Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Koji su životni stilovi građana Srbije?

GfK grupa sprovela je nedavno istraživanje životnih stilova građana „GfK Roper Worldwide 2011“. Ovu studiju GfK grupa sprovodi jednom godišnje u 30 zemalja na pet kontinenata, metodom lice u lice na reprezentativnom uzorku od hiljadu do 1500 ispitanika starijih od 15 godina. U Srbiji se istraživanje sprovodi istom metodom, na nacionalno reprezentativnom uzorku od hiljadu ispitanika, pa je samim tim moguće uporediti rezultate dobijene u Srbiji i u drugim zemljama sveta.
Istraživanje je pokazalo da je kod našeg stanovništva prisutnija deklarativna saglasnost oko važnosti pojedinih faktora za zdravlje i lepotu u odnosu na realne akcije koje ljudi preduzimaju na ovom polju. Najosnovnije stvari kao što su dobar san i zdrava ishrana uz dovoljno vode predstavljaju faktore koje ljudi u Srbiji, slično rezultatima u svetu, smatraju ultimativnim za zdravlje i dobar izgled. Međutim, koliko se ljudi zaista pridržavaju stvari koje su ocenili kao veoma važne? Slično rezultatima na globalnom nivou, 65 odsto ljudi u Srbiji smatra da pije dosta vode i 57 odsto populacije se trudi da priušti sebi dovoljno kvalitetnog sna, što je u skladu sa njihovim isticanjem značaja datih faktora. Međutim, iako je svest o važnosti zdrave ishrane kod građana Srbije relativno izgrađena i više od polovine populacije ukazuje na njen značaj, svakodnevne navike su, ipak, drugačije i samo 38 odsto građana smatra da se zdravo hrani. U sličnom maniru, samo 18 odsto ispitanih građana Srbije izbegava upotrebu prerađene hrane, iako je četvrtina populacije svesna njenog štetnog dejstva. Razumevanje važnosti zdrave ishrane kao i njena primena je znatno izraženija kod ženske populacije u odnosu na muškarce i u Beogradu u odnosu na ostale regione.
Slično rezultatima na globalnom nivou, važnost redovnih medicinskih pregleda prepoznaje 45 odsto populacije Srbije, dok 41 odsto njih ukazuje na neophodnost održavanja zdrave kilaže. Međutim, koliko smo se zaista odmakli od puke priče o zdravlju govori podatak da samo 22 odsto populacije Srbije odlazi na redovne medicinske preglede, dok se 38 odsto ljudi trudi da održava zdravu kilažu. Odlazak na redovne medicinske preglede je najzastupljeniji među najstarijom populacijom.
Na neophodnost sporta i fizičke aktivnosti ukazuje 30 odsto stanovnika Srbije, nasuprot 50 osto populacije u svetu. Svest o važnosti sporta je izraženija kod muške populacije i u Beogradu u odnosu na druge regione, dok proporcionalno opada sa povećanjem godina ispitanika. Međutim, samo 16 odsto stanovnika Srbije zaista redovno izdvaja deo svog vremena za neku vrstu fizičke aktivnosti. Alarmantan podatak je da više od polovine populacije Srbije retko upražnjava bilo kakvu fizičku aktivnost.
Istraživanje pokazuje da suplementi hrani u vidu vitamina i minerala zauzimaju sve važnije mesto u savremenom svetu. Imajući u vidu evidentan pad kvaliteta hrane i činjenicu da u svetu skoro četvrtina populacije često koristi dodatne preparate vitamina i minerala, pitanje je vremena kada će se kod ljudi u Srbiji javiti ova vrsta potrebe. Za sada, samo 11 odsto stanovnika Srbije uočava važnost dodataka ishrani u vidu vitamina i minerala, dok je osam odsto ljudi izjavilo da zaista i koristi dodatne preparate ovog tipa.
Balans između posla i slobodnog vremena predstavlja jednu od ključnih stvari za zdravlje i lepotu, i uopšte kvalitetan život. Međutim, samo 22 odsto ljudi u Srbiji prepoznaje neophodnost uspostavljanja odgovarajuće ravnoteže na ovom polju, nasuprot 50 odsto ljudi u svetu. Činjenica je da u Srbiji aktivna, zaposlena populacija radi sve više i sigurno su to ljudi koji su svesni potrebe za ravnotežom između poslovnih obaveza i potrebe za vremenom koje je potrebno kao otklon da bi se psihološka i fizička snaga obnovila za nove poslovne napore. Međutim u zemlji gde po zvaničnim podacima ima preko 650 hiljada nezaposlenih i još dobar deo neaktivnog stanovništva, veliki deo populacije nema mogućnosti da sagleda ovu potrebu za balansom poslovnog i privatnog života, kao što se ona sagledava u razvijenijim zemljama.
Istraživanje pokazuje da čak četvrtina stanovništva Srbije doživljava stres skoro svakog dana dok je na svetskom nivou stres na dnevnoj bazi prisutan kod 16 odsto stanovništva. Svakodnevni stres je daleko prisutniji kod žena u Srbiji u odnosu na muškarce. Takođe, uticaj svakodnevnog stresa je sve prisutniji sa porastom broja godina ispitanika, sve do starosne grupe od preko 60 godina, kada drastično opada. Prema istraživanju, stanovnici Vojvodine su najizloženiji stresu u poređenju sa ostalim regionima, dok su ljudi u Istočnoj Srbiji daleko ravnodušniji.
Iako je stres izraženiji kod stanovnika Srbije u odnosu na svet, rezultati pokazuju da globalno 21 odsto stanovništva preduzima konkretne akcije za borbu protiv stresa, dok to u Srbiji čini svega 18 odsto populacije. U Srbiji se od stresa najslabije čuva starosna grupa stanovništva od 20 do 30 godina. Razne tehnike za relaksaciju, jogu, meditaciju i aromaterapiju često koristi skoro desetina stanovništva na globalnom nivou, dok u Srbiji relaksacione tehnike koristi svega tri odsto stanovništva, i to pretežno u Beogradu.

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

2 KOMENTARA

  1. Odlicno istrazivanje! Pokazuje pravu sliku Srbije. Nemaju ljudi para da kupuju zdravu hranu,jer gledaju samo da prezive dan i bore se za puku egzistenciju. To je Srbja.

  2. Da se zdravo hranite, znali biste da zdrava ishrana zahteva znatno manje izdatke. Da ne pominjem fizicku aktivnost za koju su ukoliko postoji svest i zelja potrebna minimalna ulaganja, a procenat populacije koji ih redovno upraznjava je 16 odsto. Rekla bih, lenjost naroda, a ne borba za egzistenciju. I da ne spominjem koliko novca ljudi u nasoj drzavi trose na cigarete, kafu, alkohol itd. Moram da priznam da sam umorna od negativnih komentara na srpskom web-u, a pogotovo kada su potpisana na nacin koji ste i Vi to upravo uradili…

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!