Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Reč svakoga od nas danas dopire mnogo dalje!

U okviru ovogodišnjeg foruma Izazov, Dimitrije Krnjajski, Regional Strategic Director, UM SEE, bio je jedan od učesnika panela „Danas smo svi mediji“, koji se bavio temama kao što su: opadanja poverenje u informacije koje brendovi plasiraju u novim i tradicionalnim medijima, ko je odgovoran za oglašavanje neetičkih brendova, koja je odgovornost brendova kada je u pitanju medijska i digitalna pismenost. Sa Dimitrijem smo razgovarali o njegovoj karijeri, medijskoj industriji, kao i učešću na forumu Izazov.

Kako ti vidiš osnovnu krilaticu panela „Danas smo svi mediji“?
Za početak bih podvukao jedan od zaključaka panela pod ovim nazivom, a to je da jesmo svi mediji, ali i da smo to oduvek i bili! Ono što je prava promena koju je donela era informacija je to što smo sa pojavom društvenih mreža dobili pojačivače frekvencije velike snage i što reč svakoga od nas dopire mnogo dalje. To ne samo da multiplicira izvore gotovo neproverivih „istina“, već stvara prostor za viralno širenje i usputnu modifikaciju informacija, ostavljajući nas da uprkos verovatnoći tražimo zrnce istine u moru kukolja.

Da li misliš da mladi ljudi, u moru informacija, umeju na pravi način da prime poruku jedne kampanje ili nekog brenda? Koliko je u tome važan rad sa influenserima?
Mladi su po prirodi stvari s jedne strane manje zainteresovani za generičke poruke, a sa druge otvoreniji za nove ideje. Ono što brendovi i mi kao partneri radimo jeste da ih pažljivo slušamo, prepoznajemo njihove potrebe i pronalazimo za njih relevantne diskurse u koje se uklapaju sistemi vrednosti brenda o kome je reč. Poruku je bitno podeliti i na pravom mestu, pa su tako influenseri veoma bitan kanal kada govorimo o mlađoj populaciji. Naravno, postoje i manje srećni primeri ovakvog pristupa. Dešavalo se da određeni brendovi prepoznaju bitnu teritoriju ali ne razmisle dovoljno o tome koliko je prirodna veza između nje i njihovog sistema vrednosti. Ovakvo delovanje se gotovo uvek završi kao fijasko jer mlade ciljne veoma lako gube poverenje u brend koji ne ispunjava data obećanja.

Kakvo je trenutno stanje medijskog prostora u Srbiji i koliko su podaci i poznavanje trendova bitni za posao kojim se baviš?
U Srbiji, kao i u regionu, najveće oscilacije u konzumaciji medija, kao i medijskoj slici tržišta su refleksije velikih previranja koja se dešavaju na globalnom nivou u poslednjih nekoliko godina. Društvena kriza izazvana posledicama širenja Kovida 19 u mnogo čemu je promenila način na koji potencijalni potrošači razmišljaju i deluju, što se iz očiglednih razloga snažno prelilo i u prostor u kome posluju marketinške agencije. Nakon prvog perioda šoka, u kome su predstavnici biznisa stavili budžete za oglašavanje pod lupu ili ih u ekstremnijem slučaju potpuno „zaledili“, kroz period agilne adaptacije, konačno smo došli u situaciju u kojoj možemo da kažemo da se trend rasta vraća na stanje pre početka „Novog Normalnog“. Posledice aktuelne situacije u Ukrajini ćemo, bojim se, tek osetiti. Razumevanje ovakvih, za život ključnih, društvenih kretanja i pristup egzaktnim podacima koji nam omogućavaju analizu većeg broja relevantnih faktora su temelji na kojima počiva rad bilo koga ko se na neki način bavi predviđanjem scenarija, pa tako i nas komunikacionih stratega.

Koliki je izazov i da li su velike razlike u medijskim trendovima na različitim tržištima kao što je SEE?
Imam tu sreću da je SEE region koji spada u moj domen relativno homogen kada su u pitanju medijska slika i kulturološke odlike. Naravno, ekstremi će uvek biti vidno različiti i postoje specifičnosti o kojima treba voditi računa, ali bez problema uspevamo da postavimo jedinstven strateški pristup na regionalnom nivou ukoliko je to potreba klijenta. Ovakav pristup je posebno interesantan za biznise koji i svoju unutrašnju strukturu dele na sličan način.

Šta je potrebno da veliki brendovi urade kako bi zadržali pažnju svojih potrošača posle kovida?
Situacija sa kovidom je značajno ubrzala tranziciju fokusa sa proizvoda na potrošača. U svetlu svega već rečenog, brendovi mahom uveliko rade na tome da bolje upoznaju svoje kupce. Radi se na prioritizaciji prikupljanja podataka iz prve ruke, segmentaciji ciljnih grupa na manje, preciznije opisane skupove, personalizaciji ponude… Usled rastuće konkurencije, brend pored samog proizvoda mora da ponudi i dodatno iskustvo za potrošača kako bi stekao komparativnu prednost, a u poslednje vreme prepoznajemo da se sve više traži otvoreno zalaganje brendova i korporacija oko rešavanja aktuelnih društvenih problema.

Na panelu „Danas smo svi mediji“ pored Dimitrija, učestvovali su i: Darko Soković, Managing Partner Strategy & Development, Propulsion; Martina Petrović, Head of corporate communications, Lidl Srbija; Stefan Despotović, Head of public relations center, NIS i Aleksandar Ružesković, Marketing Director, Forma Ideale.

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!