Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Studentska priča #20 by Željka Bašić

Društveni mediji su se ušunjali u svaku sferu života. Preko milijardu ljudi na svetu poseduje Facebook, a 140 miliona Twitter profil. Dok su neke promene nastale kao posledica ovih cifara veoma očigledne, mnoge su nam promakle i o njima mnogo ne razmišljamo. Retko ko pamti stranice koje je lajkovao/pratio, postavljene statuse, slike, prepirke… Za to vreme, evo šta se dogodilo:

* Transformacija međuljudskih odnosa:
Društveni mediji omogućili su svim korisnicima učestvovanje u razmeni ogromnog broja informacija, a mnoge od njih tiču se ličnog i tuđeg života. Ovakve mogućnosti uslovile su i značajno unapredile ljudsku komunikaciju što je dovelo do promene u kvalitetu ljudskih veza (njihovom stvaranju, održavanju i raskidanju). Banalno rečeno, ljudi lakše stupaju u kontakt sa drugim ljudima (prijateljima, rođacima, neprijateljima…), imaju pristup i potrebnim i nepotrebnim i pozitivnim i negativnim informacijama, i sve to ima posledice na “stvarne” ljudske odnose. Npr. Svaki peti par na svetu se razvodi, a svaki osmi venčava zbog Facebook-a.
* Transformacija koncepta identiteta i kreiranje društvenog statusa:
“You are what you tweet.” (Ian Schafer) Korisnici društvenih medija se upuštaju u aktivnosti poput postavljanja ličnih stavova, emocija, uključivanja u različite interesne grupe (muzičke, političke, poslovne…). Time kreiraju svoj identitet i na neki način ga promovišu, praveći od sebe “mikro-zvezdu”. Sve je bitno – bilo da izveštavate o tome šta jedete ili menjate status u “married” dok ste još kod matičara, profil “živi”, i “ništa nije stvarno ako nije na facebook-u/Twitter-u”. Takođe, druge osobe će vas procenjivati na osnovu upravo tih aktivnosti, pa nisu retki slučajevi da “mikro-zvezde” postanu velike/veće zvezde (blogeri, komičari…).
*Transformacija upotrebe slobodnog vremena:
“Malo lajkiram, malo nokte lakiram. Proverim statuse, gde me nema, dodam se.” (MC Sajsi)
Vreme koje prosečna osoba provede na nekoj od društvenih mreža iznosi oko 8 sati nedeljno. Mnogi pojedinci ovo pravdaju stalnim osećajem da će nešto propustiti. Društveni mediji ubijaju vreme u pauzama na poslu, u učenju, kupatilu, autobusu, čekanju ispred toaleta…
*Transformacija kulture poslovanja:
“All one needs is a computer, a network connection, and a bright spark of initiative and creativity to join the economy.” (Alex Tew) Moderne kompanije na neki način preko društvenih medija šire mrežu svojih zaposlenih kroz prostu interakciju sa zainteresovanom javnošću. Svaka slika, status koje korisnik „share-uje“, prokomentariše ili „lajkuje“ pretvara ga u volontera koji besplatno širi informacije o kompaniji. Većina kompanija je uvidela komercijalni značaj društvenih medija: 58% top svetskih kompanija ima Twitter, a 65% Facebook nalog.
*Transformacija potrošačkih navika:
Društvene mreže su donekle postale virtuelni izlozi prodavnica. Tako, od 56% Amerikanaca koji imaju profil na nekoj od društvenih mreža, 33% prati neki brend, a 48% korisnika je zapravo kupilo neki proizvod kao rezultat neke od kampanja na društvenim mrežama.
*Transformacije u političkoj sferi:
Društveni mediji su se pokazali kao moćno oružje upereno protiv socijalnih nepravdi, totalitarnih režima i sl. Npr. dovoljno je 24 časa da slika civila nad kojim policajac upotrebljava silu obiđe seo svet. Pokret “99%” je postao popularan velikim delom zahvaljujući svojoj aktivnosti putem društvenih medija. U vreme predizbornih kampanja na njima se vode “ratovi” – informacije koje se ne mogu dobiti putem tradicionalnih medija šire se mrežama neverovatnom brzinom.
* Transformacija društvene teorije
“Svet koji se ubzrano menja” zahteva stvaranje novih društvenih teorija. Jedna od njih je da je današnje društvo umreženo društvo – društveni odnosi se sve više grade na mrežnom nivou, društvena struktura poprima mrežni oblik. Ta struktura je bazirana na društvenosti koja je bazirana na individualizmu. Prevedeno na jezik društvenih medija: svaki korisnik vidi sebe kao centar mreže, ali u stvarnosti on je samo individua, tačkica u mnoštvu tačkica povezanih sa drugim tačkicama (mikro-zvezda povezana sa drugim mikro zvezdama).

Dok ste čitali ovaj tekst kreirano je 1458 Facebook, i 958 Twitter profila.
Transformacija se nastavlja!

“Innovation needs to be part of your culture. Consumers are transforming faster than we are, and if we don’t catch up, we’re in trouble.” (Don Tapscott)

Autorka: Željka Bašić
Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

1 KOMENTAR

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!