#izazov2021: Mediji se okreću kvalitetu sadržaja, to bi trebali da urade i oglašivači!

Ivana Daljević, Account Director u agenciji Kliping Beograd, govori za Marketing mrežu da li su novi mediji zamenili tradicionalne i šta je važnije – kvantitet prisustva u medijima ili kvalitet. Ona će na forumu IZAZOV 2021 ekskluzivno predstaviti najnovije rezultate istraživanja konzumacije medija u Srbiji, koje sprovodi Kliping Beograd, u saradnji sa agencijom SmartPlus Research.

Da li su novi medijski digitalni formati zamenili tradicionalne?
Iako su predviđanja tokom prethodnih decenija bila drugačija, tradicionalni formati su definitivno i dalje živi. Svedoci smo vremena u kojem stasaju generacije koje nikada nisu kupile novine na trafici, niti pogledale TV Dnevnik i tu činjenicu naravno treba uzeti u obzir ako razmišljamo o održivosti tradicionalnih formata. Očigledno je da su danas svi formati pronašli svoju publiku. Novi medijski formati u suštini ne menjaju svrhu medija. Oni takođe informišu, edukuju i zabavljaju, ali ono što ih razlikuje od tradicionalnih je da izborom novih kanala komunikacije uspešnije dolaze do publike među novim generacijama. Međutim, ako posmatramo trenutnu situaciju u Srbiji, određene grupe koje konzumiraju samo digitalne medije i dalje se broje u manjem procentu i zaključujemo da je svakako još uvek većinska publika u Srbiji verna tradicionalnim formatima.

Koliko su, po Vašem mišljenju, biznis modeli medija zasnovani (isključivo) na oglašavanju, održivi danas?
Trenutni trend u svetu je udaljavanje od klasičnog modela oglašavanja i okretanje modelu pretplate koji se temelji na kvalitetu sadržaja. Ovaj biznis model okrenut je ka konzumentu. Da li zbog pretrpanosti informacijama, raznolikosti sadržaja ili ogromnog broja medija, kvalitet sadržaja se izdvaja kao najvažniji resurs medija i ubrzano postaje predmet monetizacije. Kod nas je još uvek aktuelna trka za klikovima, ali vremenom će se definitivno prepoznati potreba za kvalitetom sadržaja. Tu potrebu nameće publika. Takođe, ogroman broj različitih medijskih formata utiče na rasplinjavanje advertajzing budžeta, a samim tim i slabije rezultate kampanja, gde opet odlazimo do toga da razliku pravi kvalitetan sadržaj usmeren ka afinitetima publike.

Šta je važnije – kvantitet prisustva u medijima ili kvalitet?
Ako za medije kažemo da je trend okrenut ka kvalitetu sadržaja, definitivno bi trebalo isto da važi i za kompanije i pojedince koji se u medijima predstavljaju. Kada kažem kvalitet prisustva u medijima, pre svega mislim na to da li je poruka preneta pravoj publici na pravi način i kroz adekvatan kanal komunikacije. Nažalost, na domaćem tržištu i dalje smo svedoci da se u većini situacija kvantitet stavlja na prvo mesto i da je glavni parametar broj medijskih objava, a ne kvalitet medijskog prisustva. Jedino u situaciji kada je cilj isključivo vidljivost, može se na prvo mesto staviti kvantitet, ali u svim ostalim slučajevima akcenat bi trebalo da bude na kvalitetu prisustva.

Da li će digital premašiti TV u Srbiji? I kada to možemo da očekujemo?
Verovatno da jednog dana hoće, ali jako je teško davati bilo kakve prognoze. Iako digital svake godine raste, poverenje u televiziju je i dalje dominantno u Srbiji u odnosu na sve ostale formate, što najjasnije možemo da vidimo na primeru pandemije i ogromne gledanosti zabeležene tokom vanrednog stanja. Sa druge strane, televizija se kao format veoma revnosno prilagođava svojim korisnicima uvođenjem tehnoloških inovacija koje se ogledaju u dostupnosti sadržaja putem platformi, digitalnih uređaja, društvenih mreža, aplikacija, … Vraćanje programa unazad, sadržaj dostupan na zahtev, sve bogatiji video klubovi, „bindžovanje“ novih serija su primeri na koji način se televizija kao medijski format menja u skladu sa potrebama današnjeg vremena i time bori za svoju održivost. Dakle, TV nije samo televizor i nije samo uređaj.

Koliko je neophodna personalizacija sadržaja kroz različite kanale komunikacije?
Danas više nego ikada. Prošlo je vreme kada smo jednim saopštenje i jednom porukom mogli da pokrijemo sve kanale i obratimo se svim publikama. Nekada je celo domaćinstvo okupljeno ispred ekrana bilo izloženo istom sadržaju i poruke su, za današnje uslove, veoma lako dosezale do ciljnih grupa. Danas se komunikacija odvija svuda i publika ima daleko veću slobodu i mogućnost izbora. Svaki pojedinac poseduje najmanje jedan uređaj putem kog pristupa medijskim sadržajima. Kada se ukrste kanal, kvalitet sadržaja i specifičnost publike, izvodi se logičan zaključak da će personalizacija biti ključ komunikacije u budućnosti.


Oceni tekst

4,50 od 5
Loading...

Komentari