Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Preporučujemo

Trend nije nešto što nastane preko noći!

Daniel Levine, direktor The Avant-Guide instituta i globalni urednik sajta wikiTrend.org, specijalno za Marketing mrežu govori šta je danas „cool“ kada govorimo o komunikacijskim trendovima, ko danas diktira trendove i da li su oni „vlasništvo“ samo razvijenih zemalja/brendova.

Vas zovu „guru onoga što je cool“. Šta je danas „cool“ kada govorimo o komunikacijskim trendovima?
Prvo bih hteo da kažem da trend nije nešto što nastane preko noći. Trendove moramo da razlikujemo od kratkoročnih pojava, koji se pojave odjednom, na brzinu očaraju ljude, a onda brzo nestanu.
Ponekad se nešto desi u svetu, na društvenom, ekonomskom ili političkom nivou, što odjednom dovede do ogromne promene. Ekonomske promene posle 2008. godine, naročito u SAD-u i Evropi, gde su se najviše osetile, stvorile su neke nove trendove koji još dugo neće nestati. Takav je eko, zeleni trend, za koji sam ubeđen da će trajati još barem dvadeset, trideset godina. Postao je popularan pre oko pet godina i već se sasvim zasidrio u našu svest. Danas ga shvatamo već kao nešto sasvim uobičajeno, što dokazuje da trendovi postoje vrlo dugo i postaju sastavni deo našeg društva. I za ovaj zeleni trend bismo mogli da kažemo da je još uvek „cool“.

Ko danas diktira trendove i da li su oni „vlasništvo“ samo razvijenih zemalja i velikih brendova?
Činjenica je da ako želite da postanete trendseter, morate da imate mnogo novca ili mnogo sreće – ili i jedno i drugo. Ako ste velika firma sa ogromnim budžetom za marketing, možete neprestano da izmišljate novosti i pokušavate da se probijete do svesti ljudi, kao što to rade na primer McDonald’s i Coca-Cola. Sa druge strane velike firme na tržište šalju razne novosti, posmatraju koje se najbolje prime i onda usmere najveći deo marketinškog budžeta da ih u što većoj meri približe ljudima.
Ne možemo da tvrdimo da su trendovi u vlasništvu samo velikih brendova i razvijenih država. Svet postaje sve manji i mnogo trendova je globalnih, ali naravno, postoje i trendovi koji su specifični samo za određenu kulturu. Za Kinu su, na primer, tipični brojni trendovi koje Zapad ne zna ili ne zna više. Zbog sve bogatije srednje klase, tamo cveta tržište luksuznih proizvoda. Kineskim potrošačima luksuzni brendovi mnogo znače i vole da se ponose njima, što za zapadne države više ne važi. U Kini je prisutna i vrlo jaka kultura poklanjanja poklona, što jako utiče na to gde i kako se tamo proizvodi prodaju. Kada preduzeće prati trendove po pojedinačnim delovima sveta, veoma je važno da dobro poznaje ljude koji im pripadaju.

Koji su, po vašem mišljenju, trendovi u oblasti komunikacija koji su u proteklih 10 godina oblikovali društvene tokove?
U poslednjih deset godina, naročito od svetske ekonomske krize dalje, primećujemo da se ljudi u većoj meri okreću stvarima koje su u životu zaista važne. Kažemo da se radi o dobu ekonomije značenja (meaningful economy). Ljudi fizičkim stvarima ne pripisuju više toliku važnost kao nekada. Ništa im više ne znači da pokazuju fensi stvari koje imaju. Više im znače stvari koje ne zavise od količine novca koju imate – zdravlje, porodica, prijatelji, briga o drugom čoveku, bezbednost. Mercedes-Benz je, na primer, svoje automobile dugo vremena reklamirao kao statusni simbol. U poslednjih nekoliko godina njihove marketinške poruke su promenile svoj ton i ističu vrednosti kao što su bezbednost i porodica. Ne menjaju svoje automobile, već menjaju način reklamiranja svog proizvoda koji odgovara novim trendovima.

U kojoj meri danas možemo predvideti buduće tokove u oblasti komunikacija? Koji trendovi nam tek dolaze?
S obzirom na to da je za nastanak trenda potrebno duže vreme, nije ih toliko teško predvideti, iako prikupljanje „cool“ novosti iz celog sveta koje mogu postati trendovi, zahteva mnogo vremena. Jedan od takvih trendova, za koje mogu da tvrdim da će u budućnosti još više da se rašire jeste tzv. filantropski kapitalizam, dobronamerno postupanje firmi koje se ne obaziru samo na svoju korist, već i na korist društva kao celine. Taj trend već prate mnoga preduzeća, jer su potrošači zaista oduševljeni idejom o filantropskom kapitalizmu. To da vam je stalo do čoveka pored vas, da pratite stvari koje u životu zaista nešto znače, da se ponašate ekološki i koristite zelene proizvode, sve to su temelji već spomenute ekonomije značenja u kojoj živimo i u kojoj ćemo živeti još mnogo godina.

Beležite i objavljujete ideje i iskustva iz celog sveta. Koje zemlje su po Vašem mišljenju danas daleko ispred svih i po čemu? Šta na to utiče?
Po celom svetu imamo na hiljade posmatrača trendova koji nam svaki dan šalju stvari koje su nove, jedinstvene, zanimljive ili neuobičajene. U našoj njujorškoj kancelariji onda sve te novosti pregledamo, proučimo da li se određena stvar dešava u istom delu sveta, u istoj starosnoj, demografskoj ili psihografskoj grupi, povežemo dodirne tačke i izvučemo zanimljive trendove koji se rađaju. Tu bih naglasio da su stvari koje možete da nađete na sajtu WikiTrend samo primeri trendova. Trend predstavlja široku sliku, na primer eko i zeleni trend, a mi objavljujemo primere tog trenda, na primer sve »cool« proizvode ili usluge, povezane sa ekologijom i zelenim razmišljanjem, koje stvarju firme ili pojedinci po celom svetu i dokazuju da taj trend iskorištavaju na brojne kreativne načine.
Naravno, izgleda nam da je SAD najveći trendseter, ali u brojnim slučajevima, na primer kod eko trenda, on je samo pratilac. Kao što sam već rekao, svet se smanjuje i ponekad je teško izdvojiti odakle je zapravo došao neki trend, a pre svega veoma brzo se širi po celom svetu. Za poznavaoca trendova i nije bitno odakle dolaze trendovi, već nas zanima njihov dugoročni uticaj na društvo i njegovu privredu. Mene kao savetnika zanima kako firme i brendovi mogu da iskoriste trendove u svoju korist.

Daniel Levine će biti jedan od predavača na Sempl konferenciji, koja će se održati 27. i 28. novembra 2014. u Portorožu.

Autor: Ivana Parčetić Mitić

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koliko je kreativna industrija važna za razvoj privrede Srbije?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime

Molimo unesite Vaš komentar!