

Urednik
-
0
Verujemo u moć pojedinca

Sanja Tomić, Employee Communication Manager, A1 Srbija i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji INTERNAL COMMUNICATIONS MANAGER OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Kako biste ocenili stanje internih komunikacija u Srbiji?

Interne komunikacije definitivno dobijaju na značaju poslednjih godina u kompanijama u Srbiji. Tome je doprinela i pandemija korona virusa koja je u fokus stavila dobrobit zaposlenih i potrebu da se sa njima više i češće komunicira zbog rada na daljinu. Lideri su, takođe, uvideli da su zaposleni pravi ambasadori brendova i kompanija, i da je potrebno da, pre svega, oni budu informisani o kompanijskim planovima i aktivnostima, a zatim i korisnici usluga. To nije bio slučaj pre desetak godina. Potrošač je bio jedino važan i zadovoljenje njegovih potreba.

Interne komunikacije su važne i radi privlačenja i zadržavanja talenata, koji imaju drugačija očekivanja od kompanija vezana, pre svega, za adekvatan balans između privatnog i poslovnog života. Posvećuje se veća pažnja benefitima za zaposlene koje je potrebno interno iskomunicirati, a zatim i eksterno u vidu employer brandinga koji, u poslednje vreme dobija na značaju, takođe. Sada u mnogim kompanijama imamo i pozicije posvećene isključivo iskustvu zaposlenih na poslu (employee experience menadžeri), i to je prirodni i poželjni razvoj internih komunikacija.

Sve ovo se najviše dešava u velikim kompanijama, dok u malim i srednjim preduzećima postoji veći prostor za unapređenje internih komunikacija i podizanje svesti o važnosti brige o zaposlenima. Posvećenost ljudima i njihovoj dobrobiti je nešto na čemu može više da se radi u Srbiji. Koliko ćemo biti posvećeni zaposlenima, toliko će oni biti posvećeni poslu i kompanijskim ciljevima. Potrebno je više slušati ljude, ohrabrivati ih i uključivati ih u odlučivanje. U tom smislu, interne komunikacije treba da budu još prisutnije u srpskim firmama i vremenom postanu strateški partner lidera u poslovanju.

Šta uspešne kompanije danas mogu dodatno da ponude svojim zaposlenima i privuku talente?

Kompanije koje su spremne da se prilagode novim potrebama zaposlenih i obezbede im veću fleksibilnost i bolje uslove rada imaće prednost u privlačenju i zadržavanju talenata. Više nije dovoljno samo raditi u jakoj kompaniji za dobru platu. Zaposleni žele da budu vrednovani, da imaju osećaj pripadnosti kompaniji kojoj je stalo do svojih zaposlenih, ali i do zajednice u kojoj posluju. Žele da imaju mogućnost napredovanja i razvoja – ostvarenja svog punog potencijala.

Hibridni način rada se sada već podrazumeva kao pogodnost koju talenti očekuju od poslodavca. Dakle, rad na daljinu, fleksibilno radno vreme i poštovanje slobodnog vremena. Uz to svakako idu u paketu i pogodnosti vezane za dobrobit i zdravlje zaposlenih, pa i njihovih porodica. Kompanija koja želi da privuče talente mora da neguje i korporativnu kulturu, koja promoviše jednakost, različitost i inkluziju, ali i da ima jasnu viziju i vrednosti koje zaista živi u praksi i nema ih samo na papiru.

Da li je B2E (business to employee) model poslovanja budućnosti?

Sudeći po svemu pomenutom, da, B2E je već model poslovanja sadašnjosti, pa i budućnosti, nadam se. Zaposleni je konačno u centru pažnje, gde mu je i mesto. Ukoliko želimo da budemo atraktivni korisnicima kao kompanija, moramo najpre da budemo atraktivni zaposlenima i zadobijemo njihovo poverenje. Ostaje još da ovaj model primeni što više kompanija i radi na unapređenju iskustva zaposlenih koji posledično kreiraju i dobro korisničko iskustvo za potrošače.

Kako danas merimo uspeh internih komunikacija?

Rezultati internih komunikacija se mere već oprobanim metodama koje uključuju ankete, istraživanja zadovoljstva zaposlenih, fokus grupe, praćenje reakcija i interakcija na poslovnoj društvenoj mreži ili intranetu. Takođe, sam uspeh kompanije i rezultati poslovnih ciljeva pokazuju koliko su interne komunikacije efikasne i uspešne.

