Gordana Purić, Senior Marketing Specialist u kompaniji Mastercard, na forumu IZAZOV 2023 biće jedna od panelista na temu „Da li je vaš brend spreman za ESG revoluciju?„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori koji su najveći izazovi kada govorimo o kreiranju i implementaciji ESG strategija.
Šta sve podrazumeva sprovođenje ESG strategije u okviru kompanije?
ESG, kao sveobuhvatni koncept koji objedinjuje održivost i svrhu, zauzima sve značajnije mesto u poslovnim strategijama brendova i njihovoj reputaciji. Kako bi poslovna i ESG strategija bile usklađene, pre svega su potrebni edukacija i duboko razumevanje šta je ESG i šta su (ne)autentične prakse, a zatim i evaluacija internih i eksternih politika kompanije i definisanje jasnih i konkretnih ciljeva. Uz to, potrebno je postaviti i rokove za dostizanje tih ciljeva, kontinuirano vršiti procenu rizika i uspostaviti transparentno i redovno izveštavanje o postignutim rezultatima.
Kao što je to slučaj sa bilo kojim projektom, priprema za uvođenje ESG strategije u poslovanje jedne kompanije mora da bude temeljna jer se tako postiže suštinska usklađenost sa core business aktivnostima brenda, što ciljne javnosti prepoznaju kao autentično poslovanje i komunikaciju. Ono na šta kompanije, nažalost, ne mogu da računaju je neograničeno vreme, jer su aktivnosti o kojima ovde pričamo urgentne – setimo se da je Doomsday Clock u januaru ove godine setovan na svega 90 sekundi od ponoći, što je najlošiji rezultat od kako ova metrika postoji. Zato je važna saradnja sa NVO, akademskim, javnim i privatnim sektorom – ujedinjeni možemo da napravimo razliku i postignemo konkretne rezultate u kraćem roku, i ovo je princip na kome mi insistiramo na svim tržištima gde poslujemo. Dobar primer je Priceless Planet koalicija koju smo pokrenuli u saradnji sa Conservation International i World Resources Institute, kao naučnim partnerima koji su utvrdili na kojim lokacijama širom planete strateško pošumljavanje i briga o tom drveću imaju najveći uticaj na smanjenje CO2 emisije. Mi smo se obavezali da ćemo do 2025. godine posaditi 100 miliona stabala i ka tom cilju sarađujemo sa bankama i drugim partnerima širom sveta kako bismo donirali stabla, ali i istovremeno edukovali korisnike je svaka mala, pojedinačna akcija važna i da se računa ka krajnjem cilju ka kome treba da napredujemo zajedno.
Koji su najveći izazovi kada govorimo o kreiranju i implementaciji ESG strategija?
U ovom trenutku je to nesumnjivo nedovoljna edukacija. U savremenom dobu digitalnih tehnologija kada imamo širok pristup informacijama i veliki izbor načina na koje kreiramo sadržaj, neozbiljno je ESG posmatrati kao PR stunt, odnosno nešto što bi brend koristio samo da bi „oprao“ svoju reputaciju. Savremeni potrošači žele osvešćene i posvećene brendove i svoje poverenje, a na kraju krajeva i novac, daju brendovima koji imaju mali ugljenični otisak, koji sirovine pribavljaju na etički, odgovoran i održiv način, koji daju jednake šanse svim manjinskim grupama i koji pokazuju odgovornost i održivu brigu o životnoj sredini. Takav potrošač, takozvani eco active, ima ozbiljna očekivanja od brenda jer želi da brendovi preduzimaju odgovorne radnje koje i on sam sprovodi, odnosno da mu omoguće da nastavi sa svojim ekološki i socijalno osvešćenim aktivnostima. Drugim rečima, ako brend ne koristi reciklirane materijale, savremeni potrošač ge neće uzeti u obzir prilikom kupovine. Ako brend može da bira između digitalnih tehnologija i fizičkih resursa u svojoj proizvodnji i opredeli se za ovo drugo, izgubio je korisnika koji je taj brend trajno na svojoj ličnoj skali označio kao neodrživ. Ako brend ima diskriminatornu praksu u zapošljavanju i poslovanju, savremeni potrošač neće se ustručavati da takvu praksu „prozove“ na društvenim mrežama, što urušava reputaciju brenda. Zbog toga brendovi imaju veliku odgovornost da promisle svoje poslovanje, da konstantno rade na edukaciji svih zaposlenih i da uspostave održivije prakse koje će biti zdrava osnova za budućnost.
