Mališa Stojanović, direktor marketinga kompanije Saga, specijalno za Marketing mrežu govori o veštačkoj inteligenciji, ali i o sinergiji između kompanija, agencija i tehnologije.
Na koji način su, po Vašem mišljenju, nove tehnologije izmenile marketing? Da li su nove tehnologije „saveznik“ ili „protivnik“ kompanijama, kada govorimo o marketinškim komunikacijama?
Nisu samo nove tehnologije uticale na način na koji komuniciramo, već je to jedan opšti konglomerat promena, u čemu su tehnologije samo frontend, kako bi programeri rekli. Publika jeste pored „malih ekrana“, ali se sada taj termin ne vezuje za televiziju, već za razne pametne gadgete. Iz tog ugla, kompanija koja je transformisala svoje komunikacije nema problem da svoje budžete preusmeri u mnogo preciznije targetirane marketinške kampanje, što „saveznička“ tehnologija omogućava. Tehnologija omogućava da i manji igrači na tržištu, ako igraju pametno, sa malim budžetima mogu da imaju pristojne rezultate; što ranije nije bio slučaj.
Možemo li reći da su podaci danas najvrednija valuta i zašto? Koja je uloga tehnologija u svemu tome?
Prvo što mi pada na pamet kada kažete najvrednija valuta jeste trgovina podacima na deep web-u. O tome se ne priča, to nikada nije tema dnevnog reda na javnim raspravama i tome slično, ali naši podaci su definitivno u bazama kojima se trguje. Slučaj Facebook je više senzacionalistička priča i oči su nam uprte u cifru koju Zakerberg plaća kao penal, a podaci su i dalje u opticaju.
Međutim, priča ne mora da bude tako crna – sve zavisi od nas samih. To što neko dođe do našeg „dosijea“ može da bude plus, jer će nam ponuditi ono što odgovara našim afinitetima i drastično nam uštedeti vreme koje nam uvek nedostaje. Ostaje samo na nama da prepoznamo šta su naše stvarne potrebe i mislim da naša budućnost ide u lepom smeru zahvaljujući tehnologijama i, opet da ponovim, snajperskim ciljanim kampanjama. Tu nam pomaže veštačka inteligencija i mašinsko učenje, a to nije daleka budućnost već je to tok svakodnevice, što se nas u Sagi tiče. Razvijamo softver koji je usmeren na formiranju najboljeg iskustva koje kompanija može da ponudi svojim klijentima.
Veštačka inteligencija postala je trend br. 1 u svetu. U kojoj meri su domaće kompanije spremne da implementiraju AI u svoje poslovanje?
Obično u trenutku kada se govori o komparaciji trenda na lokalnom tržištu sa trendom u naprednijem svetu, u kontekstu koji nije vezan za IT, jaz je evidentan. Međutim, iznenadili biste se koliko je jaz neznatan kada su u pitanju informacione tehnologije i spremnost domaćih kompanija da prate trend i unapređuju svoj biznis. U prilog tome ide i to da su domaći softverski proizvodi na svetskom nivou kvaliteta, a vrlo su dostupni. To se valjda kosi sa zakonitošću da može da se dobije kvalitetno, pristupačno i odmah.
Iz tog konteksta vam mogu reći da naše kompanije, a naročito predstavnici globalnih banaka s kojima sarađujemo, veoma uspešno jašu na tom talasu – svetskom trendu. Konkretno, primetili ste Reu (REA – Raiffeisen Electronic Assitent), ličnog asistenta baziranog na veštačkoj inteligenciji, koju smo u potpunosti razvili u Sagi. Broj proizvoda u svetu takvog kalibra, možete nabrojati na prstima obe ruke. Tu nije kraj. Veštački inteligentan CRM, odnosno analitički modul, koji precizno plasira kampanje ima drastično veći postotak uspešnosti od, sada već tradicionalnih inbound kampanja, koje često imaju neželjene efekte; razvijaju odbojnost kod korisnika usluga. A to je samo deo AI portfolija na kome radimo i koji ima plasman i na domaćem i na stranom tržištu.
Hoće li AI „staviti“ čoveka u drugi plan i zašto?
Ako ste mislili da li će mašine ostaviti ljude bez tradicionalnih zanimanja – apsolutno! Istorija nas je tome naučila, da se sve menja i da nije evolucije, ni nas ne bi bilo. „Drugi plan“ apriori ne mora da se razume u negativnoj konotaciji, već da će ustupanjem posla veštački inteligentnim sistemima, ostaviti ljudima dovoljno prostora da se bave kreativnim poslovima, gde algoritmi mašinskog učenja skoro verovatno nikada neće moći da imaju preimućstvo.
Zašto je neophodna sinergija između kompanija, agencija i tehnologije?
Dobro ste to primetili, da je neophodna sinergija, jer ono čega se ja bojim jeste da je taj odnos malo destabilizovan. Nekako su se i kompanije i agencije uljuljkale u tom svom odnosu i mislim da standardni recepti saradnje moraju da pređu na verziju 2.0. Sve više kompanija „podebljava“ in-house marketing sektore. To je svetski trend koji možda nije skroz stigao do nas, ali to kompanijama omogućava da budu brže (time to market) i to iz permanentne potrebe da u svakom trenutku imaju pogled 360° na klijenta. Objašnjeno na plastičan način, mašina obavlja repetitivne poslove preciznije i mnogo brže nego mi, pa tamo gde će ljudski mozak biti još dugo superioran jeste u programiranju tih mašina i u kreativnim poslovima. Iz toga proističe da tradicionalno ustrojene marketinške agencije sve više diversifikuju svoj biznis u softverske vode i zapošljavaju programersku struku.
Šta je po vašem mišljenju biti top trend u narednih nekoliko godina u Srbiji u oblati MarTech-a i AdTech-a?
Upravo sve ovo što sam gore naveo je trend, koji će vrlo brzo postati osnovni alat svakog marketera. Veštačka inteligencija omogućava personalizaciju marketinških kampanja, što je jako važno, a ujedno marketeri lakše mogu pratiti takozvani customer journey. Gore pomenuti virtualni asistent, baziran na AI-u, doprinosi ovoj činjenici, jer statistike pokazuju da 4 od 5 ljudi koji se raspituju za kredit, apliciraju za kredit. Konverzija od 80% (!) je nemerljiva u odnosu na ostale vidove promocije. Dakle, sve više će se koristiti tehnologije za automatizaciju procesa, kako bi se „izvuklo“ što više iz podataka. Petabajtovi podataka koji se kreiraju neumitno, jednostavno sprečavaju marketere da samostalno izvuku korisne informacije dovoljno brzo i tačno kakao bi koristili te informacije pravovremeno. Tu tehnologija stupa na scenu kroz automatizaciju ovih procesa i akcentuje nam trendove i preporuke na koje možemo da delujemo i plasiramo prave poruke, pravim korisnicima i preko pravih kanala.
Intervju uradila: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
