Tehnologija se umešala u mnoge oblasti života u nameri da ga učini jednostavnijim, udobnijim, bržim. Prirodno, generacijama Y (1980-2000), pa i Z (2000-2010), tehnologija je šesto čulo, njihovo najlogičnije sredstvo, a navike i ponašanje u kontekstu različitih kategorija oblikuju u odnosu na savremene mogućnosti. Biti deo njihove konverzacije znači biti ‘u njihovoj funkciji’. Tako je sektor finansija (bankarstvo i kartičarstvo) jedan od prvih u kojima je tehnologija brzo pokazala sve svoje moći.
Imajući na umu opšte stavove mlađih korisnika finansijskih usluga prema bankama* (gde čak ¾ korisnika misli da su sve banke iste, 69% bi želelo da postoji nova banka koju mogu da koriste, 55% njih se stidi svoje banke, a 47% ima više usluga kod različitih banaka) možemo lako prepoznati nestalnost odnosa i svojevrsnu pragmatičnost kao manir.
Kada govorimo o generaciji Y, govorimo o nezavisno zavisnoj generaciji.
Šta to znači? Odrasli su menjajući mobilne operatere, tražeći najbolje ponude – ovo je generacija koja je vrlo rano u životu naučila da se ‘svičuje’. Iako visokoobrazovani, njihova nezaposlenost je izuzetno velika, pa im životne okolnosti nalažu da duže ostaju da žive sa roditeljima, a veliki deo njihovih primanja čine roditeljski/porodični izvori. Posledično, oni kasnije osnivaju svoju porodicu.
Osećaju da ih je ekonomska kriza oštetila u mnogo većoj meri i da je njima finansijski mnogo teže u odnosu na generaciju njihovih roditelja. Ipak, ambiciozni su i preduzetnički nastrojeni. Oni ne odustaju od uspeha, već ga redefinišu – gubitnik nije neko ko nije nešto uspeo, nego neko ko nije pokušao.
Nisu skloni štednji, a ukoliko investiraju to je u iskustva. Uprkos stereotipu o ‘mladosti’ oni nisu impulsivni potrošači, već promišljeno ulažu u iskustvo. Ipak, kao finansijski početnici, nemaju dugoročne planove investiranja i traže mnogo više finansijske asistencije u održavanju svojih finansiranja – kako od roditelja, prijatelja, tako i od banke. Potrebna su im što fleksibilnija rešenja, koja će im istovremeno pružiti strukturu, ali i slobodu.
Kada se vežu za banku jako su dobra mouth-to-mouth reklama, jer će pozvati svoje najbliže da se prebace u tu banku. Sa druge strane, lako će ukoliko su nezadovoljni preći kod konkurencije ili će svoje negativno iskustvo i promenu banke/operatera objaviti na društvenim mrežama. Rizik je utoliko veći što danas korisnici mnogo više veruju jedni drugima nego bankarskim savetnicima. Podaci iz sveta ukazuju na podatak da čak 71% ljudi globalno traži finansijski savet od prijatelja, porodice i kolega.
Dakle – rizik ili šansa? Posvećivanje ovoj generaciji traži od banaka više. Moraju investirati u novu tehnologiju kako bi uvek bili u ritmu ove generacije koja traži lansiranje novih proizvoda brže i superiorno korisničko iskustvo.
Autor teksta: Katarina Pribićević, direktorka strateškog planiranja agencije McCann Beograd
Izvor: BiF
Loading...
