Kompanija Xiaomi nedavno je na potpuno nesvakidašnji način predstavila novi telefona Xiaomi 14 Ultra. Tim povodom razgovarali smo sa Đorđem Jovanovićem, direktorom martketinga za Balkan kompanije Xiaomi, koji je specijalno za naš portal govorio da li je tržište Srbije spremno za nesvakidašnju promociju telefona, kao i kako top menadžmentu predstaviti disrupt ideje.

Da li je tržište Srbije spremno za nesvakidašnju promociju telefona?
Tržište Srbije, zajedno sa globalnim tržištem pametnih telefona, već dugo „plače“ za ovakvim kampanjama, ali mislim da većina top menadžmenta, kako u ovoj industriji tako i van nje, nije spremna za takve inicijative. Promocije i marketinške aktivnosti moraju se transformisati da bi bile efikasne. To je ključno iz više razloga. Jedan od njih je i prezasićenost tržišta gde se iz godine u godinu lansiraju slični ili isti modeli putem sličnih ili istih kampanja. Upravo zbog toga moramo izaći iz ustaljenog obrasca u marketingu, jer on samo doprinosi tome da potrošači postanu slepi na marketinške poruke.

Poznato je da imaš imidž marketing disruptora, ali šta te je ovoga puta inspirisalo da smisliš ovako nesvakidasnju kampanju?
Smatram sebe za nekoga ko ruši ustaljene obrasce u marketingu i taj pristup sam demonstrirao kroz nekoliko prethodnih Xiaomi kampanja. To je suština mog razmišljanja i rada, bez obzira na industriju u kojoj se nalazim. Verujem da je to ključ za postizanje rezultata, uspeha i, iznad svega, stvaranje vrednosti. Kao posledica toga, podiže se standard, što rezultira poboljšanjem u celokupnoj industriji. Ova kampanja predstavlja nastavak serije revolucionarnih kampanja koje su Xiaomi učinile poznatim.

Uobičajeni način komuniciranja informacija u kampanjama deluje na svesni deo potrošačevog uma. Moj pristup je usmeren na pronalaženje načina kako da te informacije dospeju i do nesvesnog dela potrošača. Za takav pristup, ključno je doći do dubokih uvida na kojima možete graditi svoju ideju. To je bio slučaj i sa kampanjom „Kupi, brate, Xiaomi“, kao i sa „Redmi Note 13 – Veoma dobar telefon“ koju smo radili sa Strahinjom Ćalovićem.

Iako je industrija pametnih telefona poznata po inovacijama, često se oslanja na ustaljene obrasce u marketingu. Ovaj fenomen posebno je izražen u standardizaciji marketinških aktivnosti, gde se često koristi strategija „If-then“ sa veoma sličnim, standardizovanim marketinškim taktikama. Moj pristup je uvek bio takav da poremetim ustaljene obrasce. Umesto da se držimo konvencionalnih kampanja, trudim se da istražim suštinu potrošačkih želja i potreba koje možda nisu ispunjene i kojih nisu svesni. Zapravo, tražim nelagodnosti ili nesvesne frustracije koje potrošač može da ima.

Širom sveta, brendovi pametnih telefona angažuju poznate fotografe za potrebe reklamiranja – to je postalo standardno. Svaka kampanja se razlikuje po imenima fotografa. Dok sam razmišljao o tome šta stvarno donosi vrhunski fotograf u kampanji, shvatio sam da se stvara efekat koji je sjajno ilustrovan kroz internet meme stranicu „Yes, but…“. Iako novi telefoni imaju sjajnu kameru i prave fantastične fotografije, „da, ali“ to radi profesionalni fotograf u kampanji.

Kroz moje iskustvo i druženje sa Boogiejem (Vladimir Milivojević Boogie), svetskom legendom ulične fotografije, shvatio sam da oni stvaraju umetnička dela bez obzira na aparat koji koriste. Njihov genijalni talenat je ono što zaista čini razliku. To me je direktno navelo na uvid! Za nas obične ljude, aparat je ključan jer obavlja stvari koje mi ne možemo sami i to nas stavlja u poziciju da (ne) stvaramo izvanredne fotografije.

Kada razmislimo o tome da Xiaomi 14 Ultra pruža mogućnosti koje većina potrošača možda ne prepoznaje – sposobnost da telefon obavi sve poslove za nas, kao lični asistent za fotografisanje, tada smo spojili pazl. Ova kampanja nije samo marketinški trik, već naglašava važnost inovacija i tehnološkog napretka u našem svakodnevnom životu, podstičući dublju raspravu o tome kako tehnologija može unaprediti naše mogućnosti i iskustva.

Zbog čega misliš da nema više ovakvih kampanja na našim tržištima? Šta misliš da je razlog?
Neke kompanije raspolažu velikim budžetima, pa se oslanjaju na strategiju dosega. To je u redu, ali često zaboravljaju da je kreativnost ključna i da je potrebno dobro razviti. Ono što mislim da je mnogo više zastupljeno, to je da postoji preveliki strah i previše autocenzure vlada, što dovodi do toga da se boje da preduzmu ovakve korake, boje se da izazovu status quo. Plaše se da urade nešto što nije uobičajeno. Čak i kada se odvaže i krenu, obično budu „oboreni” od nadređenih koji im stvaraju preveliki strah. To je kao da učestvujete u trci na 100 metara, sa ciljem da se ne povredite, umesto da se borite za rezultat, za pobedu. Tako se gubi volja, motiv za bilo kakvu inicijativu. Nekad se mora dobro razmisliti, isplanirati, i preuzeti kalkulisani rizik. Sebi sam napravio formulu kako ovo izvesti, možda je i podelim nekad na nekom predavanju. Ali, da bih došao do formule, kao i za sve, potreban je motiv.

Kako se top menadžment ponaša kada prvi put čuje ovakvu ideju? Kako se dolazi do slobode za realizaciju ovakvih kampanja?
Prvo, morate znati da ćete jako retko sresti nekoga iz top menadžmenta koji bi inicijalno, bez da vidi celu kampanju, odobrio ovako (iz njihovog ugla) rizičnu kampanju. Skoro uvek ćete naići na zid. Ali, taj zid se pomera malo po malo. Morate ga gurati i izgraditi poverenje. Ova kampanja se desila nakon niza kampanja i poteza koje sam napravio, a koji su doneli rezultate, ali koji na početku nisu bili oberučke prihvaćeni. Promene niko ne voli, a ponajviše ako se može prepoznati rizik, jer tu dolazi strah. Morate dobro da poznajete svoj brend i da poznajete potrošača bolje nego on sam sebe. Da prepoznate uvid, ključni mikro momenat; da vladate svim informacijama, da biste imali sve ulazne parametre kako biste mogli da napravite „računicu”. Kada vam je jasna računica, donećete odluku. Snositi potpunu odgovornost i na svaki način to staviti do znanja je jedna od ključnih parametara za „guranje“ pomenutog zida. Iznad svega, ako ste vi 100% uvereni, vašom energijom uverićete i sve ostale. Ili ćete sve uraditi isključivo na sopstvenu odgovornost, a to je opcija koju uvek rado prihvatim!