Želite li da restartujete svog Milenijalca?

Nevoljno otvaramo oči nakon trećeg pokušaja alarma da nas obavesti da novi radni dan počinje i shvatamo da je vreme za promenu ringtona, jer je naša omiljena pesma kojoj smo zadali ovaj zadatak sada postala najomraženiji zvuk. Bunovni uzimamo telefon u ruke i prvo proveravamo deo sa notifikacijama i da li je neko tokom noći poslao poruku.

Pomahnitalo gledamo Whatsapp, Viber, Messenger, Telegram, Insta i Twitter DM…i čekaj, da li ljudi i dalje šalju SMS? Gledamo vremensku prognozu, jer prozori su pasé i nemaju onu slatku animaciju oblaka i kapljica koje se smenjuju na ekranu. Ako pada kiša, tu je fake Uber aplikacija koja će jednim klikom pozvati vozilo na našu lokaciju, samo podsećamo sebe da prvo proverimo stanje na računu kroz e-banking opciju na smartphone-u. Možda ipak nemamo dovoljno.

Google kalendar nas obaveštava o sastancima koji su isplanirani za taj dan, a outlook šalje notifikacije o nepročitanim mejlovima paničnih klijenata koji menjaju brif po treći put dan nakon početka kampanje. Duboh udah i još dublji izdah.

I pre nego što operemo zube već smo prošli kroz kilometre Instagram i Facebook feed-a.

Svi izgledaju savršeno filtrirano, selfiji su postavljeni sa glamuroznih destinacija (koje su naravno throwback od pre pola godine i više), prijatelji promovišu svoju novu direktorsku poziciju (bez da smo svesni da rade u tetkinoj firmi koja zapošljava petoro ljudi i nije u sistemu PDV-a), i po neki boomerang iz kluba, zaliven flašom skupog pića (koje je podelilo njih petnaestoro, a uslikalo i više).

Prve jutarnje misli kreću da zuje u glavi. Da li dovoljno putujem? Ima li moja karijera smisla? Možda bi trebalo više da izlazim? Kasnim. Kasnim. Kasnim.
Iz trećeg pokušaja ipak ulazimo u gradski prevoz. Slika je svaki put identična: mladi ljudi sa slušalicama na ušima i hladno plavim svetlom telefona koji im obasjava lice – nezainteresovani za svet oko sebe i penzioneri natrpani cegerima koji vežbaju za “Hunger Games” koji je u njihovom slučaju bitka za poslednje slobodno mesto u autobusu.

8-10 sati radimo uz laptop. Excel. Power Point. Photoshop. Word.
Mejlovi, mejlovi, mejlovi.
Sejvuj. Stavi na cloud. Podeli sa timom. Pošalji reminder. Obeleži kao hitno.
Proveri trendove za narednu godinu – opet video. Naravno.
Telefon zvoni – ko još razgovara? Zar nije mogla poruka? Ovo je neko dranje u najavi.
Ručak. Obavezan instastory iz kanca ili lifta (gde god je bolje svetlo) uz #ILoveMyJob.
Check-in. Review jer je konobarica nesnosno bezobrazna. Pa šta ako je pedesetoro ljudi pre nas maltretiralo oko gluposti.
Neprijatan sastanak sa…ko je nju uopšte postavio na tu poziciju, zaboga?
Jel ste čuli za starletu koja je napisala bestCeler? Mora da je “fake news”. Ko bi ga više znao…
Kraj radnog dana. Planovi sa prijateljima. Možda drugi put, ali FOMO FOMO FOMO.
Šta ako se naljute? Šta ako propustimo odlazak na ono super novo mesto sa kojih svi kače slike?
Još par sati rada za freelance posao jer se mora kupiti novi telefon.
Preintenzivan trening. Cigara. Pivo. Ksalol. Serija sa Netflixa.
Nešto mora usporiti točkiće koji nikad ne prestaju da se vrte.
Ovo je dan prosečnog starijeg milenijalca. Ovo je njihova realnost i svet u kome žive.
Koliko god da su digitalne tehnologije dobra donele, istovremeno su ih uvukle na rolerkoster koji deluje da nema kraja. Pre nego što shvate da su na vrhu, već glasnim vriskom padaju u ponore sopstvenih opsesija i navika i ulaze u mračni tunel nepoznate i klimave budućnosti.

Pre nego što ponovo napišemo neki tekst koji analizira njihove potrošačke navike, koji ih kritikuje kako su razmaženi i kako su toliko drugačiji od svojih prethodnika, razmislimo malo kako je na njih uticala digitalna revolucija i zbog čega je anksioznost postala demon koji ih svakodnevno drži za ruku kada mi već nećemo.

Mada, što da se maltretiramo.
Hajde da vidimo šta radi Generacija Z.

Piše: Miladin Stojadinović, Content Specialist, Fusion Communications

Izvor: Direct Media


Oceni tekst

4,40 od 5
Loading...

Komentari