Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Istraživanje: Filantropija u Srbiji jednako humanitarna pomoć

Većina građana u Srbiji filantropiju shvata kao humanitarnu pomoć i podršku siromašnima i bolesnima, a ne kao dugoročno ulaganje u dobrobit zajednice, pokazalo je istraživanje o filantorpiji koje je sproveo Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF). Sa druge strane, kompanije imaju potpuno drugačiju ideju o suštini filantropije i veći značaj pridaju ulaganjima u druge oblasti, iako humanitarna pomoć dominira u njihovim filantropskim aktivnostima.
Istraživanje je sprovela agencija Ipsos Stratedžik marketing (Strategic) u novembru i decembru 2012. godine, a istraživanje se sastojalo iz ankete i fokus grupa. I građani i kompanije se slažu da je trenutno stanje u filantropiji nezadovoljavajuće, a razlozi su siromaštvo, apatija u društvu i nepoverenje građana prema onima koji prikupljaju novac odnosno u pokretače akcije. Kompanije ističu potrebu veće podrške države filantropskim inicijativama, prvenstveno kroz otvaranje kancelarije za saradnju u oblasti filantropije i poreske olakšice koje bi stimulisale davanja kompanija.
Većina građana, njih 72%, smatra da nema dovoljno davanja za opšte dobro, a 90% njih smatra da se filantorpija premalo podstiče, navodi se u istraživanju. Motivi građana su gotovo uvek emotivni i oni daju u humanitarne svrhe najčešće kada vide potresne izveštaje medija o bolesnoj deci i sličnim problemima, ocenila je direktorka istraživanja u Ipsosu Svetlana Logar. Istraživanje je takođe pokazalo da građani ne znaju puno o organizacijama civilnog društva i fondacijama.
Ispitanicima je najpoznatija Fondacija “Ana i Vlade Divac”, a od filantorpiskih aktivnosti akcija nabavke inkubatora “Bitka za bebe” koju je sproveo Fond B 92, za koju je čulo 83% ispitanika, a 29% njih je spontano navelo tu akciju kao primer. Najnegativniji primer je Fondacija “Katarina Rebrača” i od 2009. godine povećan je broj građana koji ne bi dali novac fondacijama, a kao glavni razlog naveli su zloupotrebe u toj fondaciji. Direktorka Balkanskog fonda za lokalne inicijative Mia Vukojević istakla je da je za poverenje građana neophodna transparentnost fondova i njihovih troškova, kao i da svakome bude dostupno kako je potrošen poklonjeni novac.
Više od polovine građana, njih 57% smatra da „obični“ ljudi mogu svojim davanjima da pomognu društvu što predstavlja pomak u odnosu na slično istraživanje sprovedeno 2009. godine kada je takav stav imalo 51% ispitanika. U poseldnje tri godine 41% građana je učestvovao u nekoj od filantropskih akcija što je plagi pad u odnosu na istraživane iz 2009 ali kontinuitet ipak postoji, rekla je Logar. Glavne oblasti koje građani podržavaju su siromašni, bolesni i osobe sa invaliditetom dok manji broj podržava davanja za obrazovne institucije (3%), ekološke i kulturne organizacije 1%. Kako je rekla Logar, samo 9% građana smatra da nauka treba da bude među prioritetnim oblastima za filantropsku podršku.
Kad je reč o organizacijama i institucijama čije su aktivnosti spremni da podrže, najviše građana bi podržalo crkvu 48%, pojedinačne inicijative njih 46%, a medije 44%. Direktorka istraživanja u Ipsosu Svetlana Logar ocenila je da potencijal za razvoj filantorpije postoji, ali i da je i građane i kompanije potrebno pokrenutni i stimulisati da se uključe u aktovnosti za opšte dobro. Ona je ukazala je na veliki antagonizam između kompanija i građana, koji ne veruju kompanijama i smatraju da su njihovi motivi isključivo profit i reklama i da kompanije ne bi trebalo da se javno hvale svojim donacijama.
„Građani nemaju poverenje u kompanije jer se stalno govori o malverazacijama, privatizaciji i otpuštanju zaposlenih“, primetila je Logar. I građani i kompanije obuhvaćeni ovim istraživanjem vide medije kao ključne igrače u podizanu poverenja u akcije davanja. Građani u anketi zamerili su medijima što ne isprate do kraja filantropske akcije jer „ako daju novac, žele da znaju šta se sa njim dogodilo“.Kompanije zameraju što se uvek ističu negativne strane, a ne i dobri primeri filantropskih akcija.

Izvor: EurActiv.rs

 

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!