Pored svih ovih alata, važno je osluškivati ljude. Redovna razmena informacija sa timovima iz različitih delova organizacije i upoznavanje načina na koji funkcionišu mogu da pokažu koliko su ljudi upućeni u aktuelna dešavanja i poslovne ciljeve kompanije i pomognu u oceni uspešnosti internih komunikacija. Kao rezultat tog osluškivanja, mislim da ćemo vremenom sve više raditi na personalizaciji poruka koje šaljemo različitim grupama zaposlenih i time dobiti bolji efekat komunikacije.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne rezultate?

To bi definitivno bio uspeh internih komunikacija na projektu rebrendiranja Vip mobile u A1 Srbija koji se desio početkom 2021. godine. Interna kampanja je, tokom celog projekta rebrendiranja, bila realizovana online i uspela da ljude drži redovno informisanim i zainteresovanim za sve promene koje su usledile.

Nakon ove velike transformacije, tim internih komunikacija imao je za cilj da povrati zajedništvo među zaposlene, učvrsti njihovu posvećenost i motivaciju u okruženju novog brenda i ojača korporativnu kulturu. Osmišljavanjem i realizacijom niza kreativnih aktivnosti posvećenih zaposlenima, želeli smo da otklonimo sumnje i strahove od promena, omogućimo zaposlenima da sagledaju snagu novog brenda koji uvažava postojeće vrednosti i kulturu, i izgrade osećaj pripadnosti. U isto vreme, internom komunikacijom želeli smo da osnažimo kolege da i sami pokreću i prihvate promene, verujući u moć pojedinca kao jednog od važnih stubova A1 brenda.

Međusobna podrška kolega, kreativnost, entuzijazam i volja da se u neizvesnim uslovima da maksimum i održi duh našeg kolektiva rezultat je na koji smo posebno ponosni.

Šta za Vas znači Mark Awards priznanje i kako će ono uticati na Vašu dalju karijeru?

Samo postojanje Mark Awards priznanja je značajno za naše tržište, jer doprinosi promociji struke, deljenju dobrih primera iz prakse i priča profesionalaca, koji nas inspirišu da pomeramo granice. Iako se ovo priznanje dodeljuje pojedincima za lične poslovne uspehe, jasno je da iza uspeha pojedinca u kompanijama, posebno kada je reč o internim komunikacijama, stoje timski rad i neizostavna saradnja sa brojnim kolegama. Mark Awards priznanje je veoma lepa potvrda uspešnosti i snage internih komunikacija u koje smo kolege i ja uložili mnogo energije, truda i kreativnosti poslednjih godina u težnji da sačuvamo zajedništvo i jedinstveni timski duh koji krasi kompaniju A1 Srbija.

Optimizacija 2023

Urednik
-
0
Optimizacija 2023

Prečesto odzvanjaju svuda oko nas izjave: „Troškovi nabavke moraju biti optimizovani“, „poslovni procesi usklađeni“, „kanali komunikacije maksimalno iskorišćeni“, „asortiman profitabilan“, „ulaganja isplativa“, „mašine maksimalno upošljene“, „SEO“, “ljudski resursi zadovoljni“, „struja ušteđena“, „Vreme koje nam je preostalo, pametno iskorišćeno“… Svet oko nas se pretvara u „optimizaciju“.

Ne zahteva samo top menadžment od nas to, nov način života i spoljni faktori na koji nemamo uticaj, naterali su nas na preispitivanje ispravnosti naših postupaka. A šta je drugo optimizacija nego samospoznaja da nismo savršeni, da negde možda grešimo i spremnost da budemo bolji.

Kako preduzeća rastu i evoluiraju, tako raste i broj njihovih poslovnih procesa. U zavisnosti od veličine kompanije, postoje desetine, ako ne i stotine poslovnih procesa. Jedan poslovni proces može biti posvećen aktivnostima kao što su: uvođenje novog proizvoda na tržište, definisanje veleprodajnih i maloprodajnih cena, planiranje prodajnih rezultata, odobravanje troškova, usklađivanje proizvodnog procesa , marketinške kampanje…

U ljudskoj je prirodi da smo često otporni na promene, posebno kada procesi postoje već duže vreme. „Mi to tako radimo već 15 godina i ne planiramo da menjamo“ , „Probali smo tu promociju pre 5 godina i nije nam dala rezultata“ , „E pa to ne može tako, kao što vi mislite“ , „Ipak ja znam šta je najbolje“, poznati su nam ovi izgovori, naročito kadrova sa višegodišnjim iskustvom na jednoj poziciji u kompaniji, koji nisu navikli na promene i optimizaciju.

