Misija je reč kojom u oglašavanju često olako baratamo. No, misija agencije bold može se sažeti u tri reči: povezujemo, zabavljamo i izazivamo. Ali, kao što sam već rekao – to su samo reči. Deo naše misije uključuje i to da svake godine napravimo jednu kampanju pro bono. Zašto? Jer u to verujemo? Jer želimo da činimo dobro i pomognemo onima koji sebi veće projekte ne mogu priuštiti? Jer se tada osećamo bolje i lakše spavamo? Na sva ta pitanja mogu uglavnom odgovoriti potvrdno. Ali postoji još jedna izuzetno važna stvar koju ovakvi projekti nose sa sobom. Takva partnerstva najčešće dolaze bez velikih kreativnih ograničenja, a „naručioci“ nam zbog same prirode projekta dopuštaju da budemo bold – odvažni koliko god možemo. A ovaj put smo to zaista i bili.
Saradnju sa Slovenskim društvom Hospic – organizacijom koja se u Sloveniji bavi detabuizacijom smrti, prati umiruće na njihovom poslednjem putovanju i pruža podršku njihovim bližnjima – započeli smo radionicom. Upravo je ta radionica bila naš prvi „istraživački zadatak“ u otkrivanju centralne teme: život i smrt. Istina je da je seks možda tema koja najbolje prodaje – ali smrt je ona koja nas najdublje povezuje.
Inspiraciju smo crpeli iz azijskih pristupa pogrebnim običajima, ali i iz domaće, seoske tradicije – gde je pogled na pokojnika u kovčegu deo procesa oproštaja. Istražujući, shvatiš da je smrt univerzalna – prisutna u svakoj kulturi, bez izuzetka.
Sahrana je jedan od najuniverzalnijih životnih činova, a ipak ga se svi bojimo. Tu smo pronašli inspiraciju – kako skinuti tabu s nečega toliko prirodnog. Odgovor je bio iznenađujuće jednostavan: baš kao i za sve u životu – i na smrt se možemo pripremiti. Živimo u vremenu u kojem puno pričamo, a jako malo zaista kažemo. Generalka života stvorila je jedinstven prostor u kojem smo, sami ili uz pomoć generatora pogrebnog govora, mogli iskreno zaroniti u sopstvene odnose – i već danas reći, priznati ili podeliti ono što ne bi smelo čekati nečiju sahranu.
Kako je smrt po svojoj prirodi apstraktna, želeli smo aktivaciju koja će direktno odgovoriti na problem, izbegavajući ezoteriku i ulepšavanje. Tako je nastala radna ideja Generalke života – simbolična, ali i vrlo fizička i emocionalna priprema za kraj.
Odziv javnosti bio je izvrstan. Dovoljno govori činjenica da smo već drugog, a ujedno i poslednjeg dana naše aktivacije, imali 16 dobrovoljnih, simboličnih sahrana. Gotovo svi koji su nas tog dana posetili za Generalku su saznali putem medija – koji su, s izuzetkom jednog, redom prepoznali vrednost i važnost projekta. Naravno, naša je aktivacija poslužila i kao savršena vreća za boks za ispuštanje frustracija internet trolovima – ali to je, uostalom, deo savremene digitalne folklorne scene.
U samo dva dana simbolično smo ispratili 31 osobu. Izazvali smo ukorenjene norme, ujedinili se kroz suze radosnice, zagrljaje i priče onih koji su simbolično „pokopani“, i zabavila nas je – ne smrt – nego činjenica da smo ovde, da još uvek živimo.
Loading...
