Samo digitalne komunikacije mogu preporučiti muzeje za budućnost!

Aleksandra Savić, načelnica Odeljenja za edukaciju, komunikaciju i marketing Prirodnjačkog muzeja, specijalno za Marketing mrežu govori o važnosti i razvoju komunikacija u sferi kulture i muzeologije, koliko se razlikuje posao PR menadžera muzeja u Srbiji u odnosu na inostranstvo, ali i svom učešću na TEDxNoviSad konferenciji.

Kako, na osnovu vašeg iskustva, vidite razvoj komunikacija kao sastavni deo muzeologije?
Komunikacija predstavlja vrhunac saznanja o nekom muzejskom predmetu, pojavi ili delu, jer te vrednosti dobijaju smisao tek kada postanu sastavni deo ljudskog saznanja. Bez komunikacije prema publici muzeji se pretvaraju u zatvorene depoe i značajno im se umanjuje vrednost ako niko ne zna kakvo blago čuvaju. Muzeji imaju budućnost ako shvate važnost komunikacije i ako u svom poslovanju pomere težište sa prikupljanja i proučavanja predmeta ka njegovoj popularizaciji, odnosno komunikaciji i publici.

Muzeji su kolektivno dobro. Svaku civilizaciju i njena dostignuća čuvaju od zaborava. Međutim, koliki je izazov privući i održati pažnju ljudi da posete jedan muzej? Da li su muzeji zaista stvar prošlosti i da li su dosadni?
Muzeji jesu stvar prošlosti, ali i sadašnjosti i budućnosti. Ako ostanu klasični i statični, mogu da budu i dosadni. Ako ponude publici novi kvalitet, ideje, doživljaj, iskustvo i emociju, uz primenu novih tehnologija i multimedije, oni imaju budućnost. U takve muzeje publika uvek rado dolazi, tu nema problema. Problem postoji kada tema nije zanimljiva publici, kada je previše stručna i klasično postavljena. Takve izložbe je veoma teško promovisati i često su slabo posećene. Ali, ne možemo se uvek rukovoditi atrakcijama. Treba naći dobar balans u programima za svaku vrstu publike. Najveći izazov je da se ispred vašeg ulaza u muzej napravi gužva. Takođe, važno je i da da posetilac pozitivno doživi izložbu i da vam se ponovo vrati, da dobijete stalnu publiku.

Koliko se razlikuje posao PR menadžera jednog muzeja u Srbiji u odnosu na inostranstvo? Sa kakvim izazovima se PR struka suočava?
Nema puno razlike. I ovde i u inostranstvu aktivno gradite dobar imidž institucije, vodite računa o publicitetu, posetama i dodatnim programima, radionicama za decu, gostovanjima… Nema dobrog imidža bez dobrih programa. Postoji i jedna veoma bitna razlika, velikim svetskim muzejima ne treba puno reklame, oni su atrakcija sami po sebi. Nedavno sam na ulici u Rimu videla promotivni plakat za izložbu Slavadora Dalija i bilo mi je potrebno dve sekunde da odlučim da posetim tu izložbu.
Kod nas je ipak malo drugačije, plakati nisu dovoljni da promovišete izložbu, potrebno je mnogo više.
Ipak, budžeti inostranih muzeja namenjeni promociji su mnogo veći, pa je lakše raditi u takvom okruženju. Ovde se snalazimo sa simboličnim sumama. Događa se da naše progame moramo da promovišemo isključivo preko PR alata, bez pomoći marketinških alata, jer za marketing nema novca u muzejima.

Kako izgleda Vaš radni dan? Koje su to dužnosti i aktivnosti koje obavlja PR menadžer jednog muzeja?
Poslovi PR menadžera u muzeju su veoma slični poslovima PR-a u drugim institucijama, koristimo iste PR metode i alate. Upravljamo pozitivnim imidžom institucije, radimo kampanje za izložbe i događaje, koristimo društvene mreže u promociji naših programa, prikupljamo sredstva od sponzora i dr. Kada postoji zatišje, plasiramo dobre priče u medijima. Smatram da muzeji treba da više pažnje posvete internoj komunikaciji, jer dobri odnosi u kući uvek se pozitivno reflektuju u javnosti.

Ove godine ste jedna od govornika na TEDxNoviSad konferenciji. Vaša priča se odnosi upravo na činjenicu da su nam muzeji potrebni, bez obzira na prednosti koje digitalno doba sa sobom nosi. Zašto?
Muzeji mogu i moraju da koriste digitalne komunikacije i multimediju, to je ono što će ih preporučiti za budućnost. Kombinacijom nasleđa, eksluzivne informacije o pojavama i predmetima koje muzeji čuvaju i popularnog načina predstavljanja, vi dobijate magični miks znanja i zabave sa autentičnim doživljajem. Zamislite da uživo gledate figurinu žene staru 10 hiljada godina, kao što je Vilendorfska ili Vinčanska Venera? Onda razumete da je ženska lepota oduvek bila predmet obožavanja, samo su se promenili trendovi. Muzeji su nam potrebni sada više nego ikad, da ne odemo u zabavu najjeftinijeg tipa, koja nam je svuda na dohvat ruke.

Autorka: Snežana Subotić


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

1 komentar

Komentari