Standardi sa severa – nelegalna lepota!

Dobra fotografija je glavna valuta u modernom, izrazito vizulenom dobu. Bilo da njome prezentujete proizvod, atmosferu ili sebe, visokaestetizovana stvarnost je dobrodošla. Iako je fotografija nastala kao realistička tendencija dagerotipskog predstavljanja stvarnosti, pod uticajem modernih tehnologija, a posebno društvenih mreža došlo se do poboljšanih stvarnosti u prikazivanju svakodnevice.

U komunikološkom smislu posmatrano, komunikacija je dvosmeran proces između pošiljaoca i receptora poruke, a značenje je ono što se formira u procesu te razmene. Zato je važno uvideti da li slanjem ulepšane slike stvarnosti kod receptora izazivamo efekat koji je pozitivan ili ishod može biti manje lep no što se očekuje. Često su ulepšane fotografije pojedinaca klopka za samopuzdanje onih koje te fotografije gledaju.

Tvrdi se da je lepota u oku posmatrača. Kao posmatrači danas smo izloženi brojnim porukama, a samo na Instagramu dnevno konzumiramo nebrojanu količinu vizulenih narativa. Kao nikada ranije, gotovo svako od nas ima dovoljno moćnu mašinu u rukama da bi portretisao sebe i svoju realnost onako kako želi da je vide drugi. Cilj samoprezentacije na društveni mrežama je uglavnom adresiran na druge, na receptore, i to može izazvati različite psihološke efekte. Apropo toga, Norveška je prepoznala da najveću odgovornost imaju oni čijim je porukama (vizuelnim sadržajima u ovom slučaju) izložen veliki broj posmatrača, a to su svakako influenseri.

Nerealni standardi lepote, uvođenje nove estetske paradigme i pomeranje granica lepog u poslednje vreme pripisuje se filterima koji su dostupni na društvenim mrežama. Zato je zakonodavstvo Norveške donelo nove propise koji zahtevaju jasno navođenje ukoliko se na fotografiji intervenisalo. Ultimativni cilj ovog zakona jeste da se pospeši mentalno zdravlje i premoste zahtevi koji su novim standardima stavljeni pred pojedinca. Ti standardi svakako nisu realni, pa stoga prema zakonima ove napredne zemlje, oni nisu ni legalni.

Lepota će možda spasiti svet, ali pre svega treba spasiti razum u svetu nerealnih estetskih standarda. U posledenje vreme pronalaze se novi načini za odžavanje mentalne higijene i jačanje stubova samopouzdanja. Kultura lajka na mrežama pokazala se nepovoljnom po mentalno zdravlje, pa je jedna od taktika koju je Instagram preduzeo upravo neprikazivanje broja lajkova (kod nas ovo još nije primenjeno, već je samo opciono). Kada je reč o retuširanoj stvarnosti, postavlja se pitanje da li će se trend skandinavske korektnosti proširiti i na ostale zemlje.

Mislite li da bi ovaj zakon bio poštovan kod nas?

Autorka teksta: Aleksandra Kovačević, Digital Account Manager, Represent Communications


Oceni tekst

5,00 od 5
Loading...

Komentari