Zašto je neophodno da svi sektori u kompaniji budu uključeni u sprovođenje ESG strategije?
Donošenje i implementacija ove strategije je deljena odgovornosti čitave kompanije, od višeg menadžmenta, preko finansija, operativnih timova, prodajne mreže, sve do sektora marketinga i komunikacija, a ono što ohrabruje je da se sve češće osnivaju posebna odeljenja koja se bave održivošću poslovanja i životne sredine. Zaposleni na svim nivoima organizacije treba da budu upoznati s tim principima kako bi mogli da prepoznaju poželjna i rizična ponašanja. Činjenica je da zaposleni jesu najbolji ambasadori brenda i da zajednica, svesno ili nesvesno, daje sud o bilo kom brendu na osnovu pojedinačnih akcija, uključujući ESG prakse. Svi mi kao predstavnici kompanija ili malih firmi iz kojih dolazimo imamo mogućnost da iskoristimo ta znanja koja stičemo na radnom mestu i u svojoj zajednici podižemo svest o ESG inicijativama, bilo da je reč o organizovanoj sadnji novogodišnjih jelki ili organizacija STEM radionica za decu iz zgrade ili školskom upcycle bazaru. U takvoj atmosferi, mogu se izroditi i nove ideje koje mogu doprineti da se ESG ciljevi dostižu na neki novi, kreativniji način i zapravo, otvorenost biznisa da saslušaju i usvoje različite perspektive je odličan pokazatelj da kompanije ne vide ESG kao vašar taštine, već da ozbiljno shvataju svoju ulogu u globalnom ekosistemu i spremne su da ulože trud i resurse i ostvarivanje te svrhe.
Koji su najefikasnije metodologije za izveštavanje o nefinansijskom poslovanju?
Objektivno merenje i izveštavanje su gradivni elementi uspešne ESG strategije. Pri samom postavljanju strategije, kompanija treba da postavi rokove za ostvarivanje svojih ESG ciljeva, a prikupljanje i objavljivanje podataka o učinku omogućava kompanijama da budu transparentne, da ojačaju svoje odnose sa svih interesnim stranama, od zaposlenih do ulagača, kao i da unaprede svoju reputaciju u poslovnoj zajednici i široj javnosti. Međunarodne kompanije su najčešće oslanjaju na GRI (Global Reporting Initiative) kao nezavisnu standardizaciju u ESG izveštavanju, ali tu su i druge metode kakvo je praćenje učinka prema UN Ciljevima održivog rasta ili individualni, kompanijski godišnji izveštaji o ESG učinku. Dakle, važan princip je da to bude standardizovana globalna metrika kako bi se pratili uporedivi rezultati koji obuhvataju i poslovni učinak i uticaj na zajednicu i na kraju, refleksiju ESG napora na reputaciju brenda. Međutim, ESG više nije samo kvalitativna metrika jer sve je više kompanija kod kojih je ESG učinak postao deo finansijskih rezultata kompanija, odnosno konkretna poslovna metrika kojom investitori procenjuju uspešnost poslovanja na kraju godine. Mi smo otišli i korak dalje od toga, vezavši kompenzacije svih zaposlenih sa ESG performansama jer verujemo da delimo odgovornost, ali i uspeh na putu kreiranja održive budućnosti.
Loading...
