SVET – Marketinška revolucija sa radnim naslovom „u potrazi za svežim dolarima“ došla je i pred vrata najjačeg košarkaškog planetarnog takmičenja: gotovo sigurno 2014. NBA će dozvoliti reklamiranje na dresovima i to kao prva od svih američkih profesionalnih liga (NFL, MBL i NHL).
Ideja o nečemu što je u ostatku sportskog sveta već godinama uobičajeni način za punjenje klupskih kasa u SAD je stidljivo, kao mogućnost, počela da se plasira medijima tek posle razarajućeg udara ekonomske krize 2008. Poremećeno tržište reagovalo je poput spojenih sudova, pa se tako i pod koševima sve više na razne načine (manja kupovna moć stanovništva, „bežanje“ sponzora u druge delatnosti, veći troškovi poslovanja, itd) osećao nedostatak novca. Uostalom komesar Dejvid Štern je 2010. rekao da je čak 15 od 30 klubova u minusu. Manevarski prostor za zaradu postoji, ali je omeđan dugogodišnjim ugovorima.
Tako, NBA po sezoni od TV mreža dobija 681.000.000 evra, pa čak iako pre roka (obaveza je potpisana do 2016) dođe do značajnog povećanja ni to neće garantovati blagostanje bez briga. I novi, restriktivni višegodišnji kolektivni ugovor jeste boljitak, ali asovi će i dalje dobijati ogromne pare. I tako redom, stavka po stavka je godinama proigravana i stvarno u već decenijama postavljenim pravilima igre teško je iscediti neki ekstra cent pride.
Zato i oglašavanje na dresovima (nekoliko finansijskih analiza pokazalo je da u sve četiri lige SAD postoji prazan prostor težak oko 300.000.000 evra po sezoni, a u NBA je on oko 75.000.000) i jeste prvi način za povećanje prihoda. Početna zamisao bila je da se na prednjoj strani, negde u „visini srca“, obezbedi prostor pet puta pet centimetara sa imenom ili znakom zainteresovane kompanije. U pripremi ovoga zato će već od sezone 2013/14 najmanje pet timova, na minimalno 12 svojih mečeva, nositi novu vrstu dresova sa rukavima koji će pokrivati ramena i spuštati se niz ruku još desetak centimetara. Na takvoj opremi (Adidas, kao proizvođač dresova za NBA do 2017, godišnje daje 25.600.000 evra ligi) moguće je onda postaviti logo i na ramenom delu, ako se ne zaživi ideja sa grudima.
Manekeni su ogroman plus u mamljenju potrošača i drešenju njihovih kesa pošto su globalno prepoznatljivi: u svakom kutku sveta danas se zna ko su Lebron Džejms, Kobi Brajant, Derik Rouz, Kevin Durant, Kris Pol, Dvejn Vejd, Dirk Novicki, Pau Gasol, itd. Njihova „garderoba“ svuda ide kao alva.
U disciplini slaganje parice na paricu u NBA su otišli još dalje pa će već u nastupajućoj sezoni pojedini asovi na zvaničnim ligaškim susretima nosti dresove na kojima će na leđima umesto imena biti ispisan nadimak poput „Kralj Džejms“ (Lebron Džejms), „Crna mamba“ (Kobi Brajant), „Durantula“ (Kevin Durant)…
Drugi neiskorišćeni zabran u SAD (NBA naravno ima dosta mogućnosti za širenje na drugim kontinentima, naročito u Kini) predstavlja prostor za reklame unutar dvorana i to na parketu i konsturkcijama koševa. Indijana je prva iskoristila dozvolu Borda NBA pa će 2013/14 ispred klupa sa igračima, ali na gornjem vrhu table sa obručem, biti ispisano ime sponzora. Za sada, dozvoljeno je jedino reklamiranje na lokalnom nivou – kada utakmicu prenosi neki od nacionalnih kanala napisi se moraju ukloniti. Ali, početni potez je povučen i pitanje je vremena kada će biti učinjen sledeći korak.
Ono što usporava oglašavanje na dresovima jeste problem koji se može pojaviti a ogleda se u sledećem. Majami, na primer, sklopi ugovor sa jednom firmom, a Džejms, vodeća zvezda Hitsa, u isto vreme svoju „ljubav“ je poklonio drugoj. I šta tada i kao činiti. Za sada, odgovor nije pronađen, ali ako se uvidi da se bez dodatnog profita ne može, brzo će se doneti „leks specijalis“. Naravno, bez prava žalbe oštećene strane…
Autor: Ratko Pavlović
Izvor: Politika