Počelo je sa zaboravljanjem ključeva. Onda sa pitanjem da li si isključio šPoret, da li će izbiti požar u kuhinji. Polako zaboravljaš rođendane, članove porodice, svakoga dana sećanja se više gube… Jednog dana sediš na kauču u mrklom mraku. Budiš se, u nepoznatom prostoru, nepoznata osoba ti nudi doručak. Izmaglica je svuda oko tebe. Osećaš prazninu, nedostajanje. Čega? Ne znaš. Strah te je nepoznatog. Sve je nepoznato. Bojiš se. Ne poznaješ taj glas. Zašto je tu?
Usled starenja populacije i nezdravog načina života, prema SZO, trenutno se procenjuje da na svetu ima oko 55 miliona ljudi sa demencijom, dok se očekuje da će se broj obolelih povećati na 139 miliona do 2050. godine. U slučaju demencije, posebno kod Alchajmerove bolesti, dolazi do oštećenja neurona i smanjenja broja funkcionalnih sinapsi, što otežava prenos informacija.
Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Alzheimer’s Disease, ističe da ljudi često, nakon što zaborave druge aspekte svog života zadržavaju sećanja na svoja zanimanja. To se može povezati s emocionalnim i identitetskim vezama koje su sa profesijom u pitanju, što ih može učiniti manje podložnim zaboravu. Dakle, ono što nam ostaje jasno i čisto o nama samima, gotovo do kraja, je – naša profesija. Do kraja svog života zapamtićeš da si bio marketar, da je to nešto TVOJE. Zamisli da u tom mrklom mraku jedina svetla tačka ti bude bljesak sećanja na nešto što si uradio, čime si pomerio granice i dotakao tuđe duše… I opet ti srce preskoči od uzbuđenja, kao i tada.
Storytelling je umetnost prenošenja priča na način koji angažuje i inspiriše publiku. Pokreće čitavu komunikaciju, kroz bilo koji oblik medija. I nije tako striktno šta sve mora da sadrži od elemenata. Danas u vremenu kopiranja i veštačke inteligencije, generičkih tekstova i priča, najdragocenije što možemo ponuditi je autentična emocija, prenošenje našeg iskustva i dobra priča. Kada se ljudi prepoznaju i povežu sa nečim, konekcija zauvek ostaje. U osnovi, storytelling nam pomaže da razumemo svet oko nas, delimo iskustva i stvaramo zajednice.
Kako storytelling iskoristiti u biznisu?
- Eksterne komunikacije
Napoleon Hil je rekao „Postoje dve vrste mašte: sintetička mašta vam omogućava da reafirmišete postojeće znanje, a kreativna mašta vam omogućava da sanjate nove ideje i planove. Kreativna mašta je moćna i koristeći je mozak komunicira sa nečim što se zove beskonačna inteligencija. Beskonačna inteligencija vam omogućava da se fokusirate na svoj krajnji plan, odvodeći vas tamo gde želite. Kroz nju doživljavate one bljeskove ideja za koje se čini da nemaju mnogo smisla. Ako te ideje i slutnje stavite u plan, velika je verovatnoća da ćete uspeti”.
Kako dolazite do kreativne mašte, potrebne za vašu priču? Kako se povezati sa idejom i izvrnuti je naopako? Kako izgleda brainstorming? Da li je ceo tim uključen?
Kojim putem vaša priča dolazi do javnosti? Koju emociju budi? Ko je ciljna grupa?
Šire od toga – zapitajte se kakvu priču govore vaši print i digitalni materijali, skupovi koje organizujete, vaš websajt i sve ostale tačke komunikacije?
- Interne komunikacije
Ovo zapravo treba da bude tačka 1. U biznisu se često zaboravlja da su naši zaposleni naša prva ciljna grupa, ponekad i najizazovnija. Kao i ostalim ljudima, kapacitet pažnje se smanjio – pa je poruka („buy in“) koja se daje interno često i ključna za uspeh, jer su zaposleni najbolji ambasadori našeg brenda ili željene poruke. Koliko vremena ulažemo u interni storytelling – u uključivanje tima u priču, u zajedničko stvaranje?
Da li se komunikacija koju vodimo može unaprediti? Kako joj dati neki dublji smisao i veći značaj, koji ima širu ulogu u doprinosu sveopšteg boljitka čovečanstvu?
Kako vežbati storytelling – praktični primeri:
- Neuroplastičnost – probajte da naučite nešto novo (bar par reči nepoznatog jezika, alternativni, novi put s posla do kuće ili novu društvenu igru koja uključuje strateški pristup)
- „Out of the box“ razmišljanje – prvi pojam koji vidite u svom okruženju povežite i napravite priču u vezi sa nekom od gorućih društvenih tema (npr. stolica i klimatske promene)
- Korišćenje alata za otvaranje i pokretanje kreativnosti (neki od alata koje interno koristimo su Points of You, kreativna metoda za razvoj koja koristi vizualne i verbalne tehnike za refleksiju; zatim World Café metodologija – strukturirani proces razgovora koji podstiče dijalog i razmenu ideja u opuštenom okruženju).
- Praksa – neka vam ove stavke uđu u rutinu i bar jednom nedeljno proverite da li ste radili na njima.
Naravno, struktura, vizuelni elementi i poznavanje ciljne grupe kojoj se obraćate za pričanje priče su jako važni.
Ali, ipak je ključno preneti esencijalnu, ljudsku emociju i stvoriti vezu.
I ne zaboravite, za prevenciju Alchajmerove bolesti i očuvanje sinapsi, ključne su: fizička aktivnost (najmanje 150 minuta aerobnog vežbanja nedeljno), zdrava ishrana (Mediteranska dijeta, bez trans masti, prerađene hrane i mnogo šećera) i mentalna stimulacija – neuroplastičnost (čitanje, ukrštenice, društvene igre, održavanje socijalnih interakcija).
Ivana Vasiljević, Regional Marketing Manager, Salveo CEE EAST
