Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Preporučujemo

Novi pristupi odnosima s javnostima – da li smo spremni?

Krajem novembra prošle godine jedna vest velikom brzinom prostrujala je internetom i izazvala lavinu komentara – kompanija Coca-Cola, trendseter u svemu, pa tako i u komunikacijama, objavila je da prestaje sa klasičnim slanjem saopštenja za javnost i prelazi na novi sistem rada na svim svojim portalima. Iako se potpuna realizacija očekuje tek u 2015, opsežne promene su već daleko odmakle.
Ovim je kompanija Coca-Cola sprovela u delo ono o čemu se već izvesno vreme priča na skupovima PR profesionalaca – u budućnosti uspešnost komunikacije biće primarno zasnovana na aktuelnosti i atraktivnosti sadržaja koji se nudi i mogućnosti za uspostavljanjem kvalitetnog dijaloga, odnosno interakciji. U narednim godinama nama neće biti važno ko informaciju plasira (institucija, kompanija, PR agencija) niti putem kojih kanala dolazi do nas (objavom u novinama, organizacijom događaja ili brzim postovanjem na neku od društvenih mreža). Svakog od nas zanimaće isključivo kakvu vrednost ta informacija za nas ima i šta možemo sa njom da uradimo, šta iz nje da naučimo ili zaključimo. Zato je i Coca-Cola slučaj važan jer pokazuje kako se izlazi iz tradicionalnih podela uloga koje su važile godinama unazad.

Nova komunikacijska paradigma logična je posledica revolucije koju su društvene mreže donele. Pre samo desetak godina bilo je potrebno barem 24 časa da biste određenu informaciju preneli do par hiljada ljudi, a lanac je podrazumevao učešće većeg broja ljudi. Zahvaljujući Tviteru danas su potrebni minuti. Pre pomenutih desetak godina informacije su kreirale kompanije ili institucije, danas informacije kreira svako – društveni aktivizam je postala popularna sintagma. Mogućnost nekomuniciranja ili odbijanja aktivnog dijaloga praktično više i ne postoji – ako vi ne komunicirate, o vama će se pričati i sliku o vama će kreirati neko drugi, ponekad zasnovanu i na neproverenim i nepreciznim informacijama.

Naš komunikacijski region nimalo ne zaostaje u ovim trendovima, naprotiv. Iako se i dalje dnevno medijima šalje hiljade saopštenja, veliki broj kompanija i institucija osnovao je specijalizovane timove za kreiranje sadržaja i njihov plasman kroz tradicionalne i digitalne kanale. Oni sami za sebe postaju redakcije ili izdavači koji direktno komuniciraju sa interesnim javnostima, oslanjajući se pri tom sve više na vlastite kanale. Iako je korporativni sektor prvi uhvatio korak sa ovom promenom, brzo su se priključili i ostali, pa danas čak i političke partije imaju posebne timove za pravljenje sadržaja i direktnu komunikaciju sa glasačima na internetu. Još uvek učimo i upoznajemo mogućnosti i ograničenja i zato povremena saplitanja nisu nešto što bi trebalo da čudi.
Sve ovo utiče i na ponašanje ostalih u lancu komunikacije. Onda kada kompanije i institucije postanu kreatori sadržaja, te ostvare dijalog sa korisnicima direktno, i uticaj agencija za odnose sa javnošću koje svoje poslovanje budu bazirale na tradicionalnom pristupu značajno će opasti. Paralelno ovom procesu, klasični mediji će takođe trpeti velike promene –većina štampanih medija će adaptirati svoje uredničke politike i redakcijsku strukturu tako da fokus stave na rad na informativnim portalima.
Ova promena nije nužno negativna po profesiju odnosa sa javnostima. Šta više, upravo prihvatanje ovakvih trendova i prilagođavanje potrebama novih konzumenata informacija je ono što našu profesiju čini uvek aktuelnom. U našim rukama ostaće zapravo najmoćnija oružja – to su razumevanje potreba javnosti za komunikacijom, mogućnost kreiranja i adaptiranja sadržaja u skladu sa tim, te sredstva amplifikacije. U digitalnom svetu gde će na svakoj platformi informacija biti previše, samo sadržaj koji će se svojom vrednošću i jedinstvenošću izdvajati od drugih, zadobiće poverenje. Dakle, oni koji znaju da ispričaju priču ostaju i dalje najuspešniji.
Da li smo spremni za ovakve promene? Jesmo, menjamo se svaki dan. Odnosi sa javnošću jedna su od onih profesija koje ne trpe učmalost, lenjost ili samozadovoljstvo. Zato je i dobro biti uvek na početku trendova koji menjaju svet– jer sve počinje od komunikacije.

Autor teksta: Nina Elezović, izvršni direktor agencije Represent Communications

Izvor: DSOJ

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koliko je kreativna industrija važna za razvoj privrede Srbije?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime

Molimo unesite Vaš komentar!