REGION – Puls zadovoljstva hrvatskih zaposlenih, istraživanje koje je sprovela kompanija Stethoscope na uzorku od preko 4.000 ispitanika, detaljno analizira zadovoljstvo i angažovanost Hrvata u radnom odnosu. Oni su na skali od 0 do 5 svom zadovoljstvu dali tek ocenu 3.
Zadovoljstvo Hrvata
Na uzorku od preko 4.000 ispitanika, od čega 60% muškaraca i 40% žena, najviše se našlo onih uzrasta od 31 do 40 – njih 40%, ali u ispitivanju su zastupljene sve dobne grupe, a poznat je i staž ispitanika.
Upitnik od ispitanika zahteva unos industrije u kojoj radi kako bi se mogla napraviti generalna analiza te ispitanik može uporediti svoje rezultate u odnosu na rezultate industrije u kojoj radi.
Najzadovoljniji su ljudi zaposleni u IT industriji – njihov je prosek zadovoljstva 3,49, a sledi automobilska industrija čije je zadovoljstvo u proseku 2,92 od 5. Najnezadovoljniji je javni sektor – prosek zadovoljstva ljudi zaposlenih u ovom sektoru je tek 2,01.
eNPS je employee net promotor score; metrika koja pokazuje kolika je verovatnost da će zaposleni preporučiti kompaniju drugima kao dobro mesto za rad, a eNPS Hrvatske iznosi 7,19 na skali do 10. Među ispitanicima je podjednak omer onih koji su promoteri kompanije u kojoj rade, odnosno koji će svoju kompaniju preporučiti; kao i pasivnih i onih koji svoju kompaniju nikako neće preporučiti kao dobro mesto za rad.
Verovatnost da će zaposleni preporučiti kompaniju kao dobro mesto za rad varira u zavisnosti od industrije. Najveću ocenu dobila je automobilska industrija – iznad 8 te, očekivano s obzirom na zadovoljstvo, IT industrija, a sledi ih marketing. Najmanje bi preporučili svog poslodavca zaposleni u finansijama, te oni najmanje zadovoljni – javni sektor.
Najzadovoljniji su ljudi koji rade u kompanijama do 9 ljudi, a najmanje zadovoljni oni koji rade u velikim sistemima koji broje preko 1.000 zaposlenih, ali nivoi zadovoljstva nemaju velike oscilacije pa možemo zaključiti kako u Hrvatskoj nema velikih razlika u zadovoljstvu s obzirom na veličinu kompanije.
Uzrast nije faktor koji značajno utiče na zadovoljstvo – iako su u Hrvatskoj najzadovoljniji oni koji se nalaze tek na početku karijere, sve uzrasne grupe ocenile su svoje zadovoljstvo između 2,42 i 2,64.
Marketing
Osobe zaposlene u marketingu ukupno su zadovoljstvo ocenile sa 3,53, a employee net promotor score na skali do 10 ocenjen je 6.33. Iznenađujuća je brojka koja ukazuje na to da preko 47% zaposlenih ne bi preporučilo svoju kompaniju kao dobro mesto za rad. To bi učinilo tek nešto manje od 17% zaposlenih u marketinškoj industriji.
Najzadovoljniji su oni zaposleni u malim kompanijama do 9 zaposlenih, dok su oni u kompanijama koje broje preko 1.000 zaposlenih najmanje zadovoljni. Razlike među polovima su male – žene su sa ocenom 2,52 nešto zadovoljnije od muškaraca koji su dali ocenu 2,43. Veće su razlike između dobnih grupa: osobe od 51 do 60 su svoje zadovoljstvo ocenile sa 3,32, sledi ih dobna grupa 41-50, a najmanje su zadovoljni oni u dobi 31-40 čija je prosečna ocena 2,41, značajno niža od one koja se pokazala kao najzadovoljnija poslom.
Među 12 ispitanih dimenzija, najbolje ocene dobili su oni faktori koji se tiču dimenzije saradnje – ona je ocenjena sa 3,46, prate ju autonomija i angažovanost, a značajno najmanju ocenu dobila je dimenzija lojalnosti – tek 1,87.
Najbolje ocenjena izjava je ona koja kaže “U kompaniji se poštuju različitosti te nema diskriminacije po bilo kakvoj osnovi”. S time se u potpunosti slaže 55% zaposlenih, a još gotovo 30% se slaže barem delimično. Tek nešto preko 2% se u potpunosti ne slaže s ovom izjavom, stoga se može zaključiti kako se u marketingu ceni ravnopravnost, jednakost i nediskriminacija, te se ove vrednosti i poštuju.
Najbolje ocenjene izjave su i one da osobe u marketingu imaju dobre prilike za razvoj prijateljskih odnosa na poslu, da im je osigurana dobra oprema za rad i da se poštuju njihova zakonska prava, a slične su izjave bile među najbolje ocenjenima i u IT industriji.
Najlošije je ocenjena ona izjava koja tvrdi “Bio/bila bih sretan/sretna kada bih ostatak karijere proveo/provela u ovoj kompaniji” – s njom se u potpunosti ne slaže 44.44% osoba koje su ispunile upitnik, a u potpunosti se s time slaže tek 4%. Ovi su rezultati u skladu s ocenom lojalnosti, koja je najniže ocenjena u marketingu među 12 ispitanih dimenzija. Međutim, ako nas zanima koliko su lojalni oni koji su tek na počecima svoje karijere, u dobi između 19 i 30 godina, rezultati su još lošiji – njihova ocena lojalnosti svom poslodavcu nije prolazna – 1,62.
Evo čime još nisu zadovoljni Hrvati u zaposleni u marketingu:
Dinamična je to industrija, što se vidi na ocenama koje ispituju work-life balance. Nijedan ispitani faktor nije dobio ocenu 3 ili više. Dovoljan je podatak da gotovo trećina ispitanika tvrdi kako često radi prekovremeno, ili da je oko 25% osoba izjavilo kako im posao ometa privatni i porodični život.
Sistem nagrađivanja u marketingu nije transparentan i pravedan – nije dobio niti prolaznu ocenu, baš kao ni benefiti, plate i dinamika napredovanja. No barem se radi s kvalitetnom opremom koja je ocenjena ocenom 4.