U osnovi optimizacije poslovnih procesa je operativna praksa koja identifikuje, procenjuje i rešava probleme svakog poslovnog procesa. Ona ima za cilj da redizajnira postojeći proces kako bi ga učinila efikasnijim, pojednostavila operacije, nadogradila komunikaciju, kao i  smanjila greške i troškove. Povećanje efikasnosti procesa može nam pomoći u racionalizaciji procedura, eliminisanju nepotrebnih zadataka i dupliranja, automatizaciji određenih zadataka, povećanju ROI i poboljšanju zadovoljstva zaposlenih i kupaca. Sa druge strane  neefikasni procesi mogu stvoriti uska grla koja ometaju poslovanje, povećavaju troškove, primoravaju propuštene rokove i nedovršene zadatke i usporavaju reakciju organizacije na promene tržišta.

Neretko se dešava da kada se preduzeća digitalno transformišu, u današnjem veoma konkurentnom poslovnom okruženju, neefikasni procesi mogu negativno uticati na celokupno poslovanje kompanije. Samo jedan pogrešan Instagram post, koji nije prošao adekvatnu proceduru odobrenja, može uticati na gubitak potrošača, negativan PR, lošu reputaciju brenda pa i cele kompanije, kao i na samu prodaju i profit. Od 2020 i značajnog porasta online prodaje, mnoga preduzeća su se odlučila da krenu tim putem. Dobili smo veliku konkurenciju ali i veliki iznos „bačenih“ para, jer orijentiacija na e-commerce nije samo postavljanje proizvoda na sajt, već organizacija celokupnog biznisa sa skupom poslovnih procesa. Otvoriti samo sajt sa proizvodima, bez oglašavanje je isto kao i držati gotove proizvode u magacinu.

Opravdanost investicije u marketing je veoma česta tema, kako kod malih i srednjih preduzeća, tako i kod velikih kompanija. Fioskula „Pola našeg budžeta za marketing je promašena investicija, samo ne znamo koja polovina!“ je odavno prevaziđena. Strategija „omnichannel“ pristupa tj obratiti se kupcu svuda gde je moguće, više nije toliko opravdana, osim kod neograničenih budžeta. Međutim, nedavno su marketinški budžeti postali veoma ograničeni, negde i značajno redukovani, što je primoralo rukovodioce da traže jasne podatke koji pokazuju uticaj kampanja i njihove precizne efekte na povraćaj ulaganja.

Optimizacija ulaganja u marketing je analitički proces tokom kojeg se procenjuje učinak različitih kampanja i delovanja, kako bi utvrdili koje od njih imaju pozitivan uticaj na ciljanu populaciju, a koje ne. Cilj optimizacije marketinškog ulaganja je da otkrije i vrste poruka na koje potrošači odgovaraju, a zatim optimizuje kampanje kako bi se osiguralo da te poruke ispunjavaju zahteve na pravom kanalu u pravo vreme. Sa ovim informacijama, marketinški stručnjaci mogu da optimizuju svoj medijski miks, ulažući više vremena i kapitala u kanale i poruke koje su bolje odjeknule kod potrošača.

Ukoliko smo svesni da kvalitetno ulaganje marketing može doneti pozitivne promene u našem poslovanju, kao i porast prodaje i profita, važno je da u saradnji sa stručnjacima za optimizaciju marketinškog ulaganja dođemo do odgovora na 3 ključna pitanja:

Gde želimo investiramo naš budžet? Koje kanale koristi naša ciljna grupa? Na koju poruku će naša ciljna grupa reagovati?

Autor teksta: Uroš Nedeljković, Business Growth Consultant, Deus Ex Consulting

Dobar project management u web developmentu je ključ uspeha

Urednik
-
0
Dobar project management u web developmentu je ključ uspeha

Projektni menadžment predstavlja upotrebu znanja, veština, alata i tehnika radi projektovanja aktivnosti koje bi najbolje ispunile zahtev projekta. (Project Management Institute)

Isti principi projektnog menadžmenta važe i u IT industriji i prilikom izrade website-a ili aplikacije.

