Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti!

Oglašavanje

spot_img

ISPRATI

Budućnost pripada odgovornim i hrabrim brendovima

Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm fondacije i dobitnica Mark Awards priznanja u kategoriji CSR MANAGER OF THE YEAR, koje dodeljuje Marketing mreža najuspešnijim stručnjacima iz kompanija u Srbiji. Tim povodom govorila je za naše specijalno izdanje Mark Club.

Kako biste ocenili CSR aktivnosti brendova u Srbiji? U kojim oblastima napredujemo, a na čemu treba više da se potrudimo?

Zbog krize javnog zdravlja koja je zahvatila ceo svet, naglog skoka davanja tokom prve i druge godine pandemije, rata koji se vodi u srcu Evrope, budžeti za društveno odgovorne aktivnosti (CSR) su se smanjili. Potrebe zajednice, međutim, nisu, pa bih, u ovom trenutku, CSR aktivnosti brendova ocenila sa „postoje“. Većina kompanija u Srbiji, nažalost, CSR-u ne pristupa strateški, već stihijski. Veliki je udeo kratkoročnih donacija koje ne nude sistemska rešenja dok su strateški projekti i donacije koje mogu da donesu dugoročnu, održivu, i vidljivu promenu u manjini. Otežavajuću okolnost predstavlja često neprepoznavanje CSR-a od strane menadžmenta kao funkcije koja može da doprinese biznisu kroz projekte koji jačaju poverenje potrošača u brend, pa samim tim doprinose imidžu i reputaciji. Ono što zabrinjava jeste pristup CSR aktivnostima koji se bazira na Copy – Paste modelu. Neophodan je zaokret u radu kod većine, više hrabrosti, ideja i kreativnosti prilikom izbora tema kojima će se CSR baviti i jasnije komunikacije. Mladi svoje poverenje poklanjaju društveno odgovornim brendovima i to je šansa za novi pristup ovoj temi.

Zašto danas kompanije CSR menjaju za ESG strategije?

U korenu CSR-a (društveno odgovornog poslovanja), SDG (ciljeva održivog razvoja), ESG (zaštite životne sredine, socijalne politike, korporativnog upravljanja) je odgovornost. Odgovornost prema zaposlenima i zajednici u kojoj živimo i poslujemo. Srbija je preuzela obavezu da svoje politike uskladi sa ciljevima održivog razvoja UN, potpisnica je i Milenijumske deklaracije čiji su ciljevi do 2015. godine, između ostalih, bili smanjenje siromaštva, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, smanjenje smrtnosti dece i poboljšanje zdravlja majki, promovisanje jednakosti polova uz postizanje ekološke održivosti… Sa ove vremenske distance, rekla bih da ove ciljeve nismo u potpunosti ispunili jer u našoj zemlji na granici apsolutnog siromaštva živi pola miliona ljudi dok se dnevno baci dva miliona kilograma hrane. Mi i dalje imamo PDV na hranu i PDV na donacije. Kada bi se ukinuo PDV na hranu, imali bismo obezbeđenih skoro 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama dok bi se ukidanjem PDV na donacije bilo kroz uspostavljanje Kompenzacionog fonda za povraćaj PDV-a ili nekog drugog funkcionalnog modela stimulisala privreda i pojedinci i povećao broj donacija za opšte dobro. Za mene je to suština uz rešavanje pitanja zagađenja vazduha, povećanja broja psihologa u zdravstvenim ustanovama jer je broj osoba koje se bore protiv anksioznosti i depresije u porastu u čitavom svetu, povećanje broja donora organa jer više od 2000 osoba u našoj zemlji čeka na transplantaciju organa i dr. Radim u kompaniji koja brine o zdravlju ljudi i zajednici više od 60 godina, a poslednjih 30 godina, kroz aktivnosti Hemofarm fondacije, pokreće teme koje nisu lake ali su neophodne za razvijanje osećaja humanosti i solidarnosti bez kojih nema odgovornog društva – od podizanja svesti o važnosti doniranja i transplantacije organa do borbe protiv depresije i stigme. I da se vratim na vaše pitanje: I CSR, i SDG i ESG su u funkciji održivosti. Biznisi su u obavezi da ih primenjuju, ukoliko žele da posluju u skladu sa zakonima i standardima. Kompanijama SDG i ESG donose mogućnost kvantifikovanja ostvarenih rezultata kroz ispunjavanje 17 ciljeva održivog razvoja i 247 indikatora. Možda deluje zbunjujuće za kompanije koje razmišljaju o održivosti kojem konceptu da se priklone. Pozvala bih ih da se ugledaju na Hemofarm koji je upravo izdao svoj 10. Izveštaj o održivom razvoju koji uspešno integriše sva tri koncepta dajući tako dodatnu vrednost našem poslovanju u čijem fokusu je briga o zdravlju ljudi i zajednici.

Zašto je značajno volontiranje i uključivanje zaposlenih u CSR projekte kompanije?

Volontiranje je praksa koju Hemofarm neguje od svog osnivanja. Ona zaposlenima pruža dodatni osećaj svrhe i zajedništva. Ponosni smo na naše sekcije dobrovoljnih davalaca krvi u Vršcu i Šapcu. Osim što redovno daju krv, članovi ovih sekcija su među prvima koji se odazivaju na apele Instituta za transfuziju Srbije kada su nestašice. Naši zaposleni ne samo da učestvuju u akcijama dobrovoljnog davanja krvi već su veoma aktivni i pomažu u ostalim akcijama „Ljudi ljudima“ koje Hemofarm fondacija sprovodi bilo da je reč o doniranju hrane i garderobe siromašnima, napuštenima, migrantima, ozelenjavanju…Često i sami predlažu aktivnosti fondaciji jer najbolje poznaju svoju lokalnu zajednicu i njene potrebe. Ono što je trend u poslednjih godina jeste napuštanje kompanija od strane mladih, posebno milenijalaca i generacije Z u potrazi za većom svrhom i angažovanjem. Da bi se zaustavio „egzodus“ radnika i da bi kompanije izbegle da budu žrtve „Velike ostavke“, neophodno je zaposlenima vratiti osećaj vrednosti i zadovoljstva. Volontiranje tu može da pomogne kao i aktivan angažman zaposlenih u CSR projektima o čemu svedoči i jedno od istraživanja u kojem se navodi da čak 89% zaposlenih veruje da kompanije koje podržavaju volonterske aktivnosti imaju bolje radno okruženje.

