Odnosi s javnošću bili su zamišljeni kao društvena tehnologija za ocenjivanje i brigu o društvenom poverenju. Onda se pojavijo novinarstvo marki, marketing sadržaja, integrisano komuniciranje i mnoge druge stvari koje nude isto, ali još i bolje. Šta to znači za odnose s javnošću? Deo odgovora na ta pitanja u sklopu predavanja „Smrt odnosa s javnošću“ na Weekend Media Festivalu daće dr. sc. Dejan Verčič, profesor i šef Centra za marketing i odnose s javnošću na Sveučilištu u Ljubljani.
Koliko je zadatak PR-a da skriva, a koliko da selektivno otkriva?
Živimo u vremenu radikalne transparentnosti i ako neko misli da može bilo šta sakriti ili da bi se mu moglo isplatiti biti selektivan na račun drugih, onda je pogrešio vek. Suština odnosa s javnošću je u brizi za trajno poverenje svih onih o kojih zavisimo – uspeh nas kao pojedinaca, organizacija pa i država, uvek zavisi od drugima. A poverenje se ne stiče toliko rečima ili slikom, koliko delima.
Kakve su se promene u PR-u dogodile u poslednjih 20 godina u zemljama bivše Jugoslavije?
Ako smem biti bezobrazan: u 20 godina odnosi s javnošću kod nas su došli od ničega do toga da bi se svaka manekenka želela u životu udati za fudbalera, a u profesionalno postati „PR menadžerka“. S druge strane, odnosi s javnošću u najvišim krugovima među donosiocima odluka u zemljama bivše Jugoslavije ostaju dosta neshvaćeni. Bez poverenja zaposlenih u nadređene i bez poverenja građana u vladajuće nema društvenog i ekonomskog razvitka.
Mediji su prema odnosima s javnošću uvek imali ambivalentan odnos. Gde je zlatna sredina?
Uz radikalnu transparentnost, druga odrednica našeg vremena je medijatizacija svega. Klasično novinarstvo odumire: u poslednjih 10 godina u SAD-u se broj novinara sa 52.550 smanjio na 43.630, za 17 posto. Isto tako je broj praktičara odnosa s javnošću porastao za 22 posto, sa 166.201 na 202.530, s tendencijom rasta. U SAD-u sada imaju pet praktičara odnosa s javnošću na jednog novinara. Dok su klasični masovni mediji u ozbiljnoj krizi, sve se vrste organizacija pretvaraju u medijske organizacije.
Vaša je teza da klasični PR odumire jer se pojavljuju nove forme. Brišu li se granice između medija, PR-a i marketinga?
Odnosi s javnošću koji odumiru su oni koji se shvataju kao umeće manipulisanja, ono što je Chomsky nazvao ‘proizvodnja konsenzusa’. Nove forme komuniciranja, kao što su novinarstvo marki i marketing sadržaja, odražavaju promene u svetu medija – uz klasične plaćene (oglašavanje) i zarađene (publicitet) danas imamo i vlastite i društvene medije. No, odnosi s javnošću su puno više od samog komuniciranja, koje je jedan od alata odnosa s javnošću.
Kako postići verodostojnost sadržaja ako se zanemari razlike između nepristrane informacije i marketinga?
Informacije nisu nikad nepristrane. Problem nepoverenja s kojim smo suočeni rezultat je novih medija samo utoliko koliko su oni pridoneli razotkrivanju zloupotrebe moći. Ali posledica toga će biti pregledniji svet.
Izvor: Poslovni.hr
Foto: Poslovni savjetnik
Loading...
