Zašto su nam potrebni influenseri koji imaju pozitivan odnos prema telu?

Kada se pomene body positivity, reakcije su podeljene. Prva asocijacija jesu osobe veće telesne težine koje, u zavisnosti od toga da li je vaš stav pozitivan ili negativan, pokušavaju da se izbore za normalizaciju takvih tela u javnom prostoru ili, ako ovo posmatrate kao negativan fenomen, promovišu nezdrav način života i odustajanje od rada na sebi. Realnost, čini se, nije tako crno-bela.

Mediji i marketing koji su u velikoj meri oblikovali standarde lepote uglavnom su promovisali mršava ili bar vitka tela, posebno takva ženska tela. Muški likovi u pop kulturi su imali luksuz da njihova ličnost može da nadomesti fizičke „nesavršenosti“, te, uprkos njima, mogu i dalje da budu doživljeni kao privlačni. To ne znači da standardi lepote ne važe i za muškarce, ali pritisak na njih nije jak kao što je to slučaj sa ženama. Vršenje pritiska je dovelo do prezasićenja i tačke u kojoj se sada nalazimo (mi konkretno ne, ali uskoro će i o tome biti reči) gde komentarisanje na račun kilaže lako može biti shvaćeno kao uvredljivo čak i kada se ukazuje na (dokazanu) vezu viška kilograma i zdravlja u privatnoj komunikaciji.

Kako bi ispravili svoje prestupe i/ili dokazali inkluzivnost, brojni brendovi danas sarađuju s influenserima i modelima koji se zalažu za pozitivan odnos prema telu. Međutim, često su i ove ličnosti ipak tradicionalno privlačne, seksualizovane i našminkane. Problem nije u tome što se ove ličnosti, uglavnom žene, doteruju i ulepšavaju, nego što su promene u odnosu prema telu mnogo manje nego što se to na prvi pogled čini. Pored toga, žene koje imaju obline i na koje se tinejdžerke ugledaju, najčešće nisu prirodno oblikovale svoje telo već su u igri vežbanje, nutricionisti, kuvari, plastična hirurgija, profesionalni fotografi, kao i aplikacije i filteri koji pomažu da se postigne željeni izgled. Za prosečnu devojku najlakša i najjeftinija opcija je ova poslednja.

TikTok i tinejdžeri
TikTok je zanimljiva aplikacija za editovanje koja vam može pomoći da pokažete svoju kreativnost u kratkoj video formi i stvarno se razigrate uz brojne opcije koje nudi. Međutim, realnost je da su većina korisnika platforme deca i mladi koji skreću pažnju na sebe fizičkim izgledom i ispunjavanjem izazova koji ili ne dokazuju bilo kakvu sposobnost ili su nezdravi za mentalno i fizičko zdravlje korisnika. Instagram je bio platforma gde opsesivno kačimo lepe slike i gde blogeri imaju priliku da pokažu svoj stil, šminku ili (ulepšani) način života, ali TikTok je otišao i korak dalje. Ovo je posebno očigledno ako obratimo pažnju na neke od izazova koji su stekli popularnost. Pored toga, često imamo priliku da gledamo mlade ljude kako odgovaraju na plesne izazove koji najčešće nisu ništa drugo nego povod za seksualizaciju tela, kao i lipsinkovanje koje je neretko neuspešno jer se pokreti usana ne poklapaju s rečima. Jednostavno rečeno – sve se još jednom svodi na izgled i poziranje.

Ako imamo u vidu to koliko tinejdžera koristi ovu platformu, situacija postaje još problematičnija pošto imamo posla s decom koja su izrazito nesigurna u sebe jer nisu još formirane ličnosti, a ovakav tip sadržaja igra na kartu njihovih nesigurnosti. Dodajmo tome i tinejdžersku potrebu za pažnjom i činjenicu da je na TikTok-u lako postati viralan. Zamislimo da je sve što smo mi trpeli tokom odrastanja i poruke koje su nam prenošene kroz sadržaje koje smo gledali pojačano na maksimum – više vam nije potreban doslovno nikakav talenat niti harizma, dovoljno je da pokažete svoje telo. Dodatno je pitanje ko sve gleda tu seksualizovanu decu.

Objektivizacija ženskog tela
Ono što ukazuje na ozbiljan problem u odnosu prema (posebno ženskom) telu koji kao društvo imamo, jeste činjenica da nema istinske raznovrsnosti. Ukoliko tragate za influenserima ili mikroinfluenserima u Srbiji, pronalazićete devojke i žene koje su međusobno jako slične u pogledu izgleda ili nastupa (govorimo samo o njihovoj javno dostupnoj personi). Odstupanja su minimalna jer se od žena očekuje da se izgledom i ponašanjem uklope u određeni model kako bi mogle da budu „popularne“. Odudaranja su retka i uglavnom se javljaju kod žena koje su shvaćene isključivo kao komičari.

Stvaranju negativnog okruženja i modela ponašanja doprinosi i to što komentare koji su zlostavljački, uznemiravajući ili seksualizujući gotovo niko javno ne osuđuje dok se situacija sasvim ne otme kontroli, a čak se i tada javljaju branioci nedvosmisleno pogrešnih postupaka. Drugačiji odnos prema telu i fizičkom izgledu i pokazivanje realnije, nefiltrirane slike, neophodni su da bi mladi shvatili da je i to okej i da nisu „nenormalni“ ili neprilagođeni ako ne izgledaju kao ljudi na TikTok-u Ili Instagramu.

Tužno je posmatrati domaće popularne kanale koje vode žene ili devojke i zaključiti da najčešće imamo pred sobom osobe koje se bave šminkom, modom, muzikom, hranom ili majčinstvom. Ništa od toga nije tužno po sebi i dosta njih zaslužuje priznanje za svoj rad. Problem je jednoličnost i uklapanje u nametnute rodne uloge. Komentatorske kanale, koji su kod nas (bar koliko ja znam) mnogo ređi nego na Zapadu, uglavnom vode muškarci jer žena najčešće nije u poziciji kritičara. Možda je dobar početak kritika seksualizacije i objektivizacije tela i možda u svoje kampanje treba češće da uključujemo i kreatorke poput Zombijane ili Mejpl jer je u pitanju pozitivna i ohrabrujuća priča za sve mlade oko nas koje moramo podstaći da preispituju toksične poruke koje dobijaju.

Autorka: Natalija Jovanović, Senior Content Manager, FCB Afirma


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari