Milena Đorić Gudurić, direktorka marketinga za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard, govorila je za drugo izdanje Marketing mreža magazina o ESG strategiji i održivom poslovanju.
Koji su najveći izazovi kompanija kada govorimo o kreiranju i implementaciji ESG strategija?
ESG je kao koncept još uvek relativno nov i možemo govoriti o edukaciji kao o jazu koji prvo treba zatvoriti. U ovom trenutku to je svakako nedovoljno razumevanje svega što ESG strategija treba i može da uključuje, i sa strane kompanija, ali i sa strane korisnika. Naravno, postoji manji broj osvešćenih korisnika, koji imaju šire razumevanje i više informacija o tome šta sve ESG podrazumeva i šta treba da očekuju od brendova i kompanija u tom smislu.
Osvešćeni potrošači daju svoje poverenje brendovima koji imaju, ili je jasno da teže tome da imaju, 360 pristup ESG aktivnostima, pa tako razumeju da se ne radi samo o korišćenju recikliranih materijala ili smanjenju ugljeničnog otiska, već i da ceo proces proizvodnje treba da bude etički, da se ljudi koji rade u kompaniji i/ili u fabrikama, tretiraju kako treba, da se poštuju različitosti i manjinske grupe, kao i da se izbegava hiperprodukcija, što može biti značajno, na primer u modnoj industriji, ali i mnogim drugim.
Poseban akcenat bih želela da stavim na činjenicu da moramo da pronađemo način kako da održivi proizvodi i brendovi, koji su zdraviji i za životnu sredinu i koji poštuju gore navedene principe, budu i cenovno dostupniji široj zajednici, kako bi njihova upotreba bila demokratizovana i masovnija, jer samo tako zaista pozitivno utičemo na budućnost.
Da li su CSR i EGS dve strane iste medalje? Zašto?
Pre bih rekla da su komplementarni koncepti. CSR je širi koncept odgovornosti kompanije prema lokalnoj zajednici u kojoj posluje, dok ESG možemo posmatrati kao okvir za procenu i merljivo praćenje društvenog uticaja. Na našem primeru, to znači da je naša CSR strategija da nastavimo da budemo kompanija koja inovira i menja stvari na bolje, na svim poljima na kojim poslujemo i naravno, onoliko koliko jedna kompanija to može. Kada taj strateški cilj prevedemo na nivo konkretnijih ESG inicijativa, to znači da pored sadnje 100 miliona stabala do 2025. u okviru naše globalne Priceless Planet koalicije radimo na tome da do 2040. dostignemo nultu CO2 emisiju, a da do 2028. sve plastične kartice pod našim brendom budu izrađene od održive plastike, da do 2025. finansijski uključimo milijardu ljudi i 50 miliona malih biznisa širom sveta, kao i da pored jednakosti u platama za muškarce i žene (koju smo već dostigli), do 2030. dostignemo i jednakost u broju žena na rukovodećim pozicijama.
Mastercard gradi održivu digitalnu ekonomiju. Šta to zapravo znači za korisnike i društvo?
Razvoj tehnologije je nezaustavljiv i možemo očekivati da će ona u još većoj meri oblikovati naše okruženje u budućnosti, od toga da ćemo imati sve više smart uređaja u svojim domovima do toga da će se odnos između fizičke i digitalne trgovine sve više kretati u pravcu ove druge, od e-commerce rešenja do kupovine glasom.
Digitalna ekonomija je sadašnjost, a sasvim sigurno i budućnost za čiji dalji razvoj, kao pojedinci, potrošači, kompanije ili državne institucije treba da budemo spremni kako bismo u njoj mogli ne samo da opstajemo, već i da uspevamo i rastemo. Mastercard spremnost vidi u izgradnji finansijskih, sigurnosnih i drugih digitalnih veza i infrastrukture. To podrazumeva široku infrastrukturu za digitalna plaćanja i njihovu sigurnost, jer konkretno govoreći, ako proizvođač prehrambenih proizvoda sa Zlatibora prima kartice, onda su veće šanse da će svoje proizvode prodati turisti iz Nemačke i da će taj turista biti zadovoljniji jer je imao mogućnost izbora. Ako proizvođač drvenog nameštaja za decu ima svoj web shop, veće su šanse da će njegov proizvod naći put do kupaca van granica zemlje u kojoj posluje.
Održiva digitalna ekonomija je od neprocenjive vrednosti i za nevladine i humanitarne organizacije, i odličan primer za to je Nurdor, koji zahvaljujući superhero.rs onlajn platformi za donacije koju smo kreirali i donirali im je, sada ima održiv, dodatni kanal prikupljanja pojedinačnih, ali i ponovljenih donacija što ih čini spremnijim danas, ali i za sutra.
Različitost, inkluzija i jednakost važan su deo ESG strategije kompanije Mastercard. Šta sve Vaša kompanija radi na tim poljima?
Lično mogu da kažem da sam ponosna što radim u kompaniji koja svima daje jednake prilike, bez obzira na pol, rod, nacionalnost, versku ili seksualnu pripadnost, ne samo interno već i eksterno. Pomenula sam da smo već dostigli jednakost u platama između žena i muškaraca, što je, nažalost, i dalje retkost – samo u Srbiji je situacija i dalje takva da su žene plaćene oko 25% manje od muškaraca. Imamo oko 30% žena na rukovodećim pozicijama i cilj nam je da dostignemo odnos 50-50, pri čemu se dosta ulaže u razvoj zaposlenih i kroz mentorske programe, kako bi menadžeri nastavili dobre prakse osnaživanja žena i kreiranja novih inkluzivnih lidera.
Ono što je, takođe, važno je da naša podrška LGBTQI+ zajednici nije samo deklarativna – mi pripadnicima ove grupe dajemo priliku da izraze svoj identitet tako što će na njihovoj platnoj kartici pisati ime sa kojim se identifikuju, koje nužno ne mora biti i njihovo ime na nekom drugom dokumentu. Ovo posebno ističem jer je pitanje podrške LGBTQI+ zajednici, nažalost, i dalje pitanje oko kojeg kompanije nisu dovoljno vokalne, a važno je da na svakom koraku i sa svakom senzitivnom grupom demonstriramo otvorenost i inkluzivnost o kojoj govorimo, jer tako menjamo širu svest zajednice na bolje.
Ceo intervju pročitajte u Marketing mreža magazinu.
*Marketing mreža magazin dostupan je u štampanom i elektronskom izdanju uz pretplatu.