Svaki projekat ima svoj “životni ciklus” – od inicijalne ideje do zatvaranja projekta. Taj ciklus se sastoji od iniciranja, planiranja, izvršavanja, kontrolisanja i zatvaranja projekta. Projekt menadžer ima ulogu koordinacije procesa, kao i njihove kontrole. Svaka od faza ciklusa je veoma bitna kako bi se ceo projekat efikasno i kvalitetno odvijao, o čemu projekt menadžer izveštava kako nadređene tako i klijenta.

U web developmentu faza iniciranja u većini slučajeva počinje tako što novi klijent inicira sastanak sa željom da se redizajnira i unapredi postojeći ili uradi potpuno novi website ili aplikacija. Druga opcija javlja se kod klijenata sa kojima saradnja već postoji – interni eksperti iz oblasti web developementa treba da analiziraju website ili aplikaciju, utvrde nedostatke (kako funkcionalne, tako i dizajnerske), ukažu na potencijalne slabosti, i daju preporuke, savete i ideje o rešavanju problema i unapređenju trenutne verzije website-a ili aplikacije. Nakon usaglašavanja potreba i ciljeva klijenta, definišu se rokovi kao i budžet koji je klijent spreman da izdvoji za projekat, a zatim se prelazi na proces planiranja.

Proces planiranja sprovodi se tako što se prikupljaju sve neophodne informacije o tome šta je klijentu bitno da prezentuje i na koji način želi da komunicira sa potencijalnim klijentima ili saradnicima putem svog digitalnog sadržaja. Da bi website bio dobar, potrebno je angažovanje nekoliko eksperata. Ovde se pre svega misli na web dizajnere, copywritere i web developere. Kada su u pitanju veći i složeniji projekti, nekada je potrebno angažovati timove ovih eksperata koji imaju svoje projekt menadžere.

U fazi planiranja najbitnije je saradnicima jasno predstaviti projekat, šta je ono što se od njih očekuje, u kom vremenskom roku i koji su potencijalni rizici i izazovi koji se mogu dogoditi u toku samog projekta. U fazi planiranja definiše se redosled rešavnja određenih taskova koji u najvećoj meri obuhvataju dostavljanje materijala i implementaciju istog. Ukoliko je moguće, projekt menadžer nastoji da dobrom koordinacijom maksimalno izbegne “prazan hod” i grupiše određene taskove, i time doprinese efikasnosti. U ovoj fazi veoma su korisni brainstorming sastanci na kojima se odmah rešavaju dileme koje se mogu pojaviti u procesu planiranja.

Od faze planiranja u velikoj meri zavisi da li će projekat biti uspešno zatvoren ili ne, i ona je veoma bitna jer su u nju uključeni svi koji imaju interes od realizacije projekta. Nakon uspešnog planiranja, prelazi se u fazu impementacije plana.

Foto: Unsplash

U fazi implementacije, projekat postaje realan, vidiljiv. Uspeh projekta će umnogome zavisiti od toga kako i koliko efikasno projekt menadžer vodi proces i motiviše saradnike da daju svoj maksimum u rešavanju svakog taska. Protok informacija između klijenta i projekt menadžera, a zatim projekt menadžera i saradnika na projektu, od ključnog je značaja u ovoj fazi. Zbog toga se često koriste neki od toolova, kako bi sve informacije bile integrisane na jednom mestu i kako bi projekt menadžer u svakom trenutku imao uvid i mogao da iskontorliše napredak izrade website-a. Ovo je naročito važno u izmenjenim poslovnim okolnostima, kada većina saradnika na projektu radi decentralizovano ili remote. Neki od toolova najčešće korišćenih jesu Trello, Asana, Jira, Click Up… Ovi toolovi maksimalno olakšavaju komunikaciju između dizajnera, developera, copywritera i projekt menadžera, a ceo workflow može da isprati i klijent kako bi bio uveren da se projekat odvija prema planu i u zadatim vremenskim okvirima.

U nekim slučajima klijent nije aktivno uključen u fazu implementacije i tada je uloga projekt menadžera da izveštava klijenta o dinamici realizacije projekta. Ova komunikacija sa klijentom je bitna, jer se neretko dešava da je u toku samog procesa implementacije potrebno napraviti dodatne izmene i korekcije sadržaja, kako bi klijent bio maksimalno zadovoljan i kako bi njegova očekivanja bila ispunjena.

