REGION – U sveobuhvatnom istraživanju o odnosima novinara i stručnjaka za odnose s javnošću te stanju dve profesije učestvovalo je više od 100 ispitanika iz Hrvatske, svake od profesija.
Odnosi novinara i praktičara za odnose s javnošću oduvek su bili tema koja zaokuplja pažnju. Odnos tih dveju profesija koji bi trebao da se zasniva na saradnji i međuzavisnosti od samih je začetaka bio komplikovan i težak. Potvrdila su to i mnoga naučna istraživanja sprovedena u svetu. Ipak, vremena i okruženje se menjaju te se u skladu s tim očekuju i promene u odnosima ovih zapravo povezanih profesija.
Globalno gledajući trendovi u odnosima s javnošću su pozitivni, a novinarska je profesija u znatno drugačijoj poziciji te su mnogi novinari suočeni s urušavanjem ugleda profesije, nižim platama, većom količinom posla, nesigurnošću radnog mesta i uopšteno lošijim uslovima rada.
Naučnim istraživanjem sprovedenim sredinom godine među hrvatskim novinarima i praktičarima odnosa s javnošću pokušalo se utvrditi kako vreme i aktualni trendovi utiču na odnose novinara i stručnjaka za odnose s javnošću te kakvo je danas razumevanje dveju profesija.
Istraživanje se sastojalo od korelacijske analize između nivoa (ne)zadovoljstva uslovima rada svake od dve grupe i njihove percepcije druge profesije te koorijentacijske analize nivoa konsenzusa među profesijama o njihovim ulogama u izgradnji reputacije organizacija za koje rade ili o kojima izveštavaju.
Autorke istraživanja Ana Tkalac Verčič, redovna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu i Violeta Colić direktorica i partnerka u agenciji Komunikacijski ured Colić, Laco i partneri bogato iskustvo na tom polju podstaklo je na dublje i detaljnije istraživanje.
“Odnosi s medijima su najvidljiviji deo odnosa s javnošću. Ljudima van komunikacijskih profesija, a često i novinarima, odnosi s javnošću su isto što i odnosi s medijima. Baš zbog te vidljivosti odnosa s medijima saradnja između novinara i komunikatora je godinama izvor rasprava i vrlo često međusobnih napetosti. Zanimalo nas je kakva je situacija u Hrvatskoj danas. Razumeju li se dve struke bolje no što međunarodna istraživanja pokazuju i imamo li prostora za napredak. Bilo nam je važno potkrepiti rasprave na temu odnosa novinara i stručnjaka za odnose s javnošću empirijskim podacima, kako sve ne bi ostalo samo na procenama i osećaju”, pojasnila je Ana Tkalac Verčič, jedna od autorki istraživanja.
Kako tvrdi Tkalac Verčič, o temi istraživanja dogovorile su se početkom prošle godine, a za sprovođenje im je trebalo nekoliko meseci. Samo prikupljanje podataka od novinara i stručnjaka za odnose s javnošću trajalo je mesec dana.
U internet anketi, kojom je sprovedeno istraživanje, učestvovalo je 106 novinara i 101 stručnjak za odnose s javnošću. Novinari koji su učestvovali u istraživanju uglavnom izveštavaju o ekonomskim temama (51,9 odsto) ili politici (41,5 odsto). Prosečno se novinarstvom bave 15 godina, a njih 52,8 odsto izjavilo je da je imalo nekih iskustava u obavljanju poslova odnosa s javnošću.
Među stručnjacima za odnose s javnošću njih 66,3 odsto radi u poslovnom sektoru, dok ih je 21,8 odsto angažovano u politici. Prosečno u odnosima s javnošću rade 10 godina, a njih 56,4 odsto ima iskustvo rada u novinarstvu.
Istraživanje je pokazalo da su i novinari i stručnjaci za odnose s javnošću prilično zadovoljni svojim poslom. Na skali do 5 srednja ocena zadovoljstva kod novinara je 3,8, a kod stručnjaka za odnose s javnošću 3,9. Međutim, dok su se uslovi rada novinara donekle pogoršali u zadnjih nekoliko godina u odnosima s javnošću malo su se poboljšali.
Novinari smatraju da su stručnjaci za odnose s javnošću u proseku bolje plaćeni što dokazuje i sama srednja ocena 3,8, a s time su saglasni i sami PR-ovci sa ocenom 3,6. Iako je stav novinara prema tvrdnji da je rad u odnosima s javnošću praćen s manje stresa neutralan sami stručnjaci za odnose s javnošću ne slažu se s takvom tvrdnjom. I novinari i komunikacijski stručnjaci slažu se da su uslovi rada u odnosima s javnošću bolji nego u novinarstvu pri čemu je slaganje novinara s takvom tvrdnjom nešto snažnije u odnosu na same komunikatore, tačnije 3,6 prema 3,4.
“Rezultati istraživanja pokazuju da su se s vremenom stavovi dveju profesija koje blisko sarađuju približili, ali toga još nismo svesni. Mislimo da su nam stavovi udaljeniji nego što zaista jesu. Kao i neka prethodna istraživanja i iskustva iz prakse i ovo naše istraživanje govori da treba nastaviti raditi na boljem razumevanju novinara i stručnjaka za odnose s javnošću”, poručila je Violeta Colić, jedna od autorki istraživanja.
Istraživanje je pokazalo da je i dalje prisutna određena netrpeljivost te predstavnici obe profesije nemaju visoko mišljenje o etičnosti i profesionalnosti “druge strane”. Uz to, i novinari i stručnjaci za odnose s javnošću imaju negativno mišljenje o obema profesijama. Komunikatori su novinarstvu kao profesiji na skali 1-5 dali ocenu od svega 2,2, dok su ga sami novinari ocenili tek malo više, tačnije s 2,4. Situacije je nešto bolja u odnosima s javnošću kao profesija. Ocena stručnjaka za odnose s javnošću za njihovu profesiju je 2,6, dok su je novinari prosečno ocenili s 2,7.
Na pitanje je li glavna svrha odnosa s javnošću manipulacija i kontrola javnosti, novinari nisu imali određen odgovor. Ipak, istraživanje nije potvrdilo početne hipoteze da veće nezadovoljstvo vlastitim poslom i profesionalna “ljubomora” novinara prvenstveno zbog boljih uslova rada PR-ovaca rezultiraju negativnijim stavom novinara prema odnosima s javnošću. Kako kažu autorke istraživanja, iako su zaista uočene negativne korelacije, one nisu bile statistički dovoljno snažne da bi potvrdile takvu hipotezu.
Novinari i praktičari za odnose s javnošću pokazali su slaganje, ne samo u ocenama novinarske i profesije odnosa s javnošću, već i u mišljenju o uticaju dveju profesija na reputaciju organizacija. Obe grupe smatraju da imaju značajan uticaj na reputaciju organizacija o kojima izveštavaju ili za koje rade ocenjen s 4,0, a značajnim su ocenili i uticaj druge strane.
Kad je pak u pitanju tačnost predviđanja stavova druge strane, u tome su uspešniji novinari nego stručnjaci za odnose s javnošću. Precenili su stavove novinara o novinarskoj profesiji, a podcenili stavove novinara o profesiji odnosa s javnošću te značajno podcenili mišljenje novinara o uticaju stručnjaka za odnose s javnošću na reputaciju organizacija. Mišljenje novinara o odnosima s javnošću kao profesiji kao i važnosti uloge stručnjaka za odnose s javnošću u izgradnji reputacije organizacija bitno je bolje nego što to stručnjaci za odnose s javnošću misle.
Autor: Marta Duić
Izvor: poslovni.hr
Loading...
