Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, na forumu IZAZOV 2023 biće jedan od panelista na temu „Tržište u 2023. – poslovanje u doba inflacije i krize„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori u kom smeru će se kretati bankarsko tržište u narednom periodu i kako planirati neplanirane scenarije.

U kom smeru će se kretati bankarsko tržište u narednom periodu?

Kako bi uspele na današnjem tržištu koje se brzo razvija i ostavlja malo prostora za slabe performanse, banke će morati da preispitaju tradicionalne modele poslovanja. Jedna od najvažnijih konkurentskih prednosti biće brzina, koja će motivisati banke da usvajaju agilne operativne modele i osnažuju ih pravom kombinacijom talenata i veština.  Klijentska baza se svake godine podmlađuje, a istraživanja nedosmisleno potvrđuju da može da bude podržana samo kroz prilagođavanje novom digitalnom okruženju. Zbog toga, verujem da će u narednom periodu bankarski sektor nastaviti da evoluira u pravcu već poznatih trendova, prevashodno digitalizacije, ali i daljeg ukrupnjavanja tržišta. Međutim, naučili smo da nove tehnologije imaju smisla samo kada su inkluzivne, i upravo to će biti putokaz u njihovoj daljoj implementaciji u finansijskom sektoru. Kada je o konsolidaciji tržišta reč, verujem da će se nastaviti trend akviziranja manjih banaka, ali i povlačenja globalnog u korist regionalnog kapitala i jačanja prisustva grupacija koje, poput naše matične NLB Grupe, potiču iz regiona, u kom igraju sistemsku ulogu. Na stranim i visokorazvijenim tržištima banke sve češće kupuju fintek i kompanije za analitiku, jer na taj način preuzimaju njihova rešenja, ekspertizu, stručni kadar, i ubrzavaju svoju digitalnu transformaciju. To je trend koji će se u nekom trenutku preliti i na naše tržište, i koji će transformaciju poslovnih modela, digitalizaciju i ukrupnjavanje tržišta, objediniti u jedan dominantan pravac.

Šta možemo da očekujemo u 2023. kada je reč o postojećoj krizi i inflaciji? Da li će se trendovi iz prethodne godine nastaviti?

Izvesno je da će se pojedini trendovi iz 2022. nastaviti i u ovoj godini, ali zasigurno ne istim intezitetom. Za razliku od prethodne recesije, ključni ekonomski parametri su ostali stabilni – što predstavlja osnov za predvidivo okruženje u kom domaći i strani investitori mogu da se posvete svom poslu i doprinose daljem razvoju ekonomije. Predviđa se da će inflatorni pritisci u narednih nekoliko meseci lagano rasti, da bi krajem godine počeli da usporavaju. Međutim, moramo da razumemo da se situacija svakoga dana usložnjava i da postoji veliki broj različitih faktora koji bi mogli da utiču na kretanje inflacije. U prethodnih nekoliko nedelja svedoci smo izazova sa kojim su se susrele pojedine severnoameričke, ali i evropske banke. Iako je bankarski sektor Srbije stabilan, visokolikvidan i solventan, a devizne rezerve na istorijskom maksimumu, u ovom trenutku je najodgovornije uzdržati se od bilo kakvih predviđanja. Mi se svakako nadamo da će brzo doći do stabilizacije i imajući u vidu da je NLB Grupa ne samo jedna od najvećih bankarskih grupacija u regionu, već i vlasnik dve najlikvidnije banke – u Srbiji i Sloveniji, spremni smo da svojom likvidnošću podržimo svoje klijente, ali i oporavak i stabilizaciju privrede u svim zemljama u kojima poslujemo.

Kako planirati neplanirane scenarije i na najefikasniji način iskoristiti resurse sa kojima raspolažemo? 

Od izbijanja globalne pandemije do danas puno puta smo mogli da čujemo da su kriza i prilika lice i naličje iste medalje. Ja bih pre rekao da su krize raskršća, na kojima kompanije odlučuju da li će se primiriti i izbegavati rizike ili hrabro posegnuti za novim šansama. Zapravo, iako se svaka čini jedinstvenom, krize su norma i ponavljaju se u određenim vremenskim intervalima kroz istoriju. Zbog toga analiza prošlih recesija pruža odličnu polaznu tačku za pronalaženje najboljih strategija za njihovo prevazilaženje. Istorija pokazuje da kompanije na krizu najčešće odgovaraju nizom standardnih, kratkoročno orijentisanih mera i sveobuhvatnim smanjenjem troškova. Iako su ove mere rasprostranjene, postavlja se pitanje da li je fokusiranje na njih jedini pravi put u kriznim vremenima. Istraživanja poslovanja srednjih kompanija u periodu iz prethodne recesije potvrđuju da su uspešnije bile one koje su povećale, a ne smanjile svoja ulaganja. Dugoročno orijentisane kompanije pokazale su značajno veće stope rasta i prinosa u kriznim periodima, a ključni pokretač bio je ulaganje u istraživanje, razvoj i inovacije. Dakle, šta je u periodima dosadašnjih kriza i recesija neke kompanije izdvojilo kao pobednike? Da li je to brzo i odlučno smanjenje troškova? Ili pak hazardersko ulaganje u neku novu poslovnu priliku? Odgovor se krije negde u sredini – u ravnoteži između smanjenja troškova i mobilisanja resursa za razvoj i implementaciju budućih prilika za rast. Dakle, potrebno je biti oprezan i prilagoditi poslovanje, ali ako se prepozna dobra prilika za investiciju trebalo bi biti hrabar i iskoristiti je, jer to stvara nove šampione i lidere na tržištu.