Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Šta je obeležilo 2021. kad je u pitanju digitalno medijsko tržište?

Reuters-ov institut za studije novinarstva objavio je svoj deseti godišnji izveštaj otkrivajući najnovije trendove u digitalnim medijima širom sveta.

Ovaj izveštaj, koji po prvi put uključuje Indiju, Indoneziju, Tajland, Nigeriju, Kolumbiju i Peru, zasnovan je na podacima sa šest kontinenata i 46 tržišta a cilj mu je da rasvetli ključna pitanja s kojima se industrija suočava u, kako je navedeno, vremenu neizvesnosti i brzih promena.

Reuters-ov institute piše da je kriza zbog zatvaranja i drugih ograničenja koja je nastupila s pandemijom korona virusa ubrzala nestajanje štampanih novina jer su blokade uticale na fizičku distribuciju, a nastavljeno je i otpuštanje novinara. Navodi se i da su novi poslovni modeli, kao što su pretplata i članarina, ubrzani krizom.

Prema ovome izveštaju primetno je da je poverenje u vesti poraslo u proseku za šest posto za razliku od vremena na početku pandemije korona virusa te piše da je Finska i dalje zemlja sa najvišim nivoom ukupnog poverenja (65 posto), a u SAD-u je poverenje najniže sa 29 posto. Navodi se i da je interesovanje za vesti naglo opalo u SAD-u nakon izbora predsednika Joea Bidena, odnosno, kako stoji, posebno kod desničarskih grupa.

Prisutno je i manja zastupljenost mladih ljudi, posebno mladih žena, ali i pripadnika manjinskih etničkih grupa u redakcijama.

Većina ispitanika Reuters-ovog instituta (74 posto) kaže da i dalje preferiraju vesti koje odražavaju niz stavova i tako im dopuštaju da odluče šta da misle. Većina takođe smatra da bi novinske kuće trebale da nastoje da budu neutralne po svakom pitanju (66 posto), iako neke mlađe grupe smatraju da ‘nepristrasnost’ možda nije prikladna ili poželjna u nekim slučajevima – na primer, po pitanjima socijalne pravde.

Upotreba društvenih mreža za čitanje vesti i dalje je visoka, posebno kod mlađih ljudi i onih s nižim nivoom obrazovanja. Aplikacije za razmenu poruka poput WhatsApp-a i Telegram-a postale su posebno popularne stvarajući najveću zabrinutost kada je u pitanju širenje dezinformacija o korona virusu.

Globalna zabrinutost zbog lažnih i obmanjujućih informacija porasla je ove godine, i to 82 posto u Brazilu, dok je u Nemačkoj 37 posto. Izveštaj pokazuje i da je verovatnije da će oni koji koriste društvene mreže reći da su bili izloženi dezinformacijama o korona virusu pre nego oni koji ih ne koriste. Facebook se smatra glavnim kanalom za širenje lažnih informacija, ali aplikacije za razmenu poruka, poput WhatsAppa-a, smatraju se većim problemom u Brazilu i Indoneziji.

Podaci ovog instituta sugerišu da mainstream mediji i novinari privlače najviše pažnje sa vestima na Facebook-u i Twitter-u, ali ih u senku bacaju influenseri na mrežama kao što su TikTok, Snapchat i Instagram. TikTok sada dostiže četvrtinu (24 posto) mlađih od 35 godina, sa 7 posto koji koristi tu platformu za vesti.

Navodi se da je došlo do značajnog povećanja plaćanja za online vesti, ali da je ukupan postotak ljudi koji plaćaju online vesti i dalje nizak. Norveška nastavlja da vodi u ovom polju sa 45 posto, a slede je Švedska (30 posto), SAD (21 posto), Finska (20 posto), Holandija (17 posto) i Švajcarska (17 posto).

Podaci ovog izveštaja pokazuju i da četvrtina (25 posto) ljudi preferira da vesti čita direktno sa portala ili aplikacije, dok će oni starosti od 18 do 24 godine (takozvana generacija Z) gotovo dvostruko češće pristupiti vestima putem društvenih mreža ili će ih čitati nakon što dobiju notifikaciju na mobilnim aparatima.

Takođe, navodi se i da upotreba pametnog telefona za čitanje vesti već dugi niz godina raste najbržim tempom, a da je razlog tome i ograničavanje u vreme pandemije korona virusa.

Kompletan izveštaj možete pročitati na ovom linku.

Izvor: Reuters Institute

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!