Kada svaki tim saradnika na projektu završi svoje taskove, a pre finalne prezentacije klijentu, projekt menadžer proverava da li je sve usaglašeno sa odobrenim sadržajem, da li ima odstupanja od dizajna i da li je potrebno izvršiti dodatne izmene ili korekcije. Responzivnost na svim uređajima, a posebno na mobilnim telefonima je imperativ. Tek ako su svi ti kriterijumi zadovoljeni, projekat se nakon prezentacije klijentu i završnog odobrenja pušta live i tada se “proglašava” zatvorenim.

Nakon zatvaranja projekta, projekt menadžer radi analizu kako bi utvrdio šta je to što je dobro urađeno, šta je ono što je moglo biti bolje urađeno i šta je ono čime nije zadovoljan. Samo tako moguće je napredovanje i unapređenje projekt menadžementa na svim nivoima.

Za Marketing mrežu tekst napisala:
Dragica Munćan, Digital Project Manager, Smartpoint Adria

Now&10: Medijska odgovornost

Urednik
-
0
Now&10: Medijska odgovornost

Marketing mreža objavila je danas novu epizodu Now&10 serijala. Ovaj serijal, kroz različite teme, analizira tržište marketinških komunikacija u Srbiji u periodu od 2012. do 2022. godine.

U okviru nove epizode pod nazivom „Medijska odgovornost“ o tome šta je fake news značio 2012. godina, a šta znači danas, kao i koja je medijska odgovornost svih nas, pa i brendova, govori devet vrhunskih stručnjaka iz kompanija NIS i Delta Holding, kao i agencija Kliping Beograd, Chapter 4 PR, Cheil Centrade Adriatic, Webtise, Nova Communications i Propulsion.

Cela epizoda dostupna je našem YouTube kanalu:

Eurobest proglasio dobitnike i objavio izveštaj evropske kreativnosti za 2022.

Urednik
-
0
Eurobest proglasio dobitnike i objavio izveštaj evropske kreativnosti za 2022.

SVET – Eurobest, prestižni evropski festival kreativnosti, objavio je, u svom najnovijem izveštaju, najbolje agencije i kampanje za 2022. godinu. Izveštaj evropske kreativnosti sadrži rang-liste i uvide o ovogodišnjim dobitnicima, sa izveštajima i izjavama predsednika žirija.

Za najuspešniju agencijsku mrežu godine proglašen je Publicis Worldwide, dok je agencija godine Publicis Milano. Nezavisnom agencijom godine proglašen je Philipp und Keuntje (Nemačka), a medijska mreža godine je dentsu X.

Ove godine agencije su mogle radove prijaviti u 23 kategorije, a dodeljeno je i nekoliko specijalnih nagrada. Eurobest prepoznaje i slavi kreativnost koja pozitivno utiče, ne samo na kompanije i brendove, već na svet uopšte.

Spisak svih dobitnika po kategorija možete pogledati ovde.

Zašto osnažujemo napredak zajednice, umesto da pomažemo razvoj društva?

Urednik
-
0
Zašto osnažujemo napredak zajednice, umesto da pomažemo razvoj društva?

U Beogradu postoji jedna mala zajednica ljudi koje povezuje ljubav prema matematici. Njih okuplja jedan neobičan profesor. U prostor u Dojranskoj dolaze osnovci, srednjoškolci, studenti. Ova zajednica povezuje i one koji moraju da nauče za dvojku, kao i one koji žele da nauče za peticu. I one koji se pripremaju za prijemni ispit na bilo kom fakultetu gde se polaže matematika, ali i one koji se pripremaju za takmičenja ili olimpijade znanja. U prostor koji bi pre neko zamislio kao kafić, nego kao učionicu, navraćaju i istraživači, pronalazači, profesori i asistenti u emigraciji, i uopšte jedan raznorodni svet, koji voli ili na putu da zavoli matematiku. Potrebno je samo da provere, da li tog dana ima dovoljno mesta za sve, i mogu da ostanu koliko god žele.

Ovakve manje društvene jedinice, grupe ljudi koje nešto povezuje zajedničko stanište ili zajednička karakteristika u izvornom smislu zovemo komunama (community). Budući da danas ova reč nosi i negativnu konotaciju, zovemo ih zajednice, da bismo ih razlikovali od toga kada govorimo o društvu u celini (society). Članstvo komune iz Dojranske je neformalno, oni se okupljaju spontano, kada žele ili imaju vremena, slušaju muziku dok rešavaju zadatke, razmenjuju iskustva, dele „cake“, uputstva kako da se najbolje pripreme za test ili takmičenje. Ne rade po propisanom programu od strane neke institucije, a učinak prate kroz lično zadovoljstvo i ostvarenje zamišljenih zacrtanih ciljeva.

