Obično se misli da su oglašavanje i marketing izum današnjice, ali izložba u Novom Sadu nas podseća da su i naši stari itekako znali da se reklamiraju. U tom poslu laž je bila zabranjena zona Reklama se kreće u prostoru između istine i neistine, pokušavajući da nedorečenostima, nagoveštenim ali prikrivenim mamcem osvoje kupca.
Kada je pre pola veka Domeniko Modunjo otpevao „Volare“ smatralo se da je do pobedničke pozicije došao stoga što su pesmu u San Remu doživeli i kao reklamu nacionalne aviokompanije, u to vreme ekspanzivne. Međutim, moguće je da su Italijani kopirali ideju „Albusa“ iz međuratnog perioda: u snažnoj konkurenciji kruševačke „Merime“ i osječke „Saponije“, novosadska tvornica se, vidimo na izložbi „Sve je samo reklama“, nedavno otvorenoj u Muzeju Vojvodine, koristila automobilom sa razglasom; fabrička PR (piar) ekipa je obilazila celu zemlju, poklanjala primerke sapuna uz uglazbljene reklamne stihove. Autor je bio niko drugi do Marko Nešić, jedan od najvećih kompozitora tamburaške muzike!
Odista, naši stari su shvatali značaj reklame, pratili evropske trendove, ponekad činili i korak ispred. Posebno su isticali ekskluzivne proizvode, koji se danas nazivaju brendom. Tako je horgoška paprika reklamirana na Svetskoj izložbi u Njujorku, dok je beočinski cement uspeo da se nametne upravo za ugrađivanje u najdelikatnije radove pri izgradnji Sueckog kanala.
Još mnogo toga može da se sazna na zajedničkoj postavci Muzeja Vojvodine i Gradskog muzeja u Subotici, opremljenoj modernim vizuelnim i zvučnim emiterima i arhitektonski dizajniranoj tako da posetioci prolaze kroz niz tunelskih segmenata, dok su na bočnim zidovima-panoima reklame. Svaki tunelski segment bliže predočava jednu osobenost reklame do Drugog svetskog rata, što je vremenska granica izložbe. Kustosi Ljubica Otić, Velinka Marković i Mirko Grlica su iznašli obilje vizuelnog materijala, neočekivano mnogo reklamnih filmova, kratkim a sadržajno bogatim legendama obogatili postavku, čemu je doprineo i zanimljiv katalog.
Izložba predočava snalaživost naših starih kada su domaštavali šta bi moglo da posluži oglašavanju. Leci, plakati, dopisnice, raglednice, memorandumi, poslovna pisma… sve što ima ulogu u komunikaciju bilo je i u funkciji propagiranja. Istovremeno, kustosi su namerno izbegli da definišu početak reklame. Jer, od kada je sveta i veka nalazilo se načina da se namentu proizvodi i usluge. Sa jačanjem ekonomske pozicije, raste i broj zanatskih, trgovačkih i uslužnih radnji, time jača i konkurencija, pa postaje izraženija i potreba da se kupac osvaja. Industrijalizacija je dala dodatni zamah celom proizvodno-prodajnom ciklusu, uključujući i marketinašenje.
Naravno i reklama se razvijala, menjala i prilagođavala potrebama poslovnog i društvenog života. Uvek su odražavale atmosferu, duh i stil vremena. Bitni momenti u hronologiji ovdašnje reklame odigrali su se polovinom 19. veka, kada druga stranica u novinama počinje u celosti da se puni oglasnim sadržajima, a reklama počinje da se javlja i na naslovnoj. Tada i plakat opšte reklamne namene počinje da se specifkuje i izdvaja se plakat za pozorišne i muzičke predstave.
Izražajnost prvih reklama je isključivo putem pisane poruke, punog i preciznog sadržaja. Potom se kontinuirano skraćuje tekstualna poruke i izražajni efekat prebacuje na likovnu stranu reklame. Početkom 20. veka nastaju i sasvim svedeni slogani. Poruke danas nama deluju naivno, ali već među međuratnim se nalaze i one kojima bi se, uz osavremenavanje i prilagođavanje novim medijima, i danas moglo poslužiti. Postaju i manje precizne, pomalo nedorečene, ponekad preteruju u isticanju pozitivne ili potpuno ignorišu slabiju stranu proizvoda, ali nikada nisu netačne. Laž je zabranjena zona, reklama se kreće u prostoru između istine i neistine, pokušavajući da nedorečenostima, nagoveštenim ali prikrivenim mamcem osvoje kupca.
Izložba “Sve je samo reklama” biće otvorena u Muzeju Vojvodine do 30. marta ove godine.
Izvor: e-novine
Loading...
