Tanka je linija između dobrog i lošeg lidera!

Profesor Džozef Santora, stručnjak iz oblasti liderstva, porodičnog biznisa i gostujući predavač poslovne škole COTRUGLI iz Beograda, koja trenutno održava stipendijski proces, specijalno za Marketing mrežu govori o liderstvu danas.

Da li je liderstvo urođena ili stečena veština?
Ne znam da li postoji gen u našoj DNK koja utiče na liderstvo. Verujem da ljudi mogu da imaju sklonost ka liderstvu, ali to ne mora sa sigurnošću da znači da oni žele da prihvate liderstvo kao deo sebe. Međutim, tu su i oni koji to prihvataju, jer im se ukazala prilika, za neke ljude se podrazumeva da će postati lideri, dok je nekima liderstvo nametnuto, jer niko drugi ne želi time da se bavi. Ljudi mogu da postanu dobri lideri, ukoliko to i žele. Istorija je pokazala da je tanka linija između dobrog i lošeg lidera. Bilo ih je dosta dobrih i dosta loših. Interesantno je to da neko može u jednom trenutku da bude lider, a u drugom da ne bude. Mislim na Vinstona Čerčila na primer – Čerčil je bio pravi lider u pravo vreme za Britance u Drugom svetskom ratu. Kada se rat završio, jednostavno su ga uklonili sa pozicije. Dakle, pitanje koje se javlja je – da li vreme čini čoveka, ili čovek čini vreme, ili ženu, naravno.

Koje kvalitete i veštine bi trebalo da imaju lideri?
Lideri bi, pre svega, trebalo da budu dobri slušaoci. Verujem da su zaposleni najvažniji deo u organizaciji. Ne akcionari, ne klijenti, već zaposleni, jer ako zaposleni ne rade za vas, ne dobijate akcionare, ne dobijate klijente. To je prva linija odbrane. Tako da ponekad treba da obrnemo piramidu i da stavimo zaposlene na prvo mesto, a sve ostale na dno.

Sa kojim izazovima se susreću lideri danas?
Lideri se susreću sa mnogim izazovima, unutrašnjim i spoljašnjim. Kada su u pitanju unutrašnji izazovi, lideri moraju da nađu načine da neprestano motivišu zaposlene, da nađu načine da ih zadrže i da budu sigurni da zaposleni i menadžeri imaju u vidu širu sliku, zato što se svet veoma brzo kreće. Kada su u pitanju spoljašnji izazovi, inovacije dolaze veoma brzo, zbog čega lideri treba konstantno da prate šta se dešava kako bi ostali u poslu. Ostali spoljni izazovi uključuju vladine regulacije, rad u globalnoj ekonomiji i brojne finansijske probleme.

Koji savet biste dali nekome ko dolazi na lidersku poziciju prvi put?
Potrebno je da shvate da ne mogu da donose odluke iznenada, već da provedu neko vreme procenjujući odluke i promene koje treba da se donesu i unesu. Moraju da razumeju svoje zaposlene i to šta ih motiviše, zato što ne žele svi zaposleni isto. Neki žele novac, neki žele više slobodnog vremena, neki žele više odgovornosti. Budući lider treba da razume ove individualne motivacije i da razume ljude. Tako što ste se uverili da ste se pobrinuli za svoje zaposlene, zaposleni će se pobrinuti za vas. I čineći to, sve kockice će doći na svoje mesto, imaćete klijente, akcionare, veći profit. Ovo je izuzetno važno, a mladi lideri ne razumeju to najbolje na početku svoje karijere.


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari