Sročeno dinamičnim jezikom digitalnog marketinga, trendovi na društvenim mrežama se razvijaju brzinom svetlosti. Jedan fenomen novog doba se izdvojio kao odlučujući pravac za brendove koji žele da privuku nove korisnike i neguju smislenije veze sa njima, a nazivamo ga storyliving. Ovaj koncept ne samo da predstavlja prirodnu evoluciju od tradicionalnog pripovedanja, već poseduje i neverovatnu moć transformacije obraćanja brendova ka korisnicima u digitalnoj eri. Da li to znači da je pravi trenutak da brendovi u potpunosti napuste ideju pasivnog angažovanja publike?
Storytelling ili Storyliving?
Umetnost pripovedanja se još uvek smatra glavnom komponentnom i veštinom omogućavajući brendovima da svoje poruke i vrednosti prenesu kroz ubedljive narative. Međutim, dodavanje ličnih elemenata uvodi nesvakidašnju promenu – prelazak sa pasivnog posmatranja na aktivno učestvovanje. Storyliving, jednostavno, prevazilazi tradicionalno pripovedanje pozivajući korisnike da aktivno učestvuju u narativu koji se odvija. Brendovi uskoro neće biti samo naratori, već kokretori iskustava koji brišu granice između stvarnog i virtuelnog.
Ovakav pristup nije samo nastavio da informiše korisnike, već im je omogućio da učestvuju u razvoju brendova uspostavljajući dublju vezu sa njima. Brendovi su shvatili, a kasnije i korisnici, da ograničenje na Instagram Story objavama, Reelsu i Tik Toku nije dovoljno, a dodavajući osećaj hitnosti i ekskluzivnosti, brendovi pozivaju korisnike da učestvuju u priči, ne samo da je konzumiraju.
Dok se kod nas obrisi novog koncepta tek pojavljuju, svet nije čekao da storyliving pokaže u praksi. Sve više brendova u svetu koristi fizički prostor za kreiranje sadržaja vrednog pažnje koji kasnije umnožava putem društvenih mreža. Tako jedna ideja postaje opipljiva i budi želju korisnika da je vide, osete, dodirnu i najvažnije – podele online. Razvoj rešenja koja kombinuju imerzivne tehnologije, veštačka inteligencija i gejmifikacija pokrenule su čitav talas širenja četbotova, virtuelnih asistenata i sve pouzdaniji glasovni interfejs. VR tehnologija napravila je promene čije ćemo implikacije tek videti.
Da li onda postoji obostrana korist koncepta koji nudi storyliving?
Storyliving prevazilazi metriku angažovanja (engagementa) kakve u digitalnom marketingu poznajemo. Za brendove, on predstavlja sredstvo za očuvanje lojalnosti, povećanje prepoznatiljivosti i autentičnosti. Sa druge strane, korisnicima i potencijalnim kupcima se daju obogaćena iskustva. Oni postaju učesnici što im omogućava da steknu dublje razumevanje vrednosti, kulture i ponude brenda. Za potencijalne kupce bolje razumevanje lako može da se pretvori u sigurne odluke o kupovini.
Brendovi koji su spremni da prihvate ovaj trend mogu da prevaziđu površne interakcije formirajući značanije odnose sa svojom publikom. Storyliving nam je jasno stavio do znanja da se više ni brendovi ni korisnici ne zadovoljavaju jednostavnim deljenjem priča. Naravno, nisu sve aktivnosti niti sve kampanje vredne storylivinga. Naravno, generacija Z sve više vrednuje storyliving u odnosu na storytelling.
Za Marketing mrežu tekst napisala:
Đina Grčić, Digital Marketing Coordinator, Smartpoint Adria