Da li je moguće biti odgovoran prema svom brendu i potrošaču (društvu) u isto vreme?

Naravno da je moguće. Živimo u vremenu gde se granice između svrhe i posla stapaju u jedno, gde je biti odgovoran i činiti dobro – dobro i za biznis. Danas nema uspešnog poslovanja bez društvene odgovornosti, koja se, pre svega, ogleda u odnosu prema zaposlenima, a onda i široj zajednici. Kada je reč o Hemofarmu i Hemofarm fondaciji, sve sto radimo – radimo za ljude, njihovo zdravlje i dobrobit.  Žene čine većinu u našem tim (54,5%), dok je 63,4% žena na rukovodećim pozicijama, što je najbolja potvrda da je rodna ravnopravnost već dugo deo naše svakodnevice. Visoko optimizovani procesi proizvodnje svedoče o odgovornoj upotrebi dostupnih resursa o čemu, između ostalog, svedoči i podatak da smo u proteklih 10 godina uštedeli električnu energiju i vodu za oko 14 meseci ili 400 dana rada. Održive vrednosti živimo u praksi, i tokom krize, i nakon nje. Bili smo, ostali i nastavićemo da budemo čuvari javnog zdravlja, Nesalomivi, donori, volonteri, mentori, dobre kolege, komšije, pre svega odgovorni prema zajednici u kojoj živimo i poslujemo. Saznanje da smo spasili makar jedan ljudski život za nas je neprocenjivo.

Šta mislite o udruživanju brendova zarad jačeg zajedničkog delovanja i promene koje brendovi mogu da donesu društvu?

Pojedini brendovi u svetu rade zajedno i efekat takvih co-branding kampanja je veoma uspešan. Sve više je intervjua čelnih ljudi globalnih kompanija u kojima navode da im profit više nije na prvom mestu već ljudi, kako zaposleni, tako i potrošači. Možda zvuči banalno ali nije, jer bez zadovoljnih zaposlenih nema uspešnog biznisa, a ni zadovoljnih potrošača. Kada govorimo o Srbiji, ima sjajnih projekata koji su okupili širu društvenu zajednicu. Neke od tih projekata su pokretali Fond B92 – „Bitka za bebe“ i nedavno Koalicija za dobročinstvo – „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Hemofarm fondacija je kroz projekte o doniranju i transplantaciji organa „Najvažniji poziv u životu“, a naročito kroz projekat borbe protiv depresije i stigme „Nesalomivi“ obezbedila podršku više od 650 institucija, međunarodnih, nacionalnih organizacija, udruženja građana i medija što samo govori u prilog neophodnosti udruživanja, javno-privatnog partnerstva odnosno zajedništva. Poruka kampanje „Nesalomivi“ je „Kada smo zajedno, ništa nas ne može slomiti“. Volela bih da ova poruka bude i pravac razmišljanja za društvo i poslovnu zajednicu.

Koji projekat biste izdvojili u 2021. godini na koji ste najponosniji, a koji je ostvario izuzetne rezultate?

Veoma sam ponosna na kampanju za borbu protiv depresije i stigme „Nesalomivi” jer je to jedan od najvažnijih i najemotivnijih projekata na kojem radim. „Nesalomivi” su humana, iskrena i hrabra kampanja koja je veoma brzo prerasla u pokret koji danas broji više od milion ljudi spremnih da se, zajedno sa nama, bore za solidarnije društvo. Na neki način, „Nesalomivi“ su i „game-changer” jer smo uspeli da ohrabrimo ljude da govore o tome kako se osećaju i motivisali ih da pomažu jedni drugima kroz deljenje ličnih iskustava. U vreme kada broj obolelih od mentalnih bolesti raste, obezbedili smo i psiho-socijalnu podršku stručnjaka, 24/7, putem besplatne i anonimne SOS linije 0800 001 002, imejlova podrska@nesalomivi.rs, pokret@nesalomivi.rs i društvenih mreža. „Nesalomivi“ su i najnagrađivaniji projekat na kojem sam radila. Najveće priznanje, ipak, je zahvalnost i poverenje ljudi i zajednice u ono što rade Hemofarm fondacija i Hemofarm kompanija, kao i saznanje da ste nekome pomogli.

Šta za vas znači Mark Awards priznanje i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Iznenadila me je i obradovala informacija da sam dobitnica Mark Awards priznanja za CSR menadžera godine. Posebno mi je drago što ova nagrada dolazi od stručne javnosti, što je konkurencija bila velika i što je o dobitnicima odlučivao žiri sastavljen od direktora različitih stranih i domaćih kompanija i agencija. To dodatno daje težinu ovom priznanju. Kako će nagrada uticati na moju dalju karijeru, zaista ne znam. Volela bih da bude korak napred jer sam sigurna da još mnogo toga mogu da pružim zajednici u kojoj radim i živim. Šta god bude bilo u vremenu koje dolazi, saznanje da ste nekome pomogli za mene će zauvek biti najveća nagrada.

 

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!