Piši kao što govoriš

Izjava o ograničenoj odgovornosti: Sve što sledi napisano je iz ličnog ugla filologa koji se bavi odnosima sa javnošću i koji na dnevnom nivou prati baš, baš mnogo medijskog sadržaja. Ponavljam, ovo je lični stav sa kojim možete, ali svakako ne morate biti saglasni, no činjenica je da kvalitet jezika koji se koristi drastično opada i da sve češće viđamo isti šablon rečenica i iste izraze u zvaničnim medijskim prilikama.

Hajde da zaobiđemo opšta mesta o tome kako smo svi okruženi informacijama i kako će se situacija u budućnosti razvijati (poboljšavati? pogoršavati?) u istom pravcu, da slika vredi hiljadu reči i sve ostalo čime se služimo kao polaznim tačkama u svakodnevnom radu. Hajde da ozbiljno razgovaramo o tome kako se sav taj sadržaj jezički predstavlja našim ciljnim publikama.

Evo, izgovoriću to naglas – ljudima koji rade u industriji medija i marketinških komunikacija manjka poznavanja srpskog jezika.

Čujem vas kako kažete: „Ma, o čemu pričaš?! Naravno da se jezik menja pod uticajem novih tehnologija i ne možemo da pričamo kao u vreme Turaka!“ Ne sporim, već ukazujem na finu razliku između neprevodivih i prevodivih termina i njihovo korišćenje u odgovarajućim situacijama. Daunloudovanje je ništa drugo do preuzimanje sadržaja; predloge ne čelendžujemo nego ispitujemo i preispitujemo; ne zatvaramo džender gep već prevazilazimo probleme u rodnoj nejednakosti. Onako kako zvuči na srpskom, tako zvuči i na engleskom jeziku – time što nazovemo nešto engleskim terminom nismo promenili suštinu (neželjene) teme ili neku drugu učinili važnijom nego što jeste.

Posebna priča su nazivi koji su odomaćeni kod nas, ali je sada neko rešio da bi izgledalo više fensi koristiti izvorni naziv. (Pobednik nagradne igre osvaja putovanje koje uključuje pet noćenja u New Yorku na proleće! Divan je taj Njujork.)

Zanimljivo je da se ova promena po padežima često ne prenosi na imena ljudi. Opšte je poznato da se časopisi sa Bred Pitom na naslovnoj strani bolje prodaju, ali mene zanima kako ide prodaja časopisa sa Petar Petrovićem? Razumete?

„Dobro, dobro, preteruješ!“, čujem gnevne povike. Ne baš – pogledajte samo kako to sve nakaradno izgleda napisano. Ako sa tako banalnim primerima imamo problema, šta nas sprečava da pišemo o live strimingu launch eventa preko brze wireless mreže koju ekskluzivno hostuje XY provajder? (odgovarajuća reakcija (link is external))

Ljudi, saberimo se. Ako neko zaista – ali zaista – ima moć da utiče na javno mnjenje, to smo mi koji radimo u medijima i marketinškim komunikacijama. Ako mi ne umemo da jednostavnim rečima objasnimo čime se mi zaista bavimo i šta rade naši klijenti, ko će? Ako ne umemo da objasnimo šta rade naši klijenti, da li mi zaista razumemo njihovo poslovanje, odnosno, zašto bi oni imali poverenje u nas da nam povere upravljanje svojom reputacijom? Ako mi sami na konferencijama radije slušamo i bolje pamtimo poruke predavača koji koriste jednostavan, „narodski“ jezik, zašto bismo onda opštinskom službeniku pričali o „atraktivnim odevnim kombinacijama sa širokim spektrom obuće koja odaje utisak izblajhanosti“. (Šta to uopšte znači?!) (link is external)

„Dobro, to stvarno zvuči loše.“ slažete se sa mnom. (Zapravo se ne slažete, nego ste saglasni, ali da ne preterujem sad.) Hajde da se dogovorimo – hajde da ostavimo korišćenje stranih reči samo za pojmove, stvari i pojave za koje ne postoji adekvatan prevod. Hajde da zadržimo žargon naše industrije unutar same industrije – rodbina na slavi koja bude slušala o piču za one-time projekat za didžital aktivaciju sa influenserima kojom se targetiraju milenijalsi i teensi misliće da niste normalni. Hajde da budemo dosledni u insistiranju da silna dokumenta za pripremu govornika na kojima radimo sadrže jednostavne termine: zamislite da svojoj baki Milici treba da objasnite kriptovalute – pa sigurno ne biste odmah počeli pump’n’dump šemom. E sad zamislite da je baka Milica svaki potencijalni korisnik kompanije vašeg klijenta – pažnju korisnika, najveću vrednost današnjice, imaćete dok god vas taj korisnik razume. Možda korisnicima nedostaje podsticaj i/ ili informacija zašto treba da koristi uslugu vašeg klijenta, ali im svakako ne manjka obrazovanja i zdravog razuma. Hajde da se bavimo komunikacijom, a impresioniranje ostavimo coverage riportima, hoću reći – izveštajima o objavama.

Autor: Gordana Purić, Chapter 4 PR


Oceni tekst

4,40 od 5
Loading...

Komentari