Zajednice su bliže pojednicu, u manjim grupama lakše je sagledati šta je nekome potrebno, koje su nečije snage, a koje slabosti, u kom polju ga je potrebno podržati.

Ako ulažemo u društvo, ili celokupnu reformu školskog sistema, dugo čekamo da vidimo efekte i da li radimo pravu stvar. Tako nemamo vremena za brzu korekciju. Zato biramo da ulažemo u zajednicu, jer je tako naše ulaganje „bliže“ onima kojima je zaista potrebno i ako je pri tom ulaganje u prave ruke, onda su efekti zagarantovani, jer posvećeno bavljenje nekom grupom ili pojedincima, sa istinskom željom i pravim motivima, uvek da rezultat. Opet po onoj narodnoj „raste ono što se zaliva.“ Ako je i doseg tog ulaganja previše uzak, to nije problem, jer nastaje jedan zdrav „pelcer“ koji ćemo lako da presadimo na drugo, ili na više drugih mesta.

Nema ništa loše u tome da ulažemo u razvoj, ali mi biramo napredak. Razvoj češće vidimo kao praćenje jednog definisanog puta, obezbeđivanje uslova pupoljku da se razvije u zreo, cvet i svaka jedinka zaslužuje i ima pravo na uslove za svoj razvoj.

Sa druge strane, mi želimo da odemo korak dalje i da osnažimo sagledavanje punog potencijala nekog pojedinca. Zajednica sa početka priče, ne predviđa ishod pre nego što je putovanje započelo. Otvaranjem svakog sledećeg stadijuma, tek ostvarivanjem punog potencijala na nekom nivou matematičkog znanja, otvaraju se nove raskrsnice, rukavci i potencijalne putanje. Kada mlada osoba dolazi da popravi ocenu iz matematike, možda ni ne sluti da će za nekoliko godina ona sama postati profesor koji nastavlja istu misiju, ili će možda biti naučnik koji će nekom promeniti život svojim otkrićem.

Napredak mora da podrazumeva opšte dobro, mora da bude na korist zajednice, tj. društva. Društveno korisna ulaganja i sve inicijative, moraju da budu nesumnjivo i bez izuzetka, u svakom svom aspektu na dobrobit.

Na kraju mi biramo da osnažujemo zdrave zajednice, umesto da pomažemo celo društvo. Pomaganje podrazumeva da postoji neki nedostatak, da je potrebna pomoć i podrška. I kada to podržavanje izostane, može se dogoditi da se vratimo na početak. Polazna pretpostavka kod osnaživanja jeste da pojedinac ili zajednica u sebi ima sve neophodne resurse i rešenja, te da je samo potrebno da ih u sebi pronađe.

Profesor sa početka priče ne daje rešenja zadataka, već pronalazi put kojim vodi učenika ka rešenju kroz uvid. A tako stečeno znanje, dobar osećaj koji učenik ima, vidik koji se nakon toga otvori, daje motiv za dalji rad.

Zbog sveukupnog dobrog efekta na našu zajedničku budućnost, naša svrha je da osnažujemo napredak zajednice.

Za Mark Club tekst napisala:
Svetlana Bunčić, Direktorka odeljenja identiteta i komunikacija, UniCredit Banke Srbija

1...787980...1.061Stranica 79 od ukupno 1.061

Kontakt

    Delete My Data

    Šta je Marketing mreža?

    Dug je put Marketing mreže i traje već punih 10 godina.

    Svoju snagu utemeljili smo u portalu, od koga su dalje potekli svi drugi projekti koji danas čine mrežu za EDUKACIJU, UMREŽAVANJE, INFORMISANJE i UNAPREĐENJE TRŽIŠTA.

    Smatramo da samo zajedničkim snagama i umrežavanjem svih učesnika na tržištu možemo da pomerimo granice, pratimo trendove, odolimo izazovima, razvijemo zdravu konkurenciju, unapredimo poslovanje i položaj struke.

    Budite deo MREŽE koju zajedno gradimo već 10 godina!

    Čitaj dalje

    Copyright ©2012 - 2024 All Rights Reserved. Marketing mreža.