Efikasno slušanje – najvažniji deo efikasne komunikacije

Moćno ubeđivanje počinje sposobnošću da čujemo šta drugi govore. I slušanje je mnogo više nego samo biti tih kada neko drugi govori. U razvodnoj parnici i na radnom mestu, prekid komunikacije se često pripisuje lošem slušanju. Ako se izvodi efikasno, slušanje stvara i poboljšava lične i poslovne veze. U svakoj situaciji u životu, efikasno slušanje će Vam pomoći da razumete misli, osećanja i aktivnosti druge osobe. To je i razlog zbog koga ovoj veštini posvećujem puno pažnje na treninzima ili koučing sesijama koje vodim.
Od svih aspekata komunikacije, slušanje je najvažniji. To sad možda ne zvuči kao dobra vest – na kraju karjeva, većina ljudi više voli da priča nego da sluša.
Mislite o nekom poznatom, za koga znate da nije dobar slušalac. Neko, u stvari, ko izgleda nikada ne sluša ono što mu govorite. Frustrirajuće, zar ne? I šta onda osećate prema toj osobi? Sva je prilika da će vas oni teško ubediti u ono što pričaju pošto ste previše zauzeti osećanjem dosade zato što oni nikada ne slušaju.
Kada ljude optužuju da su loši slušaoci, obično to rade iza njihovih leđa. Tako oni ostaju nesvesni svog ozbiljnog nedostatka, zbog koga mogu izgubiti prijatelje, kolege sa posla i poslovne klijente.
Kako se vi kotirate kao slušalac? Biti loš slušalac, veoma je ozbiljan nedostatak kod većine ljudi. Oni samo misle da slušaju. Nagon za pričanjem u mnogo slučajeva obezvređuje funkciju slušanja.
Aktivno slušanje je teško. Zahteva mnogo koncentracije. Morate da budete pripravni. Ali, ako želite da efikasno komunicirate, veštinu aktivnog slušanja morate da savladate. To je osnova učenja. Tužna je činjenica da nas u školi nikad nisu učili o važnosti veštine slušanja i kako da njome ovladamo.
Mnogo citirana studija Pola Renkina o tome koliko ljudi vremena provode u različitim tipovima komunikacije pokazala je zanimljive rezultate.

U tipičnom danu prosečna osoba:

  • Sluša: 45% vremena
  • Govori: 30%
  • Čita: 16%
  • Piše 9%

U našem poslovnom životu, slušanje je veoma cenjeno kao poželjna međuljudska osobina. Ljudi su impresionirani dobrim slušanjem drugih, čak iako ne osećaju da bi sami trebalo da se potrude. U Sjedinjenim Državama, kada je velika kompjuterska kompanija odlučila da obučava svoje zaposlene slušanju i organizovala im kurseve, rezultati zaposlenih su pokazali da, osim što im je to pomoglo u poslu, došlo je do dramatičnog poboljšanja odnosa kod kuće.
Često možete čuti nekoga da govori previše. Niko ne može da bude optužen da previše sluša (Zamislite da neko kaže: Nisam moga da prekinem čoveka dok sluša …) Iznenađujuće je šta će vam sve ljudi reći ako ste dobar slušalac. Razmislite kako to funkcioniše među prijateljima i poznanicima na društvenom nivou. Kakvi ste vi bili kada ste se zadnji pu sudarili sa komšijom na ulici ili kada ste večerali sa prijateljima? U porodicama ćete stalno čuti da postoji problem slušanja. Namučeni roditelji će reći da deca ne slušaju, dok će deca biti ogorčena zbog toga što roditelji neće da saslušaju njih. Pošto je slušanje znak priznanja, ono podstiča samopouzdanje; ako postoji prekid, najčešće se dešava suprotno.
U biznisu nije ništa drukčije. Izgleda da postoji definitivna privlačnost u mogućnosti da razgovaramo sa nekim van interne politike sopstvene kompanije, sa nekim ko sluša objektivno. Osoba zaglavljena u svakodnevicu sopstvenog položaja može uživati u „terapeutskom“ zadovoljstvu otvaranja nekom.

Ceo tekst pročitajte na blogu Krizne komunikacije.

Autor: Dragan Savić


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari