Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Na televizijama u EU više reklama nego što je dozvoljeno

U više članica EU redovno se krši zakonska odredba da trajanje reklama i TV prodaje ne sme da prelazi 12 minuta po satu televizijskog programa. Emiteri uglavnom poštuju zabrane o reklamiranju alkohola, ali više od 50% najčešće prikazivanih reklama na neki način krši odredbe Direktive o audiovizuelnim medijima i uslugama u EU u delu koji se odnosi na alkohol. Sličan trend je uočen i kad je reč o zaštiti dece jer su reklame sve češće osmišljene tako da privuku maloletnike i kada oni zvanično nisu ciljna grupa. Komisija je primetila da televizije u svim zemljama teško odolevaju reklamama sa rodnim stereotipima. Prema poslednjem izveštaju Republičke radiodifuzne agencije Srbije, broj nepravilnosti na nacionalnim televizijama u od 1. juna do kraja 2011. je smanjen skoro osam puta u odnosu na isti period prethodne godine: sa 6.183 na samo 804 uočene nepravilnosti Zakona o oglašavanju.
U Srbiji je, prema Zakonu o oglašavanju, takođe dozvoljeno emitovati najviše 12 minuta oglasnih poruka i poruka TV prodaje. Ako se na komercijalnoj televizijskoj stanici emituje TV prodaja kao posebna emisija, ta emisija mora trajati najmanje 15 minuta neprekidno, a tokom dana može se emitovati najviše šest emisija TV prodaje u ukupnom trajanju od najviše tri sata.
Evropska komisija je 7. maja predstavila izveštaj o primeni Direktive o audiovizuelnim medijima i uslugama. Izveštaj je predstavljen Evropskom parlamentu, Savetu i Komitetu za ekonomska i socijalna pitanja. Ovo je prvi izveštaj o primeni direktive i odnosi se na period 2009-2010. Ova direktiva previđa slobodan protok audiovizuelnog sadržaja i promoviše vrednosti kao što je zabrana podsticanja na mržnju i zaštita manjinskih grupa od štetnih sadržaja. Dvadeset pet članica je u potpunosti uskladilo zakonodavsto sa direktivom, dok Poljska i Belgija treba dodatno da se usklade.
Problem je u tome što članice različito tumače šta su reklame, pa tako španska regulatorna tela na brojne vrste reklama uopšte nisu primenjivala pravilo „12 minuta“. Zato ih je Opšti sud upozorio da će to morati da urade. Opšti sud je deo Evropskog suda pravde koji se bavi tužbama koje podnose pojedinci, kompanije i organizacije, kao i slučajevima koji se odnose na zaštitu konkurentnosti. U članicama na reklamiranje alkohola otpada između 0,8% i 3% ukupnih reklamnih aktivnosti. Direktiva o audiovizuelnim medijima se u suštini poštuje u delu koji se odnosi na reklamiranje alkohola, tako da je bilo vrlo malo povreda zakona. Međutim, više od 50% spotova sadrži neke elemente koji su u suprotnosti sa direktivom. U usklađivanju direktive sa nacionalnim zakonodavstvom, 22 članice su primenile stroža pravila o reklamiranju alkohola.

Zaštita maloletnika od reklama
Prema direktivi, reklame ne smeju da izazovu fizičku ili moralnu povredu maloletnika. To znači da ne smeju direktno da pozivaju decu da kupuju proizvode tako što će zloupotrebljavati njihovo neiskustvo ili lakovernost. Ili tako što će ubeđivati njihove roditelje da kupe robu ili uslugu koja se reklamira. Analiza sadržaja 100 najčešće reklamnih spotova pokazala je da se odredbe direktive o zaštiti maloletnika retko krše. Ipak, čini se da se reklame često prave tako da privuku maloletnike i kada oni zvanično nisu ciljna grupa.
Pet članica je zabranilo reklamiraje u dečjim programima. Četiri zemlje su predvidele delimične zabrane tako što su ili nametnule ograničenje reklamiranja u određeno vreme ili za određene proizvode. Sedam zemalja je zabranilo upotrebu korišćenja logoa sponzora u dečjim programima. Izveštaj se takođe bavio analizom polne diskriminacije i stereotipa u 100 najčešćih reklama u osam zemalja. Stereotipno predstavljanje muškaraca i žena uočeno je u 21% do 36% spotova. Međutim, u nekim članicama, određene pozicije, profesije ili proizvodi su sistematski više povezani sa određenim polom nego u drugim zemljama.
Kad je reč o „televiziji priključenoj na internet“ – „konektid TV“ (Connected TV) koja omogućava gledaocima televizije da biraju sadržaj preko interneta, ovaj servis trenutno postoji u Nemačkoj i taliji, a uskoro će biti uvedena u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Iako se većina televizora može povezati sa internetom, u suštini je samo 20-30% aparata onlajn. U Evropi je trenutno 47 miliona aktivno povezanih televizora, konzola ze igrice, blu-rej diskova većeg kapaciteta i pej-tv (pay tv). Sa sve više građana koji imaju pristup brzom internetu, može se očekivati da će hibridna televizija, koja objedinjava televiziju i internet, rasti vrlo brzo u narednih nekoliko godina, navodi se u izveštaju. Komisija je najavila da će dopunitii priručnik o televizijskom reklamiranju u 2013. i započeti javne konsultacije o hibridnoj „konektid TV“.

Izvor: EurActiv.rs

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!