Svi nešto pitchiramo…

Pitch ili pozivni tender za agenciju koji raspisuje klijent jako je u modi. Svi nešto pitchiramo. Pitchira se radi dugogodišnje saradnje klijenta i agencije, radi samo jedne kampanje, jedne radio reklame, a čekam dan kad ćemo pitchirati za jednu vizit kartu. Za nekoga iz second level menadžmenta. Tek zaposlenog s svežim idejama.
Pitchevi u Hrvatskoj su zapravo super, ako su dobro odrađeni, jasni, transparentni, pošteni i na kraju naplaćeni. Baš zbog tih pozitivnih primera želim i napisati naših osam najdražih pitch trenutaka.

Trenutak prvi. Klijent nas je pozvao jer prati naš rad.
Obožavamo stručne i temeljne marketing menadžere. Prema našim shvatanjima, dosta romantičnim ako smem priznati, nešto što bi trebalo prethoditi pozivanju te 3 do 4 agencije skauting od strane klijenta. Imali smo prilike doživeti da nas je klijent prvo pozvao na predstavljanje, pa smo na tim sastancima uvideli koliko zapravo puno znaju o nama i prate naš rad. I to ostavlja dobar utisak. S druge strane, kad smo bili na tenderu za IKEA Hrvatska, oni su prvo došli u našu kancelariju, i prvo su nas škicnuli i videli kako dišemo. I to ostavlja dobar i profesionalni utisak. Taj dan u kancelariji nije bilo ni trunka prašine. U to se možete kladiti.

Trenutak drugi. Pozvano je maksimalno 3 agencije.
Nakon tog šireg kruga, odnosno predstavljanja, trebao bi uslediti pozivni tender, uži krug. Tri-četiri agencije maksimalno.
Svi pitchevi imaju svoja nepisana pravila koja su zapravo miks raznih iskustava i interpretacija, ali u suštini uvek se pronađu zajedničke karakteristike. Zanimljivo je da već po pozivnom mejlu možemo shvatiti zove li nas neko jer nas smatra ozbiljnim kandidatom ili smo mu četvrti na listi. U Hrvatskoj, prema HURA-inom pravilu, klijent bi trebao pozvati 3+1 jednu agenciju, pa se eto i klijenti toga koliko toliko drže. Barem je to u poslednje vreme u trendu.

Trenutak treći. Ljubazan pozivni mejl.
E da, ako ste ona plus jedna agencija, ili ako klijent raspisuje pitch eto tako, jer se to tako radi, lako je takvu nameru prepoznati u samom mejlu koji obično izgleda ovako – „Poštovani, dokumente za pozivni tender potražite u prilogu. Srdačan pozdrav.“ Ovo je citat. Ali da, i mi podržavamo tendere u kojima nema više od 4 agencije. Podržavamo i pristojnije mejlove i uvek se pitamo kako se neko može baviti komunikacijama i pisati takve mejlove, ali budući da ima i toliko svetlih primera, o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Trenutak četvrti. Brifing i fina jutarnja kafa.
Nema ništa lepše nego kad nam klijent, pre nego li nam uruči dokument koji se zove brief, usmeno predstavi ko su i šta se od nas očekuje. Ne samo da pokazuje da su ozbiljni prema svom poslu, već govori puno i o njihovoj pristojnosti. Ipak ćemo za njih i prema njihovim upustvima raditi sledećih desetak dana. Ozbiljno i temeljno ako smem dodati. Poziv na brifiranje ostavlja dobar ukus u ustima, ali nikako bolji od kafe ili soka koji nam ponude na brifingu.

Trenutak peti. Jasan brief.
Ako nešto volimo to je jasan brief. Ma još jasniji od toga. Volimo i kad klijent ima viziju kako bi finalni proizvod trebao izgledati, a još više kad se ne ustručava to podeliti s agencijom. Mi ćemo to uvek znati unaprediti i dovršiti. Najveća greška klijenata leži u tome što nas “kreativce” smatra pomalo autističnim kvaziumetnicima koji nakon nekog neartikulisanog rituala izbacuju nekakve ideje. Ima istine i u tome, ali većina našeg posla odvija se kroz proces koji nazivamo rad na komunikacijskoj strategiji i više liči slagaju rubikove kocke gde je jedna ploha insightsi, druga selling ideje, treća benefiti, četvrta ciljna grupa itd.

Trenutak šesti. Definisan sistem vrednovanja.
Ako nam klijent jasno prozbori i o kriterijumima i parametrima kojima ćete vrednovati prezentaciju, skačemo od sreće. Ako im je jedan od bitnijih parametara ponuda, odnosno cena, i to jasno naznače, znamo koliko daleko smemo ići i ne reskiramo da za naše koncepte i rešenja možda i nema dovoljno novca. Parametri neće pomoći samo nama već i klijentima pri odabiru jer se smanjuje mogućnost odabira prema emocijama koje gaje naspram određene agencije.

Trenutak sedmi. Novčana naknada.
Nakraju, ako je klijent zadovoljan dobijenim i ako jasno vidi da niko nije fušario tih desetak dana, plati novčanu odštetu agencijama koje nisu dobile posao. To ne rade svi, što je velika greška, jer pitchevi koštaju. Agencijama su kreativna rešenja, odnosno njihov rad na njima, najčešće jedini izvor prihoda i svaki pitch agenciju košta dosta novca.

Trenutak osmi. Dugoročna saradnja.
Ono čemu se najviše veselimo je potencijalna dugoročna saradnja koja bi se mogla ostvariti. To nam omogućava da se bolje operativno organizujemo, da stvaramo nešto puno veće, da naposletku ne moramo prolaziti pitch ponovo. Verujemo da se brand ne stvara kampanjama već strategijama i zaista smo zahvalni svim klijentima koji nam dopuštaju graditi nešto veće nego simpatične, super kreativne, ali samo jedne kampanje. Zato taj odnos negujemo, međusobno se edukujemo, delimo razmišljanja.

I to je to. Za one koji žele znati malo više preporučujem sledeći link: http://hura.hr/publikacije/upute-o-provedbi-natjecaja/

I članak s našeg bloga na kojem delimo promišljanja praktičnog rada na projektima: http://adukacija.itonijesve.com

Za Marketing mrežu tekst napisao: Alen Kekić, kreativni direktor agencije I TO NIJE SVE!


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari