Skandinavsku svežinu rovinjskom medijskom festivalu doneo je čovek koji skoro dve decenije radi na kreiranju brendova i dolazi iz dela sveta koji je prepoznat po vrhunskom dizajnu. Hans Martin Megard direktor je Scandinavian Design Group (SDG), koja od prošle godine posluje u okviru I&F McCann Grupe, i na Weekend Media Festivalu održao je predavanje o temi koja će dominirati društvom i poslovanjem sledeće generacije, a to je održivost razvoja.
Koliko je vremena bilo potrebno da nordijske kompanije prihvate da je brendiranje bitan deo pozicioniranja na tržištu?
Kompanije u Nordijskom regionu prilično su profesionalne kada je reč o brendiranju i dizajnu. Istorijski gledano, mislim da je to slučaj usled jake tradicije dizajna. Skandinavski trend dizajna koji se pojavio u ’40-im i ’50-tim vezan za nameštaj i arhitekturu podigao je svest o vrednosti dizajna u svim oblastima društva. Postoji i veliki broj dobrih škola koje obrazuju dizajnere. Još jedan važan pokretač brendiranja i dizajna u regionu jeste kombinacija između osnove visoke cene i malih domaćih tržišta. Posledica ovoga je da se većina nordijskih kompanija i proizvoda ne mogu takmičiti po ceni, a zavise od izvoza. Većina nordijskih brendova mora negovati premijum poziciju u svojim kategorijama. Dizajn i brendiranje su važna sredstva za dostizanje premijum pozicija. Ako postoji jedna perspektiva koju možemo iz Nordijskog regiona dovesti u ovaj region, to je dizajniranje i brendiranje u svim fazama poslovanja. Dizajn i brendiranje treba staviti u strateški kontekst. Još jedan aspekt koji mislim da je dragocen za primenu je način da se brendiranje i dizajn kreiraju sa svrhom, i da se proces dizajna koristi kako bi se usmerio na održivost u kompanijama i društvu. Želja nam je da naša iskustva sa brendiranjem prenesemo u ovaj region koji ima velikog potencijala. Već smo počeli da formiramo timove između Scandinavian Design Group i agencija članica I&F McCann Grupe sa odličnim rezultatima.Ovde ima veliki broj talentovanih dizajnera i mnogo vrlo interesantnih kompanija, koje rade u oblastima kao što su animacija i gejmifikacija.
U Rovinju ćete se naći u jednom od turističkih centara regiona, što je jedna od omiljenih profesionalnih tema za SDG. Koji je ključ za stvaranje uspešnog brendiranja turističke destinacije? Uradili ste to sa Oslom i sada sa Norveškom.
Prema našem iskustvu, najvažniji faktor je stvaranje zajedničkog razumevanja o pozicioniranju brenda i marketinške strategije među zainteresovanim stranama. Strategija koju smo razvili za posetu Oslu dovela je to do krajnosti, pozivajući sve građane Osla da budu zainteresovani za brend „Oslo“.Prava snaga za promociju destinacije uvek će biti u ljudima koji žive tamo i hiljadama pružalaca usluga: restorana, hotela i vodiča, koji su deo priče. Još jedan deo strategije „Oslo Boosters“ bio je otvaranje svih turističkih API-ova za sve koji žele da ih koriste. Svi zvanični podaci i sadržaji iz Osla, kao što su slike i kalendari događaja, bili su besplatni. To je dovelo do mnogo veće medijske i digitalne pažnje. Takođe smo napravili sjajan sistem dizajna i dizajnirali nove veb-stranice i centre za posetioce. Pogledajte sve na visitoslo.com.
Projekat Brenda „Norveška“ je u toku i ima dva ključna cilja. Jedan je pomoć u razvoju Norveške kao turističke destinacije. Drugi je povećanje izvoza. Tokom narednih 30 godina, Norveška mora zameniti svoju najveću izvoznu industriju, naftu i gas, izvozom iz drugih industrija. Naš posao je ispuniti izraz „napravljeno u Norveškoj“ relevantnim sadržajem, osim lososa.
Kako ocenjujete brendiranje Hrvatske kao turističke destinacije?
Trenutno brendiranje Hrvatske, puno života, dobro je izvršeno. Destinacija tako lepa kao Hrvatska je fantastičan izvor atraktivnih slika, a kanali za promociju dobro to koriste. Sadašnji materijal se takođe fokusira na diversifikaciju, sa konceptima za hranu i različitim aktivnostima. Hrvatska treba da investira u razvoj destinacija unutar destinacije, to bi mogli biti gradovi, ostrva ili određene lokacije. Međutim, najveći izazov biće širenje percepcije Hrvatske od pristupačne destinacije sa suncem i morem do brenda sa širokom atraktivnošću. Razmotrite univerzalnu privlačnost odredišta poput Italije. Možete dodati epitet „italijansko” na gotovo sve: hranu, ljude, selo, more i odmah ga učiniti atraktivnijim i vrednijim.
Koliko je važno za kompanije da implementiraju globalne ciljeve održivog razvoja u svom poslovanju?
Održivost će biti najizražajnija tema u društvu u narednim decenijama i šire. Verujem da će kupci, talenti i Vlada zahtevati da kompanije i brendovi postanu jasni i da primenjuju održive poslovne prakse. Svako ko radi u brendiranju i marketinškoj profesiji, već zna važnost „jake svrhe“. Važnost ambicije ka dobrom i doprinosa izvan poslovnih ciljeva. Sedamnaest ciljeva održivog razvoja UN-a, SDG pružaju univerzalni okvir, svodeći ovu složenu temu na opipljive sektore. Takođe nam pomažu da steknemo šire razumevanje održivosti, donošenjem društvenih faktora, kao što su obrazovanje i ravnopravnost, pored ekoloških i bioloških izazova. Iz perspektive brendiranja, ovaj okvir je veoma koristan. Omogućava kompanijama i brendovima da identifikuju jasno pozicioniranje održivosti.
Da li je primena ovih ciljeva trošak za kompaniju?
Veoma je uobičajena percepcija među kompanijama da će jači fokus na održivost koštati, postaviti ograničenja na izbor dobavljača i stvarati procese koji zahtevaju mnogo vremena. Ne verujem da to mora biti slučaj. Uz pravilno izvršenje, održivost je prilika da se uštedi i zarađuje novac. Ključ je da potražite trostruke mogućnosti. Inicijative koje doprinose ljudima, planeti i profitu. Wall Mart u SAD-u koristi ovu strategiju. Oni koriste svoju kupovnu moć kako bi podstakli dobavljače da koriste manje energije i stvaraju manje otpada. Kao rezultat toga, štede novac preko lanca vrednosti. Portfolio održivih živih brendova kompanije Unilever obezbedio je 60% rasta kompanije u 2016. godini.
Loading...
