#kaktus2020: Volela bih da vidim projekte koji su suštinski napravili razliku!

Pitali smo članove žirija za dodelu nagrada KAKTUS 2020 – ko su oni kada nisu na poslu i na šta će obratiti najviše pažnje prilikom ocenjivanja radova? Tamara Jokanović, Managing Director agencije Represent Communications, rekla je…

Ko sam ja kada nisam Managing Director?
Tamara je, verovatno kao i mnoge žene danas, hobotnica u savremenom svetu. Kad nije “glava porodice” na poslu, ona je mama osmogodišnjeg dečaka i, još malo, šestogodišnje devojčice, uz koje već osam godina ima intenzivne i svakodnevne fizičke treninge, ali i naporne mentalne akrobacije. Neki tvrde da je upravo to tajna moje sreće sa metabolizmom, iako znam dobro da pojedem. Mene ispunjavaju male-velike stvari koje često zaboravljamo u ovom ludom tempu i okolnostima u kojim trenutno živimo – prva jutarnja kafa (obavezno turska) koju volim da popijem u miru i sama sa svojim mislima, druženje sa meni bliskim i dragim ljudima, ljubav prema otkrivanju novih predela i kreiranju doživotnih uspomena. Nije kliše da zaista cenim dobar film i dobru knjigu i to su stvari koje me opuštaju i dozvoljavaju da makar i u mislima otputujem u neku drugu dimenziju. Neretko sam i učesnik ili zabavljač u vrtićkim i školskim dečijim pozorišnim predstavama, jer me to odvodi u svet mašte, svet gde dobro uvek pobeđuje zlo i uvek izaziva oduševljenje i osmehe na licu dece što je za mene najdragocenije iskustvo i ispunjena misija. Često umem da se latim i mikrofona i zaigram u kući, ali i na drugim zabavama izvan kućnih uslova. I na kraju, ali ne najmanje važno, dajte mi makar i jedan zrak sunca, kao i svakom lavu, koji mi uliva pozitivnu energiju i daje dodatnu snagu da nastavim dalje uvek podignute glave, sa pozitivnim stavom i svakodnevnim osmehom na licu.

Na koji način svojom kreativnošću gradiš struku svakoga dana?
Ljudi iz kreativne industrije često za sebe misle da i nisu tako kreativni koliko bi trebalo da budu ili koliko drugi očekuju od njih. Često nas ograničavaju zahtevi klijenata, budžeti, strategije, rokovi koji su nam zadati, zbog čega mislimo da ne dajemo svoj doprinos onoliko koliko bismo mogli i umeli. Međutim, mislim da danas svaki uspešan menadžer nije ni svestan sa koliko kreativnosti pristupa svakodnevnim izazovima – bilo da su to odnosi sa ljudima, bilo da je finansijski opstanak kompanije u uslovima u kojima poslujemo, praćenje svih trendova koje treba naučiti i primeniti, planiranje strateškog pravca u kom će se kompanija i pojedinci u okviru kompanije razvijati…Ne znam da li će se kolege složiti sa mnom, ali iako je digitalizacija ta koja je uzela ozbiljnog maha na globalnom tržištu i u životu, na početku i na kraju, ipak su ljudi ti koji tu transformaciju stvaraju i kreiraju. Stoga se i sama trudim da svaki svoj postupak, svakodnevnu komunikaciju sa ljudima, svaki novi zadatak začinim dovoljnom dozom optimizma, ličnim pečatom, vedrinom i verom u uspeh svih nas što nas dodatno motiviše kao tim da budemo još bolji, još kreativniji i još ponosniji na to što na kraju “proizvedemo”.

Kako ocenjuješ položaj žena u marketingu u Srbiji?
Položaj žena u marketingu nikada nije bio dominantniji u brojčanom stanju nego danas! Ali je žalosno da se i pored te brojnosti i dalje stiče utisak da su muškarci ti koji “odnose pobedu”. Iako je najskoriji primer podrške ženama žrtvama nasilja pokrenut kao globalni challenge #womensupportingwomen u kome je većina žena i učestvovala i podržale smo jedna drugu, mi same u stvarnom svetu se nedovoljno podržavamo. Osvrnite se i sami oko sebe pa nabrojte koliko je procentualno žena u proteklih npr. deset godina koje su dobitnice nekih individualnih prestižnih ili strukovnih nagrada. Uvek je muškarac taj koji daje doprinos struci, koji je najbolji menadžer, kome dodeljujemo nagrade za životno delo…pogotovu na balkanskim prostorima. Ali ne, ne mislim da su muškarci krivi što je to tako. Mislim da se još uvek nismo kao društvo oslobodili kulturoloških razlika i rodne diskriminacije (iako smo odavno “izjednačeni”) i da i same žene i danas još uvek radije podržavaju muškarce nego svoje koleginice (iz ovih ili onih razloga), ne samo u svetu marketinga. U takvom okruženju dok se mi žene bavimo nebitnim, a onda i veoma bitnim stvarima (građenju i podizanju porodica i dece) gubimo vremensku a onda i suštinsku “trku” sa onim što bi trebalo da bude primarni cilj – da cenimo sposobnost i individualne kompetence osobe kao stručnjaka a ne po polnoj različitosti i ustaljenim balkanskim šablonima.

Savet za sve one koji žele da prijave radove za nagrade KAKTUS 2020 – kako najbolje pripremiti prijavu i na šta ćete obratiti najviše pažnje prilikom ocenjivanja radova?
Kako je slogan ovogodišnjeg Kaktus festivala „Unique in being different“, volela bih da vidim nešto što do sada nismo videli. To ne mora nužno biti velika kampanja, već projekti koji su suštinski zaista napravili razliku u odnosu na tržište ili industriju, i koji izazivaju neku emociju u vama. Ono na šta ću ja obratiti pažnju ove godine jeste suština i ostvareni rezultati, jer mi se čini da smo do sada često gledali dobro upakovane kampanje koje nisu dale nikakve rezultate niti su imale bilo kakav realni efekat na rešavanje problema, pozicioniranje, prodaju ili bilo koji prvobitno postavljen cilj.

Prijave za nagrade KAKTUS 2020 otvorene su do 20. septembra, a sve informacije o konkursu i Pravilnik možete pronaći na sajtu https://kaktus.rs/


Oceni tekst

5,00 od 5
Loading...

Komentari